Domaća gejming scena vredi 50 do 100 miliona evra - predviđa se još veći rast

Domaća gejming scena vredna 50 do 100 miliona evra – sledi rast broja zaposlenih i dalji razvoj sektora

Organizacija 'Serbian Game Association' upoznala je domaću javnost i IT zajednicu sa stanjem u srpskoj gejming industriji za proteklu godinu.

Do sada nismo sa sigurnošću mogli da tvrdimo koliko ljudi radi u ovoj industriji, koliko je ona velika i uspešna u poređenju sa ostalim zemljama, niti da pratimo njen rast vremenom. „Sada, zahvaljujući prvom izveštaju ovog tipa kod nas, možemo da počnemo da pratimo ove ključne statistike“, istakao je Nikola Čavić, predsednik organizavije Serbian Game Association.

Kako Nikola dodaje, pre dve godine, kada su on i njegov tim odlučili da osnuju ovu asocijaciju, bili su veoma optimistični, ali sa oprezom. Prema njegovim rečima, odmah su prepoznali vrednost koju ta organizacija može da doda rastu i razvoju industrije, ali nisu bili sigurni koliki je zapravo ekosistem i kako će on odreagovati na ovu inicijativu.

Ipak, ističe on, zajednica je reagovala sjajno i nastavila je da se razvija velikom brzinom, a u nastavku teksta prikazujemo vam rezultate istraživanja koje je o njoj sprovela SGA.

Investicije i tržište

Istraživanje je pokazalo da najveći broj gejming studija ili kompanija u Srbiji traga za investicijama u iznosu od 100 do 500 hiljada evra, tačnije njih 30%. Svega 4% je onih koji su se opredelili za sumu do 20 hiljada evra, 8% od 20 do 50 hiljada, a 21% od 50 do 100 hiljada evra investicije. Zanimljivo je napomenuti da je takođe 21% njih bilo fokusirano ka iznosu od pola miliona do milion evra, dok je svega 12% gledalo u smeru investicija u iznosu od 2 do 10 miliona evra, odnosno njih 4% više od 10 miliona.

Ukoliko ostanemo pri investicijima, važno je napomenuti da je 58% kompanija i studija tragalo za investicijama tokom 2019. godine, o čemu će biti više reči u narednom periodu. Sa druge strane, što se tiče tržišta, pet zemalja su bile ključe za srpsku gejming industriju u vidu izvoza, a to su SAD, Nemačka, UK, Francuska i Kina.

Zaposleni u industriji

Iz godine u godinu povećava se i broj zaposlenih u pomenutoj industriji, a statistika nam govori da je samo u protekloj godini na razvoju video igara u Srbiji radilo 1.281 osoba (od kojih 56 stranaca), tačnije 200 ljudi više nego godinu dana pre.

Predviđa se da će samo u toku ove godine biti zaposleno još 130 ljudi, dok je više od polovine kompanija navelo da će zaposliti više kolega u toku ove godine. Interesantno je da 38% kompanija angažovalo studente, dok na game dev sceni radi 351 žena.

Primarne platforme

Razvoj igra u Srbiji uglavnom je bio fokusiran ka mobilnim platformama, tačnije 38%, dok su video igre za PC i Mac imali udeo od 25%. Gledano po sledećim kategorijama, statisitka vezana za udeo u video igrama za svaku kategoriju, izgleda ovako:

  • Web – 10%
  • VR – 7%
  • TV – 4%
  • Konzole – 11%
  • AR – 5%

Najpopularniji žanrovi

Sledeća stavka prema sprovedenom istraživanju su i žanrovi igara koji su bili najpopularniji u srpskoj gejming industriji: Casual (12%), Action (12%), Sports (9%), Adventure (11%), Familiy and Kids (11%), RPG (2%), Arcade (12%), Combat (7%), Simulation (4%), dok su ostali žanrovi iznosili 11%.

Sa druge strane, SGA je publiku upoznala i sa podacima da 36% kompanija igru razvija od jednog do šest meseci, a da 8% njih za kvalitetan naslov radi i preko dve godine.

Modeli monetizacije

Kada je reč o ovom segmentu, najveći broj je onih sa premijum modelom (42%), a najmanje je free to play igara (8%). Svega 18% kompanija ima preko milion evra bužeta za razvoj igara, dok najveći procenat (34%) raspolaže za budžetom do 10 hiljada evra po igri. Za kraj, bitno je napomenuti da je 81% kompanija optimistično kada je reč o budućnosti gejming industrije u Srbiji.

Može li Srbija da prati komšije kada je reč o ulaganju u gejming industriju?

Čavić je, na kraju svog izlaganja, istakao primere poput Finske, Rumunije i Hrvatske koje ulažu par desetina miliona evra za razvoj video igara, što se višestruko vraća kroz zaradu same industrije. Na pitanje Netokracije da li nešto slično možemo očekivati i u našoj državi, Nikola je istakao sledeće:

Mi kao asocijacija imamo kontakte predstavnika države iz različitih kabineta i organizacija i cilj nam je da im skrenemo pažnju da u saradnji sa nama mogu da realizuju niz projekata vezane za gejming scenu i lakše kontaktiraju gejming studije i kompanije. Mislim da su oni otvoreni za to i da ćemo napraviti pomak u narednim godinama.

