Kladionica pored škole? Prijavi opasnost na Stopkocki.rs

Roditelju koji sumnja da je kladionica preblizu školi njegovog deteta potreban je jasan odgovor. Da li objekat ima odobrenje, kako je izmerena udaljenost i ko je proverio da li su uslovi ispunjeni? Do tih informacija trebalo bi da se dolazi jednostavno, bez poznavanja upravnih procedura i bez javne kampanje za svaki pojedinačni slučaj.

Stopkocki.rs pokušava da olakša prvi korak. Ovaj volonterski projekat prikazuje lokacije kladionica i automat klubova u odnosu na škole i druge objekte za igre na sreću u Srbiji. Korisnik može da pronađe svoj kraj i pripremi tekst prijave, koju zatim sam šalje Upravi za igre na sreću. Kreator ove društveno-odgovorne platforme Lazar Krstić objašnjava kako se ideja na početku razvijala:

Ideja je nastala u maju 2026, kada sam naišao na sličan projekat koji je Selmir Mujagić pokrenuo u BiH. Inspirisao me je, pogotovo zato što u blizini moje zgrade postoje tri kladionice koje praktično dele vrata, iako zakon propisuje minimalno rastojanje od 100 metara. Par meseci pre toga, jedan poznanik je na svom X nalogu objavio mapu svih kladionica u svom rodnom Paraćinu. Kombinacija ove dve stvari mi se dugo vrtela po glavi, dok konačno nije ugledala svetlost dana.

Tu počinje i obaveza institucija da na konkretna pitanja daju proverene odgovore. Građanska inicijativa može da pomogne nadzoru, ali zaštita dece ne sme da zavisi od toga da li će neko imati vremena i znanja da napravi sajt, iz želje da pomogne zajednici.

Crvena oznaka na mapi kao znak upozorenja

Postupak prikupljanja podataka i označavanja spornih lokacija kladionoca na mapi Krstić opisuje na sledeći način:

Podatke sam povukao sa zvaničnog sajta Uprave za igre na sreću. Kada sam ubacio sve podatke lokacije kladionica u međuvremenu sam prikupio i lokacije osnovnih i srednjih škola ukrstio sam ih i sortirao prema dva pravila koji stoje u zakonu o igrama na sreću, a to su: Kladionica i škola 200m razdaljine čl. 82. st. 1. i 2, kao i kladionica i kladionica 100m razdaljine čl. 82. st. 3. i 4.

Udaljenost računamo kao najkraći pešački put po OpenStreetMap mreži od ivice zgrade škole, odnosno od ulaza u objekat. Rezultati su procena i služe kao osnov za prijavu, a konačnu ocenu daje inspekcija.

Zakon pritom zahteva najkraći bezbedni pešački put, a dokazivanje udaljenosti uključuje uverenje Republičkog geodetskog zavoda i mišljenje saobraćajnog veštaka. Za ograničenje međusobne udaljenosti objekata postoje i izuzeci. Prema objašnjenju Uprave, ono se ne primenjuje na lokacije za koje je priređivač imao odobrenje pre početka primene zakona 11. aprila 2020. godine. Taj izuzetak ne odnosi se na propisanu udaljenost od škole.

Na mapi koju je Lazar napravio već sada se nalazi veliki broj crvenih tačaka, tačnije kladionica koje krše pomenuti zakon koji se odnosi na udaljenost od škola i drugih kladionica. Realne su šanse da se taj broj u narednom periodu poveća, s obzirom na to da svi korisnici već sada mogu da prijave određenu kladionicu putem pomenute platforme.

Od prijave do javnog odgovora

Govoreći o dosadašnjim reakcijama nadležnih i podacima koje projekat koristi, Krstić navodi sledeće:

Još uvek niko nije reagovao od nadležnih, a provereno znam da je dosta ljudi slalo prijave ovih nekoliko dana otkako je platforma live. Svakako je u planu da zatražimo još podataka, jer podaci koje smo preuzeli sa zvaničkog sajta nisu ni blizu popunili sve lokacije kladionica i automat klubova širom Srbije.

Korisnici svakodnevno šalju nove lokacije koje uredno rade, ali ih nema na zvaničnim podacima, pa moramo da se dovijamo i dopunjavamo sa podacima koje pronalazimo na Google Mapama.

Od Uprave zato treba tražiti podatke o primljenim prijavama, proverenim lokacijama i merama koje su usledile. Za sporne adrese trebalo bi učiniti dostupnim obrazloženja: kada je odobrenje izdato, na osnovu kog merenja i da li postoji zakonski izuzetak. Lične podatke pritom treba zaštititi.

