Pandemija nije 'sahranila' naše konferencije iako su organizatori svesni da neće biti lako

Pandemija nije ‘sahranila’ naše konferencije iako su organizatori svesni da neće biti lako

Organizatori konferencija poručuju da prate razvoj situacije i da se nadaju pozitivnijem ishodu u drugoj polovini godine. Za najveći broj virtuelne konferencije jednostavno nisu opcija.

Pre nego što je pandemija korona virusa i zvanično proglašena, većina organizatora konferencija, a među njima i Netokracija, pažljivo je pratila vesti iz sveta i nadala se da do scenarija u kojem se trenutno nalazimo ipak neće doći – ako smo uopšte i mogli da ga zamislimo.

Međutim, situacija je eskalirala u samo nekoliko dana i pred organizatore su stavljene tri opcije: da otkažu događaj, da ga odlože za drugi termin ili da ga održe online.

Kako i najveći broj naših kolega, tako smo i mi doneli odluku da sve događaje pomerimo za drugi deo godine, ali smo se na putu takve odluke suočili sa različitim pitanjima i izazovima jer potrebno je uskladiti posetioce, govornike, partnere i prostor. Pitanje ostaje hoće li događaja uopšte i biti do kraja godine, ali nisu se svi odlučili na pomeranje i otkazivanje.

U nastavku teksta, razgovaramo sa organizatorima tri velike konferencije u Srbiji. U pitanju su ITkonekt, Webiz i PHP Srbija sa čijim smo predstavnicima govorili o tome koji su događaji i konferencije sada najviše ugroženi, ali i kako će izgledati ovaj deo naše IT industrije kada pandemija prođe. Isto tako, pitali smo ih šta će njihove organizacije preduzeti ukoliko zabrana okupljanja u zatvorenom prostoru bude na snazi i u drugom delu godine.

Odlaganje teško sa logističke i sa emotivne strane

U trenutku kada je Vlada Srbije donela inicijalnu odluku o zabrani okupljanja u zatvorenom prostoru za više od 100 ljudi svima je postalo jasno da konferencije planirane za mart, april i maj neće moći da se održe. To je pred organizatore stavilo ogroman izazov – kako odložiti događaje koji imaju veliki broj posetilaca i govornika koji okupljaju po nekoliko stotina učesnika. Nataša Čulić, Event Manager u kompaniji Grow IT koja organizuje konferenciju PHP Srbija, otkriva:

Sa logističke strane, prvo smo proverili dostupne datume u septembru koji se ne preklapaju ni sa jednom stručnom konferencijom ovog tipa u svetu i kod nas. Zatim smo komunicirali nove datume predavačima, nakon čega smo imali dva otkazana dolaska.

Kod naših partnera, sa kojima imamo dugoročnu saradnju, moram reći da smo naišli na razumevanje i podršku, a budući da smo prešli polovinu prodatih karata za konferenciju, neophodno je bilo i da obavestimo sve učesnike o novim datumima.

Međutim, kako ističe Milica Nastasić, jedan od osnivača konferencije ITkonekt, organizatori su pažljivo pratili razvoj situacije u svetu, bili u kontaktu sa inostranim kolegama i otprilike su mogli da naslute šta će se dešavati u bliskoj budućnosti.

“Mi smo se pre mesec dana odlučili za prvi po nama mogući termin održavanja, a to je bio kraj juna. Međutim, znali smo i u kom pravcu ovo može da krene, tako da smo odmah rezervisali još jedan kasniji termin za održavanje i još tada najavili mogućnost dodatnog odlaganja ukoliko to situacija bude zahtevala, objašnjava naša sagovornica dodajući da nije potrebno naglašavati koliko je donošenje takve odluke teško za čitav projekat – pogotovo ukoliko imate više događaja širom Srbije. Ipak, javno zdravlje je na prvom mestu.

