Može li Beograd postati regionalni centar blockchain i fintech industrije?

Solana Summit Serbia biće održan 26. i 27. avgusta u Sava centru, a organizatori najavljuju više od 70 govornika iz tehnoloških kompanija, banaka, regulatornih institucija i akademske zajednice. Izbor Beograda, kako ističu, nije slučajan, upravo se ovde nalazi veliki deo regionalnih startapa, inženjera i fintech kompanija.

U trenutku kada blockchain sve češće postaje deo globalne finansijske infrastrukture, glavne teme više nisu samo tokeni i kriptovalute. Stablecoini, tokenizacija realne imovine, međunarodna plaćanja i saradnja sa tradicionalnim finansijskim institucijama sve više dolaze u prvi plan.

O tome gde se Srbija nalazi na toj mapi, šta domaća regulativa trenutno koči, ali i kakve prilike postoje za lokalne developere i startape, razgovarali smo sa Markom Đurđevićem iz Superteam Balkana koji organizuje pomenutu konferenciju.

Solana Summit Serbia najavljujete kao najveći zvanični Solana događaj u Evropi ovog leta. Zašto je upravo Beograd izabran za domaćina?

Marko: Beograd je izabran iz praktičnih i strateških razloga. Praktično, najpristupačniji je u regionu i ima puno direktnih letova. Sava centar nam je dao prostor kakav program ovog obima traži: dve bine, expo prostor, startap takmičenje, i sve to pod istim krovom. Beograd je i grad koji ljudi rado posete iz razloga koji nemaju veze sa konferencijom, a to nije nevažno kada dovodite ljude iz celog sveta.

Strateški razlog je jednostavniji: tu živi i radi najveći broj startapa, firmi i ozbiljnih pojedinaca. Superteam Balkan radi u više od deset država regiona i iz tog iskustva mogu da kažem da je Beograd centar tehnologije, ozbiljnih inženjera i ozbiljnih preduzetnika. Naša zajednica broji preko 2.000 članova širom regiona, a u Beogradu je koncentrisano dosta velikih tehnoloških kompanija, pogotovo iz fintech sektora.

Dodao bih i da ovo nije konferencija samo o kriptu. Bavimo se fintechom, veštačkom inteligencijom i preduzetništvom pre svega, a blockchain je jedan od slojeva te priče. Zato na programu imamo preko 70 govornika, od Solana Foundation i Solflarea do banaka, regulatora i akademije.

Na jednom mestu okupićete regulatore, banke, investitore i blockchain kompanije. Koje najvažnije pitanje ili neslaganje želite da otvorite između njih?

Marko: Ne bih se složio sa premisom da ti akteri danas imaju veoma različite stavove. Možda je tako bilo u prošlosti, ali ono što mi vidimo je da sve te strane idu u istom smeru, i mi smo to prepoznali možda malo pre ostalih.

Zato i pravimo konferenciju kako bismo stvorili prostor gde se o finansijama razgovara sa svih strana odjednom, na način gde su uključeni svi važni akteri. U tom kontekstu mi funkcionišemo kao most između blockchain tehnologije, regulatora, vlasti, preduzetnika i ostalih.

Ono što vidim i tvrdim je da se budućnost ovih tehnologija veoma brzo spaja i da je veoma komplementarna. To se najbolje vidi po tome sa kim Solana radi tj. ko počinje da koristi Solaninu mrežu: Visa, Mastercard, PayPal, Western Union, MoneyGram, banke, finansijske institucije, pa i države.

Najsveži primer je star nekoliko dana: MoneyGram je napravio servis na Solani, a reč je o mreži od preko 60 miliona korisnika i skoro 500.000 fizičkih poslovnica u više od 170 zemalja, koja je sada dostupna svakome ko gradi na Solani, kroz jedan API.

U praksi to znači da nekome možete poslati stablecoin na drugi kraj sveta, a da ta osoba uđe u poslovnicu i podigne gotovinu u svojoj valuti. Onaj ko pravi aplikaciju pritom ne mora sam da gradi bankarsku infrastrukturu iza toga. Meni sve ovo govori jednu stvar, a to je da Solana postaje settlement layer budućih finansija.

Blockchain industrija je prethodnih godina prošla kroz velike uspone i padove. Kako planirate da događaj približite publici koja je skeptična prema kriptovalutama?

