Influenseri nekad i sad – priča o ljubavi, prohibiciji i prostituciji

Sve je krenulo tako nevino. Ljudi počnu da se bave nečim iz ljubavi, u slobodno vreme, ugledajući se na druge. Ljubavi prema tom nečemu ili ljubavi prema pažnji koju dobijaju zbog toga. Nevino i iskreno. Dobro, možda ne baš potpuno iskreno, ali...

Pojedini early adopteri iz agencija i brendova preuzeli su dobre prakse sa globala i pronašli neke sjajne ljude za svoje brendove. Novca je bilo, ne previše, ali taman da se uloženi trud svih strana isplati. I rezultati nisu izostajali.

Danas, nekoliko godina kasnije, gotovo svi brendovi koriste influenser marketing. Stari brendovi sa starim ili novim proizvodima, novi brendovi koji se probijaju na tržištu, brendovi koji ispituju tržište za dolazak ili plasman novih proizvoda. Svi.

Posao influensera je postao celodnevna obaveza, a ljudi koji su nekada svoje slobodno vreme, posle škole, fakulteta ili posla, koristili da kreiraju zanimljiv sadržaj, sada su u mašini 24/7. U hiperprodukciji kvalitet se odavno izgubio. I ne treba kritikovati influensere previše, jer, kako to reče Alfonso Kapone – oni samo snabdevaju potrebu.

Besmisleno bi bilo i očekivati od nekog ko je bio spreman da od svog života napravi gotovo reality program zarad pažnje i para, da odbije taj isti novac za nešto što nije daleko izvan moralnih normi. Zato ih i ne krivim. Leči se uzrok, a ne posledica.

Ti si mi bila u svemu naj

U poslednjih nekoliko meseci veoma često čujem i čitam kako su ljudi prestali da prate nekog od influensera koje su pratili. Kažu – nema više autentičnosti i iskrenosti, sve je sponzorisano, bilo otvoreno ili prikriveno, a ljudi su se odaljili od onoga zbog čega su stekli sledbenike.

Sve je fejk, ili makar Photoshop i Autotune.

Jedino što je bitno je da su vaš proizvod preporučili svi i da su na vašem eventu bili svi i da ste preplavili tih nekoliko sati Instagram. Da vaš telefon nosi masa onih koji nikada ne bi izdvojili novac da ga kupe, da je vaš kozmetički proizvod preporučen svima iako verovatno nije ni raspakovan, da priču vašeg brenda priča osoba kojoj je zanimanje to što je poznata i voli vas najviše na svetu do prve naredne ponude.

Nisu naravno svi takvi, kao što nisu ni sve objave u medijima smeće, niti sav televizijski program. Ipak, ako gledate samo kuda ide masa, verovatno ćete odabrati da se vaša reklama prikazuje uz sadržaj koji nema nikakvu vrednost. Istina, videće ga milioni, a kontekst… on i onako nikome nije bitan.

Razumem i ljude iz agencija – nije njihov novac, a ako ulože dodatni trud plata im neće biti veća. A ni klijent neće biti zadovoljniji, jer klijenti se vrlo retko bave suštinom.

Njima nije bitno što je njihov proizvod omiljeni nekome ko je par dana pre toga isto tako pohvalio konkurenciju, niti im je važno što je novac često jedini razlog zbog koga ti odabrani ljudi pristaju na saradnju, iako nemaju ni ideju kako da proizvod uklope u svoj narativ. Nekada su to radili nespretno, ali su se makar trudili – danas više ne rade ni to.

Uostalom, tu smo gde jesmo kao društvo jer ovde (gotovo) nikome nije stalo da svoj posao radi kako treba. Da radi prave stvari na najbolji mogući način. Da uči i bude bolji i da se svakoga dana trudi.

Nebitno da li je konobar, doktor, taksista, stolar ili marketar.

Zašto je to tako?

Zato što ne postoji posledica, odnosno – to prolazi, a odgovornost ne postoji. Ne samo da ne postoji odgovornost, već je takav model ponašanja nagrađen. Dokle god funkcioniše na taj način, ljudi neće želeti da se promene, a mi ćemo polako, ali sigurno propadati.

Kao što sam i u prošlom tekstu pisao, jedini način borbe sa parazitima je da im se iseče izvor hrane. Možda nije neophodno biti toliko isključiv. Možda je sasvim dovoljno da se stvari rade sa merom i svrhom. Niko neće ostati gladan, a mnogo će više biti sitih i zadovoljnih. I svako će dobiti realniju sliku sopstvene vrednosti.

Samo treba da se ne „poliva“ nego za promenu – dobro odmeri i proceni. Da se pronađu relevantni ljudi, oni koji zaista vole brendove, proizvode i iskustva koja ih prate. Oni kojima će to biti zaista doživljaj, koji će se potruditi i napraviti nešto iskreno i drugačije.

Neke od tih stvari će zaista napraviti razliku, iako možda neće izgledati tako napucano u nekom .ppt-u pre nego što se dese.

