Koliko rizikujete kada ChatGPT napravi verziju vas iz 80-ih?!

Instagram trend koji je zaludeo mase obojio je naše fidove u neonske boje i razbio monotoniju minimalističke estetike koja već neko vreme vlada ovom mrežom. Dovoljno je da u CchatGPT ubacite svoju fotografiju, napišete da želite verziju sebe iz osamdesetih i nekoliko sekundi kasnije dobijete rezultat spreman za Instagram.

U tom kratkom procesu lako zaboravljamo da se nije dogodila samo kreativna transformacija slike. Fotografiju smo poslali kompaniji koja upravlja AI servisom, a ona je postala sadržaj koji se obrađuje u skladu sa pravilima tog servisa, podešavanjima naloga i proizvodom koji koristimo.

Zato pitanje privatnosti ne treba svesti na tvrdnju da je “AI dobio pristup celoj galeriji”. U većini slučajeva to jednostavno nije ono što se događa. Zato smo istražili šta se zapravo dešava sa podacima i privatnosti korisnika kada je reč o deljenju privatnog sadržaja sa AI alatima.

AI nema automatski ključ od vaše galerije

Moderni mobilni operativni sistemi omogućavaju da aplikaciji damo pristup samo fotografijama koje sami izaberemo. Androidov sistemski Photo Picker, na primer, napravljen je upravo tako da aplikacija može da dobije pristup izabranim fotografijama i video zapisima, bez otvaranja kompletne biblioteke.

Apple takođe omogućava korisniku da kontroliše koje aplikacije imaju pristup fotografijama i da dozvole kasnije promeni u Privacy & Security podešavanjima.

Drugim rečima, to što ste iz galerije odabrali jednu fotografiju za AI obradu ne znači automatski da servis može da pretražuje sve ostale slike na telefonu. Ali to je tek prvi deo priče. Mnogo važnije pitanje počinje kada kliknete “upload”.

Kada pošaljemo fotografiju AI servisu, ona postaje korisnički sadržaj koji kompanija mora da obradi kako bi nam uopšte vratila generisani rezultat. Međutim, način na koji se takav sadržaj čuva i eventualno koristi za unapređivanje modela razlikuje se od servisa do servisa.

OpenAI, na primer, u aktuelnoj evropskoj politici privatnosti navodi da korisnički sadržaj obuhvata i slike i fajlove koje korisnici uploaduju. Za potrošačke ChatGPT naloge sadržaj može biti korišćen za unapređivanje modela, ali korisnik može da isključi opciju “Improve the model for everyone”. Temporary Chat se, prema pravilima kompanije, ne koristi za treniranje i automatski se briše u roku do 30 dana, osim u određenim bezbednosnim ili zakonskim situacijama.

Kod Google Gemini pravila su drugačije postavljena. Ako je uključena opcija Keep Activity, sadržaj koji korisnik deli, uključujući fotografije, može biti korišćen za unapređivanje Google servisa i treniranje generativnih AI modela, uz mogućnost ljudskog pregleda dela interakcija. Google navodi da se aktivnost podrazumevano automatski briše nakon 18 meseci, dok se sadržaj koji je prošao ljudski pregled u nekim slučajevima čuva do tri godine.

Poenta nije da je jedan servis “bezbedan”, a drugi nije. Poenta je da upload iste fotografije ne znači istu stvar na svakoj platformi.

Fotografija otkriva više nego što mislimo

Fotografija pritom nije samo naša silueta koju želimo da “prebacimo” u osamdesete godine. U kadru mogu biti dete, partner ili prijatelj koji nikada nisu odlučili da njihov lik bude poslat AI servisu. U pozadini mogu ostati registarska tablica, poslovni dokument, ekran laptopa, unutrašnjost stana, školska uniforma ili detalji na osnovu kojih je moguće zaključiti gde živimo ili radimo.

Zbog toga je fotografija jedan od najbogatijih oblika ličnih podataka koje rutinski delimo kao sadržaj na internetu.

Važno je, međutim, biti precizan i sa pojmom biometrije. Fotografija osobe jeste lični podatak, ali obična fotografija nije automatski isto što i obrada posebne kategorije biometrijskih podataka. Evropski odbor za zaštitu podataka pravi jasnu razliku: fotografija postaje deo biometrijskog sistema kada se nad njom vrši posebna tehnička obrada karakteristika lica radi jedinstvene identifikacije osobe.

Drugim rečima, AI filter koji menja stil fotografije nije samim tim sistem za prepoznavanje lica. Ali to ne čini pitanje privatnosti manje važnim.

Pre desetak godina zahtev nepoznate aplikacije da joj pošaljemo nekoliko kvalitetnih fotografija svog lica verovatno bi kod mnogih izazvao nelagodu. Danas isti postupak često prolazi bez mnogo razmišljanja, jer je nagrada trenutna, zabavna i personalizovana.

Generativni AI je tako promenio i cenu koju smo spremni da platimo podacima. Ne dajemo fotografiju zato što moramo da završimo poresku prijavu ili otvorimo bankovni račun. Dajemo je da bismo videli kako bismo izgledali kao rok zvezda 1987. godine.

Upravo zbog toga pitanje saglasnosti postaje zanimljivo. Klik na “Allow” ili “Upload” znači da smo odobrili konkretnu radnju. Ne znači nužno da razumemo gde sadržaj ide, koliko dugo se čuva, da li može biti korišćen za unapređivanje modela ili šta se događa kada ga izbrišemo.

Evropska pravila o zaštiti podataka o ličnosti zato insistiraju na transparentnosti, ograničenju svrhe, minimizaciji podataka i ograničenom periodu čuvanja. Te ideje zvuče birokratski, ali se mogu svesti na jednostavno pitanje: da li kompanija uzima samo ono što joj je potrebno i da li korisnik stvarno zna šta će se sa tim podatkom dogoditi?

Ne morate odustati od AI fotografija

Rešenje, naravno, nije da prestanemo da koristimo generativni AI ili da svaku zabavnu funkciju posmatramo kao pretnju.

Mnogo korisnije je razviti nekoliko novih navika: proveriti kakav pristup aplikacija ima fotografijama, pogledati da li postoji opcija kojom se sadržaj isključuje iz unapređivanja modela, koristiti privremeni režim kada postoji i razmisliti pre slanja fotografija dece, dokumenata ili drugih ljudi.

Jer transakcija koju pravimo nije samo “dobio sam besplatnu fotografiju u stilu osamdesetih”. Mi smo kao korisnici dali podatake, a zauzvrat dobili uslugu.

Što AI alati budu jednostavniji, zabavniji i prisutniji u svakodnevnom životu u budućnosti, to će ta razmena biti manje vidljiva. A možda će upravo zato najvažnija digitalna veština u eri generativne veštačke inteligencije biti da umemo da prepoznamo trenutak kada nešto što deluje kao obična fotografija, prestaje da bude samo fotografija.