Beogradski Workpuls analizira efikasnost zaposlenih za 1.000 klijenata širom sveta

Beogradski Workpuls analizira efikasnost zaposlenih za preko 1.000 klijenata širom sveta

U trenutku kada se u mnogim kompanijama javlja dodatna potreba za optimizacijom radnih procesa i povećanjem efikasnosti, nameće se i potreba za savremenim alatima koji im u tome mogu pomoći. Jedan od njih je i Workpuls.

Potencijal svog proizvoda baziranog na cloud tehnologiji koji prati vreme rada zaposlenih na računaru, tim iza startapa Workpuls najbolje je pokazao podizanjem čak dve runde investicijia od fonda South Central Ventures. Još 2016. godine osigurali su prvi kapital koji je značajno uticao na dalji rast ovog tima i proizvoda, a samo prošle godine ovaj startap podigao je dodatnih 420.000 evra.

Danas, Workpuls koristi preko 1.000 korisnika (kompanija) koji su platili korišćenje ovog servisa, što je bio samo jedan od povoda da porazgovaramo sa Ivanom Petrovićem, osnivačem ovog startapa, koji je sa nama podelio priču o stvaranju ovog uspešnog projekta.

Takođe, dotakli smo se i toga na koji način je ovaj tim uspeo da privuče čak dve značajne investicije i kako su im one pomogle prilikom unapređenja proizvoda i izlaska na konkurentno tržište, ali i širenje tima.

Proizvod koriste arhitektonske kompanije kao i marketing agencije

Big data je nešto što nas je oduvek interesovalo, posebno kada je u pitanju relacija čovek-računar. U prethodnom startapu razvijali smo proizvod koji je bio namenjen sistem administratorima i služio za kontrolu udaljenih računara. Tada smo se zainteresovali za drugu stranu medalje, za to kakvu interakciju sa računarom imaju zaposleni, nakon čega je nastao Workpuls – program koji prikuplja informacije o upotrebi računara„, započinje Ivan razgovor za Netokraciju.

On nam je, između ostalog, otkrio i da se tim koji razvija ovaj proizvod udvostručio u preteklih godinu dana, pa sada broji 14 članova. Prema unapred postavljenoj selekciji, okvirno je 40% tima zaduženo za development, dok je ostatak tima podeljen na marketing, prodaju i korisničku podršku.

Međutim, kako tačno Workpuls funkcioniše, po kom principu radi i kome je tačno namenjen? Ivan nam na ovo pitanje odgovara da se pomenuti softver koristi za praćenje rada na računaru na dva različita nivoa. Prema njegovim rečima, prvi nivo prati vreme provedeno na određenom zadatku, dok drugi ide u dubinu i detektuje aplikacije i sajtove koje zaposleni tokom tog vremena koristi ili posećuje.

Petrović za Netokraciju objašnjava i da poslodavci i menadžeri mogu ove sajtove i aplikacije da označe kao produktivne ili ne, na osnovu čega Workpuls meri nivo produktivnosti na nivou tima, individue ili projekta, što nam je detaljno i objasnio:

U početku je proizvod bio namenjen za široku upotrebu i praktično je bilo koja firma nezavisno od veličine i industrije mogla da ga koristi. Vremenom smo naučili da sve više korporacija počinje zaposlenima da dozvoljava povremeni rad od kuće, tako da smo radili na unapređenjima specifičnim za ovaj sektor.

Paralelno, suzili smo fokus i kada je u pitanju industrija kako bismo što lakše dolazili do klijenata, te se sada najviše fokusiramo na arhitektonske kompanije, i na marketing i development agencije.

Što se tiče benefita koje sam prozivod donosi krajnjim korisnicima, Ivan napominje da su to  povećanje produktivnosti, optimizacija internih procesa, kao i smanjenje vremena provedenom na projektima. Pored toga, Workpuls se pokazao korisnim prilikom optimizacije budžeta, isplata prekovremenih sati, ali i drugim stvarima vezanih za projekte.