Nekada su brend ambasadori bili ljudi koji predstavljaju iste vrednosti koje brend propagira. Ti odnosi su negovani, razvijani, a dešavalo se i da odabrani snose posledice ukoliko svojim ponašanjem naruše ugled.

Znam da očekujem previše, ali Nova godina tome služi.

Ostavi komentar

  1. pst

    pst

    3. 1. 2019. u 17:20 Odgovori

    „ljudi koji zaista vole brendove“
    majko rodjena…
    „Nekada su brend ambasadori bili ljudi koji predstavljaju iste vrednosti koje brend propagira“
    ono sto brendovi propagiraju su stvari kojima smatraju da ce nekog najlakse navuci da potrosi pare kod njih

  2. Aleksandar Petković

    Aleksandar Petković

    4. 1. 2019. u 15:09 Odgovori

    Moral i iskrenost u brendiranim hvalospevima na jednu stranu, ono što je po meni mnogo veći problem su budžeti. Jedno je izvesno, influenseri su postali mediji i samim tim uzimaju dobar deo kolača online medijskih budžeta. Nije problem što ga uzimaju, već što su totalno degradirali tržište produkcije i distribucije brendiranog medijskog sadržaja. Cene puno variraju, a klijenti su zbunjeni zašto bi platili bilo šta skuplje od 300 EUR. Ne umeju da procene, ni kvalitet, ni vrednost koju takav sadržaj donosi njihovim potrošačima, ni važnost kreiranja long-tail sadržaja. Ljudi iz agencija klijentima preporučuju influensere po prioritetima svoje lične agende, klijenti najčešće gledaju odnos broj folovera/reach/cena i kada se na sve to doda iskrenost, autentičnost i serijsko štancovanje brendiranih social media objava, dolazimo do situacije u kojoj smo sada – mala bara, puno krokodila koje turisti gađaju novčićima.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Analiza

Koje opcije za razvoj karijere imaju senior programeri?

Nekadašnje nepisano pravilo glasilo je: ako želiš više novca i privilegija, ideš u IT menadžment. Istražujemo kakve opcije seniori danas imaju na raspolaganju.

Kultura 2.0

Kako postati digitalni nomad – iz ugla dvojca iza ‘Us two and the view’?

Jovana i Milan početkom godine rešili su da promene svoju poslovnu rutinu i da kancelariju zamene plažom ili džunglom. Kako im je to pošlo za rukom i koji su im trenutno najveći izazovi kao digitalnim nomadima?

Startapi i poslovanje

Mogu li protesti zadržati Car:Go – prvu IT kompaniju koja je izašla na ulice?

Saga zvana Car:Go i dalje traje. Novi protesti protiv ministarke Mihajlović i blokiranje ulica najavljeni su za petak. Pitamo se - da li je ovo pravi potez?

Propustili ste

Tehnologija

E-prime lansirao električni tricikl na sajmu automobila namenjen poslovnim korisnicima

U ekskluzivnom intervjuu za Netokraciju, direktor i suosnivač kompanije E-prime Milan Manojlović, govori o novim električnim biciklima kompanije, ali i o planiranom širenju poslovanja i izvozu na evropsko tržište.

Startapi i poslovanje

Kako voditi korisničku podršku ako radite u SaaS industriji?

Negativna iskustva sa korisničkom poprilično su česta. Međutim, kada vam uspešnost biznisa zavisi od takvih predrasuda morate uraditi sve da ih prevaziđete. Kako se to radi u SaaS kompanijama?

E-commerce

Ivan Kovačević o ‘omnichannel’ prodaji: Kako uspešno kombinovati ‘offline’ i ‘online’?

Direktor Digital Shopper hub-a u hrvatskoj agenciji Bruketa&Žinić&Grey sledeće nedelje na Webiz edukaciji govoriće o redefinisanju uloge fizičkog prodajnog mesta i spajanju 'online' i 'ofline' prodajnog sveta. Koji je njegov savet 'retaileri'-ima?

Karijere

Ladies of New Business: Zašto je preduzetništvo širi pojam od samostalnog vođenja biznisa?

Šesta po redu konferencija Ladies of News Business održana je juče u prostorijama ICT Hub-a. Tokom tročasovnog programa publika je imala priliku da sazna kako napraviti balans između privatnog i poslovnog života, kao i koliko je važno kontinuirano usavršavanje.

Startapi i poslovanje

Uprkos problemima u Srbiji, CarGo proširio svoje poslovanje – na Beč

Srpska softverska kompanija CarGo Technologies širi svoje poslovanje na još jedan evropski grad - Beč, čime će se naći rame uz rame sa svetski poznatim brendom Uber.

Gaming

Nikola Čavić: Osnovali smo SGA jer gejming zaslužuje poseban status u privredi Srbije

Gejming industrija u Srbiji iz godine u godinu raste i jedan je od značajnijih IT sektora u zemlji. Kako bi se dodatno osnažio razvoj video igara ali i esporta, pre godinu dana nastala je organizacija Serbia Games Association.