Domaćim startapima snalažljivost je u DNK – pa su se (uspešno) adaptirali na pandemijsku krizu

Više puta spominjali smo da je koronavirus drugačije uticao na različite startape – u zavisnosti od  mnogo faktora, a najviše od oblasti u kojoj posluju. Tako su, na primer, oni koji razvijaju rešenja u oblasti turizma pretrpeli veći udarac od nekih drugih, a oni koji razvijaju alate za rad od kuće su procvetali.

Međutim, mi smo rešili da, kao i svake godine, uradimo presek celokupnog startap ekosistema u godini na izmaku i pokušamo da izvučemo najbitnije lekcije. U tome nam pomažu Kosta Andrić, izvršni direktor ICT Hub-a, i Peđa Predin, VC fonda South Central Ventures.

Osnivači iz našeg regiona plivaju u raznim krizama još od 90-ih

Na početku razgovora naše sagovornike pitali smo kakav je njihov generalni utisak što se tiče snalažljivosti srpskih startapa u ovakvoj vrsti krize svetskih startapa, a Kosta ističe da, iako je ta vrsta generalizacije prilično nezahvalna, može se napraviti paralela između dve vrste scenarija:

Prvi je onaj gde su industrija ili klijenti startapa pod jakim negativnim ekonomskim uticajem pandemije. Logično je da onda i startapi koji se bave tim industrijama trpe izvesne posledice, pogotovo ako se radi o ugostiteljstvu ili turizmu. U tom scenariju se snalažljivost ogledala u promeni proizvoda i prilagođavanju nekoj drugoj industriji ili se krenulo ka pružanju usluga. Ova druga opcija je donekle problematična jer može trajno da usmeri kompanije ka uslužnom poslovnom modelu, koji je onda dosta “ranjiv” ako se uzmu u obzir mogućnosti zapošljavanja adekvatnog talenta i rasta tima.

U drugom scenariju je naglo porasla potreba za proizvodom nekih startapa usled ubrzane digitalizacije industrija i pojačane potražnje od strane klijenata. U tom slučaju je izazov kako naglo uvećati svoj operativni potencijal i skalirati proizvod u kratkom roku, a da se pritom zadrži dobra reputacija i ispune očekivanja klijenata. Oba scenarija zahtevaju snalažljivost, ali treba uvek imati na umu da su startapi inače otporniji od tradicionalnih biznisa na neizvesnost koja ih prati, sa ili bez pandemije.

Peđa dodaje i da osnivači iz našeg regiona na ovaj ili onaj način plivaju u raznim krizama još od 90ih, tako da su izuzetno spremi za adaptaciju – što se i sada videlo. “U odnosu na startape iz Amerike i zapadne Evrope, u DNK naših preduzetnika je da su cost efficient i samim tim manje fragilni na ovakve uticaje”, objašnjava on i dodaje:

Pored toga, pokazalo se da su određeni sektori dobili “vetar u leđa” – na primer alati za rad na daljinu (napomenuću WorkPuls i Clockify), e-commerce kompanije kao i digitalni alati koji “napadaju” tradicionalne industrije. Još nismo isplivali iz ove situacije, ali smatram da je ovo bila odlična lekcija za osnivače i timove i mnogo pozitivnije gledam na situaciju nego u periodu mart/april ove godine.

Koji startapi su se najviše istakli?

Po tradiciji, naše sagovornike pitali smo i da izdvoje neke od timova koji su im ove godine privukli pažnju, a Peđa ističe da je jedan od onih koji su mu ove godine zapali za oko definitivno Orgnostic koji je i njihova poslednja investicija, a takođe jedan od najzrelijih timova u pre-seed fazi:

Pored kulturološkog fita koji imaju, Luka i Igor su kombinacija izvanrednog znanja HR industrije i sofisticiran tehnički tim sposoban da reši kompleksne probleme, a napadaju rastuće nekonsolidovano tržište. Njihova prednost je što imaju duboko strateško razumevanje ključnih organizacionih metrika koje predviđaju izazove i potencijalno blokiraju rast kompanija, saradnju sa naučnim institucijama i univerzitetima (Harvard, University of Michigan) i koriste raznovrsne metode za people analytics. Tim vredno radi na efikasnosti onboarding procesa, sprema se za agresivniji izlazak na tržište i mi smo vrlo pozitivni u vezi njih.

Pored Orgnostic tima, Peđa je izdvojio i EvermedTV, video streaming platformu fokusiranu na medicinske konferencije sa kancelarijama u Beogradu i New Yorku. Oni su, objašnjava naš sagovornik, jedan od snalažljivijih timova koji je na vreme uvideo neophodnost virtuelnog rešenja u ovoj industriji koje smanjuje troškove farmaceutskim kompanijama ali u isto vreme daje mogućnost lekarima da budu u toku sa svim naučnim i industrijskim dostignućima. “Evermed napada industriju medicinske edukacije koja vredi $34 milijarde dolara i već je uspeo da validira svoj model kroz partnerstva sa vodećim medicinskim asocijacijama i farmaceutskim kompanijama. Ovo je odličan primer stvaranja svetskog lidera sa operacijama u Srbiji”, dodaje on.

