Oporezivanje frilensera u Srbiji: Koji su dalji koraci u pregovorima

Vodeća udruženja frilensera predstavljaju dalje korake ukoliko nadležni organi ne odgovore na njihove zahteve

Sa predstavnicima Udruženja radnika na internetu i Udruženja frilensera i preduzetnika razgovarali smo o narednim koracima kada je reč o pregovorima sa nadležnim organima zbog najavljenog oporezivanja frilensera.

Sa Miranom Pogačarom i Ivijanom-Stefanom Stipićem, predstavnicima pomenutih udruženja, govorili smo o ovoj više nego aktuelnoj temi.

Oni su za Netokraciju detaljnije otkrili buduće ciljeve, kao i na koji način se može odgovoriti ukoliko nadležni organi ne budu reagovali na predloge koje su ove organizacije iznele javnosti.

Cilj je doći do zajedničkog i održivog rešenja

Govoreći o tome koliko Udruženje radnika na internetu trenutno broji članova i kako izgleda njihovo delovanje, Miran kaže da broj članova raste iz dana u dan, kao i da timovi naporno rade na tome da se radnici na Internetu prepoznaju kao posebna grupacija. Njihovi članovi, dodaje on, imaju mogućnost da uzmu učešće u formulisanju predloga zakonskih rešenja, za koja naš sagovornik veruje da bi bila korisna i za radnike na Internetu i za državu. Pogačar tom prilikom kaže:

U javnosti se stiče utisak da je naš osnovni cilj izbegavanje plaćanja poreza, ali to nije tačno. Naše udruženje se zalaže za prepoznavanje radnika na internetu kao posebne grupe zaposlenih, kako bi se naš način rada mogao zaštiti Zakonom o radu i drugim relevantnim aktima.

Frilenseri nisu plaćali porez zato što ih zakon nije tretirao kao radnike, niti im obezbeđivao ikakva radna prava koja svi ostali poreski obveznici imaju: mi nemamo pravo na bolovanje, odmor, odsustvo sa posla radi nege deteta, niti na mnogo drugih prava zagarantovanih radnicima koji ne rade na Internetu. Naš plan delovanja odnosi se na promenu i poboljšanje pravnog statusa lica zaposlenih na Internetu.

Štaviše, ovo Udruženje je nedavno pozvalo predstavnike Vlade i Poreske uprave na dijalog ali, kako Miran dodaje, do sada nisu dobili povratnu informaciju. On dodaje:

Nakon skoro deset dana od predavanja zahteva za obustavu poreskih postupaka i rešenja i početak pregovora, nismo dobili nikakav odgovor osim arogantne opaske ministra finansija o “nekakvoj inicijativi” koju je dobio ali još nije pročitao, kao i gomile paušalnih tvrdnji koje je tom prilikom izneo, pokazavši sramotnu neupućenost u problematiku.

Na to smo reagovali pozivom na masovno slanje mejlova nadležnim organima. Ono što danas znamo je da Poreska uprava nastavlja da šalje pozive za poresku kontrolu licima koja nam se javljaju. Izostanak dijaloga za koji se sve strane deklarativno zalažu, sa kategorijom koja broji preko 100.000 lica, teško može biti zdrava osnova za pregovore i uređivanje pravnog okvira u kome bismo delovali.

Kada je reč o reakciji javnosti, Pogačar dodaje da su u Udruženju iznenađeni – ne samo da je veći broj građana prvi put čuo sa kakvim se problemom suočavaju, već su pojedinci koji su im se javljali uglavnom izražavali zadovoljstvo konstruktivnošću predloženih rešenja, što je signal da su na pravom putu.

Međutim, postavlja se pitanje šta će se desiti ukoliko nadležni organi uskoro ne reaguju na predlog udružeja. Miran ističe da svi u njegovom timu veruju u dobru volju i zdrav razum nadležnih. Ipak, kako dodaje, to ne znači da nisu svesni da su za dogovor potrebne dve strane, već se samo nadaju da je moguće doći do zajedničkog, trajno održivog rešenja. “S druge strane, ako se naš predlog ne bi uzeo u razmatranje, bili bismo primorani da posegnemo za nekim od vaninstitucionih načina borbe karakterističnih za demokratska društva”, kaže naš sagovornik.

