Igor Bogićević (Seven Bridges): Iz Srbije transformišemo medicinu širom sveta

Igor Bogićević: Seven Bridges uveo je bioinformatiku u Srbiju zbog koje danas transformišemo medicinu pomoću podataka

Od osnivanja kompanije Seven Bridges Genomics prošla je čitava decenija, a o tome koliko je taj vremenski period zapravo dug svedoči i činjenica da je Igor Bogićević, jedan od osnivača, taj jubilej skoro zaboravio. Da bismo obeležili tu desetogodišnjicu, u intervjuu koji sledi vraćamo se u 2009. godinu kada je sve počelo i prisećamo se izazova koji su zatim usledili.

Seven Bridges nalazi se na gotovo svakom spisku uspešnih domaćih startapa, ali na pomen toga čime se bave i kakve proizvode razvijaju odgovor bude prilično neodređen – nešto iz oblasti biomedicine.

Ako bismo pokušali da to „nešto“ objasnimo svakodnevnim rečnikom to bi zvučalo ovako: „Seven Bridges obradom biomedicinskih podataka do kojih dolaze različite ustanove (univerziteti, bio-farm kompanije, klinike itd.) pokušava da tim istim institucijama odgovori na pitanja poput toga šta je potencijalni uzročnik određenog tipa kancera, kako bi pacijent reagovao na određeni lek/molekul, šta je slično određenoj grupi bolesnih ili zdravih ljudi i sl“, objašnjava nam Igor Bogićević, jedan od osnivača ove kompanije koji se tokom prošle godine povukao sa mesta CTO-a i sada ima konsultantsku ulogu.

Njihova misija, kaže, sve ove godine ostala je ista – da njihov proizvod dođe do klinike i pacijenata i pomogne celu transformaciju medicine ka personalizovanim i mnogo boljim tretmanima.

To se zaista polako ali sigurno, dešava, dodaje Igor, ali put do toga bio je sve samo ne lak. O tome kako je diplomac Fizičkog fakulteta koji se nakon studija bavio programiranjem završio u oblasti biomedicine i prošao taj desetogodišnji put do danas, otkrivamo u nastavku teksta.

Vratimo se dakle deset godina unazad, u period kada napuštaš kompaniju Vast da bi dalje razvijao SBG. Da li si mogao da naslutiš u kakvu se avanturu upuštaš?

Iskreno, i ne baš, to je više bio proces nego trenutak. Pre nego što smo uopšte formalno osnovali kompaniju na projektu smo radili šest meseci do godinu dana. Zapravo, mislim da smo imali sreće što smo potcenili koliko je teško praviti globalnu softversku „biotech“ kompaniju tako da je svaki “oh, fuck” momenat uglavnom dolazio sa zakašnjenjem od godinu-dve dana. Potpuno smo potcenili koliko je ambiciozno ono što pravimo na svakom nivou i mislim da je to, sa ove distance, bilo veoma korisno pošto nismo bili paralizovani pred izazovom.

Tada ste odlučili i da deo tima bude stacioniran u Bostonu, dok je inženjerski deo u Beogradu. Da li, sa ove distance, vidiš još neke razloge zašto je to bio dobar izbor – osim kadrova i troškova?

Zapravo, u Beogradu se nalazi mnogo više od inženjering dela – u Beogradu je i kompletan Product Development i ono što je bio veliki iskorak, najveći broj bioinformatičara u kompaniji.

Kada smo počinjali, uz izvinjenje fakultetima koji su imali predmete koji su u nazivu imali “bioinformatika”, ona zapravo nije ni postojala u Srbiji, bar ne u onom obliku koji je nama bio potreban, tako da smo uz pomoć kolega, pre svega jednog od suosnivača Deniza Kurala koji se specijalizovao u „computational“ biologiji, počeli da gradimo talenat u oblasti koja ovde nije postojala. Sada, pak, pokušavamo da to iskustvo, iz industrijskog ugla, podelimo i sa fakultetima u Beogradu.

U tom trenutku znao si vrlo malo o bioinformatici? Da li je ta oblast isprva delovala zastrašujuće za nekog ko je studirao fiziku?

I danas nemam preterano duboko poznavanje bioinformatike i biologije, svakako daleko manje od kolega koje su se specijalizovale za istu i to im je svakodnevni posao, u industriji, ili u akademskim krugovima. Mislim da je srećna okolnost bila to što sam već imao desetak godina iskustva u softverskoj industriji, posebno u obradi velike količine ne baš tako uređenih podataka i pravljenja smisla od njih, tako da je ovo bio i logičan nastavak moje karijere.

Interesantno je i to što nikada zapravo nisam odlučio čime zapravo želim da se bavim, npr. očigledno je da se ne bavim fizikom koja mi je nekada davno bila prvi odabir i bio sam dovoljno arogantan da sam mislio (a i dalje mislim) da je moguće u bilo kojem trenutku skrenuti u kojem god pravcu neko poželi uz, naravno, dosta rada. Imao sam sreće da sam bio okružen brilijantnim partnerima i kolegama od kojih sam uvek mogao da dobijem dobar odgovor i smernice, tako da je efekat te moje arogancije i gluposti bio minimiziran.

