Novogodišnja odluka: Kada ćemo početi da označavamo sponzorisane postove?

Kada ćemo početi da označavamo sponzorisane postove?

Od nastanka časopisa, preko televizije do Interneta, oglasi su uzimali različite forme integrišući se duboko u naše živote. Učili su naše navike, šta volimo, a šta ne i samim tim postali su veoma pametni. TV reklame, bilbordi, PR saopštenja, product placement, baneri i native oglašavanje sastavni su deo bauka poznatijeg kao advertajzing čiji je primarni cilj navesti nas (potrošače) da kupimo stvari koje (ne)želimo. Ali šta ćemo sa oglasima koji to naizgled nisu, ali zapravo jesu, ali mi mislimo da nisu, ali znamo da jesu...

Razvojem digitalnog marketinga dobili smo nove načine na koje brendovi mogu da plasiraju svoje proizvode. Nikli su gigatni kao što su Facebook, YouTube, Twitter i drugi, koji su stvorili drugačiji svet, utičući pritom na tradicionalne kanale oglašavanja i masovne medije.

Stari oblici oglašavanja postali su manje efikasni – manje je ljudi koji klikću na banere zato što smo na nivou društva razvili izuzetno izražen banner blindnessdok su nezavisni mediji, blogeri, Instagram i YouTube influenseri sa svojim izgrađenim fan bazama konačno dočekali „svojih 5 minuta“ kada su kompanijama ponudili novi vid saradnje tj. oglašavanja.

Takoreći, reklama je još jednom evoluirala.

Ubrzo potom, usledio je novi šok. Facebook je na šest tržišta predstavio Explore Feed, drastično smanjujući organski doseg stranica što je za rezultat imalo izraženo nezadovoljstvo od strane medija, ali (makar na tržištu Srbije) stvorilo pogodnu klimu za još brži i agresivniji razvoj influenser marketinga.

Prema pojedinim procenama, u svetu se dnevno objavi i do 2,7 miliona blog postova, dok još nekoliko miliona postova dnevno osvane i na Instagramu. Ne tako mali broj postova sa najvećom interakcijom bude sponzorisan, pri čemu trend rasta ulaganja u blogere i influenser marketing nije zaobišao ni naše prostore.

Influenser marketing volimo jer radi

Poslednjih nekoliko godina svedoci smo ekspanzije ulaganja u ovu granu marketinga koja pokriva gotovo sve aspekte naše svakodnevice od fashion, FMCG, bankarske i telekom, pa sve do IT industrije. Podaci kažu da je ovaj vid oglašavanja čak 11% efikasniji od drugih kanala, te se i tržište poput srpskog može pohvaliti zavidnim brojem Instagramera i YouTubera sa velikim brojem pratilaca koji reklamiraju sve, od paštete do kozmetike.

Pojedini su čak došli i do magične cifre od milion pratilaca #goribalkan.

I to je sve super, tržište raste, imamo nove vidove marketinga. Više novca se ulaže u digital – sve je to odlično. Pa ipak, nikako da se zapitamo zašto naši influenseri ne označavaju postove koji su sponzorisani? Zašto prikrivaju sadržaj koji se oglašava? Zašto agencije i brendovi ne insistiraju na tome da označe svoje reklame? Gde je nestala poslovna etika i kada smo na nivou industrije odlučili da je zakon sporedna stvar?

Ukoliko ste, pak, pomislili da to što vaš omiljeni influenser ili influenserka podržava određene brendove nije reklama, hajde da citiramo Član 2, Zakona o oglašavanju iz 2016. godine koji reklamu definiše kao:

Oglasna poruka je obaveštenje koje čini sadržaj oglašavanja, bez obzira na oblik, način ili sredstvo putem kojeg se prenosi.

Štaviše, prema važećem zakonu, kada je u pitanju kontekstualno (native) oglašavanje, uvedena je novina koja nalaže da se svaki plaćen sadržaj mora izdvojiti oznakom „sponzorisano“ ili na neki drugi način obeležiti odnosno odvojiti u odnosu na urednički sadržaj tj. informativan sadržaj koji dolazi iz redakcije. Međutim, to i dalje nije praksa koje se pridržava najveći broj srpskih izdavača, blogera i influensera – iako studije pokazuju da označen sponzorisan sadržaj beleži i do 2% veću čitanost u odnosu na sadržaj iz redakcije. Pritom, smatra se da će ulaganja u native oglašavanje porasti za čak 156% do kraja 2020. godine.

Ako uzmemo za primer američko tržište (jer već decenijama „pozajmljujemo“ njihove ideje), možemo videti da se ovom problemu pristupa ozbiljno. U maju mesecu poznati influenseri našli su se u centru skandala kada je brend koji ih je angažovao završio na sudu zbog upotrebe prikrivenog oglašavanja. Kompanija je insistirala na tome da se javno označi njihov profil, dok su onu čuvenu oznaku #ad zaboravili da traže. Sudski proces već uveliko je pokrenut.

U našoj zemlji, pak, mogli bismo reći da vlada divlji zapad influenser marketinga. Tek određeni broj influensera označava svoje sponzorisane postove – do sada sam viđao da je to slučaj jedino sa Coca Colom. Ukoliko ste primetili ogromne količine Milka čokolade tokom vikenda na vašem Instagramu – čestitke, upravo ste naseli na reklamu.

Na hashtagu #AD primetićete sponzorisane postove – kako na Instagramu, tako i na drugim mrežama.