Što se tiče prognoza daljeg razvoja frilensinga u Srbiji, posebno ukoliko se ne nađe neko kompromisno rešenje, Miran ističe:

Insistiranje na slepoj primeni dosadašnjih propisa koji radnicima na Internetu na teret stavljaju nerealno visoke namete, bez mogućnosti korišćenja pripadajućih benefita, svakako bi Srbiju učinili manje atraktivnim mestom za život i rad radnika na Internetu. Ovo je naročito značajno kada se ima u vidu na koji način su zemlje u regionu rešile ovo pitanje i da su uslovi koje one nude za rad online daleko povoljnije. Važno je ponoviti da se mi zaista nadamo da će se nadležni oglasiti i omogućiti izmenu propisa na način koji bi koristio svima.

“Zahtevi koje smo predali su samo najava mogućih zakonskih rešenja. Na predlozima, nacrtima, obrazloženjima naš pravno-ekonomski tim uveliko radi, i svi detalji biće poznati javnosti čim se utanače”, ocenjuje Pogačar.

Dva su zahteva koja stoje pred državnim organima

U nastavku ovog teksta analizirali smo pomenuti problem gledajući i kroz prizmu Udruženja frilensera i preduzetnika, u čije ime je govorio Ivijan-Stefan Stipić. Peticiju Ne uništavajte frilensere koju je pokrenula ova organizacija do sada je potpisalo preko 22.000 ljudi, a plan je bio da se organizuje pregovarački tim koji bi radio na predlogu rešenja. Netokraciju je zanimalo kako protiče sprovođenje tog plana i u kojoj se fazi trenutno nalazi, a naš sagovornik objašnjava:

Imamo pregovarački tim i javno smo pozvali ministra finansija Sinišu Malog na pregovore u saradnji sa Udruženjem za zaštitu ustavnosti i zakonitosti. Rad na predlogu rešenja je skoro gotov, a predlažemo više modela oporezivanja koji bi na najbolji način rešili problem frilensera u skladu sa situacijom u našoj zemlji. Među predlozima su i modifikovani makedonski model oporezivanja, kao i modeli poreskih “rajeva” – Lihtenštajna, Švajcarske i Kajmanskih ostrva.

Zakonski predlog biće ponuđen na elektronsko izjašnjavanje potpisnicima peticije „Zaštitimo frilensere“, a nakon toga će biti i održana javna rasprava na koju će biti pozvan ministar finansija Siniša Mali. Konačan predlog nakon toga biće upućen Ministarstvu finansija i Vladi Republike Srbije.

Ono što nas je u ovom slučaju najviše zanimalo jeste koji su osnovni zahtevi za Poresku upravu i nadležne državne organe ne bi li se aktuelna situacija sa oporezivanjem frilensera rešila, Ivijan-Stefan kaže da je ovde reč o dva osnovna zahteva.

Prvi je da država odustane od potraživanja poreza i doprinosa za prethodni period, iz razloga predstavljenih u otvorenom pismu Udruženja: taj teret je nenaplativ, nastao je usled toga što Poreska uprava nije edukovala građane (brojni frilenseri svedoče da su dobili pogrešne informacije da nikakve poreze nisu obavezni da plate), ugrožava opstanak stotina hiljada porodica i preti da uništi frilensere kao profesiju iako ovi radnici privlače kapital iz inostranstva i već sada pune državni budžet više nego strani investitori. Tom prilikom Stipić objašnjava i drugi zahtev:

Drugi zahtev je da se država usvoji naše predloge o budućem statusu frilensera, tako da naš status bude pravno regulisan, a poreski tretman naših prihoda racionalan. Trenutno nas država ne prepoznaje kao zaposlena lica i ne daje nam prava kao ostalim radnicima, ali nam nameće sve poreske obaveze. Štaviše, nas država po pitanju obaveza tretira kao da smo istovremeno poslodavci i radnici, jer jedno lice mora da plati sve poreze i doprinose koji se kod tradicionalno zaposlenih dele između radnika i poslodavaca.

Po pitanju prava država nas tretira sasvim drugačije i uskraćuje nam prava radnika: pravo na plaćeni odmor i bolovanje, pravo na zdravstveno osiguranje, pravo na radni staž, jer nas po tome tretira kao nezaposlena lica. Poslodavci porez plaćaju na dobit: razliku prihoda i rashoda, a nama država ne priznaje rashode u obračunu poreza. Mislim da se svi mogu složiti da je takav tretman frilensera nepravedan i neodrživ.

