Suština, braćo, suština – a ne ‘bullshit’ i izgovori

Otprilike u ovo neko vreme 1996. godine u Crvenu Zvezdu je, iz Loznice, stigao napadač Dragan Mićić. U tom trenutku imao je 27. godina, bio je gotovo potpuno ćelav, sitan, izgledao je kao da ima barem 47.

Svaki dres koji je nosio kao da je bio barem dva broja veći. Došao je tiho i postao kultni heroj navijača – jer uvek kad je bilo teško, on bi ulazio sa klupe i, vrlo često, davao golove. Mnogo puta mu je skandirao čitav stadion, često i dok je bio na klupi, sugerišući treneru da je trenutak da džoker i talija uđe u igru. Zvezda je te godine bila ozbiljan tim – tim koji je izbacio Škote i Nemce iz Kupa kupova i koji je odigrao ravnopravan dvomeč sa Barselonom, koja je na kraju i osvojila takmičenje.

Odigrao je Ćićmi četiri sezone u Zvezdi. Po nekim statistikama u 90-ak utakmica postigao je više od 45 golova za klub u svim takmičenjima. Otišao je posle u Rad, kasnije i u Sloveniju. I u četrdesetim je igrao profesionalni fudbal, a danas je trener.

Zašto vam pričam o Ćićmiju? Na konferenciji za štampu prilikom dolaska u klub, rekao je jednu veoma važnu stvar. U celoj toj situaciji, gde mnogim novinarima on nije baš izgledao kao neko ko je kalibar za Zvezdu, Ćićmi je samo rekao:

Ja nisam došao zato što sam lep, nego da dajem golove.

Ćićmi je možda bio neispoliran, možda nikada nije bio „zlatni dečak“ našeg fudbala, ali je kultna ličnost i svojim znanjem, umećem i zalaganjem je postigao ono što je pošlo za rukom malom broju ljudi, da ga istinski zaljubljenici vole i cene, i pamte.

Neki su to postali glupiranjem. I tako se može privući pažnja. Ja nekako biram diskretnog heroja, i verujem da je bolje da te mali broj ljudi poštuje nego da veliki broj ljudi misli da si budala.

Zašto nam je ___________ u problemu?

(upisati na liniji po želji, u mom slučaju marketing)

Zato što se niko ne bavi suštinom.

Kada pričamo sa klincima koji dolaze, većina nema nikakvo realno znanje. Ipak, ima i onih koji su seli da nauče nešto. Retki su, ali postoje. Oni znaju alate, znaju skraćenice, fali im samo jedna sitnica. Znaju kako – ali ne znaju zašto.

Kako je pitanje za izvođača radova, zašto je pitanje za osobu koja se bavi širom slikom – strategijom. Kako je stvar operative, a zašto… zašto podrazumeva da razumete suštinu i da kritički promišljateKako je da li manji ili veći čekić, a zašto da li uopšte ta slika treba da visi.

Ali hajde da pojednostavimo stvari…

Zašto su nam aktivacije takve da ih niko ne koristi?
Zašto kampanje ne daju rezultate?
Zašto sadržaj ne konzumira dovoljan broj ljudi?

Zato što ne postoji jasan plan i cilj.
Ne postoji strategija.
Ne razmišlja se dugoročno.

Bavimo se, u najboljem slučaju, ispunjavanjem forme. Odrađivanjem. Skidanjem sa dnevnog reda. Više od toga se možda i ne može očekivati u tim rokovima, za te novce, u takvim okolnostima.

Ali hajde da postavimo onda klijentima pitanje – da li želite da imate slabe rezultate loše osmišljenih kampanja za ovoliko novca, ili možda želite da napravimo dobro nešto što je sjajno za malo više? Možda grešim ako mislim da neće baš od svih doći odgovor da je prva opcija bolja. Možda grešim, ali mi lično iskustvo govori da nije tako. Da čak i ovde ljudi kvalitet znaju da cene i primete. Naročito ako im ide u prilog da stvari budu sjajne.

I manje mistifikacije i bullshita, to bi svakako pomoglo. Znate, ljudi koji nemaju dodira sa onim što radimo misle da smo prodavci magle. Ne misle to zato što su ljubomorni, misle to jer je za mnoge upravo to iskustvo u kontaktu sa ovom industrijom.

