Filtriranje interneta u Srbiji donosi ozbiljne posledice i nepoznatu korist

Filtriranje interneta u Srbiji donosi ozbiljne posledice i nepoznatu korist

Filtriranje interneta je u Srbiji uvedeno radi navodnog sprečavanja dalje štete po republički budžet i ekonomiju i uz zanemarivanje brojnih aspekata koji ovaj opasan presedan nosi sa sobom. U tekstu analiziramo zašto je ta odluka besmislena i do kakvih posledica može dovesti.

Za razliku od brojnih država širom sveta, pristup sadržajima na internetu u Srbiji je do nedavno bio slobodan.

Kako to često biva u online krugovima, na Twitteru se pojavila informacija da sa mreže mobilnog operatora Vip nije moguće pristupiti sajtovima stranih kladionica. Tviteraši su delili obaveštenje iz koga se može zaključiti da od 15. oktobra Vip u skladu sa Zakonom o igrama na sreću onemogućava učestovanje u igrama na sreću koje se priređuju u inostranstvu, a za koje se ulozi plaćaju na teritoriji Republike Srbije. Kompanija Vip je sa zvaničnog Tviter naloga odgovorila da je „jedini način” za poštovanje zakona i privatnosti korisnika (?) blokiranje pristupa internet stranicama na spisku Uprave za igre na sreću.

Ovo nije prvi put da se na “mala vrata” pokušava uvesti filtriranje internet sadržaja u Srbiji (desilo se i 2012. godine, u martu 2014 decembru 2014.). Za razliku od prethodnih puta, za sada je bar jedan operator elektronskih komunikacija poklekao pred zahtevom koji nije u skladu sa zakonom, nije propocionalan željenom cilju i svakako nije neophodan u demokratskom društvu. Da ne bih previše ponavljao detalje iz pravne i tehničke analize SHARE Fondacije, u ovom tekstu bih se fokusirao na besmislenost ovakve odluke i potencijalno izuzetno štetne posledice po građane koji svakodnevno, a u trenutnim okolnostima pandemije i više nego inače, koriste internet da postave omljeni meme, kupe nove slušalice, izbindžuju seriju po izboru i za još mnogo drugih stvari.

Zakon je zakon – ali treba ga pravilno tumačiti

Njedan pravni akt u bilo kom pravnom sistemu ne postoji sam za sebe, niti se tako može tumačiti. Za početak, Ustav Srbije jasno definiše pod kojim se to uslovima može ograničiti sloboda izražavanja, u koju spada i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje. Ustavom je precizno utvrđeno da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije. Dakle, prag za ograničenje ovog prava je vrlo visok i blokiranje sajtova stranih kladionica ga svakako ne ispunjava.

Druga važna stvar jeste da su sudovi, dakle sudska grana vlasti, jedini nadležni da odlučuju o ograničenju prava na slobodu izražavanja i informisanja, a ne administrativni organi poput raznih uprava koji pripadaju izvršnoj vlasti i ne mogu donositi diskrecione odluke koje se tiču prava i sloboda svih građana. Dodatno je problematična činjenica da dopis Uprave za igre na sreću i spisak zabranjenih sajtova nisu poznati javnosti. Prema mojim saznanjima, operatori nisu objavili ta dokumenta, te nam ostaje da čekamo odgovor na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja koji je Upravi za igre na sreću podnela SHARE Fondacija.

Zatim, da li je operator interneta jedini društveni akter koji omogućava nezakonito učestvovanje u igrama na sreću u inostranstvu i zbog toga treba da bude upozoren pretnjom prekršajne ili možda čak i krivične odgovornosti? Po sličnoj logici, takav apsurdni zahtev bi se mogao postaviti elektrodistribuciji jer vam je neophodna struja da biste se kladili online, bankama jer izdaju platne kartice i omogućavaju uplate i isplate novca na račun, proizvođačima tehničke opreme i tako možemo u nedogled.

Dugoročna opasnost za kršenje ljudskih prava

Za Srbiju postaje sve tipičnije donošenje odluka bez detaljne analize društvenih koristi, mogućih negativnih efekata i realnih potreba građana, što se videlo i na slučaju uvođenja pametnog video-nadzora u Beogradu.

