Domaća gejming scena vredi 50 do 100 miliona evra - predviđa se još veći rast

Domaća gejming scena vredna 50 do 100 miliona evra – sledi rast broja zaposlenih i dalji razvoj sektora

Organizacija 'Serbian Game Association' upoznala je domaću javnost i IT zajednicu sa stanjem u srpskoj gejming industriji za proteklu godinu.

Do sada nismo sa sigurnošću mogli da tvrdimo koliko ljudi radi u ovoj industriji, koliko je ona velika i uspešna u poređenju sa ostalim zemljama, niti da pratimo njen rast vremenom. „Sada, zahvaljujući prvom izveštaju ovog tipa kod nas, možemo da počnemo da pratimo ove ključne statistike“, istakao je Nikola Čavić, predsednik organizavije Serbian Game Association.

Kako Nikola dodaje, pre dve godine, kada su on i njegov tim odlučili da osnuju ovu asocijaciju, bili su veoma optimistični, ali sa oprezom. Prema njegovim rečima, odmah su prepoznali vrednost koju ta organizacija može da doda rastu i razvoju industrije, ali nisu bili sigurni koliki je zapravo ekosistem i kako će on odreagovati na ovu inicijativu.

Ipak, ističe on, zajednica je reagovala sjajno i nastavila je da se razvija velikom brzinom, a u nastavku teksta prikazujemo vam rezultate istraživanja koje je o njoj sprovela SGA.

Investicije i tržište

Istraživanje je pokazalo da najveći broj gejming studija ili kompanija u Srbiji traga za investicijama u iznosu od 100 do 500 hiljada evra, tačnije njih 30%. Svega 4% je onih koji su se opredelili za sumu do 20 hiljada evra, 8% od 20 do 50 hiljada, a 21% od 50 do 100 hiljada evra investicije. Zanimljivo je napomenuti da je takođe 21% njih bilo fokusirano ka iznosu od pola miliona do milion evra, dok je svega 12% gledalo u smeru investicija u iznosu od 2 do 10 miliona evra, odnosno njih 4% više od 10 miliona.

Ukoliko ostanemo pri investicijima, važno je napomenuti da je 58% kompanija i studija tragalo za investicijama tokom 2019. godine, o čemu će biti više reči u narednom periodu. Sa druge strane, što se tiče tržišta, pet zemalja su bile ključe za srpsku gejming industriju u vidu izvoza, a to su SAD, Nemačka, UK, Francuska i Kina.

Zaposleni u industriji

Iz godine u godinu povećava se i broj zaposlenih u pomenutoj industriji, a statistika nam govori da je samo u protekloj godini na razvoju video igara u Srbiji radilo 1.281 osoba (od kojih 56 stranaca), tačnije 200 ljudi više nego godinu dana pre.

Predviđa se da će samo u toku ove godine biti zaposleno još 130 ljudi, dok je više od polovine kompanija navelo da će zaposliti više kolega u toku ove godine. Interesantno je da 38% kompanija angažovalo studente, dok na game dev sceni radi 351 žena.

Primarne platforme

Razvoj igra u Srbiji uglavnom je bio fokusiran ka mobilnim platformama, tačnije 38%, dok su video igre za PC i Mac imali udeo od 25%. Gledano po sledećim kategorijama, statisitka vezana za udeo u video igrama za svaku kategoriju, izgleda ovako:

  • Web – 10%
  • VR – 7%
  • TV – 4%
  • Konzole – 11%
  • AR – 5%

Najpopularniji žanrovi

Sledeća stavka prema sprovedenom istraživanju su i žanrovi igara koji su bili najpopularniji u srpskoj gejming industriji: Casual (12%), Action (12%), Sports (9%), Adventure (11%), Familiy and Kids (11%), RPG (2%), Arcade (12%), Combat (7%), Simulation (4%), dok su ostali žanrovi iznosili 11%.

Sa druge strane, SGA je publiku upoznala i sa podacima da 36% kompanija igru razvija od jednog do šest meseci, a da 8% njih za kvalitetan naslov radi i preko dve godine.

Modeli monetizacije

Kada je reč o ovom segmentu, najveći broj je onih sa premijum modelom (42%), a najmanje je free to play igara (8%). Svega 18% kompanija ima preko milion evra bužeta za razvoj igara, dok najveći procenat (34%) raspolaže za budžetom do 10 hiljada evra po igri. Za kraj, bitno je napomenuti da je 81% kompanija optimistično kada je reč o budućnosti gejming industrije u Srbiji.

Može li Srbija da prati komšije kada je reč o ulaganju u gejming industriju?