No, zašto niko od srpskih influensera ne označava sadržaj? Da li je to zato što imaju stav da će izgubiti poverenje svojih pratilaca uz komentare da su se prodali? Uz zanimljiv i kreativan sadržaj, nema te publike koja će prestati da prati svoje idole samo zato što on ili ona sarađuju sa određenim brendom.

Možda je problem u narodu koji konzumira takav sadržaj, pa im je lakše da prećute i progutaju reklamu – jer njihovi lični podaci ionako se mogu kupiti za šaku dolara, pa ne treba da nas čudi kad najveći lanac kućne tehnike i IT opreme pošalje masovnu poruku čitavoj Srbiji preko Vibera – sa pogrešnim imenima!

Moramo još mnogo da učimo

Rešenje problema nije jednostavno. Ne znam čak ni da li je moguće u praksi. U teoriji, trebali bismo da krenemo od edukacije tržišta na svim nivoima – od agencija, preko brendova, sve do influensera i krajnjih korisnika (onima koji upijaju oglasne poruke). Agencije moraju da istupe i deluju kao spona u tom procesu, moraju da zaštite klijenta i postave uslove saradnje sa influenserima – dakle da zahtevaju taj famozni #ad ili oznaku sponzorisano (pa čak i Paid Partnership na čemu Instagram od letos radi).

Tek kada na nivou tržišta prevaziđemo ove „dečije bolesti“, tek tada možemo govoriti o nekakvom rastu koji se ne meri samo novcem. Zato dragi čitaoci, bilo da ste team agency ili team client – želim vam da u novoj godini konačno regulišete ovaj deo svoje oglasne strategije.

Ostavi komentar

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

E-commerce

Mesec dana kasnije i dalje ne znamo gde su naši Aliexpress paketi – ali barem imamo neke odgovore

Enigma zvana AliExpress poštarina za Srbiju, podelila je mišljenja mnogih kupaca, organizacija i svih ostalih koji se za ovu temu zanimaju. Iako je razloga za astronomsko poskupljenje poštarine mnogo, neki odgovornost prebacuju na Poštu, drugi na avio prevoz i kineske trgovce, ali se ipak čini da je istina 'negde tamo'. Mi smo na osnovu svih dosadašnjih podataka pokušali da rešimo misteriju.

Startapi i poslovanje

Najavljene nove mere za pomoć privredi – država plaća 60% minimalca i odlaže plaćanje poreza i doprinosa

Preduzetnici i zaposleni u mikro, malim i srednjim preduzećima u julu i avgustu dobiće dodatnu ekonomsku pomoć države usled krize izazvane epidemijom korona virusa - plaćanje 60% od minimalca u julu i avgustu, odlaganje plaćanja poreza i doprinosa za mesec dana, a najavljen je i novi projekat 'Moja prva plata'.

Office Talks Podcast

Gde su naši AliExpress paketi?

Šestu epizodu Netokracijinog Office Talks podcasta obeležio je razgovor o trenutnim dešavanjima sa astronomskim poskupljenjem poštarine sa sajta AliExpress. Mi smo pokušali da analiziramo šta je tačno dovelo do ovog problema koji je u velikoj meri pogodio sve one koji kupuju sa ove poznate online prodavnice.

Propustili ste

Karijere

Programiranje možete naučiti bez skupih kurseva, ali samo ako se jako, jako potrudite

Iako je samostalno učenje pre dopuna i usavršavanje nekog postojećeg znanja, postoje ljudi koji na taj način promene čitavu karijeru. Takva situacija poslednjih godina dešava se i u domaćem IT-ju, iako je prati i mnogo zabluda i nerealnih očekivanja. U nastavku teksta, demistifikujemo proces samostalnog učenja programiranja,

Office Talks Podcast

YouTube kao karijera (gosti Miloš Milaković i Daniel Đukić)

Oni su doktori za viral, tvorci i glavni akteri Dnevnjaka, prodavci polovnih automobila i ostvareni kladioničari. Oni su Majkl Džordan i Denis Rodman domaće YouTube scene.

Startapi i poslovanje

Niški ServerBytes omogućava brži i jeftiniji ‘game development’ studijima širom sveta

Filip i Dejan još kao studenti radili su na razvoju mobilnih igara. Nakon mnogo potrošenih sati na korišćenje raznih alata i servisa koji su im pomagali u tom procesu, shvatili su da ne postoji rešenje koje nudi multiplejer, 'chat', 'cloud storage' i druge funkcionalnosti. Tako je nastao njihov proizvod - ServerBytes.

Kultura 2.0

I klijenti su ljudi, što lako zaboraviš kad te od njihovih zahteva zaboli glava

Tekst pred vama predstavlja ilustraciju dinamike tima agencije Flexis, koja se zasniva na jednostavnoj istini: mi odgovore nalazimo u miksu ideja, stavova i različitih perspektiva 'account' i dizajn tima, svesni da jedni bez drugih ne možemo. A i ne želimo.

Karijere

Do 30% domaćih frilensera traži sigurnost stalnog posla jer frilensing na globalu pokazuje znake recesije

Šta čeka srpske frilensere u narednom periodu i kako će izgledati budućnost frilensinga na domaćem tržištu?

Kultura 2.0

Serbia Business Run nastavlja sa aktivnim tim bildingom u kojem zbližava kolege – ovaj put kroz ‘online’ trku

Peto izdanje Serbia Business Run, serije poslovnih trka i najveći sportsko-kompanijski događaj u Srbiji, održaće se u septembru 2020. godine - ovoga puta 'online'. Kako izgleda trka u ovom potpuno drugačijem formatu, otkriva nam direktor ove organizacije.