Vodeća udruženja frilensera predstavljaju dalje korake ukoliko nadležni organi ne odgovore na njihove zahteve

Sa Miranom Pogačarom i Ivijanom-Stefanom Stipićem, predstavnicima pomenutih udruženja, govorili smo o ovoj više nego aktuelnoj temi.

Oni su za Netokraciju detaljnije otkrili buduće ciljeve, kao i na koji način se može odgovoriti ukoliko nadležni organi ne budu reagovali na predloge koje su ove organizacije iznele javnosti.

Cilj je doći do zajedničkog i održivog rešenja

Govoreći o tome koliko Udruženje radnika na internetu trenutno broji članova i kako izgleda njihovo delovanje, Miran kaže da broj članova raste iz dana u dan, kao i da timovi naporno rade na tome da se radnici na Internetu prepoznaju kao posebna grupacija. Njihovi članovi, dodaje on, imaju mogućnost da uzmu učešće u formulisanju predloga zakonskih rešenja, za koja naš sagovornik veruje da bi bila korisna i za radnike na Internetu i za državu. Pogačar tom prilikom kaže:

U javnosti se stiče utisak da je naš osnovni cilj izbegavanje plaćanja poreza, ali to nije tačno. Naše udruženje se zalaže za prepoznavanje radnika na internetu kao posebne grupe zaposlenih, kako bi se naš način rada mogao zaštiti Zakonom o radu i drugim relevantnim aktima.

Frilenseri nisu plaćali porez zato što ih zakon nije tretirao kao radnike, niti im obezbeđivao ikakva radna prava koja svi ostali poreski obveznici imaju: mi nemamo pravo na bolovanje, odmor, odsustvo sa posla radi nege deteta, niti na mnogo drugih prava zagarantovanih radnicima koji ne rade na Internetu. Naš plan delovanja odnosi se na promenu i poboljšanje pravnog statusa lica zaposlenih na Internetu.

Štaviše, ovo Udruženje je nedavno pozvalo predstavnike Vlade i Poreske uprave na dijalog ali, kako Miran dodaje, do sada nisu dobili povratnu informaciju. On dodaje:

Nakon skoro deset dana od predavanja zahteva za obustavu poreskih postupaka i rešenja i početak pregovora, nismo dobili nikakav odgovor osim arogantne opaske ministra finansija o “nekakvoj inicijativi” koju je dobio ali još nije pročitao, kao i gomile paušalnih tvrdnji koje je tom prilikom izneo, pokazavši sramotnu neupućenost u problematiku.

Na to smo reagovali pozivom na masovno slanje mejlova nadležnim organima. Ono što danas znamo je da Poreska uprava nastavlja da šalje pozive za poresku kontrolu licima koja nam se javljaju. Izostanak dijaloga za koji se sve strane deklarativno zalažu, sa kategorijom koja broji preko 100.000 lica, teško može biti zdrava osnova za pregovore i uređivanje pravnog okvira u kome bismo delovali.

Kada je reč o reakciji javnosti, Pogačar dodaje da su u Udruženju iznenađeni – ne samo da je veći broj građana prvi put čuo sa kakvim se problemom suočavaju, već su pojedinci koji su im se javljali uglavnom izražavali zadovoljstvo konstruktivnošću predloženih rešenja, što je signal da su na pravom putu.

Međutim, postavlja se pitanje šta će se desiti ukoliko nadležni organi uskoro ne reaguju na predlog udružeja. Miran ističe da svi u njegovom timu veruju u dobru volju i zdrav razum nadležnih. Ipak, kako dodaje, to ne znači da nisu svesni da su za dogovor potrebne dve strane, već se samo nadaju da je moguće doći do zajedničkog, trajno održivog rešenja. “S druge strane, ako se naš predlog ne bi uzeo u razmatranje, bili bismo primorani da posegnemo za nekim od vaninstitucionih načina borbe karakterističnih za demokratska društva”, kaže naš sagovornik.

Što se tiče prognoza daljeg razvoja frilensinga u Srbiji, posebno ukoliko se ne nađe neko kompromisno rešenje, Miran ističe:

Insistiranje na slepoj primeni dosadašnjih propisa koji radnicima na Internetu na teret stavljaju nerealno visoke namete, bez mogućnosti korišćenja pripadajućih benefita, svakako bi Srbiju učinili manje atraktivnim mestom za život i rad radnika na Internetu. Ovo je naročito značajno kada se ima u vidu na koji način su zemlje u regionu rešile ovo pitanje i da su uslovi koje one nude za rad online daleko povoljnije. Važno je ponoviti da se mi zaista nadamo da će se nadležni oglasiti i omogućiti izmenu propisa na način koji bi koristio svima.

“Zahtevi koje smo predali su samo najava mogućih zakonskih rešenja. Na predlozima, nacrtima, obrazloženjima naš pravno-ekonomski tim uveliko radi, i svi detalji biće poznati javnosti čim se utanače”, ocenjuje Pogačar.