Čavić je, na kraju svog izlaganja, istakao primere poput Finske, Rumunije i Hrvatske koje ulažu par desetina miliona evra za razvoj video igara, što se višestruko vraća kroz zaradu same industrije. Na pitanje Netokracije da li nešto slično možemo očekivati i u našoj državi, Nikola je istakao sledeće:

Mi kao asocijacija imamo kontakte predstavnika države iz različitih kabineta i organizacija i cilj nam je da im skrenemo pažnju da u saradnji sa nama mogu da realizuju niz projekata vezane za gejming scenu i lakše kontaktiraju gejming studije i kompanije. Mislim da su oni otvoreni za to i da ćemo napraviti pomak u narednim godinama.

Već postoje neke inicijative kao što je recimo Serbia Creates, i smatram da je država prepoznala potencijal kreativnih industrija, ali potrebno im je da se konsoludiju, a tu im treba naša pomoć, tačnije na koji način da se usmere određena sredstva za koja mislim da je veoma potrebno da se obezbede u bilo kojoj formi. Što pre krenemo sa nekim manjim sumama, to ćemo biti efikasniji sa većim iznosima.


Kompletno istraživanje možete pronaći i preuzeti .PDF formatu.  

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Godina u kojoj smo uništili srpski IT

Da, pričam o izmenama zakonskih regulativa vezanih za porez na dohodak građana. Po ko zna koji put imamo šansu da uradimo nešto veliko i sami uprskamo, kao reprezentacija u fudbalu.

Mobilno

Google i u Beogradu omogućio pregled javnog gradskog prevoza!

Google Maps od danas su konačno omogućile korisnicima u Beogradu da na svojim pametnim telefonima dobiju uvid u kretanje gradskog prevoza, cene karte i druge bitne informacije o GSP-u.

Kultura 2.0

Mogu li dva prijatelja iz IT-ja pozicionirati Srbiju na mapi evropskih biciklista – kroz projekat Serbia Upside Down?

Dvojica kolega i prijatelja koji rade u IT industriji svoju ljubav prema biciklizmu i putovanjima spojili su u projekat pod nazivom 'Serbia Upside Down'. Njihova ideja je da se kroz velike biciklističke ture u Srbiji naša zemlja približi njihovim kolegama IT-jevcima iz Zapadne Evrope kao vredno turističko mesto. O čemu se tu zapravo radi?

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Startap Shyft zahvaljujući development timu u Srbiji podigao investiciju od $15 miliona

Kalifornijski startap Shyft podigao je Serija A investiciju u iznosu od 15 miliona dolara što je, gledano sa lokalnog stanovišta, posebno važno jer se njegov kompletan development tim nalazi upravo u Srbiji.

Kultura 2.0

Razumete podatke koji objašnjavaju zašto ljudi odlaze iz Srbije? Prijavite se na konkurs čiji je nagradni fond 40.000 dolara

UNDP i UNFPA su pripremili nagradni fond od 40.000 dolara za timove koji predlože inovativna rešenja koja doprinose razumevanju izazova koje donosi depopulacija.

Startapi i poslovanje

Kako je srpski Agremo od troje ljudi postao kompanija koja digitalizuje poljoprivredu za 2.000 korisnika širom sveta

Imati efikasnu poljoprivredu danas znači imati 'tech' rešenja koja pomažu agronomima da uz pomoć detaljnih analiza preciznije obrađuju i održavaju svoje parcele. Jedno od tih savremenih rešenja dolazi iz kompanije Agremo, o čijem smo poslovanju razgovarali sa osnivačem.

Kultura 2.0

Da li je moguće sprečiti izgaranje na poslu – pitali smo HR-a, psihologa i direktora

Uhvatite li sebe da se osećate umorno, iscrpljeno, nemotivisano, ne spavate dovoljno, opada vam imunitet i sve to samo kada pomislite na posao koji vas čeka? U tekstu koji sledi pokušavamo da odgovorimo na pitanje kako da u 2020. godini ne dozvolite da do toga dođe.

Kultura 2.0

Privatnost na Internetu je nemoguća ali pazite gde i kako ostavljate svoj digitalni ‘otisak’

Kembridž analitika naučila nas je šta može da se desi ako se lični podaci zloupotrebljavaju. Zato na nivou društva moramo naučiti kako mediji i marketing utiču na nas - a naša namera u Laboratoriji za digitalnu sociometriju je upravo to.

Kultura 2.0

Programeri, da li vam je zaista bitno da vam poslodavac obezbedi priliku za edukaciju – ili to možete i sami?

O tome da li su interni treninzi i budžeti za samousavršavanje 'nice to have' ili stvar bez koje se danas ne može, razgovaramo u nastavku teksta.