Već postoje neke inicijative kao što je recimo Serbia Creates, i smatram da je država prepoznala potencijal kreativnih industrija, ali potrebno im je da se konsoludiju, a tu im treba naša pomoć, tačnije na koji način da se usmere određena sredstva za koja mislim da je veoma potrebno da se obezbede u bilo kojoj formi. Što pre krenemo sa nekim manjim sumama, to ćemo biti efikasniji sa većim iznosima.


Kompletno istraživanje možete pronaći i preuzeti .PDF formatu.  

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

E-commerce

Gde je nestala besplatna poštarina i da li će AliExpress ikada vratiti ‘Free Shipping’ za Srbiju?

Pisanja medija s početka meseca o tome da AliExpress izbacuje 'free shipping' određenih proizvoda unelo je paniku među mnogima koji kupuju u ovoj online prodavnici. Mi smo analizirali šta je uzrok ovoj promeni i da li uskoro možemo očekivati da se stvari vrate u normalu.

Društvene mreže

Da se bijem sa policijom ne umem, al’ da gutam suzavac – to mogu

Utorak veče. Poput 9/11 i kula bliznakinja, prilepljen sam za TV i pratim dešavanja o kojima izveštavaju reporteri N1. Uživo, pod suzavcem. Za svojih 30 godina nagledao sam se protesta, stoga ne bih da romantizujem kako su ovi drugačiji i kako je diktaturi konačno došao kraj. Jedini kraj koji se nazire jeste apsolutna propast demokratije u Republici Srbiji... ako je ikada i bilo.

Kultura 2.0

Kako ste danas?

Pre nekoliko godina jedan lanac privatnih zdravstvenih ustanova preplavio je Beograd bilbordima sa ovim pitanjem. I nikome ko je video nije bilo svejedno. 'Struka' se obrušila na kampanju, a suštinski ni tada ni danas nije bilo jasno koji je tačno problem sa tim što je komunicirano.

Propustili ste

Društvene mreže

Da se bijem sa policijom ne umem, al’ da gutam suzavac – to mogu

Utorak veče. Poput 9/11 i kula bliznakinja, prilepljen sam za TV i pratim dešavanja o kojima izveštavaju reporteri N1. Uživo, pod suzavcem. Za svojih 30 godina nagledao sam se protesta, stoga ne bih da romantizujem kako su ovi drugačiji i kako je diktaturi konačno došao kraj. Jedini kraj koji se nazire jeste apsolutna propast demokratije u Republici Srbiji... ako je ikada i bilo.

Tehnologija

Šta nam donose srpski AppStore i Apple Pay? (gost Ivan Jelić)

Moglo bi se reći da je ova godina za korisnike Apple uređaja u Srbiji konačno donela lepe stvari poput srpskog App Store-a, ali i drugih servisa ove kompanije. U novoj epizodi Netokracijinog podcasta govorili smo upravo o tome, ali i šta ova 'tech' kompanija sprema od novina za čitav svet.

Kultura 2.0

Serbian Bookers: Turizam je i dalje u lošem stanju, ali izdavači računaju na domaće turiste

Kako su se domaći digitalni iznajmljivači snašli tokom pandemije i kakva su im očekivanja za naredni period? Istraživanje platforme Serbian-Bookers ima odgovor.

Intervju

Kako je pandemija uticala na globalno tržište digitalnih usluga i koje pouke se mogu izvući

Ceo svet se preko noći promenio izbijanjem COVID-19 pandemije, a ovaj virus uticao je na sve segmente poslovanja, posebno na globalno tržište IT usluga. Ono je moralo da se prilagodi novonastaloj situaciji i zaposlenima u ovom sektoru nametne potpuno novi izazov - izgradnju internih resursa u cilju što boljeg odgovora na krizu.

Kultura 2.0

Da li i dalje čitamo stripove ili će ovaj kulturološki fenomen ostati u senci digitalizacije?

Ako želiš pobediti, ne smeš izgubiti! Da li i vi često citirate omiljene junake iz stripova, poput čuvenog Alana Forda i jesu li stripovi i dalje deo pop-kulture koji rado konzumirate? Oni su, zapravo, kult koji se ne da tako lako izgubiti u zaboravu, a mi smo analizirali da li će ove male, crtane knjižice i dalje nalaziti put do korisnika - čak i u vreme digitalizacije pisanog i crtanog sadržaja.

Startapi i poslovanje

Kako je beogradski Intelisale porastao za vreme pandemije i prilagodio svoj posao trenutnim potrebama klijenata?

Vratite se koji mesec unazad i zapitajte se - koliko ste svoje poslovanje morali da prilagodite zahtevima klijenata čiji su biznisi bili direktno ili indirektno pogođeni pandemijom COVID-19?