Novogodišnja odluka: Kada ćemo početi da označavamo sponzorisane postove?

Kada ćemo početi da označavamo sponzorisane postove?

Od nastanka časopisa, preko televizije do Interneta, oglasi su uzimali različite forme integrišući se duboko u naše živote. Učili su naše navike, šta volimo, a šta ne i samim tim postali su veoma pametni. TV reklame, bilbordi, PR saopštenja, product placement, baneri i native oglašavanje sastavni su deo bauka poznatijeg kao advertajzing čiji je primarni cilj navesti nas (potrošače) da kupimo stvari koje (ne)želimo. Ali šta ćemo sa oglasima koji to naizgled nisu, ali zapravo jesu, ali mi mislimo da nisu, ali znamo da jesu...

Razvojem digitalnog marketinga dobili smo nove načine na koje brendovi mogu da plasiraju svoje proizvode. Nikli su gigatni kao što su Facebook, YouTube, Twitter i drugi, koji su stvorili drugačiji svet, utičući pritom na tradicionalne kanale oglašavanja i masovne medije.

Stari oblici oglašavanja postali su manje efikasni – manje je ljudi koji klikću na banere zato što smo na nivou društva razvili izuzetno izražen banner blindnessdok su nezavisni mediji, blogeri, Instagram i YouTube influenseri sa svojim izgrađenim fan bazama konačno dočekali “svojih 5 minuta” kada su kompanijama ponudili novi vid saradnje tj. oglašavanja.

Takoreći, reklama je još jednom evoluirala.

Ubrzo potom, usledio je novi šok. Facebook je na šest tržišta predstavio Explore Feed, drastično smanjujući organski doseg stranica što je za rezultat imalo izraženo nezadovoljstvo od strane medija, ali (makar na tržištu Srbije) stvorilo pogodnu klimu za još brži i agresivniji razvoj influenser marketinga.

Prema pojedinim procenama, u svetu se dnevno objavi i do 2,7 miliona blog postova, dok još nekoliko miliona postova dnevno osvane i na Instagramu. Ne tako mali broj postova sa najvećom interakcijom bude sponzorisan, pri čemu trend rasta ulaganja u blogere i influenser marketing nije zaobišao ni naše prostore.

Influenser marketing volimo jer radi

Poslednjih nekoliko godina svedoci smo ekspanzije ulaganja u ovu granu marketinga koja pokriva gotovo sve aspekte naše svakodnevice od fashion, FMCG, bankarske i telekom, pa sve do IT industrije. Podaci kažu da je ovaj vid oglašavanja čak 11% efikasniji od drugih kanala, te se i tržište poput srpskog može pohvaliti zavidnim brojem Instagramera i YouTubera sa velikim brojem pratilaca koji reklamiraju sve, od paštete do kozmetike.

Pojedini su čak došli i do magične cifre od milion pratilaca #goribalkan.

I to je sve super, tržište raste, imamo nove vidove marketinga. Više novca se ulaže u digital – sve je to odlično. Pa ipak, nikako da se zapitamo zašto naši influenseri ne označavaju postove koji su sponzorisani? Zašto prikrivaju sadržaj koji se oglašava? Zašto agencije i brendovi ne insistiraju na tome da označe svoje reklame? Gde je nestala poslovna etika i kada smo na nivou industrije odlučili da je zakon sporedna stvar?

Ukoliko ste, pak, pomislili da to što vaš omiljeni influenser ili influenserka podržava određene brendove nije reklama, hajde da citiramo Član 2, Zakona o oglašavanju iz 2016. godine koji reklamu definiše kao:

Oglasna poruka je obaveštenje koje čini sadržaj oglašavanja, bez obzira na oblik, način ili sredstvo putem kojeg se prenosi.

Štaviše, prema važećem zakonu, kada je u pitanju kontekstualno (native) oglašavanje, uvedena je novina koja nalaže da se svaki plaćen sadržaj mora izdvojiti oznakom “sponzorisano” ili na neki drugi način obeležiti odnosno odvojiti u odnosu na urednički sadržaj tj. informativan sadržaj koji dolazi iz redakcije. Međutim, to i dalje nije praksa koje se pridržava najveći broj srpskih izdavača, blogera i influensera – iako studije pokazuju da označen sponzorisan sadržaj beleži i do 2% veću čitanost u odnosu na sadržaj iz redakcije. Pritom, smatra se da će ulaganja u native oglašavanje porasti za čak 156% do kraja 2020. godine.

Ako uzmemo za primer američko tržište (jer već decenijama “pozajmljujemo” njihove ideje), možemo videti da se ovom problemu pristupa ozbiljno. U maju mesecu poznati influenseri našli su se u centru skandala kada je brend koji ih je angažovao završio na sudu zbog upotrebe prikrivenog oglašavanja. Kompanija je insistirala na tome da se javno označi njihov profil, dok su onu čuvenu oznaku #ad zaboravili da traže. Sudski proces već uveliko je pokrenut.

U našoj zemlji, pak, mogli bismo reći da vlada divlji zapad influenser marketinga. Tek određeni broj influensera označava svoje sponzorisane postove – do sada sam viđao da je to slučaj jedino sa Coca Colom. Ukoliko ste primetili ogromne količine Milka čokolade tokom vikenda na vašem Instagramu – čestitke, upravo ste naseli na reklamu.

Na hashtagu #AD primetićete sponzorisane postove – kako na Instagramu, tako i na drugim mrežama.

