Mapirali smo srpsku startap zajednicu ali nas interesuje - u kom smeru ona ide?

Konačno smo mapirali srpsku startap zajednicu ali nas sve interesuje u kom smeru ona ide?

Godina koju ispraćamo donela je pregršt promena za domaće startape - pre svega iz domena rasta i razvoja. Od naredne godine očekuje se još više, a naši sagovornici sumiraju proteklih 365 dana i iznose svoje predikcije za srpski ekosistem u 2020. godini.

O potencijalu sa kojim srpski startapi raspolažu odavno smo upoznati: pogledajte samo rezultate koje domaća gejming industrija beleži. Sve je više timova i pojedinaca koji se odlučuju da sa ovih prostora krenu u pohod na globalno tržište, radeći na inovativnim visokotehnološkim proizvodima i kreirajući vrednost na taj način.

To nam nameće i logičan set pitanja – koji su to momenti koji su obeležili 2019. godinu za domaće startape, ali i šta sa sobom nosi 2020. godina? Svoja zapažanja i predikcije sa Netokracijom su podelili Kosta Andrić (direktor ICT Hub Venture – fonda za ulaganje u startape u ranoj fazi razvoja), Nebojša Đurđević (generalni direktor Inicijative Digitalna Srbija) i Peđa Predin (menadžer za investicije u South Central Venture fondu).

Šta je po vama obeležilo srpski startap ekosistem u 2019. godini?

Kosta: Za početak, ove godine imamo više startapa nego u 2018. godini. Drugo, Srbija se prvi put našla u okviru globalnog Startap Genome istraživanja što je samo po sebi dobar pokazatelj, ali su još važniji stvarni uvidi koje nam je to omogućilo, kakve ranije nismo imali. Saznali smo kakav je zapravo naš startap ekosistem, šta je naša snaga, a gde su naše slabosti. Sada nam je jasnije i šta nam je činiti i koliko je važno da na tome radi cela zajednica.

Nebojša: Za mene je to akvizicija 3Laterala koja je pokazala da se u našem ekosistemu razvijaju ozbiljne inovacije. Ako se, pored toga, prisetimo i prošlogodišnje akvizicije Nutanixa, shvatamo da sve to nije bilo slučajno. Takođe, i ja bih izdvojio pomenuto Startup Genome istraživanje koje, osim što nam je dalo potrebnu sliku stanja našeg ekosistema, predstavlja i eksternu potvrda vrednosti na globalnom nivou.

Peđa: Definitivno prodaja 3Laterala kompaniji Epic Games koja je pokazala da i iz Srbije može da se uradi exit na vrlo visokom nivou. Pored toga, startap zajednica polako ali sigurno nastavlja da raste, sve smo više integrisani sa svetom i sve manje egzotični kompanijama i investitorima iz Amerike i Zapadne Evrope.

Takođe, raste broj internacionalnih timova koji započinju startape iz Srbije (gde bar jedan osnivač nije poreklom odavde), koji su od prvog dana globalni i imaju klijente širom sveta. Osim toga, sve je više angel i ostalih investitora iz Srbije koji ulaze u ranim fazama, ali i daju dodatnu vrednost svojim savetima i konekcijama. Te promene u mentalitetu su proces koji traje, ali se vide pozitivne naznake.

Domaći tim ili proizvod koji su vam privukli posebnu pažnju?

Kosta: Veoma smo ponosni na Publitio, kompaniju iz portfolija fonda ICT HUB Venture. Oni su tokom 2018. ostvarili značajan rast i dobili strateškog partnera u kompaniji Vega IT iz Novog Sada, koja je uložila ne samo novac, već i know-how princip koji će pomoći razvoju ove kompanije.

Dodatno, ono što primećujemo je da je sve više startapa koji rešavaju neki problem u tradicionalnim industrijama i korporacijama, pa tako i dolaze do prvog klijenta, ali i dobrih uvida. Mislim da je dobro pratiti ovaj model: validirati ideju i na domaćem tržištu, a tek potom krenuti u prodaju u drugim zemljama.