Koliko znam, za sada nije objavljena nijedna nezavisna studija ili analiza, sprovedena na zahtev Vlade, nadležnog ministarstva, skupštinskog odbora ili bilo kog drugog državnog organa, čiji nalazi sugerišu da je filtriranje interneta na nacionalnom nivou jedini korak da se spreči neka štetna posledica koja u ogromnoj meri utiče na društvo. Nemamo podatke koliko je novca iz Srbije uplaćeno stranim kladionicama putem interneta u poređenju sa domaćim priređivačima igara na sreću, kako to utiče na budžet Republike Srbije i ekonomiju, a čak i da imamo, to ne može biti valjan osnov za opšte ograničavanje slobode izražavanja i informisanja.

Problem koji se nazire je da kada se jednom ovakva mera uvede sa njom dolazi i mogućnost proširivanja liste neprikladnih sadržaja. Ne volim da dajem ideje niti mi je to namera, ali po sličnoj logici se jednog dana mogu blokirati strane knjižare koje vrše dostavu u Srbiju, platforme za e-trgovinu i sve drugo što dovodi do oticanja novca građana Srbije u strane jurisdikcije.

Od čisto ekonomskih razloga za blokiranje i filtriranje interneta se lako stiže do društveno-političkih. Uskraćivanje pristupa internet sadržajima se gotovo po pravilu povezuje sa državama i regionima koji nisu baš poznati po uvažavanju ljudskih prava i sloboda. Prvo na um dolaze države kao što su Kina, Rusija, Turska ili Iran, ali možemo da vidimo da se u trenucima političke krize ili sukoba sve češće pribegava državnom obuzdavanju interneta.

U Belorusiji, gde posle predsedničkih izbora održanih u avgustu traje velika društvena kriza, blokiraju se desetine sajtova u vezi sa informisanjem, politikom, ljudskim pravima, zaobilaženjem tehničkih metoda cenzure i tome slično. Kod jednog beloruskog internet provajdera takođe je zabeleženo usporavanje saobraćaja aplikacije Telegram, koja omogućava enkritpovanu komunikaciju i pogodna je za brzo deljenje informacija, tj. može da se koristi kao alternativni medij. Kada su počeli oružani sukobi Jermenije i Azerbejdžana zbog regiona Nagorno-Karabah, u Azerbejdžanu je uvedeno ograničenje pristupa internetu kako bi se sprečile jermenske provokacije.

Ne treba se zavaravati da tehnologija kojom se ograničava pristup klađenju van Srbije ne može da promeni namenu i koristi se za druge nepovoljne i neprikladne sadržaje, posebno iz perspektive krize izazvane pandemijom.

Da li filtriranje interneta uopšte ima smisla?

Jedan od najzabavnijih primera koji ilustruje efekte mere filtriranja interneta dogodio se u Australiji. Naime, otkriveno je da je jednim zahtevom australijske Komisija za hartije od vrednosti i ulaganja za blokiranje pristupa određenim onternet stranicama zapravo greškom blokirano 250.000 sajtova. Ovakav propust okarakterisan je kao nepoznavanje funkcionisanja IP adresa, jednog od osnovnih elemenata interneta.

Nepoznavanje tehnologije u vezi sa kojom se donose odluke posledično dovodi do toga da se veruje da je merom poput blokiranja pristupa nekom internet resursu iz Srbije problem u potpunosti rešen. Situacija je međutim bitno drugačija. VPN (Virtual Private Network) je alat koji vam omogućava da internetu pristupate posredstvom enkriptovanog tunela i tako sakrijete vašu pravu IP adresu. Na taj način pristupate internetu posredno i sa IP adrese van Srbije, što znači da blokiranje i filtriranje saobraćaja koje uvodi vaš provajder nemaju efekta, osim ako ne blokiraju i samu VPN uslugu. Tor Browser je još jedan besplatan alat otvorenog koda popularan za zaobilaženje blokada, a njegova osnova je Firefox browser konfigurisan da radi preko Tor mreže koja obezbeđuje visok nivo anonimnosti na internetu.

Postoje mnogi javni resursi i objašnjenja kako instalirati i koristiti VPN i Tor, što je prilično jednostavno čak i za korisnike sa osnovnim digitalnim veštinama.

Čemu da se nadamo?

Filtriranje interneta je u Srbiji uvedeno radi navodnog sprečavanja dalje štete po republički budžet i ekonomiju i uz zanemarivanje brojnih aspekata koji ovaj opasan presedan nosi sa sobom. U svetu u kome su internet slobode već deceniju u padu nikako ne treba zanemariti da kada internet jednom prestane da bude otvoren i decentralizovan i kada države uvide šta im sve omogućava kontrolu protoka informacija, povratak na staro je teško ostvariv.

Građanima u ovom slučaju ostaje da prate aktivnosti internet provajdera čije usluge koriste i apeluju da ne podlegnu zahtevima koji nisu zakonski utemeljeni i mogu ostaviti dugoročne posledice po pravo na slobodu izražavanja i informisanja.


