Suština, braćo, suština - a ne 'bullshit' i izgovori

Suština, braćo, suština – a ne ‘bullshit’ i izgovori

Otprilike u ovo neko vreme 1996. godine u Crvenu Zvezdu je, iz Loznice, stigao napadač Dragan Mićić. U tom trenutku imao je 27. godina, bio je gotovo potpuno ćelav, sitan, izgledao je kao da ima barem 47.

Svaki dres koji je nosio kao da je bio barem dva broja veći. Došao je tiho i postao kultni heroj navijača – jer uvek kad je bilo teško, on bi ulazio sa klupe i, vrlo često, davao golove. Mnogo puta mu je skandirao čitav stadion, često i dok je bio na klupi, sugerišući treneru da je trenutak da džoker i talija uđe u igru. Zvezda je te godine bila ozbiljan tim – tim koji je izbacio Škote i Nemce iz Kupa kupova i koji je odigrao ravnopravan dvomeč sa Barselonom, koja je na kraju i osvojila takmičenje.

Odigrao je Ćićmi četiri sezone u Zvezdi. Po nekim statistikama u 90-ak utakmica postigao je više od 45 golova za klub u svim takmičenjima. Otišao je posle u Rad, kasnije i u Sloveniju. I u četrdesetim je igrao profesionalni fudbal, a danas je trener.

Zašto vam pričam o Ćićmiju? Na konferenciji za štampu prilikom dolaska u klub, rekao je jednu veoma važnu stvar. U celoj toj situaciji, gde mnogim novinarima on nije baš izgledao kao neko ko je kalibar za Zvezdu, Ćićmi je samo rekao:

Ja nisam došao zato što sam lep, nego da dajem golove.

Ćićmi je možda bio neispoliran, možda nikada nije bio “zlatni dečak” našeg fudbala, ali je kultna ličnost i svojim znanjem, umećem i zalaganjem je postigao ono što je pošlo za rukom malom broju ljudi, da ga istinski zaljubljenici vole i cene, i pamte.

Neki su to postali glupiranjem. I tako se može privući pažnja. Ja nekako biram diskretnog heroja, i verujem da je bolje da te mali broj ljudi poštuje nego da veliki broj ljudi misli da si budala.

Zašto nam je ___________ u problemu?

(upisati na liniji po želji, u mom slučaju marketing)

Zato što se niko ne bavi suštinom.

Kada pričamo sa klincima koji dolaze, većina nema nikakvo realno znanje. Ipak, ima i onih koji su seli da nauče nešto. Retki su, ali postoje. Oni znaju alate, znaju skraćenice, fali im samo jedna sitnica. Znaju kako – ali ne znaju zašto.

Kako je pitanje za izvođača radova, zašto je pitanje za osobu koja se bavi širom slikom – strategijom. Kako je stvar operative, a zašto… zašto podrazumeva da razumete suštinu i da kritički promišljateKako je da li manji ili veći čekić, a zašto da li uopšte ta slika treba da visi.

Ali hajde da pojednostavimo stvari…

Zašto su nam aktivacije takve da ih niko ne koristi?
Zašto kampanje ne daju rezultate?
Zašto sadržaj ne konzumira dovoljan broj ljudi?

Zato što ne postoji jasan plan i cilj.
Ne postoji strategija.
Ne razmišlja se dugoročno.

Bavimo se, u najboljem slučaju, ispunjavanjem forme. Odrađivanjem. Skidanjem sa dnevnog reda. Više od toga se možda i ne može očekivati u tim rokovima, za te novce, u takvim okolnostima.

Ali hajde da postavimo onda klijentima pitanje – da li želite da imate slabe rezultate loše osmišljenih kampanja za ovoliko novca, ili možda želite da napravimo dobro nešto što je sjajno za malo više? Možda grešim ako mislim da neće baš od svih doći odgovor da je prva opcija bolja. Možda grešim, ali mi lično iskustvo govori da nije tako. Da čak i ovde ljudi kvalitet znaju da cene i primete. Naročito ako im ide u prilog da stvari budu sjajne.

I manje mistifikacije i bullshita, to bi svakako pomoglo. Znate, ljudi koji nemaju dodira sa onim što radimo misle da smo prodavci magle. Ne misle to zato što su ljubomorni, misle to jer je za mnoge upravo to iskustvo u kontaktu sa ovom industrijom.

Nije do njih, do nas je.

Glavna tema nam je što deca ne znaju da prepoznaju Dositeja. Oko toga su najglasniji oni koji vrlo verovatno ni sami ne bi prepoznali čak ni one u koje su gledali po zidovima učionica u školskim klupama.