Marko: Skepticizam razumem i mislim da je bio legitiman. Ali kripto do 2025. i kripto danas su dva različita okruženja, sa različitim akterima i različitim načinom razmišljanja.

Ono što nas najviše zanima nije da ubedimo nekoga da kupi token, nego da pokažemo šta se dešava kada ovdašnji ljudi dobiju prilike. Na Balkanu postoji neviđen talenat koji je jednostavno bio zatvoren za prilike.

Srednjoškolac u Americi koji hoće da se bavi preduzetništvom ima enormno veće mogućnosti nego njegov vršnjak ovde, a apetiti za uspehom nam nisu za poređenje. Najbolji dokaz je to što u skoro svakoj visoko pozicioniranoj svetskoj kompaniji radi dosta ljudi sa Balkana. Nikad nam nije nedostajalo sposobnosti, nedostajale su nam prilike koje su na zapadu bile dosta dostupnije.

Mi u region donosimo novac, znanje i konekcije, i aktivno radimo na povlačenju tog skepticizma. Jedan od primera našeg rada jeste organizacija raznim studentskim hakatonima koji su održani u saradnji sa ETF-om, FON-om i Garažom.

Što se tiče primene izvan trgovanja tokenima, tu brojke govore same. Solana je danas najkorišćeniji blockchain na svetu po stvarnoj aktivnosti: preko 3,6 miliona dnevno aktivnih adresa i oko 170 miliona transakcija dnevno, dok Ethereum ima oko 2,4 miliona transakcija. Ethereum drži više kapitala, ali se aktivnost odvija na Solani.

Konkretnije od toga: u junu se 96 odsto svetskog prometa tokenizovanim berzanskim akcijama desilo na Solani, 3,47 milijardi dolara u jednom mesecu. Solana taj segment vodi neprekidno više od pedeset nedelja. Na mreži danas postoji preko 2.100 različitih tokenizovanih realnih sredstava, od američkih državnih obveznica i privatnog kredita do akcija, a po broju ljudi koji te tokene drže Solana je prva mreža na svetu, sa preko 300.000 vlasnika.

Šta to znači za običnog čoveka: jedan primer, od mnogih, platforma Backpack, koja je regulisani broker, omogućava trgovanje pojedinim američkim akcijama 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, u više od 150 zemalja, a takođe i više od 300 drugih tokenizovanih akcija tokom radnih dana. Neko iz Srbije ko je do juče bio odsečen od svetskog tržišta kapitala zbog sporog bankarskog sistema i nejasnim pravilima, danas može da učestvuje sa telefonom u džepu.

Jedna od glavnih tema biće regulisanje digitalne imovine u Srbiji. Gde se domaće tržište trenutno nalazi u odnosu na Evropu?

Marko: Domaće tržište je u nezavidnom položaju u odnosu na Evropu tj. zapad, i svi zajedno radimo na tome da se to promeni.

Ono što dosta ljudi ne zna jeste da naš Zakon o digitalnoj imovini nije nužno bolji od evropskog okvira, ali jeste blaži od MiCA regulative. U praksi to znači da je ovde pojedine stvari, pre svega tokenizaciju, lakše izvesti i da je u tom delu lakše raditi biznis nego u EU. To je jedna od prednosti koju ne koristimo dovoljno.

Naši zakoni u velikoj meri otežavaju rast privrede, a jedan od primera jeste da u Ujedinjenom Kraljevstvu možete vrlo lako da investirate u startap, a takođe postoji i mehanizam koji vam vraća deo novca ako ta investicija propadne. Kod nas tako nešto ne postoji, i jeste jedan od razloga koji sprečava investitore da ulože u biznise u ranoj fazi.

Druga stvar, i za mene najvažnija, jesu stablecoini, a takođe i danas glavna primena ove tehnologije. Narodna banka Srbije stablecoine zakonski ne prepoznaje u meri koja bi im omogućila da učestvuju u srpskoj privredi i u našem platnom prometu. Dok se to ne reši, ostajemo izvan toka novca koji se kreće 24/7/365. Zamislite da u jednom trenutku dobijemo i digitalni dinar koji ne poznaje radne dane i vremena, a prenosi se u trenutku iz novčanika u novčanik.

Da li već postoje konkretni projekti u Srbiji i regionu u kojima se Solana koristi za plaćanja, tokenizaciju ili finansijsku infrastrukturu?

