Sve je krenulo tako nevino. Ljudi počnu da se bave nečim iz ljubavi, u slobodno vreme, ugledajući se na druge. Ljubavi prema tom nečemu ili ljubavi prema pažnji koju dobijaju zbog toga. Nevino i iskreno. Dobro, možda ne baš potpuno iskreno, ali...
Sećate se 2014. godine i tada aktuelnih 'word of mouth' platformi (iPyro, Beeshaper i drugi) - alata za spajanje brendova i njihovih vernih korisnika kao najboljih kanala za promociju? Danas, pak, imamo platforme za spajanje influensera i brendova, a mi se pitamo da li će ovi servisi završiti kao i njihovi prethodnici?
Zamislite da odete u menjačnicu u zemlji digitalnih bajki. Koliko biste dobili za, recimo, 1.000 lajkova? Možda takve transakcije i nisu daleko od stvarnosti. U Rusiji je pokrenut servis koji omogućava da se roba zaista kupuje lajkovima.
Upitate li prosečnog digitalca kako danas izgleda komunikacija na društvenim mrežama u Srbiji i većina će vam reći da ona najviše podseća na pijacu - bez zdrave količine argumentovane diskusije i sa opasnom dozom sujete. Tekst koji sledi pokušaj je da proniknemo u suštinu afere ‘Big Blue i tviteraši’, objasnimo gde je zakazala njihova komunikacija, ali i kako je jedan sasvim običan status odveo diskusiju u potpuno pogrešnom smeru.
Tim iza startapa Uradi-zaradi pokrenuo je 'crowdfunding' kampanju na sajtu Indiegogo u okviru koje potražuju sredstva za unapređenje projekta Home Managera - kako bi do kraja godine zaposlili 20 mladih samohranih majki u Beogradu.
Hakatoni se u domaćoj IT zajednici percipiraju kao prilika za mlade i talentovane timove da pokažu svoje tehničko i biznis znanje prilikom kreiranja novih proizvoda. Međutim, da li je život posle hakatona jednostavan ili pravi izazovi slede tek nakon što tim primi 'veliki ček'?
