Novogodišnja odluka: Kada ćemo početi da označavamo sponzorisane postove?

Kada ćemo početi da označavamo sponzorisane postove?

Od nastanka časopisa, preko televizije do Interneta, oglasi su uzimali različite forme integrišući se duboko u naše živote. Učili su naše navike, šta volimo, a šta ne i samim tim postali su veoma pametni. TV reklame, bilbordi, PR saopštenja, product placement, baneri i native oglašavanje sastavni su deo bauka poznatijeg kao advertajzing čiji je primarni cilj navesti nas (potrošače) da kupimo stvari koje (ne)želimo. Ali šta ćemo sa oglasima koji to naizgled nisu, ali zapravo jesu, ali mi mislimo da nisu, ali znamo da jesu...

Razvojem digitalnog marketinga dobili smo nove načine na koje brendovi mogu da plasiraju svoje proizvode. Nikli su gigatni kao što su Facebook, YouTube, Twitter i drugi, koji su stvorili drugačiji svet, utičući pritom na tradicionalne kanale oglašavanja i masovne medije.

Stari oblici oglašavanja postali su manje efikasni – manje je ljudi koji klikću na banere zato što smo na nivou društva razvili izuzetno izražen banner blindnessdok su nezavisni mediji, blogeri, Instagram i YouTube influenseri sa svojim izgrađenim fan bazama konačno dočekali „svojih 5 minuta“ kada su kompanijama ponudili novi vid saradnje tj. oglašavanja.

Takoreći, reklama je još jednom evoluirala.

Ubrzo potom, usledio je novi šok. Facebook je na šest tržišta predstavio Explore Feed, drastično smanjujući organski doseg stranica što je za rezultat imalo izraženo nezadovoljstvo od strane medija, ali (makar na tržištu Srbije) stvorilo pogodnu klimu za još brži i agresivniji razvoj influenser marketinga.

Prema pojedinim procenama, u svetu se dnevno objavi i do 2,7 miliona blog postova, dok još nekoliko miliona postova dnevno osvane i na Instagramu. Ne tako mali broj postova sa najvećom interakcijom bude sponzorisan, pri čemu trend rasta ulaganja u blogere i influenser marketing nije zaobišao ni naše prostore.

Influenser marketing volimo jer radi

Poslednjih nekoliko godina svedoci smo ekspanzije ulaganja u ovu granu marketinga koja pokriva gotovo sve aspekte naše svakodnevice od fashion, FMCG, bankarske i telekom, pa sve do IT industrije. Podaci kažu da je ovaj vid oglašavanja čak 11% efikasniji od drugih kanala, te se i tržište poput srpskog može pohvaliti zavidnim brojem Instagramera i YouTubera sa velikim brojem pratilaca koji reklamiraju sve, od paštete do kozmetike.

Pojedini su čak došli i do magične cifre od milion pratilaca #goribalkan.

I to je sve super, tržište raste, imamo nove vidove marketinga. Više novca se ulaže u digital – sve je to odlično. Pa ipak, nikako da se zapitamo zašto naši influenseri ne označavaju postove koji su sponzorisani? Zašto prikrivaju sadržaj koji se oglašava? Zašto agencije i brendovi ne insistiraju na tome da označe svoje reklame? Gde je nestala poslovna etika i kada smo na nivou industrije odlučili da je zakon sporedna stvar?

Ukoliko ste, pak, pomislili da to što vaš omiljeni influenser ili influenserka podržava određene brendove nije reklama, hajde da citiramo Član 2, Zakona o oglašavanju iz 2016. godine koji reklamu definiše kao:

Oglasna poruka je obaveštenje koje čini sadržaj oglašavanja, bez obzira na oblik, način ili sredstvo putem kojeg se prenosi.

Štaviše, prema važećem zakonu, kada je u pitanju kontekstualno (native) oglašavanje, uvedena je novina koja nalaže da se svaki plaćen sadržaj mora izdvojiti oznakom „sponzorisano“ ili na neki drugi način obeležiti odnosno odvojiti u odnosu na urednički sadržaj tj. informativan sadržaj koji dolazi iz redakcije. Međutim, to i dalje nije praksa koje se pridržava najveći broj srpskih izdavača, blogera i influensera – iako studije pokazuju da označen sponzorisan sadržaj beleži i do 2% veću čitanost u odnosu na sadržaj iz redakcije. Pritom, smatra se da će ulaganja u native oglašavanje porasti za čak 156% do kraja 2020. godine.

Ako uzmemo za primer američko tržište (jer već decenijama „pozajmljujemo“ njihove ideje), možemo videti da se ovom problemu pristupa ozbiljno. U maju mesecu poznati influenseri našli su se u centru skandala kada je brend koji ih je angažovao završio na sudu zbog upotrebe prikrivenog oglašavanja. Kompanija je insistirala na tome da se javno označi njihov profil, dok su onu čuvenu oznaku #ad zaboravili da traže. Sudski proces već uveliko je pokrenut.

U našoj zemlji, pak, mogli bismo reći da vlada divlji zapad influenser marketinga. Tek određeni broj influensera označava svoje sponzorisane postove – do sada sam viđao da je to slučaj jedino sa Coca Colom. Ukoliko ste primetili ogromne količine Milka čokolade tokom vikenda na vašem Instagramu – čestitke, upravo ste naseli na reklamu.

Na hashtagu #AD primetićete sponzorisane postove – kako na Instagramu, tako i na drugim mrežama.