Nije do njih, do nas je.

Glavna tema nam je što deca ne znaju da prepoznaju Dositeja. Oko toga su najglasniji oni koji vrlo verovatno ni sami ne bi prepoznali čak ni one u koje su gledali po zidovima učionica u školskim klupama.

Niko ništa ne zna, niko ništa ne uči, nikog ništa ne zanima.

Čast izuzecima, ali rečenica iznad je presek stanja industrije, a bogami i društva u kome se nalazimo. Sa jedne strane, to je za nekolicinu onih koji se imalo trude odlično, jer vrlo lako mogu pokazati superiornost. Sa druge, strašno je koliko je malo truda potrebno da se bude među boljima.

Odnosno koliko je konkurencija slaba.

Navike donose komociju, a nama je često važnije da nam je prijatno nego da radimo pravu stvar. Zona komfora je možda udobna, ali u njoj se gotovo nikad ne dešavaju sjajne i magične stvari. Dešavaju se odmah pored. A preći taj put zahteva malo hrabrosti i mnogo upornosti.

Svaki dan kad ustaneš iz kreveta, možeš da biraš da li ćeš da budeš još jedan od šarlatana koji se oblače u firmiranu garderobu, kupuju skupu opremu ne bi li se iza nje sakrili – ili ćeš da budeš Ćićmi. Da li ćeš da lažeš klijente ili trpiš stvari koje ne bi trebao jer – to je sigurica. Mi smo krivi, niko drugi. Na nama je odgovornost. Za tango je potrebno dvoje.

#podrzavamtransparentnost

Suštinski, ne deklarativno.

Ostavi komentar

  1. Sonja Jovovic

    Sonja Jovovic

    25. 6. 2018. u 11:19 Odgovori

    Ćao Ivane,
    Sjajan je tekst i baš sam o ovome pričala skoro sa kolegama.
    Volela bih da čujem tvoje mišljanje u vezi fenomena ostavljanja komentara.
    Zašto je po tvom mišljenju ljudima smor da ostavljaju komentare, pogotovo na sajtovima, a sa druge strane kada nešto negativno treba da se prokometariše ljude i ne mrzi baš toliko, čak se i potrude da lepo sve iznesu i opričaju.

    • Ivan Minic

      Ivan Minic

      25. 6. 2018. u 18:47 Odgovori

      Kada je korisnik nezadovoljan ima mnogo jacu motivaciju. Ako je zadovoljan, to se nekako podrazumeva kao stanje. Ako je odusevljen, onda ce to verovatno podeliti, ali nema mnogo prilika u kojima ljudi mogu biti odusevljeni, a prilike da budu razocarani su neuporedivo cesce.

  2. Miodrag Ristić

    Miodrag Ristić

    25. 6. 2018. u 15:43 Odgovori

    Zašto si tu stao? Što se nisi zapitao i: „a zašto se niko ne bavi suštinom?

    Možda bi odgovor bio: „zato što se to ne isplati.“ Pokušaću da nastavim tvoju metaforu mada nisam iz tog filma, pitanjem – na kome igraču je Zvezda više zaradila od transfera, na Ćićmiju – ili na nekom „šminkeru koji obećava“?

    E, to…

    • Ivan Minic

      Ivan Minic

      25. 6. 2018. u 18:46 Odgovori

      Pa nisam stao, dotakao sam se i toga. Samo, moj stav je da ne mora sve biti sjajno, ali moze da umesto 2% dobro uradjenih kampanja to bude 5%, pa 10%. Kao sto da bi se bilo ko prodao, neko mora da daje golove, i ekipa mora da pobedjuje 😉

  3. Jelena

    Jelena

    25. 6. 2018. u 16:49 Odgovori

    “Ali hajde da postavimo onda klijentima pitanje – da li želite da imate slabe rezultate loše osmišljenih kampanja za ovoliko novca, ili možda želite da napravimo dobro nešto što je sjajno za malo više? Možda grešim ako mislim da neće baš od svih doći odgovor da je prva opcija bolja. Možda grešim, ali mi lično iskustvo govori da nije tako. Da čak i ovde ljudi kvalitet znaju da cene i primete”
    Ovde je problem sto se klijent pita da li mu je srednje osmisljena kampanja, predstavljena kao nesto sjajno. Kao prodavcu toalet papira gde je jasno merljiv i uporediv kvalitet, mogu da kazem da ljudi sumnjaju da li bi ipak bolje prosli sa jeftinijim i da li skuplji vredi toliko. Mi se svi bavimo formmom i sustinu zaobilazimo, tako je u svakom segmentu, a svi smo puno puta prevareni i nesto sto vredi manje nam je vise naplaceno, otuda i sumnja na sve strane.

