Filtriranje interneta u Srbiji donosi ozbiljne posledice i nepoznatu korist

Filtriranje interneta u Srbiji donosi ozbiljne posledice i nepoznatu korist

Filtriranje interneta je u Srbiji uvedeno radi navodnog sprečavanja dalje štete po republički budžet i ekonomiju i uz zanemarivanje brojnih aspekata koji ovaj opasan presedan nosi sa sobom. U tekstu analiziramo zašto je ta odluka besmislena i do kakvih posledica može dovesti.

Za razliku od brojnih država širom sveta, pristup sadržajima na internetu u Srbiji je do nedavno bio slobodan.

Kako to često biva u online krugovima, na Twitteru se pojavila informacija da sa mreže mobilnog operatora Vip nije moguće pristupiti sajtovima stranih kladionica. Tviteraši su delili obaveštenje iz koga se može zaključiti da od 15. oktobra Vip u skladu sa Zakonom o igrama na sreću onemogućava učestovanje u igrama na sreću koje se priređuju u inostranstvu, a za koje se ulozi plaćaju na teritoriji Republike Srbije. Kompanija Vip je sa zvaničnog Tviter naloga odgovorila da je “jedini način” za poštovanje zakona i privatnosti korisnika (?) blokiranje pristupa internet stranicama na spisku Uprave za igre na sreću.

Ovo nije prvi put da se na “mala vrata” pokušava uvesti filtriranje internet sadržaja u Srbiji (desilo se i 2012. godine, u martu 2014 decembru 2014.). Za razliku od prethodnih puta, za sada je bar jedan operator elektronskih komunikacija poklekao pred zahtevom koji nije u skladu sa zakonom, nije propocionalan željenom cilju i svakako nije neophodan u demokratskom društvu. Da ne bih previše ponavljao detalje iz pravne i tehničke analize SHARE Fondacije, u ovom tekstu bih se fokusirao na besmislenost ovakve odluke i potencijalno izuzetno štetne posledice po građane koji svakodnevno, a u trenutnim okolnostima pandemije i više nego inače, koriste internet da postave omljeni meme, kupe nove slušalice, izbindžuju seriju po izboru i za još mnogo drugih stvari.

Zakon je zakon – ali treba ga pravilno tumačiti

Njedan pravni akt u bilo kom pravnom sistemu ne postoji sam za sebe, niti se tako može tumačiti. Za početak, Ustav Srbije jasno definiše pod kojim se to uslovima može ograničiti sloboda izražavanja, u koju spada i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje. Ustavom je precizno utvrđeno da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije. Dakle, prag za ograničenje ovog prava je vrlo visok i blokiranje sajtova stranih kladionica ga svakako ne ispunjava.

Druga važna stvar jeste da su sudovi, dakle sudska grana vlasti, jedini nadležni da odlučuju o ograničenju prava na slobodu izražavanja i informisanja, a ne administrativni organi poput raznih uprava koji pripadaju izvršnoj vlasti i ne mogu donositi diskrecione odluke koje se tiču prava i sloboda svih građana. Dodatno je problematična činjenica da dopis Uprave za igre na sreću i spisak zabranjenih sajtova nisu poznati javnosti. Prema mojim saznanjima, operatori nisu objavili ta dokumenta, te nam ostaje da čekamo odgovor na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja koji je Upravi za igre na sreću podnela SHARE Fondacija.

Zatim, da li je operator interneta jedini društveni akter koji omogućava nezakonito učestvovanje u igrama na sreću u inostranstvu i zbog toga treba da bude upozoren pretnjom prekršajne ili možda čak i krivične odgovornosti? Po sličnoj logici, takav apsurdni zahtev bi se mogao postaviti elektrodistribuciji jer vam je neophodna struja da biste se kladili online, bankama jer izdaju platne kartice i omogućavaju uplate i isplate novca na račun, proizvođačima tehničke opreme i tako možemo u nedogled.

Dugoročna opasnost za kršenje ljudskih prava

Za Srbiju postaje sve tipičnije donošenje odluka bez detaljne analize društvenih koristi, mogućih negativnih efekata i realnih potreba građana, što se videlo i na slučaju uvođenja pametnog video-nadzora u Beogradu.

