Retrospektiva 2020: Trendovi i događaji koji su obeležili prethodnu godinu

Retrospektiva 2020: Trendovi i događaji koji su obeležili prethodnu godinu

Predstavljamo vam retrospektivu najbitnijih događaja koji su oblikovali tehnološku industriju u prethodnoj godini.

Hajde da odmah na početku teksta konstatujemo najočigledniju činjenicu: ne znam da li je većina nas ikada imala čudniju godinu. U međuvremenu, većina stvari koje bismo rekli o uticaju korone na poslovanje je postalo kliše, ali iako smo se našli u nebranom grožđu, neki od događaja tektonski su uticali na dalji tok industrije – a njih predstavljamo u tekstu.

 

Razvoj Internet trgovine

Ko bi rekao da će 2020. godina biti ključna za razvoj Internet trgovine u Srbiji. Zahvaljujući globalnoj pandemiji videli smo izuzetan skok domaćeg e-commerce tržišta u prvim nedeljama vanrednog stanja, a iako se sam stepen rasta nije zadržao, neminovno je da sada imamo veći broj građana Srbije kojima kupovina robe putem Interneta više ne predstavlja bauk.

S druge strane videli smo i veliki broj trgovaca koji su svoju ponudu digitalizovali – bilo otvaranjem web prodavnice ili ulistavanjem robe na digitalne kanale. Veća ponuda i veća potražnja po prvi put su ukazali na sistemske propuste kada su kurirske službe u pitanjima pred kojima je sada monumentalni zadatak – kako da skaliraju svoje poslovanje i uvedu još veći broj kurira i vozila koji će opsluživati potrebe tržišta.

Tu smo videli i nekoliko značajnijih inicijativa, od kojih je uvođenje Paketomata veoma značajno. Isto tako, mogli smo da primetimo i veći broj banaka i kartičarskih kompanija koje su svoje oglašivačke ciljeve okrenule upravo prema e-commerce poslovanju, ostvarujući nova partnerstva i uvodeći nove usluge sa ciljem da što većem broju trgovaca pruže znanje i alate za digitalnu transformaciju njihovog biznisa. Pretpostavljam da je ovde ideja da će se korisnici uvek odlučiti za onoga ko je bio tu za njih kada je bilo najteže, a čini se da je čitava 2020. godina takva.

Teško je pretpostaviti šta nam 2021. godina donosi kada je Internet trgovina u pitanju, ali jedno je sigurno. Sa većim brojem građana koji su iskusili kupovinu robe putem digitalnih kanala, broj onih koji će napustiti udobnost svog doma i uputiti se ka najbližem shopping mall-u iz godine u godinu biće sve manji, prateći neke trendove koji nam dolaze sa Zapada.

Degradacija naših digitalnih prava i ličnih sloboda

Šira javnost je takva da je podložna različitim teorijama zavere. Ogroman broj građana veruje u “duboku državu” i tvrdi kako političari korona virusom i obaveznim nošenjem maski oduzimaju naše slobode i naša prava. S druge starne, isti ti građani često su veoma nezainteresovani za one probleme sa kojima se naše društvo već danas suočava – a jedno od njih koje je obeležilo 2020. godinu prema mom mišljenju jeste i postavljanje sigurnosnih kamera širom srpske prestonice, kao i nabavka softvera za prepoznavanje lica.

Ukoliko pratite rad SHARE Fondacije znaćete o čemu pričam. Potpuno mi je nezamislivo kako na nivou društva dopuštamo takvu invaziju na naša prava, pri čemu uopšte nismo svesni da će jedna država poput naše, koja i nije bastion ljudskih sloboda, sada na raspolaganju imati veoma moćan alat koji se može koristiti za obračunavanje sa političkim neistomišljenicima. Iako je u teoriji sama ideja o pametnom sistemu koji nas može zaštiti interesantna, u praksi se to ne dešava toliko često koliko same zloupotrebe.