Naš sagovornik nam je otkrio da je Udruženje preduzetika i frilensera u kontaktu sa nekoliko udruženja i organizacija. U prvom redu, sa Udruženjem za zaštitu ustavnosti i zakonitostiti, sa kojim tesno sarađuju naročito po pitanju formulacije budućeg modela oporezivanja frilensera. “Međutim, u kontaktu smo i sa Zaštitnikom preduzetnika i privrednika Srbije, Kreni-Promeni i spremni smo za saradnju i zajedničku akciju. U planu je i saradnja sa stranim i internacionalnim udruženjima frilensera”, dodaje Ivijan-Stefan.

Za sam kraj, naš sagovornik kao i tim koji stoji iza pomenutog Udruženja se nada da će nadležno ministarstvo prihvatiti njihove predloge, budući da namera da se ogromni iznosi novca naplate za period od nekoliko godina unazad može samo naštetiti celom društvu i da je nezakonita.

“Odustajanje od borbe za naša prava jednostavno nije opcija. Ukoliko država ne reaguje na naše apele, pojačaćemo pritisak na nju. Ne bismo želeli da otkrivamo korake unapred, ali možemo reći da će biti u skladu sa razvojem situacije”, zaključio je na kraju Stipić.


Ostavi komentar

  1. Pausalac

    Pausalac

    24. 11. 2020. u 09:35 Odgovori

    Jedna od cinjenica koju su neki od pausalaca shvatili nakon sto su pregovori sa Vladom propali (tacnije receno skoro da ih nije ni bilo osim 1 kratkog razgovara sa premijerkom bez velikog interesovanja) je da koliko god intelektualno, pravno, administrativno mislimo da smo jaki ova Vlada prepoznaje samo protest na ulici koji mora biti medijski ispracen. Nakon toga moze da se sedne za sto i tada pregovori pocinju i tada moze da se raspolaze drugim sredstivma prethodno pomenutim.

    Nikakve peticije, pisma, javni pozivi i slicno nece uroditi plodom, sto se i pokazalo iz prethodnog iskustva.

    Ako resite da izadjete na ulice, sto je apsolutno vasa odluka, verujem da ce vas jedan broj pusalaca podrzati u tome u znak solidarnosti.

  2. Shone

    Shone

    24. 11. 2020. u 10:22 Odgovori

    Ajde sad malo da pogledamo i sa druge strane, mislim onako po zakonu i logicno.
    Pre svega, freelenseri su samostalni preduzetnici. Oni ne rade za gazde, rade za sebe. Oni nisu zaposleni kod nekog pa ne mogu da glume zaposlene za bolovanje. To je cinjenica. Da su hteli “benificije” idite u Maxi pa tamo radite. Ovako je licemerno. Svi preduzetnici uplacuju sebi staz, penziono i zdravstveno. Tako i freelenseri treba. Od starta a ne da se prave ludi “mi nismo znali da treba” Svi su znali sad samo furaju pricu sto je pravljenje ostalih ljudi ludima.
    Poreska uprava nije edukovala gradjane?
    To i nije posao poreske uprave. Gradjani treba da znaju da kada pocinju svoj posao oni su duzni da placaju poreze. To sto slusate nekog da ne treba da placate poreze nije opravdanje.
    Retroaktivno oporezivanje je moguce jer ste vi ostvarivali zaradu kao drzavljani Srbije u Srbiji i time automatski postajete poreski obveznici. To sto radite za Amere ne znaci da ste vi u Americi poreski obveznici.

    Zasto ste vi posebna grupacija? Po cemu ste vi specijalni pa se razlikujete od bilo kog frizera, obucara, automehanicara,… Svi oni zavise od sopstvene sposobnosti da nadju klijente. Isto kao i vi. To je i poenta preduzetnistva i vasih snova o kapitalizmu i “american dream” Samo sto bi vi malo balkansku mesavinu… benefite kapitalizma i sigurnost socijalizma. Nece moci bas tako, rodjaci.

    • Preduzetnik

      Preduzetnik

      24. 11. 2020. u 15:42 Odgovori

      “Pre svega, freelenseri su samostalni preduzetnici. Oni ne rade za gazde, rade za sebe. Oni nisu zaposleni kod nekog pa ne mogu da glume zaposlene za bolovanje. – po cemu ste vi specijalni pa se razlikujete od bilo kog frizera, obucara, automehanicara,… Svi oni zavise od sopstvene sposobnosti da nadju klijente. ”

      – Nisu i tu je i problem! Ako neko zeli da radi kao frilenser, drzava mu apsolutno nista ne obezbedjuje i ne garantuje a trazi vecinu njegove bruto zarade. Kod frizera, vulkanizera i td, drzava obezbedjuje trziste i tu se novac vrti od dzepa do dzepa a kroz pdv zavrsi u budjelaru drzave, u isto vreme emisija novca se ne povecava u zemlji. Znas, drzava je ekonomski tigar pa su gradjanima puni novcanici i oni te pare trose kod frizera, tako da tvoje trziste zavisi i od standarda za koji je ta drzava direktno odgovorna. U ovom slucaju to nije tako.