Marko: Postoje, i nisu mali. Region ima fintech giganta, Solflare koji posluje u Srbiji i Hrvatskoj, a najveći je digitalni novčanik na Solani, sa više od četiri miliona korisnika i oko 15 milijardi dolara imovine na platformi.

Radi po principu self-custody, što znači da Solflare ne drži ničiji novac, korisnik je jedini vlasnik svojih sredstava. Uz to su izdali i prvu self-custody debitnu karticu na Solani sa kojom trošite svoje stablecoine bilo gde u svetu, a da je vaš novac u svakom trenutku u vašim rukama.

Da razjasnim jednu stvar koja se stalno meša: nativni token Solane se ne mora koristiti za plaćanje jer postoje stejblkoini tj. tokeni koji imaju nešto kao “zaleđinu” i na taj način imaju vrednost.

Plaća se tokenima na Solana blockchainu, npr. USDC-jem, koji izdaje Circle i koji je “backovan” dolarom, a ta kompanija je danas takođe na američkoj berzi. Znači ukoliko ste korisnik Solflare-a i imate USDC token u novčaniku možete prenositi novac širom sveta uz naknadu manju od jednog centa, u vremenu koje je obično ispod jedne sekunde.

U Hrvatskoj postoji Electrocoin sa proizvodom PayCek, koji omogućava da se kroz jedan link pošalje nalog za uplatu koji bilo ko u svetu može da plati kriptom.

Šta najčešće nedostaje domaćim blockchain timovima da bi napravili globalno konkurentan proizvod?

Marko: Pre svega okruženje. Naši ljudi imaju određeni nivo straha, predrasuda i nepoverenja u sebe i u ono što bi gradili. Ne osećaju se dovoljno podržano ni motivisano da razvijaju startap u svojoj državi. To je problem koji mi direktno pokušavamo da rešimo.

Druga stvar je novac, i to na način koji se retko pominje. Kod nas je cifra od milion, deset miliona ili sto miliona dolara i dalje ogromna, dok na Zapadu to nije velika cifra. Nedostaju nam tržišta kapitala i protok novca u kojem bi ljudi navikli da razmišljaju u većim brojevima. Na tome radimo.

Treće je edukacija i mentalitet. Fali nam ono “probaj, pogreši, vrati se”. Fali preduzimljivog duha, hrabrosti i, iskreno, jedne doze ludila.

Da stavimo naše brojke u perspektivu: američki akcelerator Y Combinator danas finansira oko hiljadu kompanija godišnje, sa po 500.000 dolara po kompaniji. Superteam Balkan je do sada distribuirao više od 500.000 dolara ukupno, u bespovratnim sredstvima, bez uzimanja vlasničkog udela.

Ta cifra kod nas zvuči veliko, a u svetskim razmerama je veoma mala. Ono što je zanimljivije je šta se s njom uradilo: timovi iz naše zajednice su sa grantovima od dve do pet hiljada dolara, u proseku, razvili proizvod do tačke u kojoj su uspeli da prikupe sredstva od investitora, što je danas u doba AI-a kada su razvoj proizvoda i softver pojeftinili veoma teško i sve ređe.

Kakav bi konkretan rezultat učinio da konferenciju smatrate uspešnom?

Marko: Ja lično ovaj samit smatram uspešnim već sada. Prijavljeno je preko 3.500 ljudi, a na konferenciju dolaze ljudi iz Ministarstva finansija, iz bankarskog i fintech sektora, iz blockchain industrije, advokati, regulatori, profesori, studenti i preduzetnici.

Ovo je prva konferencija na našim prostorima koja je uspela da sve te ljude stavi pod isti krov. Profesori će govoriti o blockchainu, ljudi iz ministarstva će govoriti o blockchainu. Time smo već pobili dobar deo dogme da je kripto prevara i tabu tema.

Posle konferencije, konkretan rezultat bi bio da se naši startapi sa demo dana povežu sa velikim brojem investicionih fondova. Uspehom bih smatrao i ako investitori koji do sada nisu ni gledali u ovom pravcu promene svoju investicionu tezu, a ohrabruje to što sa nama učestvuju i gosti iz investicionog fonda Raiffeisen banke.

Dugoročno, voleo bih da za dve ili tri godine, kada se osvrnemo, ova tehnologija više ne bude nešto što se gura pod tepih. I najvažnije, da svaki čovek koji ode sa samita ponese nešto novo naučeno, otvoreniji um i motivaciju da radi, gradi i uči.