Pored snimanja javnog prostora, treba spomenuti i sve češći narativ o filtriranju Interneta, te ukidanju naših digitalnih sloboda među kojima je i anonimnost. Iako duboko verujem da do takvih posledica neće doći, činjenica da uopšte i diskutujemo o tome je zaista zastrašujuća. Internet mora ostati otvoren i anoniman jer će jedino tako ostati slobodan – što nam u startu govori zašto bi ga pojedini ograničili i zašto im mesto za otvorenu raspravu nikako ne odgovara.

Iskreno se nadam da to nekakvih ograničavanja naših digitalnih sloboda neće doći, a budite sigurni da ćemo i u narednom periodu pomno pratiti sve najave, ideje i vesti povodom ove i sličnih tematika. Geek-ovi smo u duši i kao takvi, ne želimo da vidimo neka ograničenja koja bi došla kao rezultat paranoičnih političara.

Pokušaj države da naplati porez od frilensera

Prošle godine država je odlučila da stane na put agencijskom zapošljavanju, a ove godine fokusirala se na regulaciju rada frilensera od kojih, kako navode predstavnici nadležnih organa, tek nekolicina plaća porez. Najava kontrole fizičkih lica koja primaju uplate iz inostranstva najavljena je sredinom oktobra, a prašina koju je ta najava Poreske uprave podigla nije se smirila do danas – štaviše, još se više podigla.

Kao reakciju na tu najavu, organizovala su se udruženja frilensera koja se od tog trenutka zalažu za zakonsku regulaciju položaja ove grupe radnika (koja još uvek ne postoji), amnestiju dugova i dalji dijalog sa Ministarstvom finansija, Poreskom upravom i drugim nadležnim organima koji, uslovno rečeno, odlučuju o njihovoj „sudbini“.

U trenutku pisanja ovog teksta, nakon nekoliko otvorenih pisama udruženja frilensera i predloga za rešavanje pomenute situacije od strane različitih NVO organizacija, nadležni organi, uprkos izjavi da su spremni na dijalog, još uvek nisu odgovorili ni na jedan zahtev, tako da će se ova situacija najverovatnije rešavati i u 2021. godini.

Naš radni dan više ne izgleda isto

Ako bismo pokušali da nabrojimo sve promene koje je korona ostavila na poslovanje kompanija i radni dan zaposlenih u digitalnoj industriji, verujem da bismo mogli provesti sate u razgovoru. U tehnološkoj industriji je to, između ostalog, značilo i potpuni prelazak na rad od kuće, uspostavljanje novih procedura, sastanaka, benefita, obaveza, i potpuno novi balans poslovnog i privatnog života koji nekima i dalje zadaje glavobolju.

IT kompanije, pored toga, morale su da se prilagode i novom načinu selekcije kandidata i da usvoje nove prakse za onboarding novozaposlenih koji, iako možda zvuči naivno, nisu nimalo jednostavni jer sa novim kolegama treba potpisati ugovore, dostaviti im opremu, uputiti u procese, upoznati sa kolegama i uključiti u projekat. Sve te promene su u martu, aprilu i maju činile da se mnogi osećaju kao ribe na suvom ali danas su jednostavno deo svakodnevice na koji gotovo više ni ne obraćamo pažnju. Ocena za prilagodljivost u vanrednim uslovima za zaposlene u digitalnoj industriji? Odličan (5).

Ekspanzija vebinara

U ovoj godini bili smo gotovo u potpunosti uskraćani za posetu raznim konferencijama koje su odložene ili otkazane usled pandemije SARS-CoV-2 virusa. Međutim, mnogi organizatori konferencija ipak su bili istrajni da se njihovih događaji koje su dugo pripremali i u koje su ulagali, održe u ovoj izazovnoj godini. Tako smo, više nego ikada pre, bili svedoci potpune ekspanzije online evenata putem različitih platformi, među kojima je dominirao Zoom koji je doživeo ogromnu ekspanziju, beleživši čak i preko 300 miliona aktivnih korisnika dnevno.