Ostavi komentar

  1. Ljubiša Borojević

    Ljubiša Borojević

    12. 11. 2020. u 15:19 Odgovori

    Ovde ste malo pomešali činjenice.
    Blokiraju se sajtovi kladionica koje nemaju licencu ( ne plaćaju porez ) u Srbiji.
    Naime, gomila priređivača (domaćih i stranih) ima licencu u Srbiji, organizuje klađenje, zarađuje novac a deo vraća kroz porez. Oni su dosupni.
    Blokirani su sajtovi firmi koje nemaju licencu. Dakle, priređuju klađenje, uzimaju novac a ne plaćaju porez.
    Ako se ne blokiraju, time u potpuno neravnopravan položaj stavljaju svaku firmu koja plaća licencu.
    Inače, pokušajte da iz USA otvorite sajt bilo koje kladionice. ili iz Francuske. Ne može.
    Nema to veze sa Belorusijom, Kinom…

    Evo sad moje pitanje:
    Vi ste poreska uprava neke zemlje. Imate 20 firmi koje vam za svoje sajtove plaćaju porez redovno i 100 koje ne plaćaju ništa.
    Pišete ovima što ne plaćaju da plate licencu ali oni vas ignorišu jer nisu na vašoj teritoriji. Firme koje plaćaju se žale da im ove što ne plaćaju preuzimaju klijente marketingom od viška novca koji im preostane jer ne plaćaju porez (što je potpuno tačno).
    Šta ćete uraditi?

  2. Filip

    Filip

    12. 11. 2020. u 18:34 Odgovori

    @Ljubiša – A da li si upoznat sa informacijom da su oni kontaktirali navedene sajtove u nadi da ti sajtovi adekvatno filtriraju sadržaj iz Srbije?

    Porijeklom sam iz susjedne države i nisam u mogućnosti da otvorim račun na mnogim internacionalnim sajtovima za klađenje (kod nekih čak ne mogu ni stranicu otvoriti), gdje jasno informišu da nemaju dozvolu u toj državi (Bet-At-Home, Pinnacle, WilliamHill su tri od mnogih).

    Sve i da oni odbijaju da blokiraju priređivanje igara na sreću korisnicima iz Srbije, poslednje što se radi jeste cenzurisanje navedenih sajtova.

  3. Ljubiša Borojević

    Ljubiša Borojević

    12. 11. 2020. u 22:25 Odgovori

    @filip – dakle te kladionice koje nemaju licencu, informišu vas na svojim sajtovima o tome i ne dozvoljavaju klađenje tj. ne zarađuju na teritoriji za koju nemaju licencu.
    Sad pitanje: Zašto onda iste te pobrojane kladionice primaju uplate iz Srbije iako nemaju licencu?
    Zašto i nas ne obaveste da zbog toga ne možemo da se kladimo kod njih?

    Najverovatniji odgovor: Hrvatska je u Evropskoj Uniji i nijednoj od tih kladionica se ne isplati da zbog Hrvatske izgube licencu u nekoj drugoj zemlji EU.

    Za Srbiju ih baš briga. Ne isplati im se da plaćaju licencu, a dok parice bez poreza stižu, super im je. U isto vreme, postoje firme koje plaćaju licencu i poreze i koje trpe nelojalnu konkurenciju ovih koje ne plaćaju.

    Prijem opklada sa teritorije za koju nemaš licencu čak nije ni siva ekonomija ( sivo je kad plaćaš nešto ali ne u propisanoj meri) već čist kriminal.

    Dakle, blokiraju se sajtovi firmi koje ne plaćaju ono što je propisano i direktno krše zakon. I to nema nikakve veza se slobodom izražavanja.

    Hajde da sad ovu istu situaciju sa interneta spustimo na zemlju.

    Zamislimo dve kladionice, jednu pored druge. Jedna plaća porez, druga ne plaća.
    I posle nekog vremena, poreska zatvori kladionicu koja ne plaća porez.
    I mi sad dođemo i žalimo se kako država vrši cenzuru jer nam ne dozvoljava da idemo u tu kladionicu i da je to opasan presedan i da su trebali da je ostave otvorenu da bi mi mogli da se informišemo i da država treba da nađe drugi način na ih nagovori da počnu da plaćaju porez ili da kladionica ostane otvorena ali da ne prima uplate da ne bi imali potrebu da plaćaju porez. Zar nije besmisleno?