Suočeni sa manjkom prostora za događaje koji okupljaju veliki broj ljudi, organizatori domaćih konferencija morali su da pauziraju kompletan posao i da ostave po strani višemesečni rad, prolazeći kroz osnovne korake utvrđivanja datuma iznova i iznova i to u veoma neizvesnim okolnostima. Vladimir Kovač, direktor i organizator Webiz konferencije, otkriva za Netokraciju da je takva odluka bila veoma emotivna:

Mi nekako celu godinu živimo i radimo za taj događaj. Ja sam bio veliki optimista i verovao sam da će nas sve ovo zaobići. Međutim, kada je došlo do toga da se po medijima priča o zabrani organizacije događaja, ceo Webiz tim je seo i prodiskutovao različite scenarije, uključujući i ovaj koji sada imamo.

Razrađen je plan krizne komunikacije i mislim da smo sa te neke strane sve školski odradili. Odluka je doneta pre svega zbog odgovornosti prema svima onima koji su deo ove priče, na prvom mestu prema posetiocima, a onda prema predavačima, partnerima…

Zoom okupljanja i Internet konferencije nisu zamena za ‘pravu stvar’

Uprkos neizvesnim okolnostima, organizatori sa kojima smo razgovarali na ovu temu složili su se da održavanje online konferencije u ovom trenutku ipak nije dobra opcija. Milica iz ITkonekta kaže:

Taj tip konferencija može da zadovolji neke, ali ne sve segmente održavanja “offline” događaja. Energija koju emituje publika na konferenciji, interakcija predavača sa njima, energija posetilaca koji dođu i interakcija sa svim našim partnerima, velike mogućnosti za networking i slično… te elemente je nemoguće preneti u virtuelnom obliku.

Takođe, postoji mnogo sadržaja koji su dostupni posetiocima, a koje bi bilo teško preneti na taj način i verujem da većina organizatora konferencija, i kod nas i u svetu, razmišlja na sličan način – online može biti neko privremeno ili dodatno rešenje, ne i potpuna zamena.

Sa njenim stavom saglasni su i Čulić i Kovač, a Nataša ističe kako su za PHP Srbija napravili i ozbiljnu studiju izvodljivost za online koncept, ali su na kraju shvatili da to jednostavno ne bi bilo to. “Poenta nije samo u slušanju predavanja što donose razni webinari, online seminari i kursevi, već u povezivanju, druženju i osvešćivanju zajednice“, navodi ona za Netokraciju.

Međutim, kao odgovor na pitanje da li će održavanje online konferencije biti opcija ukoliko se situacija sa pandemijom ne reši do kraja ni u drugom delu godine, Vladimir navodi sledeće:

Razmišljamo o svim scenarijima, pa da budem iskren do kraja, razmišljam i o najgorem scenariju. S obzirom na to da naši događaji pokrivaju nekoliko tema, opcija nam je i veći broj manjih događaja sa ograničenim brojem učesnika. Online događaji u ovoj godini, i u ovoj postavci našeg projekta nisu opcija.

Kvalitet programa pokazaće koji će događaji opstati i nakon pandemije

Budući da je veliki broj događaja o kojima govorimo već pomeren za jesen, te da raspored može biti poprilično zgusnut, zanimalo nas je da li naše sagovornike brine prezasićenost tržišta konferencija u tom trenutku i da li strahuju da će zbog toga imati manji odziv posetilaca? Nataša kaže:

Što se nas tiče, nemamo takve strahove zato što je naša konferencija veoma specifičnog karaktera, a više od polovine karata je prodato i pre nego što smo najavili predavače i predavanja.

Naravno, postoji tendencija da će prebacivanje velikog broja događaja na jesen potencijalno smanjiti kvantitet posetilaca, ali svakako neće uticati na njihov kvalitet jer će svi oni koji žele da saznaju novosti iz IT sveta, usko vezanih za PHP, ali i za JS, BigData, Databases i Serverless, sigurno biti na našoj konferenciji.

Međutim, ovakva situacija na celokupno domaće tržište konferencija ostaviće svoj trag, saglasni su naši sagovornici. Događaji kojih je poslednjih godina bilo, pa reći ćemo solidan broj, sada će se suočiti sa činjenicom da ad-hoc organizacija više nije moguća – dugoročno planiranje i ulaganje u zajednicu ono je što će razdvojiti kvalitetne organizacije u ovom poslu, ocenjuje Čulić.

