Gaming i Blockchain dominiraju srpskim startap ekosistemom

Gaming i Blockchain dominiraju srpskim startap ekosistemom – pokazalo je Startup Genome istraživanje

Premijerni rezultati globalnog startap istraživanja za 2019. godinu upravo su objavljeni. Srbija se prvi put nalazi u sklopu ovog istraživanja, a evo šta kažu podaci.

Početkom februara imali smo priliku da se upoznamo sa rezultatima prvog sveobuhvatnog istraživanja o srpskoj startap sceni. Pomenuto istraživanje sprovela je Inicijativa „Digitalna Srbija“, a sve u cilju pripreme terena za veliko globalno istraživanje po imenu Startap Genome u okviru kojeg se prvi put nalazi i Srbija kao jedina država iz regiona.

Rezultati globalnog istraživanja sada su poznati i oni pre svega definišu ono što zovemo srpski startap ekosistem, a što nedvosmisleno ukazuje na Beograd i Novi Sad kao dva najveća centra u okviru kojih se radi na razvoju visokotehnoloških rešenja (više o ovoj definiciji pročitajte u prethodnom tekstu u okviru kojeg smo obrazložili ovu odluku).

Samo istraživanje započinje podatkom koji kaže da je srpska vlada investirala oko 79 miliona dolara u tehničku infrastrukturu za startape, uključujući i inicijative poput besplatnog coworking prostora (pretpostavljamo u okviru NTP centara), kao i fokus na tehnološke nauke na univerzitetima. Naš ekosistem nalazi se u ranoj fazi razvoja i trenutno se procenjuje da ovde posluje oko 200 – 400 startap kompanija.

Pristupačan kvalitetan kadar kao naša najveća prednost

Svakako najbitniji podatak tiče se dva sektora u kojima srpski startapi pokazuju visok nivo stručnosti, a to su Blockchain i Gaming. Navodi se da je Srbija među 5 zemalja po broju blockchain developera, sa velikim brojem product oriented startapa među kojima su GameCredits, OriginTrail i Blinking, a spominje se i MVP Workshop Ivana Bjelajca kao dobitnik ovogodišnjeg EY Entreprenuer of the Year priznanja.

Sa strane gaming kompanija ističu se Nordeus koji je u 2018. godini ostvario 75 miliona dolara prihoda, kao i 3Lateral kojeg je akvizirao Epic Games za 100 miliona dolara. Ne treba zaboraviti ni Serbian Game Association koji organizuje različite programe u saradnji sa imenima kao što su Facebook i Unity.

Nebojša Đurđević, direktor Inicijative„Digitalna Srbija“, prokomentarisao je rezultate za Netokraciju:

Drago nam je da se kroz ovaj izveštaj potvrdilo ono što smo svi i predosetili — naš startap ekosistem je zaista porastao u poslednjih nekoliko godina. Važno je što se Srbija po prvi put nalazi u ovom globalnom izveštaju — u startap svetu nije dovoljno da se merimo sami sa sobom. Startapi su globalna igra u kojoj se preduzetnici takmiče sa kolegama iz celog sveta, pa moramo da znamo kakve su šanse Petra iz Beograda da razvije uspešan startap u poređenju sa Piterom iz Londona ili iz San Franciska.

Ovaj izveštaj je tek prvi korak u saradnji sa organizacijom Startup Genome. U naredna dva meseca ćemo dobiti još detaljniju analizu našeg ekosistema iz koje očekujem da ćemo moći još mnogo toga da naučimo. Informacije koje dobijemo podelićemo sa svim startap organizacijama u Srbiji, kako bismo se zajednički dogovorili i počeli sa radom na razvoju ključnih stvari u našem ekosistemu. Da bismo došli do rezultata, neophodno je da svi zajedno radimo ka tom cilju i, kao što je dovođenje Startup Genome-a u Srbiju i prikupljanje podataka bio rezultat upravo toga, sigurni smo da će nas dobijena analiza još više ohrabriti na dalju saradnju.

U sekcijama „Top 5“, beogradsko-novosadski startap ekosistem dobio je visoke ocene u dve kategorije:

  • Affordable Talent (pristupačan kvalitetan kadar)
  • Blockchain

Ovaj podatak dodatno ukazuje na činjenicu da svet polako ali sigurno prepoznaje Srbiju kao zemlju koja može da se pohvali sa odličnim i tehnički potkovanim kadrom, daleko (cenovno) pristupačnijim nego što je to slučaj sa zemljama Zapadne Evrope – prosečna plata softverskog inženjera u zemljama obuhvaćenim istraživanjem iznosi 58.300 dolara, dok u Srbiji taj broj iznosi 19.400 dolara.

Beograd i Novi Sad prepoznati su kao ekosistem koji prednjači u gaming sektoru.