Kosta je, sa druge strane, izdvojio tri kompanije: One Assessment, sada već zrelu tehnološku kompaniju koja baš u toku pandemije beleži rast kroz rešavanje različitih izazova u HR domenu za velike poznate kompanije, Fresh AgTech sa aplikacijom Map My Apple kao mladu kompaniju koja korak po korak krči svoj put u vrlo perspektivnoj industriji, i Trickest, sjajan tim koji inovira način na koji kompanije mogu da napreduju u domenu sajber bezbednosti.

Deljenje iskustva i podrška startapima u ranoj fazi će podići ekosistem na sledeći nivo

Što se tiče stadijuma u kojem se u ovom trenutku nalazi srpsko startap tržište, Kosta se osvrće na izveštaj organizacije Startup Genome, koji pozicionira srpski startap ekosistem na izlasku iz rane faze:

To je dobro, međutim nije dovoljno, jer smo u sferi digitalne ekonomije deo veće utakmice, u kojoj ne igramo sami. Potrebno je da na godišnjem nivou dupliramo broj startapa koji su u ranoj fazi, uvođenjem finansijskih instrumenata ranog finansiranja, ali i da obezbedimo veće prisustvo korporativnog kapitala i bolju edukaciju pojedinaca koji žele da ulažu. Ima u tom delu dobrih najava za narednu godinu, no videćemo.

Dodatno, verujem da je potrebno da se usmerimo ka formiranju vertikala. Dobar primer su dešavanja u gejming industriji koja je iznedrila čitav jedan zaseban ekosistem, u kome svoje mesto pronalaze velike kompanije, samostalni izdavači, mali studiji i specijalizovani habovi za gejming, ali u kome postoji i jak sistem podrške zajednici. To je korak u dobrom smeru, mada bi za zemlju naše veličine i brojnosti bilo za očekivati da razvije još par ovakvih vertikala. ICT Hub će pokrenuti tu temu tokom 2021.

Sa druge strane, Peđa smatra da smo u vrlo ranim fazama razvoja startap ekosistema i da ima dosta detalja koji se moraju popraviti što pre ne bi li se iskoristio potencijal kao što su, na primer, uradili Izrael i Estonija:

Jedna od ključnih stvari je potreba za većom aktivnosti anđela u pre-seed fazi i ovde mislim na pojedince koji su već izgradili uspešne priče (možda i exit-e), i imaju znanja, vremena i novca da pomognu ambicioznim mladim osnivačima.

Pored toga, biznis znanje, pogotovo u segmentu prodaje kao i građenju organizacija, su oblasti gde imamo slabost u odnosu na druge zemlje i obrazovanje je nešto na čemu moramo više da radimo.

Takođe, naši osnivači moraju da imaju veće i vizionarske ciljeve, ali i da se sami međusobno umrežavaju, spajaju i sarađuju jer samo tako možemo doći do lokalnih unicorn-a koji dižu prašinu na globalnoj sceni. Imamo primere Hrvatske koja je imala izvanrednu godinu – sa Infobipom, Nanobitom, Microblinkom i Rimcem, ali i Rumunije sa UIPath-om koji dok pišemo ovaj članak planira IPO. Smatram da nemamo manji potencijal ali i da treba da učimo i napredujemo konstantno.

Čitavo IT tržište kreće se u dobrom smeru

Što se tiče ostataka tehnološke scene, Kosta smatra da naslov jednog članka dobro opisuje glavni izazov za IT industriju – The war for talent is over. The talent won. “Možda se o tome ne priča dovoljno jasno ni često, ali kompanije vode žestoku borbu (da se blago izrazim) oko zadržavanja postojećih ili privlačenja novih zaposlenih”, primećuje on i dodaje:

Potrebe za talentom premašuju aktuelne mogućnosti i ponudu, pa kao posledica raste cena rada. Ovo posebno pogađa kompanije čija je dominantna prednost u odnosu na stranu konkurenciju – cena usluge. Takav poslovni model će uskoro postati neodrživ. Šta pomaže da to prebrodimo? Proizvodi. Prostim jezikom rečeno, krajnje je vreme da više izvozimo kvalitetan čips u lepoj ambalaži sa jakim brendom, a ne samo dobar sirovi krompir. Ne kažem da je lako, ali mislim je to jedino rešenje održivo na duže staze.

Za kraj, Peđa je podelio i svoje mišljenje na ovu temu: periodi krize su optimalno vreme za nove startap priče (primeri Ubera i AirBnb-a 2008. godine) tako da se nadam da će više ljudi biti spremno da pokuša – znajući koliki je rizik. Kao posledica toga, ističe on, očekuje veći broj i investicija jer je naše tržište već na globalnoj mapi i praćeno je od strane svetskih igrača.

“Sa tim u vidu, očekujem i veću saradnju sa dijasporom jer je izuzetno bitno da budemo u toku sa tim šta se dešava u Silicijumskoj dolini (Serbian Entrepreneurs organizacija na primer sjajno radi na tome). Iz perspektive VC-a, ali i sa lične strane, sam veliki optimista i smatram da se ekosistem polako kreće u ispravnom smeru”, ističe Predin na kraju razgovora.