Iako su mnogi online događaji, konferencije ali i webinari bili dominantni upravo putem Zoom-a, rast su doživeli servisi kao što su Facebook Meets, Google Hangouts i drugi. Istina, pomenuti servisi su se uglavnom koristili za manja okupljanja, tačnije meetupe, dok su velike konferencije i festivali ipak morali da budu odloženi za neki drugi put. Sve ovo je predstavljalo s jedne strane veliki udarac na organizatore velikih događaja, dok su oni mali, čini se, izvuki nove lekcije i koristi u toku ove pandemije koristeći jedne nove alate i okupljajući ljude virtuelno – što možda i ostane praksa kada čitav svet izađe iz ekonomske i zdravstvene krize.

Nastavak rasta game dev industrije

Ovo je možda termin koji smo najviše puta pominjali u prethodne dve godine. Uprkos ovoj dinamičnoj 2020. godini, game dev industrija, kako globalno, tako i na domaćem terenu, nastavila je da raste i da se razvija. To najbolje pokazuju i podaci novog izveštaja koje je objavila Asocijacija industrije video igara Srbije za 2019. godinu. Zanimljivo je da ova industrija u Srbiji sada vredi čak 120 miliona evra, da zapošljava sve više ljudi i uspešno odgovara velikom izazovu globalne ekonomske krize.

Ono što se za ovu godinu gotovo sigurno može izdvojiti kao interesantno u ovom segmentu jeste da državni fakulteti u Beogradu i Kragujevcu dobijaju gejming programe na master studijama. Sa druge strane, imali smo i još jednu značajnu akviziciju, tačnije švedska Embracer grupa je akvizirala domaći studio Mad Head Games, o čemu ćete imati priliku da čitate uskoro detaljnije na Netokraciji u okviru velikog intervjua sa osnivačem ovog studija.

Štaviše, trend traženja talenata za domaću game dev scenu ostao je prioritet i u ovoj godini, a tako će biti i u onima koje slede, dok je pomena vredan i recimo domaći studio Foxy Voxel koji je svoju igru Going Medival objavio na platformi Steam. U svakom slučaju, bacite pogled na gaming rubriku na Netokraciji gde možete naći kompletan pregled tekstova, a koju ćemo uskoro nastaviti da popunjavamo.

Dalji rast podcast scene u Srbiji

2019. godine smo imali rađanje podcast scene u Srbiji, a u ovoj 2020. smo konačno dočekali dolazak Spotify-ja – najpopularnije svetske platforme za streaming muzike i pomenutog tipa sadržaja i Deezer Shows platforme koji domaćim podkasterima daju dodatan vetar u leđa za dalji razvoj.

Takođe, imamo i dev ekipu koja se bavi razvojem podcasta, tako da smo sredinom maja saznali i o investiciji u domaći Sounder, koji pored platforme za hostovanje daje i mogućnost pretrage audio sadržaja unutar samih podcasta.

Ponuda emisija je porasla, tako da danas imamo podcaste iz raznih oblasti – od sporta, politike, preduzetništva, medicine, tehnologije. Izdvojio bih Pojačalo, Agelast, Lap 76 i naš Netokracija office talks podcast gde svake sedmice pričamo o temama iz sveta IT i digitalne industrije.

Trenutno je i dalje glavni problem monetizacija ovog audio sadržaja i traženje pravog biznis modela za njegovo skaliranje.

TikTok raste i u Srbiji

U ovoj pandemijskoj godini konzumacija Interneta i društvenih mreža je još više porasla, a jedna se posebno istakla. U toku 2020. godine kineski TikTok je došao do milijardu korisnika, i to je uspeo u rekordnom kratkom roku, srušivši rekord koji je postavio Instagram.