Koliko znam, za sada nije objavljena nijedna nezavisna studija ili analiza, sprovedena na zahtev Vlade, nadležnog ministarstva, skupštinskog odbora ili bilo kog drugog državnog organa, čiji nalazi sugerišu da je filtriranje interneta na nacionalnom nivou jedini korak da se spreči neka štetna posledica koja u ogromnoj meri utiče na društvo. Nemamo podatke koliko je novca iz Srbije uplaćeno stranim kladionicama putem interneta u poređenju sa domaćim priređivačima igara na sreću, kako to utiče na budžet Republike Srbije i ekonomiju, a čak i da imamo, to ne može biti valjan osnov za opšte ograničavanje slobode izražavanja i informisanja.

Problem koji se nazire je da kada se jednom ovakva mera uvede sa njom dolazi i mogućnost proširivanja liste neprikladnih sadržaja. Ne volim da dajem ideje niti mi je to namera, ali po sličnoj logici se jednog dana mogu blokirati strane knjižare koje vrše dostavu u Srbiju, platforme za e-trgovinu i sve drugo što dovodi do oticanja novca građana Srbije u strane jurisdikcije.

Od čisto ekonomskih razloga za blokiranje i filtriranje interneta se lako stiže do društveno-političkih. Uskraćivanje pristupa internet sadržajima se gotovo po pravilu povezuje sa državama i regionima koji nisu baš poznati po uvažavanju ljudskih prava i sloboda. Prvo na um dolaze države kao što su Kina, Rusija, Turska ili Iran, ali možemo da vidimo da se u trenucima političke krize ili sukoba sve češće pribegava državnom obuzdavanju interneta.

U Belorusiji, gde posle predsedničkih izbora održanih u avgustu traje velika društvena kriza, blokiraju se desetine sajtova u vezi sa informisanjem, politikom, ljudskim pravima, zaobilaženjem tehničkih metoda cenzure i tome slično. Kod jednog beloruskog internet provajdera takođe je zabeleženo usporavanje saobraćaja aplikacije Telegram, koja omogućava enkritpovanu komunikaciju i pogodna je za brzo deljenje informacija, tj. može da se koristi kao alternativni medij. Kada su počeli oružani sukobi Jermenije i Azerbejdžana zbog regiona Nagorno-Karabah, u Azerbejdžanu je uvedeno ograničenje pristupa internetu kako bi se sprečile jermenske provokacije.

Ne treba se zavaravati da tehnologija kojom se ograničava pristup klađenju van Srbije ne može da promeni namenu i koristi se za druge nepovoljne i neprikladne sadržaje, posebno iz perspektive krize izazvane pandemijom.

Da li filtriranje interneta uopšte ima smisla?

Jedan od najzabavnijih primera koji ilustruje efekte mere filtriranja interneta dogodio se u Australiji. Naime, otkriveno je da je jednim zahtevom australijske Komisija za hartije od vrednosti i ulaganja za blokiranje pristupa određenim onternet stranicama zapravo greškom blokirano 250.000 sajtova. Ovakav propust okarakterisan je kao nepoznavanje funkcionisanja IP adresa, jednog od osnovnih elemenata interneta.

Nepoznavanje tehnologije u vezi sa kojom se donose odluke posledično dovodi do toga da se veruje da je merom poput blokiranja pristupa nekom internet resursu iz Srbije problem u potpunosti rešen. Situacija je međutim bitno drugačija. VPN (Virtual Private Network) je alat koji vam omogućava da internetu pristupate posredstvom enkriptovanog tunela i tako sakrijete vašu pravu IP adresu. Na taj način pristupate internetu posredno i sa IP adrese van Srbije, što znači da blokiranje i filtriranje saobraćaja koje uvodi vaš provajder nemaju efekta, osim ako ne blokiraju i samu VPN uslugu. Tor Browser je još jedan besplatan alat otvorenog koda popularan za zaobilaženje blokada, a njegova osnova je Firefox browser konfigurisan da radi preko Tor mreže koja obezbeđuje visok nivo anonimnosti na internetu.

Postoje mnogi javni resursi i objašnjenja kako instalirati i koristiti VPN i Tor, što je prilično jednostavno čak i za korisnike sa osnovnim digitalnim veštinama.