A na pitanje Netokracije po čemu se ovaj softver razlikuje od konkurentski proizvoda na tržištu, naš sagovornik nam otkriva sledeće:

Naše tržište je specifičnije nego što se čini i za razliku od većine konkurentskih kompanija naš proizvod ne služi isključivo za merenje vremena, već se bavimo i dubljom analizom načina na koji je to vreme provedeno, te na taj način uspevamo da merimo produktivnost i fokus. Ovo tržište je definitivno manje i od samog početka naša glavna prednost je bio proizvod koji je jednostavniji od ostalih.

Petrović otkriva da je tim nastavio u tom pravcu, s tim što su se potrudili da tu jednostavnost oblikuju prema potrebama različitih industrija, i tako stvorili proizvod koji njima mnogo više odgovara od nekog konkurentskog.

U narednom periodu sledi i postepeno širenje tima

Prepoznavši pomenute kvalitete, na usluge ovog rešenja do sada se pretplatilo 1.000 kompanija koji nastoje da vode evidenciju o radu svojih zaposlenih. Petrović nam otkriva da su neki od klijenata od samog početka korisnici ovog servisa, ali i da je dosadašnji feedback korisnika, bilo da je pozitivan ili negativan, zapravo uvek pomagao u daljem razvoju proizvoda.

Otuda smo se osvrnuli i na biznis model koji stoji iza Workpuls i na koji način je projektovana monetizacija samog softvera. Naš sagovornik kaže da je rast poslovanja pomognut investicijom iz prethodne runde, zapravo bio osnova za projekciju biznis modela koja je nadograđena onim što je tim u međuvremenu naučio o tržištu i klijentima, ali i određenim pretpostavkama koje dolaze sa većim budžetom i timom.

Upravo na ovaj način, ističe Ivan, ovaj startap je uspeo da projektuje potencijalni rast. U ovom slučaju monetizacija proizvoda je veoma jednostavna i bazira se na mesečnoj pretplati po zaposlenom, tačnije postoje dva plana dva plana naplate (od 6 i 8 dolara), a broj zaposlenih koje poslodavac prati se množi sa jednim od ta dva broja.

Osim modela pretplate, kao što smo već pomenuli, Workpuls se može pohvaliti podizanjem dve investicije od SCV fonda (fokusiranog na brzorastuće visokotehnološke startape), a Ivan naglašava da su pre četiri godine startapi mogli da dobiju investicije na osnovu ideja, međutim to više nije moguće zahvaljujući dostupnim servisima i alatima koji su omogućili jednostavnije pravljenje različitih rešenja.

„Ono što je u našem slučaju privuklo investitore u obe runde su fokus i rezultati. I investiciju nije teško dobiti ukoliko pokažete da to što radite stvara dobre rezultate„, napominje Petrović koji je sa nama podelio i više detalja o tome na koji način on i njegov tim planiraju da ulože dobijena sredstva:

Plan nam je da se fokusiramo na širenje na nova tržišta, ali kako bismo uspeli u tome morali smo da proširimo tim i poslovanje. Tako da smo u prethodnom periodu zaposlili nove ljude, i izgradili novu verziju platforme.

Uporedo sa nama, rasla je i naša online prisutnost, pa beležimo konstantan organski rast. Sve više kompanija se interesuje za naš proizvod, i cilj nam je da dodatno razvijamo customer success ​tim koji će raditi na zadovoljstvu korisnika i prodaji.

Proizvod će, dodaje Ivan, nastaviti da grade i prilagođavaju drugim industrijama, a pored toga bave se i R&D-em, koji nam je za sada i dalje u drugom planu. „A što se tiče tima, i to nastavjamo da razvijamo i širimo se u odnosu na trenutne potrebe i obim posla koji očekujemo“, dodaje naš sagovornik na samom kraju razgovora.