Nebojša: Izdvojio bih Tenderly. Mislim da njihova smart contract monitoring platforma sa upozorenjima u realnom vremenu, analitikom i troubleshooting alatima ima sjajan potencijal u blockchain domenu.

Peđa: Mi smo ponosni što smo ove godine investirali u tri startapa koji imaju operacije u Srbiji: LeanPay, Molo i Videobolt i sa naše subjektivne strane, najviše možemo da pričamo o njima. Takođe, drago nam je da vidimo da sve više mladih započinju razvoj startapa, a takođe i da oni koji su u tome već nekoliko godina ne odustaju, već nastavljaju još jacim intenzitetom.

Kako komentarišete podatak da Srbija ima izuzetno živu gaming industriju? Šta nam to govori o smeru u kom ide naš ekosistem?

Kosta: Prošle godine je osnovana Asocijacija industrije video igara Srbije, a nedavno su objavili i izveštaj koji najbolje pokazuje koliko je njihovo osnivanje bilo potrebno i koliko je ova grana značajna u Srbiji. Možda i najvažniji deo tog izveštaja je optimizam koji dominira u branši. Uveren sam da je budućnost našeg ekosistema upravo u razvijanju domenskih ekspertiza i industrijskih vertikala, ali takvih u kojima možemo da budemo međunarodno konkurentni. Verujem da, pored gejminga, može da ih bude još nekoliko.

Talenat i kvalitet naših stručnjaka nisu nikad ni bili sporni, ali ako nam uspeh gejming industrije išta govori, to je da treba da razmišljamo strateški – da identifikujemo oblasti u kojoj imamo najviše da ponudimo i zajedno izgradimo ceo ekosistem inovacija oko podsektora koji mogu da postanu održiva kompetitivna prednost Srbije na globalnoj utakmici.

Nebojša: Startup Genome iskustvo pokazuje da mali startap ekosistemi imaju bolje performanse ako se fokusiraju na dva do tri subsektora u kojima imaju imaju jake osnove. Pored gejminga, Startup Genome je izdvojio i blockchain i mislim da su to dve dobre oblasti na koje u našem ekosistemu možemo da usmerimo zajedničku pažnju sa ciljem da ih dalje razvijamo.

Peđa: Dobre inicijalne priče kao što je, recimo, Nordeus, vuku ekosistem i pružaju dodatnu motivaciju i zbog toga je izuzetno bitno da imamo druge generacije osnivača koji su prošli kroz uspehe i krize i mogu da primenjuju svoja iskustva.

Takođe, ovo je u skladu sa pozitivnim globalnim trendom, gde ima sve više gejmera, pa je tržište sada dostiglo 150 milijardi dolara i raste sa godišnjom stopom od preko 10%. Mi isto tako vidimo dodatnu priliku u pružanju različitih vrsta usluga gejming sektoru (primer je Videobolt), kao i u tehnologijama koje se razvijaju kroz gejming, a mogu imati primenu u ostalim granama.

Najveće prepreke sa kojima se domaći preduzetnici i dalje susreću?

Kosta: Prepreke su poznate i nisu nove. Ono što najčešće koči naše preduzetnike u razvoju i dalje su nedovoljno poznavanje industrije u kojoj se posluje, slabe prodajne veštine, pogrešan pristup marketingu, loše praćenje metrika, neshvatanje važnosti rane monetizacije.

Nebojša: Early stage funding i međunarodno poslovanje koje reguliše Zakon o deviznom poslovanju (ZDP).

Što se tiče prikupljanje investicija u ranoj fazi, bitno je znati da su domaći stratapi u poslednjih deset godina prikupili više od 143 miliona evra investicija, a više od 80% sredstava otišlo je u samo dve kompanije. Osim toga, više od 50% domaćih startapa nije privuklo nikakva sredstva i u potpunosti se finansira iz sopstvenih sredstava.

Druga stvar koja se tiče međunarodnog poslovanja odnosi se na digitalizaciju finansijskih transakcija u Srbiji i prilično je ograničena, pre svega zbog Zakona o deviznom poslovanju (ZDP) i njegove restriktivnosti u oblasti međunarodnih transakcija. Kompanije registrovane u Srbiji, pre svega zbog ZDP-a, ne mogu da pristupe većini svetski poznatih platformi za plaćanje i trgovanje na Internetu, što smanjuje njihovu konkurentnost.