Čemu da se nadamo?

Filtriranje interneta je u Srbiji uvedeno radi navodnog sprečavanja dalje štete po republički budžet i ekonomiju i uz zanemarivanje brojnih aspekata koji ovaj opasan presedan nosi sa sobom. U svetu u kome su internet slobode već deceniju u padu nikako ne treba zanemariti da kada internet jednom prestane da bude otvoren i decentralizovan i kada države uvide šta im sve omogućava kontrolu protoka informacija, povratak na staro je teško ostvariv.

Građanima u ovom slučaju ostaje da prate aktivnosti internet provajdera čije usluge koriste i apeluju da ne podlegnu zahtevima koji nisu zakonski utemeljeni i mogu ostaviti dugoročne posledice po pravo na slobodu izražavanja i informisanja.


Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Startapi i poslovanje

Vega IT ulaže €1.000.000 u osnivanje novog startapa Thrivea

Kao nastavak globalnog širenja poslovanja, kompanija Vega IT najavila je novi poslovni poduhvat. Ovog puta, rade na razvoju inovativnog HR SaaS rešenja pod imenom Thrivea.

Startapi i poslovanje

Anygo je novi servis za deljenje vozila u Beogradu putem aplikacije – čija se mreža širi

Na ulicama glavnog grada pojavili su se mali gradski Hyundai automobili sa natpisom 'Anygo car sharing'. Prestonica je konačno dobila jedan ovakav servis, a mi vam u intervjuu sa osnivačem startapa 'Anygo' otkrivamo kako on funkcioniše i na koji način je nastao.

Novost

Sve što treba da znate o aplikaciji Agencije za privredne registre

APR je uveo aplikaciju za sastavljanje i podnošenje finansijskih izveštaja za 2023. godinu, u skladu sa Zakonom o računovodstvu. Za vas smo izdvojili najvažnije pojedinosti vezane za njeno korišćenje.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Novi GapMinder Fond II s kapitalom od €80 miliona targetira i srpske startape!

GapMinder Ventures, VC fond koji je dosad primarno ulagao u tehnološke kompanije iz Rumunije, pokreće GapMinder Fond II, investicioni paket od 80 miliona evra koji će biti alociran i na širem istočnoevropskom regionu, pa tako i Srbiji i Hrvatskoj.

Tehnologija

SEO Spam: Kako su AI generisani advokati pokušali da prevare Netokraciju?

Razvojem veštačke inteligencije cyber kriminalci postaju sve veštiji, a napadi sve maliciozniji. Donosimo vam priču o tome kako smo uspeli da raskrinkamo jedan takav pokušaj ucene.

Office Talks Podcast

Da li će Bitcoin doći do $100.000?

Dolazak Bitcoin ETF-a izazvao je pažnju mnogih u Web3 svetu. Upravo o ovoj temi ali i o stanju na tržištu kriptovaluta, razgovarali smo u novoj epizodi podkasta sa Aleksandrom Matanovićem, direktorom i osnivačem kripto menjačnice ECD.rs.

Mobilno

Uživo praćenje prevoza u Beogradu od danas na Google mapama!

Google je u okviru svoje aplikacije mapa na pametnim telefonima omogućio praćenje javnog prevoza u realnom vremenu za našu prestonicu.

Digitalni mediji

Vladimir Kovač: Iz zajednice se regrutuje radna snaga, zato kompanije treba da budu deo događaja

Zrenjaninski hotel Vojvodina tradicionalno će krajem aprila ugostiti još jednu DigiTalk konferenciju i edukaciju posvećenu e-trgovini. O važnosti održavanja ovakvih događaja za kreativnu, digitalnu i IT zajednicu, razgovaramo sa jednim od osnivača i organizatora konferencije.

Sponzorisano

Bosch inženjerski centar u Srbiji zapošljava IT stručnjake koji razvijaju rešenja za auto industriju

Ubrzani razvoj 'automotive' industrije i okretanje u smeru sve veće integracije digitalnih rešenja, otvorile su jedno sasvim novo poglavlje za tehnološke i IT kompanije. Jedan od lidera u razvoju digitalnih rešenja za auto industriju je i kompanija Bosch, čiji IT sektor u Srbiji zapošljava više od 400 stručnjaka.