Domaća gejming scena vredi 50 do 100 miliona evra - predviđa se još veći rast

Domaća gejming scena vredna 50 do 100 miliona evra – sledi rast broja zaposlenih i dalji razvoj sektora

Organizacija 'Serbian Game Association' upoznala je domaću javnost i IT zajednicu sa stanjem u srpskoj gejming industriji za proteklu godinu.

Do sada nismo sa sigurnošću mogli da tvrdimo koliko ljudi radi u ovoj industriji, koliko je ona velika i uspešna u poređenju sa ostalim zemljama, niti da pratimo njen rast vremenom. „Sada, zahvaljujući prvom izveštaju ovog tipa kod nas, možemo da počnemo da pratimo ove ključne statistike“, istakao je Nikola Čavić, predsednik organizavije Serbian Game Association.

Kako Nikola dodaje, pre dve godine, kada su on i njegov tim odlučili da osnuju ovu asocijaciju, bili su veoma optimistični, ali sa oprezom. Prema njegovim rečima, odmah su prepoznali vrednost koju ta organizacija može da doda rastu i razvoju industrije, ali nisu bili sigurni koliki je zapravo ekosistem i kako će on odreagovati na ovu inicijativu.

Ipak, ističe on, zajednica je reagovala sjajno i nastavila je da se razvija velikom brzinom, a u nastavku teksta prikazujemo vam rezultate istraživanja koje je o njoj sprovela SGA.

Investicije i tržište

Istraživanje je pokazalo da najveći broj gejming studija ili kompanija u Srbiji traga za investicijama u iznosu od 100 do 500 hiljada evra, tačnije njih 30%. Svega 4% je onih koji su se opredelili za sumu do 20 hiljada evra, 8% od 20 do 50 hiljada, a 21% od 50 do 100 hiljada evra investicije. Zanimljivo je napomenuti da je takođe 21% njih bilo fokusirano ka iznosu od pola miliona do milion evra, dok je svega 12% gledalo u smeru investicija u iznosu od 2 do 10 miliona evra, odnosno njih 4% više od 10 miliona.

Ukoliko ostanemo pri investicijima, važno je napomenuti da je 58% kompanija i studija tragalo za investicijama tokom 2019. godine, o čemu će biti više reči u narednom periodu. Sa druge strane, što se tiče tržišta, pet zemalja su bile ključe za srpsku gejming industriju u vidu izvoza, a to su SAD, Nemačka, UK, Francuska i Kina.

Zaposleni u industriji

Iz godine u godinu povećava se i broj zaposlenih u pomenutoj industriji, a statistika nam govori da je samo u protekloj godini na razvoju video igara u Srbiji radilo 1.281 osoba (od kojih 56 stranaca), tačnije 200 ljudi više nego godinu dana pre.

Predviđa se da će samo u toku ove godine biti zaposleno još 130 ljudi, dok je više od polovine kompanija navelo da će zaposliti više kolega u toku ove godine. Interesantno je da 38% kompanija angažovalo studente, dok na game dev sceni radi 351 žena.

Primarne platforme

Razvoj igra u Srbiji uglavnom je bio fokusiran ka mobilnim platformama, tačnije 38%, dok su video igre za PC i Mac imali udeo od 25%. Gledano po sledećim kategorijama, statisitka vezana za udeo u video igrama za svaku kategoriju, izgleda ovako:

  • Web – 10%
  • VR – 7%
  • TV – 4%
  • Konzole – 11%
  • AR – 5%

Najpopularniji žanrovi

Sledeća stavka prema sprovedenom istraživanju su i žanrovi igara koji su bili najpopularniji u srpskoj gejming industriji: Casual (12%), Action (12%), Sports (9%), Adventure (11%), Familiy and Kids (11%), RPG (2%), Arcade (12%), Combat (7%), Simulation (4%), dok su ostali žanrovi iznosili 11%.

Sa druge strane, SGA je publiku upoznala i sa podacima da 36% kompanija igru razvija od jednog do šest meseci, a da 8% njih za kvalitetan naslov radi i preko dve godine.

Modeli monetizacije

Kada je reč o ovom segmentu, najveći broj je onih sa premijum modelom (42%), a najmanje je free to play igara (8%). Svega 18% kompanija ima preko milion evra bužeta za razvoj igara, dok najveći procenat (34%) raspolaže za budžetom do 10 hiljada evra po igri. Za kraj, bitno je napomenuti da je 81% kompanija optimistično kada je reč o budućnosti gejming industrije u Srbiji.

Može li Srbija da prati komšije kada je reč o ulaganju u gejming industriju?