No, zašto niko od srpskih influensera ne označava sadržaj? Da li je to zato što imaju stav da će izgubiti poverenje svojih pratilaca uz komentare da su se prodali? Uz zanimljiv i kreativan sadržaj, nema te publike koja će prestati da prati svoje idole samo zato što on ili ona sarađuju sa određenim brendom.

Možda je problem u narodu koji konzumira takav sadržaj, pa im je lakše da prećute i progutaju reklamu – jer njihovi lični podaci ionako se mogu kupiti za šaku dolara, pa ne treba da nas čudi kad najveći lanac kućne tehnike i IT opreme pošalje masovnu poruku čitavoj Srbiji preko Vibera – sa pogrešnim imenima!

Moramo još mnogo da učimo

Rešenje problema nije jednostavno. Ne znam čak ni da li je moguće u praksi. U teoriji, trebali bismo da krenemo od edukacije tržišta na svim nivoima – od agencija, preko brendova, sve do influensera i krajnjih korisnika (onima koji upijaju oglasne poruke). Agencije moraju da istupe i deluju kao spona u tom procesu, moraju da zaštite klijenta i postave uslove saradnje sa influenserima – dakle da zahtevaju taj famozni #ad ili oznaku sponzorisano (pa čak i Paid Partnership na čemu Instagram od letos radi).

Tek kada na nivou tržišta prevaziđemo ove “dečije bolesti”, tek tada možemo govoriti o nekakvom rastu koji se ne meri samo novcem. Zato dragi čitaoci, bilo da ste team agency ili team client – želim vam da u novoj godini konačno regulišete ovaj deo svoje oglasne strategije.

Ostavi komentar

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Wonder Dynamics Nikole Todorovića otvara studio u Novom Sadu – podrška stigla i od Stivena Spilberga!

U savetodavnom odboru ovog startapa nalaze se poznati američki investitori, vodeći stručnjaci za razvoj veštačke inteligencije i neka od najvećih imena svetske kinematografije među kojima su Stiven Spilberg i Džo Ruso. Sa Nikolom Todorovićem, koji je jedan od osnivača, razgovaramo o njegovom odlasku u SAD, građenju karijere u Holivudu i pokretanju startapa sa glumcem Tajem Šeridanom, zvezdom filma Ready Player One.

Novost

Nebojša Radović je novi direktor za akviziciju korisnika u kompaniji Zynga koja stoji iza igre FarmVille

Američka kompanija Zynga, pored čuvene mobile igre FarmVille, stoji iza velikog broja svetski popularnih igara koje igraju milioni igrača širom sveta. Njen novi direktor za akviziciju korisnika je Nebojša Radović.

Novost

Kompanija Quantox Technology organizuje novi humanitarni CS:GO turnir – početni fond 1.000.000 dinara

Od 3. do 4. aprila kompanija Quantox Technology organizovaće drugi po redu humanitarni turnir u popularnoj video igri CS:GO. Cilj je da se prikupe novčana sredstva za sve one koji se bore sa zdravstvenim poteškoćama.

Propustili ste

Karijere

Razgovori sa seniorima: Kako domaću IT industriju vidi softverski inženjer?

Jelena Lazić iz kompanije Centili deli svoja razmišljanja.

Office Talks Podcast

Planovi Playrixa za studio u Srbiji

Gost redakcije Netokracije u novog epizodi Office Talks podcasta bio je Mirko Topalski, CEO game dev kompanije PlayrixRS. Sa njim nakon prošlogodišnjeg intervjua po drugi put detaljno razgovaramo o poslovanju u industriji razvoja igara u Srbiji nakon akvizicije Eipixa od strane ruskog giganta Playrixa.

Startapi i poslovanje

Listty kao ‘Instagram za muziku’ otkriva nam šta naši prijatelji slušaju i zašto je muzika bolja kada se deli sa drugima

Ako čujete dobru pesmu verovatno želite da je podelite sa svojim prijateljima. Startap iz Srbije sa servisom Listty omogućava upravo to i nastoji da objedini najbolje od poznatih muzičkih servisa u okviru jedne aplikacije.

Startapi i poslovanje

Otvoren poziv za startape iz Srbije za ViennaUP konferenciju, prijavite se već sada

Grad Beč nekoliko godina unazad organizuje niz događaja za startape koji su se kroz različita izdanja pretvorili u jedan od najvećih inovacijskih festivala u regionu - Vienna UP. Ove godine počinje 27. aprila i trajaće do 12. maja.

Startapi i poslovanje

Novosadski Anari AI dobio investiciju od $2.000.000 za proizvodnju AI čipova u cloudu

Ova srpsko-američka kompanija je za dva meseca zatvorila investicionu 'seed' rundu vođenu od strane nemačkog fonda Earlybird VC, koji je po prvi put investirao u jedan srpski startap. U investiciji su učestvovali i fondovi Acequia Capital i Serbian Entrepreneurs kao i Erica Ries, osnivač Lean Startup-a.

Startapi i poslovanje

€1.000.000 privredi Srbije iz SAD kroz projekat Tesla Nation

Ovaj projekat nastoji da razvije privredne veze Srbije i sveta uz pomoć dijaspore i kompanija koje su se udružile da ga podrže, a cilj mu je da promoviše Srbiju u inostranstvu kao zemlju inovatora i izuzetnih IT profesionalaca.