Kada se utvrdi nepravilnost, javnost treba da zna kako je otklonjena. Kada prijava nije osnovana, podnosiocu treba objasniti zašto. Takav odgovor omogućava i ispravku mape, pa svaka proverena prijava može da poboljša podatke koje koriste sledeći građani.

Štaviše, gledano sa društvenog i ekonomskog stanovišta našeg društva, kladionice nažalost imaju veliku ulogu u ekonomskoj i očigledno političkoj slici naše države. Da li građevinska inspekcija ili bilo koji drugi državni organ koji bi zabranio poslovanje kladionica pored škola, ostaje “slep” upravo zbog navedenih razloga, ostaje otvoreno i veoma legitimno pitanje.

Upravo zato, problem postaje još dublji, jer u siromašnim i većinski neobrazovanim društvima poput našeg, ljudi zabavu, “utehu” od životnih problema i nadu u zaradu od kockanja nalaze upravo na mestima kao što su kladionice.

Dvesta metara je tek početak zaštite

Čak i kada bi svaka lokacija ispunjavala zakonske uslove, pitanje štete od kockanja ostalo bi otvoreno. Svetska zdravstvena organizacija upozorava na finansijske teškoće, narušavanje porodičnih odnosa i posledice po mentalno zdravlje. Ukazuje i na ulogu oglašavanja, sportskih sponzorstava i digitalne dostupnosti u normalizaciji kockanja, uključujući rizike za decu i mlade.

Zato udaljenost od škole treba posmatrati kao jedan deo zaštite. Potrebno je pratiti i kako se proverava uzrast korisnika, kakve poruke mladi dobijaju kroz reklame i koliko je dostupna stručna podrška ljudima koji razviju problem. Preseljenje poslovnice ne rešava ono što nastavlja da se odvija na telefonu.

Javna rasprava pritom mora da sačuva dostojanstvo ljudi pogođenih zavisnošću. SZO upozorava da stid i stigmatizacija otežavaju traženje pomoći. Kritika poslovnih praksi i propusta u nadzoru zato mora da ide zajedno sa podrškom ljudima i porodicama koje trpe posledice.

Odgovornost zajednice počinje konkretnim izborima

Kada je reč o dosadašnjem odzivu zajednice i očekivanjima od projekta stopkocki.rs, Krstić kaže:

Odziv je sjajan, pre svega platformu sam okačio na svoj privatni X profil, a dan nakon toga i na svom Linkedin nalogu i na obe mreže desetine hiljada ljudi je videlo, podelilo i dalo određeni doprinos kroz dopunu podataka koji su falili. Neki ljudi iz IT zajednice ponudili su i tehničku podršku i trenutno tražimo najbolji mogući način kako svi oni mogu da se uključe i doprinesu u borbi.

Kako nam je Lazar naveo, konkretne promene ne očekuje brzo, znajući kako rade naše paralisane institucije, ali na nama je da vršimo pritisak, jer ovo se tiče svih nas, a pre svega naše dece u čijem okruženju se i dešava veliki broj prekršaja.

Za tehnološku zajednicu stopkocki.rs je povod za razgovor o svrsi proizvoda koje razvija. Kada tim dobije zadatak da poveća učestalost uplata ili produži vreme provedeno u aplikaciji za klađenje, pitanje posledica tog zadatka pripada i poslovnom i profesionalnom razgovoru. Tehnička uspešnost ne oslobađa donosioce odluka odgovornosti za cilj koji su postavili.

Vlasnici kompanija i rukovodioci timova imaju više prostora da postave granice od zaposlenih koji zavise od sledeće plate. Od njih treba očekivati jasne kriterijume za prihvatanje projekata i mogućnost da se etičke primedbe iznesu bez posledica po zaposlenog. Društvena odgovornost kompanije proverava se i kroz poslove koje je spremna da odbije.

Na samom kraju, Lazar nam je otkrio i planove za naredni period:

Još je rano prognozirati u kom pravcu će se odvijati razvoj, u planu je svakako dopuna podataka koja se odvija svakodnevno u svim krajevima Srbije, gde su se ljudi aktivirali i obilaze kladionice u njihovom komšiluku. Pored toga svakako razvoj dodatnih funkcionalnosti, koji će ljudima još više olakšati prijavu ovog i sličnih problema.

Uspeh ove inicijative treba meriti ispravljenim podacima i ishodima proverenih prijava. Zaštita dece mora da bude redovan posao institucija, sa rezultatima koje javnost može da proveri. Zakon mora da štiti i dete čiji roditelji možda nisu imali priliku da čuju za projekat stopkocki.rs.