Čavić je, na kraju svog izlaganja, istakao primere poput Finske, Rumunije i Hrvatske koje ulažu par desetina miliona evra za razvoj video igara, što se višestruko vraća kroz zaradu same industrije. Na pitanje Netokracije da li nešto slično možemo očekivati i u našoj državi, Nikola je istakao sledeće:

Mi kao asocijacija imamo kontakte predstavnika države iz različitih kabineta i organizacija i cilj nam je da im skrenemo pažnju da u saradnji sa nama mogu da realizuju niz projekata vezane za gejming scenu i lakše kontaktiraju gejming studije i kompanije. Mislim da su oni otvoreni za to i da ćemo napraviti pomak u narednim godinama.

Već postoje neke inicijative kao što je recimo Serbia Creates, i smatram da je država prepoznala potencijal kreativnih industrija, ali potrebno im je da se konsoludiju, a tu im treba naša pomoć, tačnije na koji način da se usmere određena sredstva za koja mislim da je veoma potrebno da se obezbede u bilo kojoj formi. Što pre krenemo sa nekim manjim sumama, to ćemo biti efikasniji sa većim iznosima.


Kompletno istraživanje možete pronaći i preuzeti .PDF formatu.  

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

E-prime povećao proizvodnju električnih bicikala i proširio proizvodni pogon – sledi dalji izvoz u EU

Priču kompanije E-prime pratimo gotovo od samog početka njihovog poslovanja, od pre nešto više od dve godine kada smo prvu put uradili intervju o ovim e-biciklima. U međuvremenu, kompanija je znatno porasla, zaposlila nove ljude, proširila proizvodnju i počela da izvozi svoje proizvode, a to je bio dovoljan razlog da se sa osnivačima opet nađemo na kafi i popričamo o novitetima.

Gaming

Kako je RUR od lokalne ekipe iz igraonice postao uticajni regionalni gejming medij

Već dvadeset godina organizacija RUR bavi se popularizacijom video igara u Srbiji. Njeni osnivači u velikom intervjuu za Netokraciju otkrivaju kako je RUR postao jedna od najvažnijih esports baza u našoj zemlji i šta novo spremaju ljubiteljima gejminga.

Nesortirano

Otvoren poziv za ‘online’ prekvalifikaciju za IT – prijave traju do 30. septembra

Projekat prekvalifikacije organizuju Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu u saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), a otvoren je za zaposlena lica širom Srbije.

Propustili ste

Kolumna

Digitalizacija obrazovnog sektora je vreme u kome uče i studenti i profesori

Tokom avgusta i septembra celokupan nastavni i nenastavni kadar visokoškolskih ustanova u Srbiji imao je priliku da unapredi svoja znanja i veštine na polju online nastave - uz pomoć kompanije Microsoft i trening centra Semos Education.

Startapi i poslovanje

Novogradnja osvaja Beograd, a City Expert širi marketing tim kako bi odgovorio na potrebe industrije

Sa Igorom Jovićem iz beogradskog City Experta razgovaram o tržištu nekretnina u Srbiji u vreme globalne pandemije, novim projektima poput specijalizovanog oglašavanja za novogradnju, te razlozima zašto ovaj tim intenzivno širi svoj marketing sektor.

Novost

‘Freelance hours rate’ anketa: Frilenseri treba više da cene svoj rad

Ova anketa nastala je kao rezultat diskusije na drušvenim mrežama u vezi angažovanja frilensera po veoma niskim cenama, a nastoji da detaljnije približi stanje kada je reč o zaradi na tržištu slobodnog rada. Organizator ankete je srpski IT preduzetnik koji je želeo da ostane anoniman.

Office Talks Podcast

Kako napraviti uspešan biznis od trčanja? (gost Veroljub Zmijanac)

Sa osnivačem sajta trcanje.rs, Belgrade running klub i organizacije Serbia Business Run razgovaramo o tome kako je ušao u svet trčanja i zašto su svi njegovi poduhvati na preseku tehnologije, sporta i preduzetništva.

Startapi i poslovanje

Lokalnim biznisima Visa nudi besplatnu edukaciju, marketinšku podršku i održavanje web prodavnice

Početkom jula kompanija Visa je lansirala kampanju #PodržimoLokalno sa namerom da malim i srednjim porodičnim i lokalnim biznisima pomogne u neizvesnim vremenima. Sa Vladimirom Đorđevićem, generalnim direktorom kompanije Visa za jugoistočnu Evropu, detaljnije razgovaramo o nastavku i proširenju ove inicijative.

Društvene mreže

Zašto Facebook preti obustavom poslovanja u Evropi i šta to znači za digitalne biznise?

Tehnološka kompanija iz Menlo Parka zapretila je da će zaustaviti i povući svoje poslovanje u Evropi ukoliko se ne povuče odluka regulatorne komisije o zabrani transfera podataka korisnika sa Starog kontinenta ka SAD-u.