“Sa druge strane, kriza može biti podsticajna za razvoj kreativnosti u poslu i razvijanje nekih dodatnih segmenata ili načina rada, ali će najveći izazovi biti zadržati kvalitet, vrednost i standard koji je postignut ranije – u znatno težim uslovima za rad”, objašnjava Milica za Netokraciju i dodaje da će ovaj segment pratiti oporavak i drugih segmenata privrede.

Iz Vladimirovog ugla, taj oporavak će teći na sledeći način:

Prethodnih par godina broj konferencija i događaja u Srbiji je prosto eksplodirao i bilo je tu svega i svačega, pa je dobra stvar to što verujem da će kvalitet opstati. Najveći problem će biti obezbediti podršku partnera i sponzora jer mnoge kompanije u godinama krize prvo seku budžete za marketing, što je po mom mišljenju i desetogodišnjem iskustvu pogrešno.

Sa druge strane, interesovanje ljudi za događaje će sigurno biti veliko, možda i veće nego pre ove krize jer će ljudi biti željni događaja i druženja sa prijateljima i poslovnim partnerima. Drugi razlog je svakako edukacija: ova situacija će u veoma kratkom vremenskom roku izroditi neka sasvim nova rešenja i poslovne modele, nešto što sam ja nazvao prinudna digitalna transformacija.

Kao što sam napomenuo, razmišljam i o najgorem scenariju, a to znači da nas ova kriza može izbrisati sa mape događaja. Ako je to sudbina, vraćamo se jači i bolji, sa novom energijom, novim idejama i ljudima, a možda i novim imenom.

Brendovi koji žele da zadrže poverenje neće moći bez događaja

Iako u prethodnim godinama novca nije bilo na pretek, pomenuto smanjenje budžeta za događaje gotovo će sigurno navesti mnoge kompanije da se zapitaju gde se i na koji način oglašavaju. Naši sagovornici, međutim, tvrde da kompletno anuliranje budžeta za konferencije ne bi bila najbolja opcija:

Nadovezujući se na to, Nastasić ističe:

Svi će imati neku vrstu štete koju će morati da nadoknađuju. U tom smislu, za svaki brend je važno da se pokaže kao snažan, stabilan i pre svega prisutan kako bi zadržao poverenje svoje ciljne grupe. Zbog toga je u vreme krize jednako važno, ako ne i važnije, biti prisutan među svojom ciljnom grupom.

Isto važi i za konferencije, gde kompanije mogu da ostvare komunikaciju sa svojom ciljnom grupom i dugoročno grade stabilan brend. Na relevantnim konferencijama i sajmovima IT kompanije mogu da za kratko vreme dođu u kontakt sa svojom jasno segmentiranom ciljnom grupom, koju teško da u tom broju mogu naći na drugim mestima.

Nataša jasno ukazuje na činjenicu da uprkos pandemiji svet ipak nije stao i da ćemo se kad-tad vratiti našim normalnim životima, kao i svakodnevnom poslovanju. Za kompanije to znači nastavak za gradnju brenda tamo gde su stali, stoga budžeti za takve aktivnosti moraju da postoje – možda u manjem obimu zbog krize, ali ipak moraju da postoje.

“Za kraj, iz ugla nekog ko organizuje IT konferenciju u Zrenjaninu, imam i jedno lično mišljenje koje bih podelio sa vašim čitaocima“, navodi Vlada na kraju razgovora:

Konferencije su godinama unazad mesto gde se kreira i razvija zajednica. IT kao privredna grana u Srbiji je danas na stabilnim nogama i beleži konstantan rast. Mišljenja sam da bi u periodu koji je pred nama IT kompanije trebale značajnije da podrže i stanu iza konferencija i sličnih događaja, jer je dalji rast i razvoj IT zajednice od velikog značaja.