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Tehnologija

Šta novi IPS QR kodovi donose malim trgovcima i njihovim kupcima – i kako ih implementirati?

Usluga instant plaćanja na prodajnim mestima uz pomoć IPS QR kodova zvanično je puštena u protokol u Srbiji krajem februara. U nastavku analiziramo na šta trgovci treba da obrate pažnju ako isti uvode u svoje procese naplate.

Startapi i poslovanje

Uz ‘Fleksibilni petak’ Nordeus omogućio zaposlenima da sami organizuju poslednji radni dan u nedelji

Dok se zaposleni u Nordeusu nakon 'full remote' režima ne vrate u kancelariju, kompanija im omogućava da njihova radna nedelja traje 4 dana - ukoliko to žele. Fleksibilni petak startovao je 8. maja, a u nastavku otkrivamo kako to izgleda u praksi.

Kultura 2.0

Kako su domaći YouTube kanali o kuvanju ‘eksplodirali’ za vreme epidemije

Da li i vi spadate u grupu ljudi koja je u karantinu isključivo radila na razvoju i usavršavanju kulinarskih veština? Verujem da jeste, a verujem i da ste inspiraciju tražili ne u bakinim kuvarima, već na YouTube-u.

Propustili ste

Kultura 2.0

Mojih 5: Nemanja Čedomirović

Nemanja Čedomirović vodi GrowIT i sa svojim timom pomaže kompanijama da usvoje agilni način rada, a ove nedelje u specijalu 'Mojih 5' deli svoje preporuke sadržaja koji mu je ovih dana okupirao pažnju.

E-commerce

Nikola i Sonja pokrenuli su Prodajadelova.rs jer žele da promene način na koji održavamo naše četvorotočkaše

Napustio je dobro plaćen posao i visoku poziciju u kompaniji Würth sa ciljem da započne svoj posao iz snova. Ovo je priča o Nikoli Đuroviću koji je sa suprugom Sonjom pokrenuo sajt Prodajadelova.rs sa namerom da promeni percepciju kupovine auto delova i servisiranja vašeg četvorotočkaša.

Ekskluzivno

U 2019. godini potrošili smo €47,05 miliona na digitalno oglašavanje

Rezultati o ukupnom utrošku na digitalno oglašavanje u prethodnoj godini konačno su tu. Gle čuda - i ovoga puta tržište digitalnog oglašavanja u Srbiji zadržalo je dvocifren rast, ostvarivši jedan od najboljih rezultata otkako se istraživanje vrši.

E-commerce

eCommerce Asocijacija otvara vrata svoje Akademije za sve koji žele da pokrenu svoj web shop

eCommerce Asocijacija Srbije pokrenula je eCommerce Akademiju - edukativni projekat u okviru kog će profesionalci iz svih segmenata digitalnog ekosistema sa polaznicima deliti svoja iskustva iz sektora elektronske trgovine.

Intervju

McCann otkriva (skoro) sve što ste želeli da znate o tehnologiji – tokom i posle korone

'WeCann Point of View' je e-book kreiran od strane agencije McCann u okviru kog dele svoja razmišljanja o praćenju i privatnosti, kupovini, dokumentima i parama, ekonomiji deljenja i ekonomiji razdvojenosti, proširenoj realnosti, i drugim trendovima koji su se promenili u toku pandemije. U nastavku za Netokraciju izdvajaju najzanimljivije delove.

Startapi i poslovanje

Kako srpski IT-jevci treba da se brendiraju u inostranstvu – kao jeftina ili kvalitetna radna snaga?

Aktuelna pandemijska kriza (i njene ekonomske posledice), naveli su nas na sledeće pitanje: da li će domaće IT kompanije, agencije, frilenseri i regruteri morati da promene način na koji predstavljaju svoje proizvode, usluge i kadar na međunarodnom tržištu? Dakle, hoćemo li u prvi plat isticati da smo povoljni, da imamo kvalitetan kadar - ili oba?