Inače, sama vrednost našeg startap ekosistema procenjena je na 303 miliona dolara, ali iz DSI-ja skreću pažnju da zbog terminologije u obzir nisu uzeti startapi koji su registrovani izvan Srbije, kao ni boostrapp-ovani startapi koji nisu primili investiciju.

Među benefitima za razvoj startapa u okviru našeg ekosistema navodi se nizak porez na dobit koji je prošlogodišnjim izmenama Zakona o porezu na dobit pravnih lica smanjen na svega 3% kao posebna mera za privlačenje inovativnih kompanija koje žele da izmeste svoja R&D odeljenja u Srbiju.

Kompletno Startup Genome istraživanje za 2019. godinu preuzmite sa zvaničnog sajta.

Istraživanje našeg startap ekosistema pokrenula je Inicijativa „Digitalna Srbija“, a realizuje ga američka organizacija Startup Genome, uz podršku Kabineta ministra za inovacije i tehnološki razvoj i UNICEF-a.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Tehnologija

Šta novi IPS QR kodovi donose malim trgovcima i njihovim kupcima – i kako ih implementirati?

Usluga instant plaćanja na prodajnim mestima uz pomoć IPS QR kodova zvanično je puštena u protokol u Srbiji krajem februara. U nastavku analiziramo na šta trgovci treba da obrate pažnju ako isti uvode u svoje procese naplate.

Startapi i poslovanje

Uz ‘Fleksibilni petak’ Nordeus omogućio zaposlenima da sami organizuju poslednji radni dan u nedelji

Dok se zaposleni u Nordeusu nakon 'full remote' režima ne vrate u kancelariju, kompanija im omogućava da njihova radna nedelja traje 4 dana - ukoliko to žele. Fleksibilni petak startovao je 8. maja, a u nastavku otkrivamo kako to izgleda u praksi.

Kultura 2.0

Kako su domaći YouTube kanali o kuvanju ‘eksplodirali’ za vreme epidemije

Da li i vi spadate u grupu ljudi koja je u karantinu isključivo radila na razvoju i usavršavanju kulinarskih veština? Verujem da jeste, a verujem i da ste inspiraciju tražili ne u bakinim kuvarima, već na YouTube-u.

Propustili ste

Kultura 2.0

Mojih 5: Nemanja Čedomirović

Nemanja Čedomirović vodi GrowIT i sa svojim timom pomaže kompanijama da usvoje agilni način rada, a ove nedelje u specijalu 'Mojih 5' deli svoje preporuke sadržaja koji mu je ovih dana okupirao pažnju.

E-commerce

Nikola i Sonja pokrenuli su Prodajadelova.rs jer žele da promene način na koji održavamo naše četvorotočkaše

Napustio je dobro plaćen posao i visoku poziciju u kompaniji Würth sa ciljem da započne svoj posao iz snova. Ovo je priča o Nikoli Đuroviću koji je sa suprugom Sonjom pokrenuo sajt Prodajadelova.rs sa namerom da promeni percepciju kupovine auto delova i servisiranja vašeg četvorotočkaša.

Ekskluzivno

U 2019. godini potrošili smo €47,05 miliona na digitalno oglašavanje

Rezultati o ukupnom utrošku na digitalno oglašavanje u prethodnoj godini konačno su tu. Gle čuda - i ovoga puta tržište digitalnog oglašavanja u Srbiji zadržalo je dvocifren rast, ostvarivši jedan od najboljih rezultata otkako se istraživanje vrši.

E-commerce

eCommerce Asocijacija otvara vrata svoje Akademije za sve koji žele da pokrenu svoj web shop

eCommerce Asocijacija Srbije pokrenula je eCommerce Akademiju - edukativni projekat u okviru kog će profesionalci iz svih segmenata digitalnog ekosistema sa polaznicima deliti svoja iskustva iz sektora elektronske trgovine.

Intervju

McCann otkriva (skoro) sve što ste želeli da znate o tehnologiji – tokom i posle korone

'WeCann Point of View' je e-book kreiran od strane agencije McCann u okviru kog dele svoja razmišljanja o praćenju i privatnosti, kupovini, dokumentima i parama, ekonomiji deljenja i ekonomiji razdvojenosti, proširenoj realnosti, i drugim trendovima koji su se promenili u toku pandemije. U nastavku za Netokraciju izdvajaju najzanimljivije delove.

Startapi i poslovanje

Kako srpski IT-jevci treba da se brendiraju u inostranstvu – kao jeftina ili kvalitetna radna snaga?

Aktuelna pandemijska kriza (i njene ekonomske posledice), naveli su nas na sledeće pitanje: da li će domaće IT kompanije, agencije, frilenseri i regruteri morati da promene način na koji predstavljaju svoje proizvode, usluge i kadar na međunarodnom tržištu? Dakle, hoćemo li u prvi plat isticati da smo povoljni, da imamo kvalitetan kadar - ili oba?