Sve te kompanije, koliko god da sada dobro posluju, u budućnosti će imati velike potrebe za novim kadrovima koji se stvaraju na konferencijama poput Webiza, odnosno to su mesta koja animiraju i edukuju mlade da se pronađu u IT industriji.


Ostavi komentar

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Da li ženski pristup pravi uspešne biznise?

Filozof Soren Kierkegaard kaže da se život može razumeti samo iz retrospektive, ali da se mora živeti unapred. Kažu i da preduzetnici imaju odlične instinkte za snalaženje, ali da ih pitate da objasne kako su nešto znali, možete da očekujete odgovor koji je u suštini glasi - nemoj da me pitaš gluposti, ne znam.

Office Talks Podcast

Šta je ‘destination’ marketing i kako kreirati strategiju koja privlači turiste?

Turizam jedne države danas i te kako zavisi od digitalnog oglašavanja. O tome šta predstavlja termin 'destinacionog marketinga' i kako Srbija i Crna Gora mogu da sebe bolje brendiraju kao turističke destinacije, govorimo u 93. epizodi Office Talks Podcasta.

Startapi i poslovanje

Srpski Eat Me App rešava problem viška hrane koja se baca – čuvajući našu okolinu

Otpad od hrane je treći najveći emiter gasova staklene bašte na svetu. Globalno, 30% ili 1,8 milijardi tona sve proizvedene hrane na globalnom nivou se pokvari zbog loše planiranje resursa duž linije lanca snabdevanja. Srpski startap Eat Me App sa svojom aplikacijom nastoji da stane na put ovom problemu i globalnom društvu ponudi jedno od rešenja za ovaj veliki problem.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

B-Fresh: Nakon pobede na Generator ZERO konkursu, krećemo sa aktivnom prodajom!

Domaći startap ekosistem možda ne obiluje sa previše uspešnih agrotech rešenja. Ipak, Generator Zero konkurs OTP banke predstavio nam je talentovane timove iz oblasti ekologije i poljoprivrede. Pobedu na ovom takmičenju odneo je tim B-Fresh sa proizvodom za produženje roka trajanja voća i povrća.

Gaming

Novo poglavlje Tetrisa piše se u Beogradu i Tel Avivu – razvijaće ga Playstudios

Kompanija Playstudios kupila je krajem prošle godine prava za razvoj Tetris franšize na mobilnim platformama. Dalji razvoj ovog legendarnog naslova poveren je timu Playstudios Europe iz Beograda na kome će zajedno raditi sa kolegama iz Playstudios Israel u Tel Avivu.

Office Talks Podcast

Zašto Elon Musk kupuje Twitter?

Twitter - hoće li ostati kakvog ga znamo ili sa akvizicijom Elona Muska dolazi neka nova era? O kupovini ove društvene mreže razgovaramo u 95. epizodi Office Talks podcasta.

Startapi i poslovanje

Londonski Qudo sa osnivačem iz Srbije uzeo investiciju od $3,5 miliona – razmišlja se o razvojnom centru u Beogradu

Questionardo, firma koja razvija platformu Qudo za agilno ispitivanje potrošača i preciznu digitalnu aktivaciju vođenu podacima, nedavno je dobila i investiciju od 3,5 miliona dolara. Jedan od osnivača ovog startapa dolazi iz Srbije i sa njim razgovaramo o daljem poslovanju i razvoju proizvoda.

Karijere

Relax Gaming otvorio studio u Novom Sadu uz aktivno širenje tima

Rast iGaming industrije primetan je i na domaćem tržištu. Nakon četiri godine poslovanja u Srbiji, kompanija Relax Gaming otvorila je novi studio i najavila aktivno širenje tima.

Intervju

Vladimir Lelićanin: Pokrenuli smo 3327 kao mesto gde će domaći developeri slobodno raditi na web 3.0 projektima

Direktor razvojnog centra pri kompaniji MVP Workshop otkriva u razgovoru za Netokraciju kako je nastao 3327, kako se razvijaju inovativni web 3.0 projekti u Srbiji, ali i šta je potrebno kako bi se izgradila još jača web 3.0 zajednica na ovim prostorima.