Kao posledica toga, sve veći broj kompanija registruje se u drugim zemljama, dok se one koje ostaju da posluju u Srbiji suočavaju sa teškim uslovima poslovanja koji ograničavaju njihov potencijal za rast.

Peđa: Domaći preduzetnici najčešće nemaju odgovarajuće tržište potrebno za validaciju, pogotovo u B2B segmentu. Zbog toga još u ranoj fazi postojanja startapa savetujemo preduzetnike da što pre pričaju sa klijentima i dobiju povratnu informaciju.

Kako unaprediti uslove za srpske startape i inovativne timove u 2020. godini?

Kosta: Dve stvari: veći broj startapa, ali i više kapitala za podršku onima u ranoj fazi. Neko bi rekao kokoška ili jaje, ali se ne bismo bunili da nam 2020. donese i kokošku i jaje.

Nebojša: Institucionalna podrška ulaganju u startape. Startup Genome iskustvo pokazuje da je za startap ekosisteme u ranoj fazi ključno da država podrži privatne investitore – poslovne anđele, VC fondove. Državna sredstva su neophodna da bi se značajno povećalo finansiranje startapa i omogućilo da dođemo do kritične mase od hiljadu startapa u ekosistemu.

Pored ovoga, voleo bih da vidim više poslovnih anđela, startap programa na fakultetima i liberalizaciju međunarodnog poslovanja stavljanjem Zakona o deviznom poslovanju van snage.

Peđa: Spomenuo sam internacionalizaciju timova kao jednu od stvari koje se dešavaju i želeli bismo da vidimo još veće uključivanje naših ljudi koji su u Londonu, Njujorku ili San Francisku u našu startap zajednicu.

Ta saradnja može biti na više načina – počevši od startovanja firme, zaposlenja, investicija pa sve do mentorstva ili saveta. Znamo da se naša dijaspora dosta puta opekla, ali smatramo da je IT izuzetno zdrava priča i optimalan način da se zadrži veza sa Srbijom.

Takođe, potrebno nam je više investicija stranih fondova i investitora kao validacija svega što se razvija kod nas. Imamo vrlo zanimljive primere Izraela, pa čak i Jermenije, koji su ovu saradnju sa dijasporom vrlo kvalitetno iskoristili da bi doveli strane VC fondove i pomogli u razvoju svojih ekosistema.

Planovi vaše organizacije u 2020. godini?

Kosta: Nakon dve godine rada i deset investicija, puno toga smo naučili. U 2020. ulazimo sa planovima da proširimo rad ICT HUB Venture.

Nebojša: Postoji više stvari koje u toku naredne godine želimo da postignemo i to u različitim oblastima. U oblasti razvoja startap ekosistema planiramo da se fokusiramo na rešavanje dva najveća problema o kojima smo već govorili (early stage funding i low local connectedness).

U oblasti obrazovanja planiramo da pokrenemo novi talas programa Master 4.0 i pomognemo dalji razvoj našeg digitalnog ekosistema spajanjem tehnologije i umetnosti.

U oblasti pravno/regulativnog okvira fokus će nam biti na dve stvari: liberalizaciju međunarodnog poslovanja kroz promene Zakona o deviznom poslovanju i koordinaciju IT sektora na izradi predloga podsticajnih mera koje bi podržale konkuretnost našeg IT sektora nakon isteka privremenih mera od tri godine koje se uvode zajedno sa testom samostalnosti preduzetnika.

U oblasti digitalne infrastrukture planiramo da se bavimo temama mobilne 5G mreže i e-zdravstva, a u oblasti komunikacija, da bismo zaista sproveli digitalnu transformaciju, moramo da dođemo do svih članova društva – malih i srednjih preduzeća, velikih korporacija, dece u obrazovnom sistemu, zaposlenih u svim sektorima, pa i penzionera. Zato ćemo nastaviti da promovišemo preduzetništvo i značaj digitalnih tehnologija.