Dva su zahteva koja stoje pred državnim organima

U nastavku ovog teksta analizirali smo pomenuti problem gledajući i kroz prizmu Udruženja frilensera i preduzetnika, u čije ime je govorio Ivijan-Stefan Stipić. Peticiju Ne uništavajte frilensere koju je pokrenula ova organizacija do sada je potpisalo preko 22.000 ljudi, a plan je bio da se organizuje pregovarački tim koji bi radio na predlogu rešenja. Netokraciju je zanimalo kako protiče sprovođenje tog plana i u kojoj se fazi trenutno nalazi, a naš sagovornik objašnjava:

Imamo pregovarački tim i javno smo pozvali ministra finansija Sinišu Malog na pregovore u saradnji sa Udruženjem za zaštitu ustavnosti i zakonitosti. Rad na predlogu rešenja je skoro gotov, a predlažemo više modela oporezivanja koji bi na najbolji način rešili problem frilensera u skladu sa situacijom u našoj zemlji. Među predlozima su i modifikovani makedonski model oporezivanja, kao i modeli poreskih “rajeva” – Lihtenštajna, Švajcarske i Kajmanskih ostrva.

Zakonski predlog biće ponuđen na elektronsko izjašnjavanje potpisnicima peticije „Zaštitimo frilensere“, a nakon toga će biti i održana javna rasprava na koju će biti pozvan ministar finansija Siniša Mali. Konačan predlog nakon toga biće upućen Ministarstvu finansija i Vladi Republike Srbije.

Ono što nas je u ovom slučaju najviše zanimalo jeste koji su osnovni zahtevi za Poresku upravu i nadležne državne organe ne bi li se aktuelna situacija sa oporezivanjem frilensera rešila, Ivijan-Stefan kaže da je ovde reč o dva osnovna zahteva.

Prvi je da država odustane od potraživanja poreza i doprinosa za prethodni period, iz razloga predstavljenih u otvorenom pismu Udruženja: taj teret je nenaplativ, nastao je usled toga što Poreska uprava nije edukovala građane (brojni frilenseri svedoče da su dobili pogrešne informacije da nikakve poreze nisu obavezni da plate), ugrožava opstanak stotina hiljada porodica i preti da uništi frilensere kao profesiju iako ovi radnici privlače kapital iz inostranstva i već sada pune državni budžet više nego strani investitori. Tom prilikom Stipić objašnjava i drugi zahtev:

Drugi zahtev je da se država usvoji naše predloge o budućem statusu frilensera, tako da naš status bude pravno regulisan, a poreski tretman naših prihoda racionalan. Trenutno nas država ne prepoznaje kao zaposlena lica i ne daje nam prava kao ostalim radnicima, ali nam nameće sve poreske obaveze. Štaviše, nas država po pitanju obaveza tretira kao da smo istovremeno poslodavci i radnici, jer jedno lice mora da plati sve poreze i doprinose koji se kod tradicionalno zaposlenih dele između radnika i poslodavaca.

Po pitanju prava država nas tretira sasvim drugačije i uskraćuje nam prava radnika: pravo na plaćeni odmor i bolovanje, pravo na zdravstveno osiguranje, pravo na radni staž, jer nas po tome tretira kao nezaposlena lica. Poslodavci porez plaćaju na dobit: razliku prihoda i rashoda, a nama država ne priznaje rashode u obračunu poreza. Mislim da se svi mogu složiti da je takav tretman frilensera nepravedan i neodrživ.

Naš sagovornik nam je otkrio da je Udruženje preduzetika i frilensera u kontaktu sa nekoliko udruženja i organizacija. U prvom redu, sa Udruženjem za zaštitu ustavnosti i zakonitostiti, sa kojim tesno sarađuju naročito po pitanju formulacije budućeg modela oporezivanja frilensera. “Međutim, u kontaktu smo i sa Zaštitnikom preduzetnika i privrednika Srbije, Kreni-Promeni i spremni smo za saradnju i zajedničku akciju. U planu je i saradnja sa stranim i internacionalnim udruženjima frilensera”, dodaje Ivijan-Stefan.

Za sam kraj, naš sagovornik kao i tim koji stoji iza pomenutog Udruženja se nada da će nadležno ministarstvo prihvatiti njihove predloge, budući da namera da se ogromni iznosi novca naplate za period od nekoliko godina unazad može samo naštetiti celom društvu i da je nezakonita.

“Odustajanje od borbe za naša prava jednostavno nije opcija. Ukoliko država ne reaguje na naše apele, pojačaćemo pritisak na nju. Ne bismo želeli da otkrivamo korake unapred, ali možemo reći da će biti u skladu sa razvojem situacije”, zaključio je na kraju Stipić.