  4. Filip

    Filip

    12. 11. 2020. u 23:35 Odgovori

    Mješaš malo stvari iz članka koji govori o cenzuri i ideš na skroz drugu temu. Ono što sam ja napisao vezano za kladionice nije bilo da stanem na X ili Y stranu nego da ti pojasnim poentu. Bajdvej nisam iz Hrvatske, nego Bosne, još veći raspad.

    Tvoj primjer apsolutno nije primjenjiv jer ta nelegalna kladionica iz tvog primjera:
    a) nalazi se na teritoriji Srbije i direktno čini krivično djelo

    dok ovdje pričamo o mogućem kršenju Ustava, a za primjer nam je samo ta cenzura kladionice. Šta će se desiti ako sutra xy portal iz z države (cnn) objavi članak koji direktno napada vladu Srbije, a za uzvrat vlada odluči da blokira kompletan njihov portal? Ovo je, kao što je u članku rečeno sami početak erupcije vulkana, koji, ako im ovo prođe neopaženo, može vrlo lako dovesti Srbiju u situaciju u kojoj se nalaze mnoge države kao Bjelorusija, Sjeverna Koreja, Kina i druge.

    Previše si zaokupljen interesom kladionica.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Sasomange od letos zabeležio 100.000 registrovanih korisnika u pohodu na udeo u domaćem ‘classifieds’ tržištu

Sredinom godine na tržište Srbije stigao je novi oglasnik koji tehnologijom i dizajnom želi da se bori za svoj deo 'classifieds' kolača. Zanimalo nas je kako je čitava priča zamišljena i šta to novo Sasomange.rs pruža domaćim kupcima i trgovcima.

Analiza

Vodeća udruženja frilensera predstavljaju dalje korake ukoliko nadležni organi ne odgovore na njihove zahteve

Sa predstavnicima Udruženja radnika na internetu i Udruženja frilensera i preduzetnika razgovarali smo o narednim koracima kada je reč o pregovorima sa nadležnim organima zbog najavljenog oporezivanja frilensera.

Karijere

CENTAR predstavio svoj predlog za rešavanje poreskog pitanja frilensera – Branka Anđelković otkriva detalje

Suosnivačica Centra za istraživanje javnih politika analizira aktuelnu situaciju i predstavlja predlog rešenja koji bi zadovoljio obe strane - i frilensere i državu.

Propustili ste

Gaming

Facebookov ‘cloud gaming’ ponudiće oglašivačima nove mogućnosti za reklamu

'Cloud' gejming je termin koji je u ovoj dinamičnoj godini isplivao na površinu i zainteresovao mnoge. Iako mu je potrebno još vremena da pokaže svoj pun potencijal, velike kompanije polažu ogromnu nadu u ovu oblast. Nakon kompanija Google i Apple, svoj 'cloud' gejming servis predstavio je i Facebook.

Društvene mreže

1.000.000 pregleda kasnije i domaći Extreme Intimo srušio je Instagram svojim humanim gestom

Ovih dana niste mogli da ne primetite video koji je šerovan širom Instagrama: kampanju #stvarnoželim brenda Extreme Intimo koji je za svako deljenje videa poklanjao novčana sredstva za porodilišta širom Srbije. Više o tome razgovaramo sa predstavnicima ove kompanije.

Internet marketing

TikTok kampanja ‘Teži Ravnoteži’ za 10 dana ima više od 700.000 pregleda – i interesuje tinejdžere širom Balkana

U okviru nacionalne kampanje 'Teži ravnoteži' pokrenut je i TikTok kanal sa ciljem edukacije đaka i studenata na temu zdravih životnih stilova. U nastavku teksta organizatori nam detaljnije otkrivaju o čemu je reč.

Office Talks Podcast

Država ćuti na zahteve frilensera (gost Miran Pogačar)

23. epizodu Office Talks podkasta obeležila je aktuelna tema oporezivanja frilensera. Naš gost bio je Miran Pogačar, predsednik novoosnovanog Udruženja radnika na Internetu.

Startapi i poslovanje

Nakon pritiska javnosti Apple konačno smanjuje App Store naknadu na 15% – ali samo za pojedine developere

Kao deo novog programa za mala preduzeća kompanija Apple najavila je smanjenje stope provizije u App Store prodavnici za 15% - što predstavlja jednu od najznačajnijih promena u procesu u kojem iOS developeri zarađuju na svojim igrama i aplikacijama za Apple uređaje.

Društvene mreže

Snap Inc. imenovao predstavnika za Srbiju – u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti saopštio je da je i kompanija Snap Inc. imenovala svog predstavnika za Republiku Srbiju.