Aplikacija je stvorila nove influensere koji dobijaju svetsku slavu, prestiž i novac, a nedavno smo imali slučaj tinejdžerke iz USA koja je došla do čak 100 miliona pratilaca.  Kolika je popularnost nje i njene porodice, ali i biznis mogućnosti koje imaju, govori činjenica da jedan od vodećih ljudi u marketing industriji u Kaliforniji preuzeo vođenje njihovog porodičnog brenda i kompanije.

Ni Srbija ne zaostaje, tako da po nezvaničnim izvorima do sada je preko 300.000 ljudi iz Srbije skinulo aplikaciju a stvorili su se i novi kreatori koji imaju preko 100.000 pratilaca. Za sada nedostaju marketing kampanje i prisustvo domaćih brendova na TikToku, ali možemo očekivati da se to promeni u godinama koje dolaze.


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Office Talks Podcast

Matorci vs. Milenijalci – problem generacijskog jaza

Glavna tema 44. epizode Office Talks podcasta bila je diskusija o problemu koji sve vidljiviji generacijski jaz nosi sa sobom. Može li se životno iskustvo naših roditelja primeniti u eri digitalizacije i pandemije?

Karijere

Jovan Jovanović otkriva šta čeka domaće IT-jevce koji žele posao u norveškoj tehnološkoj industriji

Jovan Jovanović, QA inženjer u kompaniji Tidal, u Oslu živi već tri godine i kao aktivan učesnik u tom sektoru veoma je dobro upoznao norvešku tehnološku industriju. O njoj razgovaramo u nastavku teksta.

Startapi i poslovanje

Novosadski Anari AI dobio investiciju od $2.000.000 za proizvodnju AI čipova u cloudu

Ova srpsko-američka kompanija je za dva meseca zatvorila investicionu 'seed' rundu vođenu od strane nemačkog fonda Earlybird VC, koji je po prvi put investirao u jedan srpski startap. U investiciji su učestvovali i fondovi Acequia Capital i Serbian Entrepreneurs kao i Erica Ries, osnivač Lean Startup-a.

Propustili ste

E-commerce

Pošta Srbije i eCommerce Asocijacija potpisale Memorandum o razumevanju

Saradnja sa Poštom Srbije u programskim sadržajima eCommerce Asocijacije ključna je za razvoj i unapređenje internet poslovanja u Srbiji - pre svega kroz razmenu iskustva radi edukacije mikro i malih preduzeća.

Kultura 2.0

Kako da ne budete Dositej Obradović u Employer Brandingu?

IT kompanije jesu u fokusu ovog članka, jer je interesovanje za ovu temu u toj industriji najveće. Ali često, Employer Branding jednostavno ne radi ono što bi zaista trebalo.

Office Talks Podcast

Kako prodati vaš proizvod? (gost Ilija Ćosić)

Tema 45. epizode Office Talks podcasta bila je prodaja putem digitalnih kanala tj. kako efikasno prodavati proizvode putem interneta. Naš gost bio je Ilija Ćosić, Head of Sales u startapu Skylead koji se bavi automatizacijom prodajnih procesa. 

Kultura 2.0

Takmičenje FIRST LEGO League dolazi u Srbiju – 23. maja u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji

Takmičenje 'FIRST LEGO League' za decu i mlade ima za cilj da učesnicima obezbedi iskustvo u rešavanju stvarnih problema kroz vođeni globalni program robotike.

Karijere

Mihailo Ponjavić imenovan za direktora prodaje Euronews mreže u Srbiji

Nakon skoro tri godine u e-commerce sektoru, Mihailo Ponjavić vraća se u medijski biznis i staje na čelo prodajnog sektora televizijske mreže Euronews u Srbiji koja uskoro kreće sa radom.

E-commerce

Kako do Internet prodavnice za manje od 24 časa?

Vladan Dobrenov pokrenuo je Cartizz kao odgovor na komplikovan i dugotrajan proces izrade web prodavnice. U razgovoru za Netokraciju otkriva nam kako servis funkcioniše i kome je namenjen.