      “Svi preduzetnici uplacuju sebi staz, penziono i zdravstveno. Tako i freelenseri treba.”

      – Slazemo se, samo po kojoj sifri u APR-u? U kom obliku, koliko poreza i td i td.

      “Poreska uprava nije edukovala gradjane? To i nije posao poreske uprave.”

      – Nije da edukuje ali jeste da radi svoj posao i potrazuje porez na vreme. Zato postoji u zakonu i takozvano ne cinjenje! Zamisli sad da se napravi sistem koji ce da te kazni za svaki prekrsaj u saobracaju koji ti nije naplacen jer niko nije video i kazu ti brale daj za poslednjih 5godina par miliona dinara za kazne sa kamatom jer se nisi sam prijavio u policiju kad si prekoracio brzinu od dozvoljenih 50 na sat na 60 a nije bilo radara. Jel bi platio? Pa sto si se pravio lud, svi placaju kazne??

      “Zasto ste vi posebna grupacija?”

      – Zato sto ti ne zauzmaju mesta na trzistu rada, zato sto ti ne trose novac za socijalnu pomoc, zato sto su se sami na trzistu i zahvaljujuci tome unose cist kes u zemlju u kojoj on i ostane a kroz pdv zavrsi u budzetu srbije. Zato sto je upravo investicija u IT sektor u srbiji krenula od frilensera koji su obelili obraz i dovodili prve firme koje su otvarale isturene kancelarije u srbiji, i zbog jos X razloga koje me mrzi da ti pisem ovde.

      “To je i poenta preduzetnistva i vasih snova o kapitalizmu i „american dream“ Samo sto bi vi malo balkansku mesavinu… benefite kapitalizma i sigurnost socijalizma. Nece moci bas tako, rodjaci.”

      – Poenta preduzetnistva je da ti drzava uzme 60% bruto zarade? Ne bih rekao! A rodjace ti bi mozda trebao da se pitas jel normalno sto je minimalac 250e i sto ljudi jedva krpe kraj s krajem, sto ministri imaju lazne diplome, sto ni jedan politicar nikada nije odgovarao, sto imas partokratiju u drzavi, sto ti je u drzavnom sektoru plata veca 20% od plate u privatnom, sto nemas demokratiju, sto imas jednopartijski sistem, sto imas 6000 zarazenih od korone dok ti nocni klubovi rade, sto ti navijaci dele pravdu, sto nemas slobodne medije, sto je profesoru plata 300e, sto se deca lece SMS porukama i mnogo mnogo sta bi ti druze trebao da se zapitas pre nego sto sednes ovde i pises o temi o kojoj ocigledno nemas pojma.

      Ja sam frilenser a registrovan kao preduzetnik i placam poreze i doprinose, cisto da znas.

      • Shone

        Shone

        25. 11. 2020. u 10:46 Odgovori

        Drzava treba da obezbedi trziste? Opet kazem, zastali ste malo u 70 im godinama a hteli bi kapitalizam. Drzava ne obezbedjuje trziste, ona ti daje pravo na rad a na tvojoj je sposobnosti radis ili ne. Ima hiljade frizera ali ljudi idu kod njih desetak koji su dobri. Tako i freelenseri. Odlucite se, ili ste zaposlenici kod gazde ili ste freelenseri. Ovo mu dodje kao neki bosanski lonac, malo od svega.. ne moze tako.