No, zašto niko od srpskih influensera ne označava sadržaj? Da li je to zato što imaju stav da će izgubiti poverenje svojih pratilaca uz komentare da su se prodali? Uz zanimljiv i kreativan sadržaj, nema te publike koja će prestati da prati svoje idole samo zato što on ili ona sarađuju sa određenim brendom.

Možda je problem u narodu koji konzumira takav sadržaj, pa im je lakše da prećute i progutaju reklamu – jer njihovi lični podaci ionako se mogu kupiti za šaku dolara, pa ne treba da nas čudi kad najveći lanac kućne tehnike i IT opreme pošalje masovnu poruku čitavoj Srbiji preko Vibera – sa pogrešnim imenima!

Moramo još mnogo da učimo

Rešenje problema nije jednostavno. Ne znam čak ni da li je moguće u praksi. U teoriji, trebali bismo da krenemo od edukacije tržišta na svim nivoima – od agencija, preko brendova, sve do influensera i krajnjih korisnika (onima koji upijaju oglasne poruke). Agencije moraju da istupe i deluju kao spona u tom procesu, moraju da zaštite klijenta i postave uslove saradnje sa influenserima – dakle da zahtevaju taj famozni #ad ili oznaku sponzorisano (pa čak i Paid Partnership na čemu Instagram od letos radi).

Tek kada na nivou tržišta prevaziđemo ove „dečije bolesti“, tek tada možemo govoriti o nekakvom rastu koji se ne meri samo novcem. Zato dragi čitaoci, bilo da ste team agency ili team client – želim vam da u novoj godini konačno regulišete ovaj deo svoje oglasne strategije.

Ostavi komentar

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Tehnologija

Šta novi IPS QR kodovi donose malim trgovcima i njihovim kupcima – i kako ih implementirati?

Usluga instant plaćanja na prodajnim mestima uz pomoć IPS QR kodova zvanično je puštena u protokol u Srbiji krajem februara. U nastavku analiziramo na šta trgovci treba da obrate pažnju ako isti uvode u svoje procese naplate.

Startapi i poslovanje

Uz ‘Fleksibilni petak’ Nordeus omogućio zaposlenima da sami organizuju poslednji radni dan u nedelji

Dok se zaposleni u Nordeusu nakon 'full remote' režima ne vrate u kancelariju, kompanija im omogućava da njihova radna nedelja traje 4 dana - ukoliko to žele. Fleksibilni petak startovao je 8. maja, a u nastavku otkrivamo kako to izgleda u praksi.

Kultura 2.0

Kako su domaći YouTube kanali o kuvanju ‘eksplodirali’ za vreme epidemije

Da li i vi spadate u grupu ljudi koja je u karantinu isključivo radila na razvoju i usavršavanju kulinarskih veština? Verujem da jeste, a verujem i da ste inspiraciju tražili ne u bakinim kuvarima, već na YouTube-u.

Propustili ste

Kultura 2.0

Mojih 5: Nemanja Čedomirović

Nemanja Čedomirović vodi GrowIT i sa svojim timom pomaže kompanijama da usvoje agilni način rada, a ove nedelje u specijalu 'Mojih 5' deli svoje preporuke sadržaja koji mu je ovih dana okupirao pažnju.

E-commerce

Nikola i Sonja pokrenuli su Prodajadelova.rs jer žele da promene način na koji održavamo naše četvorotočkaše

Napustio je dobro plaćen posao i visoku poziciju u kompaniji Würth sa ciljem da započne svoj posao iz snova. Ovo je priča o Nikoli Đuroviću koji je sa suprugom Sonjom pokrenuo sajt Prodajadelova.rs sa namerom da promeni percepciju kupovine auto delova i servisiranja vašeg četvorotočkaša.

Ekskluzivno

U 2019. godini potrošili smo €47,05 miliona na digitalno oglašavanje

Rezultati o ukupnom utrošku na digitalno oglašavanje u prethodnoj godini konačno su tu. Gle čuda - i ovoga puta tržište digitalnog oglašavanja u Srbiji zadržalo je dvocifren rast, ostvarivši jedan od najboljih rezultata otkako se istraživanje vrši.

E-commerce

eCommerce Asocijacija otvara vrata svoje Akademije za sve koji žele da pokrenu svoj web shop

eCommerce Asocijacija Srbije pokrenula je eCommerce Akademiju - edukativni projekat u okviru kog će profesionalci iz svih segmenata digitalnog ekosistema sa polaznicima deliti svoja iskustva iz sektora elektronske trgovine.

Intervju

McCann otkriva (skoro) sve što ste želeli da znate o tehnologiji – tokom i posle korone

'WeCann Point of View' je e-book kreiran od strane agencije McCann u okviru kog dele svoja razmišljanja o praćenju i privatnosti, kupovini, dokumentima i parama, ekonomiji deljenja i ekonomiji razdvojenosti, proširenoj realnosti, i drugim trendovima koji su se promenili u toku pandemije. U nastavku za Netokraciju izdvajaju najzanimljivije delove.

Startapi i poslovanje

Kako srpski IT-jevci treba da se brendiraju u inostranstvu – kao jeftina ili kvalitetna radna snaga?

Aktuelna pandemijska kriza (i njene ekonomske posledice), naveli su nas na sledeće pitanje: da li će domaće IT kompanije, agencije, frilenseri i regruteri morati da promene način na koji predstavljaju svoje proizvode, usluge i kadar na međunarodnom tržištu? Dakle, hoćemo li u prvi plat isticati da smo povoljni, da imamo kvalitetan kadar - ili oba?