Novogodišnja odluka: Kada ćemo početi da označavamo sponzorisane postove?

Kada ćemo početi da označavamo sponzorisane postove?

Od nastanka časopisa, preko televizije do Interneta, oglasi su uzimali različite forme integrišući se duboko u naše živote. Učili su naše navike, šta volimo, a šta ne i samim tim postali su veoma pametni. TV reklame, bilbordi, PR saopštenja, product placement, baneri i native oglašavanje sastavni su deo bauka poznatijeg kao advertajzing čiji je primarni cilj navesti nas (potrošače) da kupimo stvari koje (ne)želimo. Ali šta ćemo sa oglasima koji to naizgled nisu, ali zapravo jesu, ali mi mislimo da nisu, ali znamo da jesu...

Razvojem digitalnog marketinga dobili smo nove načine na koje brendovi mogu da plasiraju svoje proizvode. Nikli su gigatni kao što su Facebook, YouTube, Twitter i drugi, koji su stvorili drugačiji svet, utičući pritom na tradicionalne kanale oglašavanja i masovne medije.

Stari oblici oglašavanja postali su manje efikasni – manje je ljudi koji klikću na banere zato što smo na nivou društva razvili izuzetno izražen banner blindnessdok su nezavisni mediji, blogeri, Instagram i YouTube influenseri sa svojim izgrađenim fan bazama konačno dočekali „svojih 5 minuta“ kada su kompanijama ponudili novi vid saradnje tj. oglašavanja.

Takoreći, reklama je još jednom evoluirala.

Ubrzo potom, usledio je novi šok. Facebook je na šest tržišta predstavio Explore Feed, drastično smanjujući organski doseg stranica što je za rezultat imalo izraženo nezadovoljstvo od strane medija, ali (makar na tržištu Srbije) stvorilo pogodnu klimu za još brži i agresivniji razvoj influenser marketinga.

Prema pojedinim procenama, u svetu se dnevno objavi i do 2,7 miliona blog postova, dok još nekoliko miliona postova dnevno osvane i na Instagramu. Ne tako mali broj postova sa najvećom interakcijom bude sponzorisan, pri čemu trend rasta ulaganja u blogere i influenser marketing nije zaobišao ni naše prostore.

Influenser marketing volimo jer radi

Poslednjih nekoliko godina svedoci smo ekspanzije ulaganja u ovu granu marketinga koja pokriva gotovo sve aspekte naše svakodnevice od fashion, FMCG, bankarske i telekom, pa sve do IT industrije. Podaci kažu da je ovaj vid oglašavanja čak 11% efikasniji od drugih kanala, te se i tržište poput srpskog može pohvaliti zavidnim brojem Instagramera i YouTubera sa velikim brojem pratilaca koji reklamiraju sve, od paštete do kozmetike.

Pojedini su čak došli i do magične cifre od milion pratilaca #goribalkan.

I to je sve super, tržište raste, imamo nove vidove marketinga. Više novca se ulaže u digital – sve je to odlično. Pa ipak, nikako da se zapitamo zašto naši influenseri ne označavaju postove koji su sponzorisani? Zašto prikrivaju sadržaj koji se oglašava? Zašto agencije i brendovi ne insistiraju na tome da označe svoje reklame? Gde je nestala poslovna etika i kada smo na nivou industrije odlučili da je zakon sporedna stvar?

Ukoliko ste, pak, pomislili da to što vaš omiljeni influenser ili influenserka podržava određene brendove nije reklama, hajde da citiramo Član 2, Zakona o oglašavanju iz 2016. godine koji reklamu definiše kao:

Oglasna poruka je obaveštenje koje čini sadržaj oglašavanja, bez obzira na oblik, način ili sredstvo putem kojeg se prenosi.

Štaviše, prema važećem zakonu, kada je u pitanju kontekstualno (native) oglašavanje, uvedena je novina koja nalaže da se svaki plaćen sadržaj mora izdvojiti oznakom „sponzorisano“ ili na neki drugi način obeležiti odnosno odvojiti u odnosu na urednički sadržaj tj. informativan sadržaj koji dolazi iz redakcije. Međutim, to i dalje nije praksa koje se pridržava najveći broj srpskih izdavača, blogera i influensera – iako studije pokazuju da označen sponzorisan sadržaj beleži i do 2% veću čitanost u odnosu na sadržaj iz redakcije. Pritom, smatra se da će ulaganja u native oglašavanje porasti za čak 156% do kraja 2020. godine.

Ako uzmemo za primer američko tržište (jer već decenijama „pozajmljujemo“ njihove ideje), možemo videti da se ovom problemu pristupa ozbiljno. U maju mesecu poznati influenseri našli su se u centru skandala kada je brend koji ih je angažovao završio na sudu zbog upotrebe prikrivenog oglašavanja. Kompanija je insistirala na tome da se javno označi njihov profil, dok su onu čuvenu oznaku #ad zaboravili da traže. Sudski proces već uveliko je pokrenut.

U našoj zemlji, pak, mogli bismo reći da vlada divlji zapad influenser marketinga. Tek određeni broj influensera označava svoje sponzorisane postove – do sada sam viđao da je to slučaj jedino sa Coca Colom. Ukoliko ste primetili ogromne količine Milka čokolade tokom vikenda na vašem Instagramu – čestitke, upravo ste naseli na reklamu.

Na hashtagu #AD primetićete sponzorisane postove – kako na Instagramu, tako i na drugim mrežama.

No, zašto niko od srpskih influensera ne označava sadržaj? Da li je to zato što imaju stav da će izgubiti poverenje svojih pratilaca uz komentare da su se prodali? Uz zanimljiv i kreativan sadržaj, nema te publike koja će prestati da prati svoje idole samo zato što on ili ona sarađuju sa određenim brendom.