Niko ništa ne zna, niko ništa ne uči, nikog ništa ne zanima.

Čast izuzecima, ali rečenica iznad je presek stanja industrije, a bogami i društva u kome se nalazimo. Sa jedne strane, to je za nekolicinu onih koji se imalo trude odlično, jer vrlo lako mogu pokazati superiornost. Sa druge, strašno je koliko je malo truda potrebno da se bude među boljima.

Odnosno koliko je konkurencija slaba.

Navike donose komociju, a nama je često važnije da nam je prijatno nego da radimo pravu stvar. Zona komfora je možda udobna, ali u njoj se gotovo nikad ne dešavaju sjajne i magične stvari. Dešavaju se odmah pored. A preći taj put zahteva malo hrabrosti i mnogo upornosti.

Svaki dan kad ustaneš iz kreveta, možeš da biraš da li ćeš da budeš još jedan od šarlatana koji se oblače u firmiranu garderobu, kupuju skupu opremu ne bi li se iza nje sakrili – ili ćeš da budeš Ćićmi. Da li ćeš da lažeš klijente ili trpiš stvari koje ne bi trebao jer – to je sigurica. Mi smo krivi, niko drugi. Na nama je odgovornost. Za tango je potrebno dvoje.

#podrzavamtransparentnost

Suštinski, ne deklarativno.

Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Office Talks Podcast

Kako doći do investicije za vaš startap?

Gost 195. epizode Office Talks podkasta bio je Miloš Rakčević koji je sa nama podelio svoj preduzetnički put i iskrene savete za sve koji planiraju da osnuju startap u Web3 ili nekom drugom sektoru IT industrije.

Startapi i poslovanje

Kako je Slobodan pobegao iz Beograda na Rtanj gde spaja IT i poljoprivredu?

U podnožju planine Rtanj, zajedno sa svojom porodicom pobegao je od gradske vreve i stresnog života. Tamo uzgajaju lekovito bilje od kojeg proizvode preparate dostupne na portalu Royal Balm.

Startapi i poslovanje

Srpsko-američki Lupa Technology osigurao investiciju od $1,8 miliona – sledi širenje poslovanja

Lupa Technology je na misiji da značajno unapredi upravljanje podacima u građevinskoj industriji. Ova srpsko-američka platforma, sa sedištem u Njujorku i Beogradu, upravo je zatvorila rundu ulaganja od $1,8 miliona kako bi podstakla svoju ekspanziju.

Propustili ste

Intervju

Endava: Program dualnog obrazovanja stvara IT budućnost Srbije

 Ukoliko nastojimo da razvijamo IT industriju i digitalnu ekonomiju u Srbiji, jedan od temelja za to jeste obrazovanje i dolazak novih mladih talentovanih ljudi. Velike IT kompanije, poput Endave, igraju važnu ulogu u procesu izgradnje i edukacije budućih stručnjaka.

Karijere

Učenike u Srbiji više ne zanima IT: Istina ili medijski spin?

'Đaci neće u programere' odjeknulo je u svim medijima nakon završenog prijemnog za srednje škole i gimnazije. Da li je zaista tako i zbog čega ove godine ima manje upisanih đaka na IT smerove u gimnazijama, pročitajte u analizi koja sledi.

Office Talks Podcast

Mily Tech: Startap koji pomaže da vam paketi stižu na vreme

Gost 197. epizode Office Talks podkasta bio je Miloš Zlatković, osnivač i CEO kompanije Mily Technologies. On nam je predstavio razvojni put kompanije — od osnivanja do milionske investicije i planova za budućnost!

Intervju

Mastercard lansirao alat ‘Shopping Muse’ za jednostavnu i personalizovanu kupovinu

Kompanija Mastercard je razvila novi alat 'Shopping Muse' koji je zasnovan na AI tehnologiji a sve u cilju da se napravi veliki korak ka interaktivnijoj i angažovanijoj trgovini u budućnosti. 

Sponzorisano

Kako strani eksperti iz kompanije ABBYY ocenjuju IT tržište rada u Srbiji?

Predviđaju da će Srbija od 'outsourcing' regrutnog centra postati atraktivna tehnološka lokacija na globalnom tržištu, ali je prethodno potrebno preduzeti određene korake ka ostvarivanju tog cilja.

Intervju

Može li veštačka inteligencija pomoći u izgradnji održivih energetskih sistema i poslovanja?

Koliko bi i na koji način integracija AI tehnologije mogla da utiče na unapređenje rešenja u energetskom sektoru, ali i na poslovanje jedne kompanije? Odgovor na ovo pitanje dobili smo u razgovoru sa Jelenom Pejković iz kompanije Schneider Electric.