    • Ivan Minic

      Ivan Minic

      25. 6. 2018. u 18:45 Odgovori

      Klijent takodje mora da zna makar toliko da proceni sta je dobro, i da moze da uporedi i izmeri sta vise ima smisla. Ovde pricamo i o njima, i na njima je odgovornost, kao i na svima nama sa druge strane.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Netokracija

Kako pronaći svoje mesto u IT industriji (ili se bolje pozicionirati u istoj)?

Netokracijina peta po redu Ladies of New Business konferencija održaće se 4. decembra u ICT Hub-u, a ovo izdanje biće posvećeno devojkama i ženama koje rade u u svetu IT-ja, ili u taj sektor žele da uđu.

Kultura 2.0

Kako žene menjaju IT – uprkos uverenju da je to ‘muška’ oblast?

Kada je Ksenija započela karijeru kao softverski inženjer jedina stvar koja joj je zapala za oko bila je činjenica da su među tridesetak zaposlenih u kompaniji bile samo dve žene jer - biti programer nije ’ženski’ posao. Kakva je situacija danas?

Kolumna

Kako pobediti u borbi za normalniji Internet u Srbiji?

Pre desetak dana jedna devojka odlučila je da sebi oduzme život. Kako je jedan deo njenog i privatnog i profesionalnog života podrazumevao javno eksponiranje, a uzevši u obzir da je bila veoma harizmatična i neobična, sve je to privuklo mnogo više pažnje nego neki drugi slični slučajevi. Pažnje javnosti i pažnje medija.

Propustili ste

Tehnologija

Srbija postala punopravna članica CERN-a – domaćim naučnicima omogućen pristup najnovijoj tehnologiji

Srbija je po drugi put postala članica Evropske organizacije za nuklearna istraživanja CERN. To je odlučeno jednoglasnim usvajanjem rezolucije Saveta ove ogranizacije u Ženevi.

Analiza

Pitali smo niške IT-jevce kako vide razvoj Naučno-tehnološkog parka u ovom gradu

Otvaranje Naučno-tehnološkog parka u Nišu očekuje se 2020. godine. O benefitima za razvoj startap ekosistema na jugu zemlje, razgovaramo sa predstavnicima lokalne zajednice.

Kultura 2.0

Trendovi i događaji koji su obeležili 2018. godinu

Bliži se kraj još jedne izazovne, ali uspešne godine. Trendovi u digitalu i tehnologiji dolaze i odlaze, a Netokracija vam donosi presek događaja koji su prema našem mišljenju obeležili 2018. godinu.

Startapi i poslovanje

METRO i Target pokrenuli globalni akcelerator za maloprodaju – poziv otvoren i srpskim timovima

Trgovinski lanci METRO i Target pokrenuli su novi program akceleracije namenjen startapima koji se bave rešenjima iz oblasti maloprodaje. Poziv za prijavu upućen je i timovima iz Srbije.

Tehnologija

Ideja vs. Ideja: Sa kakvim se izazovima suočavaju timovi koji razvijaju IoT rešenja?

Vip IoT Challenge takmičenje polako ulazi u svoju završnicu. Poznati timovi koji su ušli u uži kurg i koji kroz rad sa mentorima čekaju proglašenje pobednika u januaru. Sa dva finalna tima razgovaramo o njihovim rešejnima i iskustvima sa takmičenja.

Startapi i poslovanje

Tim Energym sa pametnom teretanom pobednik konkursa ‘IMAM REŠENJE za pametniji grad’

Konkurs 'IMAM REŠENJE za pametniji grad' kompanije Belgrade Waterfront sinoć je završen, a nagradu od pet hiljada evra osvojio je pobednički tim Energym Group. Drugo i treće mesto osvojili timovi Smart Light sa projektom Eco Light i tim Smart Solutions, sa projektom Smart Waste Monitoring System.