        Porezi ne postoje od freelensera, postoje odvajkada, i svaki prihod na bilo koji nacin treba da se oporezuje. To sto je nacionalni sport izbegavanje poreza pa niko nije hteo da placa ( ja cu to na crno) to je druga prica, pa ste zaboravili da drzava moze da krene u kontrolu (i u Americi ako te IRS uhvati naplati ti retroaktivno, ne brini) pa da naplacuje kazne. Uvek si ti imao porez na dohodak, porez na prihode, porez na dobit, to sto ste se uhvatili “sifri u APR” da je to neka odbrana, to vas je neko lagao. Pruzanje usluga. Uvek je bilo te sifre jer freelenseri su pruzaoci usluga. Evo sada ima ljudi koji rade na online berzama, koje su u zacetku. To kod nas ce zvanicno da bude za 10 godina prepoznato za “sifru u APR”. Jel ni oni ne treba da placaju poreze narednih 10 godina. Pobogu, nismo deca, nemojte takve infantilne “argumente” ovde da postavljate, pogotovo sto ste vec preduzetnik i razumete se kako funkcionise ekonomija, porezi, racunovodstvo… Ajde ovi klinci sto nemaju pojma ali vi ipak..

        IT je osvetlao obraz i uneo kes? E ako nam je Baka prase i Stanija osvetlala obraz onda do vraga (jeste, Stanija je prva koja je jos tamo 2005, 2006 bila pionir u IT-u sa svojim slikama koje su se prosirile internetom) Mi smo postali “IT meka” jos u planovima raspada Jugoslavije, jer smo mi sada Indija Evrope. Jeftina a dobra radna snaga. Apui sto se toga tice. Call centri se otvaraju ovde jer mogu da nas placaju 500 dolara mesecno sto bi u Americi kostalo 5000 dolara mesecno. NCR i ostala ekipa. Zato caskaju “IT strucnjaci” od Aljaske do Tokija. Ili ovi trafikeri sto po celu noc bleje pred kompom zbog razlike u vremenu. Ne dizite sebe u nebesa, vi ste samo jeftina radna snaga koja sad oce da ne placa porez.

          • Xoxo

            Xoxo

            26. 11. 2020. u 22:32

            A Shone, vidim da se bas razumela u status frilencera, pa mi molim te objasni sledeće sledeće situacije, posto meni nisu bas jasne.
            Znaci kad ja platim namet drzavi od 56% u po prihodu, koja prava ja ostvarujem. Priznaju mi radni staz? Kad hocu da podignem kredit za stan ne moze – nezaposlen, pa onda placaj kiriju. Kad konkurisem za drzavni vrtic za dete, oduzimaju mi bodove, nezaposlen -pa placaj privatni vrtic. Kad zena se porodi, nema porodiljskog-pa ako hoce da radi da bi imala prihode placaj nekoga ili godinu dana zivi bez prihoda. A zašto drzava daje milionske subvencije stranim investitorima koji zapošljavaju nas narod po fabrikama za mizerne plate.

        • Preduzetnik

          Preduzetnik

          26. 11. 2020. u 12:41 Odgovori

          Drzava ti obezbedjuje trziste u tom slucaju, nisam rekao da treba vec da je tako. Pa zasto ti je pausal veci u BG nego u Vranju, zato sto je bolji standard. Nemoj da menjas tezu.

          Tacno je da postoje porezi i da treba da se placaju, niko to ne osporava. Kazes “svaki prihod na bilo koji nacin treba da se oporezuje” – tacno, ali ne mozes oporezivati po zakonu koji je star 20 godina i koji se ovde ne moze primenjivati. Kolko oporezujes, sta oporezujes, sta je bruto, sta je neoporezivi deo, nemas mehanizam da oporezujes poslovanje ovog tipa zato sto si spavao 20 godina!

          “Pruzanje usluga. Uvek je bilo te sifre jer freelenseri su pruzaoci usluga.” – Apsolutno netacno!

          A ti ako mislis da Stanija i Baka prase imaju neke veze sa IT sektorom, onda necu ni da gubim vreme vise na dalju raspravu. Uzivaj i sve najbolje.

    • thedarkot

      thedarkot

      24. 11. 2020. u 15:46 Odgovori

      EDUKATIVNI SADRŽAJ. PAŽNJA!
      Ako ćemo logično:
      – radnici na internetu nisu samostalni preduzetnici, rade za strane kompanije preko platformi, ne mogu da diktiraju cenu rada, već se često nadmeću sa radnicima iz drugih siromašnih zemalja za što nižu cenu rada. I platforme i strani poslodavci i servisi za isplatu novca uzimaju svoj procenat od zarada radnika na internetu.
      – nemamo beneficije, jer naš rad nije definisan Zakonom o radu. Drugim rečima, žele da ti oporezuju zaradu, a nisi prepoznat kao radnik. To je licemerno!
      – radnici na internetu nisu protiv plaćanja poreza, već su za poreze koji bi bili prilagođeni njihovim prekarnim i nestabilnim radnim pozicijama
      – žele da primene zakon iz 2001. godine, koliko građana je imalo internet u to vreme?
      -retroaktivno oporezivanje je pljačka!
      – Frizeri i automehaničari mogu da povećaju cenu usluga kada država poveća poreze, što je nezamislivo za radnike na internetu.
      – ovo sa kapitalizmom i socijalizmom bolje da ne komentarišem, predlažem čitanje ozbiljnije literature zarad bolje obaveštenosti o prilikama u svetu.