Peđa: U 2020. godini prioritet nam je da pomognemo rastu firmi u našem postojećem fondu. U prvom delu godine planiramo još nekoliko investicija sa postojećim ENIF fondom, pošto redovno viđamo vrlo zanimljive i zrele timove.

Na kraju, bitno je istaknuti da smo krenuli u proces podizanja III Fonda, jer vidimo velike prilike za nastavak ove priče i želimo da održimo kontinuitet investiranja koji smo započeli još 2015. godine.

*Pisanju teksta doprinele su kolege Milena Rašić i Marko Mudrinić.


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Tehnologija

Šta novi IPS QR kodovi donose malim trgovcima i njihovim kupcima – i kako ih implementirati?

Usluga instant plaćanja na prodajnim mestima uz pomoć IPS QR kodova zvanično je puštena u protokol u Srbiji krajem februara. U nastavku analiziramo na šta trgovci treba da obrate pažnju ako isti uvode u svoje procese naplate.

Startapi i poslovanje

Uz ‘Fleksibilni petak’ Nordeus omogućio zaposlenima da sami organizuju poslednji radni dan u nedelji

Dok se zaposleni u Nordeusu nakon 'full remote' režima ne vrate u kancelariju, kompanija im omogućava da njihova radna nedelja traje 4 dana - ukoliko to žele. Fleksibilni petak startovao je 8. maja, a u nastavku otkrivamo kako to izgleda u praksi.

Kultura 2.0

Kako su domaći YouTube kanali o kuvanju ‘eksplodirali’ za vreme epidemije

Da li i vi spadate u grupu ljudi koja je u karantinu isključivo radila na razvoju i usavršavanju kulinarskih veština? Verujem da jeste, a verujem i da ste inspiraciju tražili ne u bakinim kuvarima, već na YouTube-u.

Propustili ste

Gaming

Preko 10 miliona ljudi preuzelo je igru srpsko-švedskog studija Sozap – a za domaći tim to je samo početak

Armed Heist je 'mobile' igra studija Sozap i verovatno je najviše preuzimana igra bilo kog domaćeg studija južno od Beograda. Sa predstavnicima niškog ogranka ove gejming kompanije razgovaramo o pomenutoj igri i planovima za budućnost.

Netokracija

Popunite anketu o stanju plata u srpskoj IT i digitalnoj industriji nakon COVID-19

Učestvovanje u anketi je anonimno, zahteva svega nekoliko minuta i biće moguće dok ne prikupimo relevantnu količinu materijala.

Karijere

Kada je pravo vreme da uvećate vaš tim – iz ugla kreativne agencije i IT kompanije

Skaliranje - naizgled strana reč koju ako prebacite u kontekst preduzetništva i poslovanja znači mnogo. Ovog puta govorimo o rastu timova u kreativnoj i IT industriji, o tome kako efikasno voditi ovaj proces i kako izbeći izazove na tom putu.

Kultura 2.0

Mojih 5: Nemanja Čedomirović

Nemanja Čedomirović vodi GrowIT i sa svojim timom pomaže kompanijama da usvoje agilni način rada, a ove nedelje u specijalu 'Mojih 5' deli svoje preporuke sadržaja koji mu je ovih dana okupirao pažnju.

E-commerce

Nikola i Sonja pokrenuli su Prodajadelova.rs jer žele da promene način na koji održavamo naše četvorotočkaše

Napustio je dobro plaćen posao i visoku poziciju u kompaniji Würth sa ciljem da započne svoj posao iz snova. Ovo je priča o Nikoli Đuroviću koji je sa suprugom Sonjom pokrenuo sajt Prodajadelova.rs sa namerom da promeni percepciju kupovine auto delova i servisiranja vašeg četvorotočkaša.

Ekskluzivno

U 2019. godini potrošili smo €47,05 miliona na digitalno oglašavanje

Rezultati o ukupnom utrošku na digitalno oglašavanje u prethodnoj godini konačno su tu. Gle čuda - i ovoga puta tržište digitalnog oglašavanja u Srbiji zadržalo je dvocifren rast, ostvarivši jedan od najboljih rezultata otkako se istraživanje vrši.