Možda je problem u narodu koji konzumira takav sadržaj, pa im je lakše da prećute i progutaju reklamu – jer njihovi lični podaci ionako se mogu kupiti za šaku dolara, pa ne treba da nas čudi kad najveći lanac kućne tehnike i IT opreme pošalje masovnu poruku čitavoj Srbiji preko Vibera – sa pogrešnim imenima!

Moramo još mnogo da učimo

Rešenje problema nije jednostavno. Ne znam čak ni da li je moguće u praksi. U teoriji, trebali bismo da krenemo od edukacije tržišta na svim nivoima – od agencija, preko brendova, sve do influensera i krajnjih korisnika (onima koji upijaju oglasne poruke). Agencije moraju da istupe i deluju kao spona u tom procesu, moraju da zaštite klijenta i postave uslove saradnje sa influenserima – dakle da zahtevaju taj famozni #ad ili oznaku sponzorisano (pa čak i Paid Partnership na čemu Instagram od letos radi).

Tek kada na nivou tržišta prevaziđemo ove „dečije bolesti“, tek tada možemo govoriti o nekakvom rastu koji se ne meri samo novcem. Zato dragi čitaoci, bilo da ste team agency ili team client – želim vam da u novoj godini konačno regulišete ovaj deo svoje oglasne strategije.

Ostavi komentar

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Tehnologija

Kako paušalci mogu pristupiti svom eSandučetu i poreskom rešenju za 2020. godinu?

Januar 2020. za preduzetnike paušalce doneo je još jednu novost – rešenje o porezu direktno u njihovo eSanduče. Međutim, sudeći po reakcijama preduzetnika, taj proces nije jednostavan kao što izgleda. O tome šta vam je sve potrebno kako biste pristupili rešenju o prispelim obavezama analiziramo u nastavku teksta.

Kultura 2.0

Predstavljamo rezultate istraživanja: Koliko srpske IT-jevce košta sedenje za računarom?

Rezultati naše online ankete u kojoj je učestvovalo ravno 700 profesionalaca koji rade u srpskom IT sektoru potvrđuju da dugo sedenje za računarom i savremen stil života ostavljaju posledice po zdravlje. Fokus ankete bio je na ispitivanju uticaja na koštano-mišićni sistem i prikupljanju informacija o najzastupljenijim načinima lečenja, prosečnim troškovima koje lečenje iziskuje, kao i o prevenciji u vidu fizičke aktivnosti.

Kultura 2.0

Da li je vaša AliExpress porudžbina bezbedna od korona virusa?

Sve oči svetske javnosti okrenute su ka Kini koja se, u ovom trenutku, bori sa širenjem smrtonosnog korona virusa. I dok čekamo da saznamo da li postoji rešenje za ovaj ozbiljan globalni zdravstveni problem, zapitali smo se - da li virus koji je par hiljada kilometara daleko može da se prenese i robom sa AliExpress-a?

Propustili ste

Mobilno

Da li ste i dalje spremni da za telefon platite 1.000 evra – kada sličan možete naći za duplo manje novca?

Pre nekoliko meseci, svoj telefon star pet godina, zamenio sam novim, prošlogodišnjim modelom. I dok sam tražio adekvatnu zamenu, prvi put sam se zapitao ima li uopšte razlike između današnjih 'flagship' uređaja i da li nas velike kompanije danas više privlače primamljivim reklamama nego inovacijama koje su nam zaista potrebne.

Kultura 2.0

4 poslovne lekcije koje sam naučio iz druge sezone Narcos Mexico

Oni su trgovci narkoticima, nemaju visoko obrazovanje i fensi MBA programe u svojim CV-jevima. Prodaju 'bijelo' za život, odrasli su na ulicama, nemaju stvarni dodir sa poslovnim svijetom i njegovim trendovim. Ili to samo tako izgleda?

Startapi i poslovanje

Nakon 10 godina u advertajzingu odlučili su da pokrenu restoran u Beogradu – zašto?

Tehnologija i hrana danas su nerazdvojni - kao meso i kiseli kupus. U priči koja sledi, otkrivamo kako je jedna beogradska agencija završila u food-tech vodama i upoznajemo vas sa novim konceptom restorana koji preti da u potpunosti promeni ovu industriju.

Kultura 2.0

Predstavljamo rezultate istraživanja: Koliko srpske IT-jevce košta sedenje za računarom?

Rezultati naše online ankete u kojoj je učestvovalo ravno 700 profesionalaca koji rade u srpskom IT sektoru potvrđuju da dugo sedenje za računarom i savremen stil života ostavljaju posledice po zdravlje. Fokus ankete bio je na ispitivanju uticaja na koštano-mišićni sistem i prikupljanju informacija o najzastupljenijim načinima lečenja, prosečnim troškovima koje lečenje iziskuje, kao i o prevenciji u vidu fizičke aktivnosti.

Tehnologija

Zašto je AI za nas i dalje kao tinejdžerski seks?

U misiji da demistifikujemo AI i konačno isteramo na čistac realne probleme i obesmislimo sav taj AI 'hype' organizujemo prvi internacionalni Brain Summit. Do tada, koje predrasude u vezi veštačke inteligencije vi imate?

Startapi i poslovanje

Beogradski Workpuls analizira efikasnost zaposlenih za preko 1.000 klijenata širom sveta

U trenutku kada se u mnogim kompanijama javlja dodatna potreba za optimizacijom radnih procesa i povećanjem efikasnosti, nameće se i potreba za savremenim alatima koji im u tome mogu pomoći. Jedan od njih je i Workpuls.