      Pozdrav!

    • Марко

      Марко

      25. 11. 2020. u 18:21 Odgovori

      @Shone Да ли у тој Америци и капитализму (или социјализму свеједно) на које се позиваш држава узме 25% на доприносе и 10% на здравствно а онда каже не препознаје вас закон и немамо шифру за вас, не можете да упишете стаж нити да оверите књижицу!?!

  3. Hrabrov Lavić

    Hrabrov Lavić

    24. 11. 2020. u 18:11 Odgovori

    Država je onomad svim gradjanima dala po 100€, to je, prema procenama, oko 650 miliona €. Albanci sa srpskim pasošima su tu pokupili (procena) oko 20 miliona €. “Stabilizacija” budžeta je – oduzimanjem nekog % od penzija donela uštedu od oko 380-390 miliona €. Moguće je da mašim, ali malo. Ovo treba da znaju naši ljudi.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Kultura 2.0

Nenad Milanović (COING): Domaće IT kompanije moraju se boriti za prava LGBTQ+ populacije

Direktor kompanije COING za Netokraciju objašnjava zašto IT kompanije treba da se bore protiv diskriminacije LGBTQ+ populacije u Srbiji i diskriminišu diskriminatore.

Kultura 2.0

Usvojen Zakon o digitalnoj imovini! Šta dalje?

Nakon javno održane rasprave, Narodna skupština je usvojila Zakon o digitalnoj imovini, čime se Srbija svrstala u krug retkih država koje su zakonski regulisale oblast digitalne imovine. U nastavku otkrivamo šta nam to Zakon donosi u odnosu na Nacrt i šta možemo očekivati u budućnosti.

Analiza

Prevare na Internetu naša su svakodnevica – a sada je obogaćena i crypto prevarom koju promovišu domaći YouTuberi

Internet je slobodno mesto i vremenom je postao do te mere slobodan da već par godina unazad ne možemo da razlikujemo istinu od laži i prevaru od realne situacije.

Propustili ste

Novost

Održan prvi sastanak frilensera i države: Situacija je kompleksna i pregovori se nastavljaju

Počeli su pregovori predstavnika vlasti i frilensera, a danas je održan prvi sastanak na kome će se odlučivati o zahtevima koje su u proteklim mesecima državi uputili frilenseri.

Ekskluzivno

E-uprava ekskluzivno za Netokraciju otkriva zašto prati kako građani koriste njene usluge

Kako tačno funkcioniše ova platforma i da li (i zašto) prati ponašanje svojih korisnika?

Startapi i poslovanje

Deceniju kasnije i Centili platformu za digitalna plaćanja koristi 4 milijarde korisnika dok se kompanija sprema za novo poglavlje

Prvi put na Netokraciji predstavljamo kompaniju Centili koja je nastala iz Infobipa, koja u Beogradu zapošljava 50 inženjera i koja aktivno posluje na 80 tržišta širom sveta. Centili ovih dana obeležava 10 godina poslovanja, a sa menadžmentom razgovaramo o daljim planovima i procesu reorganizacije.

Tehnologija

Šta nam je sve od tehnoloških novina doneo ovogodišnji digitalni CES?

I ove godine najveći globalni sajam potrošačke elektronike CES oduševio je sve ljubitelje gedžeta i tehnike, dokazavši da za tehnološki napredak jednostavno nema granica.

Novost

Vučić: Ne pregovara se o tome da li će frilenseri da plate porez ili ne – već od kada

Predsednik se ponovo izjasnio po pitanju frilensera i najavljenih protesta.

Društvene mreže

Facebook u 2020. izbrisao 1,3 milijarde naloga radi suzbijanja lažnih informacija

Full Fact, britanska nezavisna organizacija za proveru informacija i nezavisni partner Faceboka, sprovela je istraživanje glavnih izazova sa kojima se suočavaju 'fekt-čekeri širom sveta prilikom pronalaženja i provere informacija koje se pojavljuju na ovoj društvenoj mreži.