Šalu na stranu, dobijao sam najbolje preporuke za čitanje i najviše sam učio od kolega sa kojima sam radio i to je bio konstantan proces koji i dalje traje.

Uprkos stručnosti, bilo je potrebno dosta vremena ne bi li SBG platforma bila prepoznata od strane lekarske i istraživačke zajednice?

Da, godine – daleko više nego što smo inicijalno očekivali. Kao i svaka striktno regulisana i zrela industrija i grana nauke, biomedicina i biofarma su konzervativne i pažljive i bilo je potrebno da izgradimo reputaciju unutar različitih ekosistema i dobijemo poverenje nekoliko ključnih igrača u svakoj organizaciji i zato smo uvek veoma oprezni oko toga kako komuniciramo šta radi Seven Bridges.

Poseban izazov je bio što smo bili i prilično napredni za većinu tržišta, odn. naša osnovna pretpostavka je bila da će biti sve više biomedicinskih podataka, pre svega sekvenciranih genoma, da će metodologije za analizu istih biti sve kompleksnije i zahtevnije i da će biti potrebno da neko pomogne istraživačima u struktuiranju i analizi tih podataka.

Srećom, to je bilo tačno, ali bih rekao da se naša vizija konačno i ostvaruje u prethodne dve ili tri godine i da se zaista dešava „tipping point“ gde je potpuno neophodno rešavati ovaj problem sistemski. Čisto primera radi, Deniz Kural je radio na 1.000 Genomes Project koji je bio prvi projekat analize ljudskog genoma na populacionoj skali i za ono što je u tom trenutku grupi vrhunskih istraživača bilo potrebno godinu i po dana u tom trenutku, danas je moguće uraditi za oko dan i po na Seven Bridges platformi.

Sa kojim ste se izazovima osim toga suočavali? Kako ste kao tim prevazilazili te momente?

Mislim da je svaki period nosio svoje izazove – u početku je to bio razvoj osnovnog proizvoda i validacija tržišta, potom inicijalni „fundraising“ i restruktuiranje kompanije i same grupe suosnivača, potom „scale-up“ u svakom pogledu – od zapošljavanja do stabilizacije finansija i nastavak rasta…

Ipak, mislim da nije postojao trenutak kada se nisam plašio za opstanak SBG-a pošto mi je to bio i posao i imali smo mnogo kriznih situacija, ali smo imali mnogo više uspešnih i srećnih trenutaka.

Moj recept za prevazilaženje istih je inesanica, nervoza, nedostatak fizičke aktivnosti… nije baš neki recept, zar ne? Mislim da je ok priznati da niko od nas nije iznad situacije i folirati se da postoji tri, pet, ili deset koraka koje nas stabilizuju u kritičnim situacijama čine naš život harmoničnim i uređenim, a pritom nas čine i otpornim na stres i neizvesnost. Meni je u tim trenucima najviše pomagalo vreme i razgovor sa meni bliskim ljudima i kolegama sa sličnim iskustvom, sve ostalo što bih rekao bi bilo apsolutni „bullshit“.

Osvrnimo se na trenutak na investicije – da li vas u budućnosti očekujete još neka?

To mi je zaista teško da predvidim, a nisam siguran ni da bih mogao da podelim čak i da sam i dalje operativno aktivan u Seven Bridges-u. Ono što svakako mogu da podelim jeste da je Seven Bridges trenutno veoma dobro kapitalizovan i da ne postoji bilo kakav finansijski pritisak na kompaniju.

Da li ste tokom godina morali da odustanete od nekih ideja?

O da, kako da ne. Kao i svaka kompanija, pogotovo mlada, pravili smo jako mnogo grešaka ali srećom smo neke stvari očigledno uradili i kako treba.

Rekao bih da je, u grubim crtama, razvoj proizvoda tekao u iteracijama gde smo najviše naučili kroz saradnju sa našim korisnicima i oni su odlučivali da li je ono što smo napravili imalo smisla ili ne. Sa druge strane, dobijali smo i konkretan „feedback“ i zahteve i pokušavali bismo da, ne uvek uspešno, ne opteretimo naše proizvode rešenjima koja su specifična za odr. korisnika. To je dodatno komplikovano u slučaju SBG-a pošto je domen veoma kompleksan i raznorodan, a i podršku našim korisnicima u korišćenju proizvoda je jedna od komponenti naše prednosti u odnosu na konkurenciju i uvek je izazov kako pomoći korisniku da reši svoj problem, a ne “zagaditi” same proizvode. Mislim da je ovo univerzalno za većinu „enterprise“ SaaS proizvoda.

Na samom početku razvoja proizvoda radili ste sa manjim laboratorijama i fakultetima. Ko su danas korisnici vaše platforme?

To nam je bila i jedna od prvih velikih lekcija – male laboratorije i istraživačke grupe su često “kratke” i po pitanju novca i po pitanju kadra, tako da zahtevaju mnogo podrške za nedovoljno mnogo novca i po pravilu su ugovori koji ne rastu, ili nestaju. Naravno, među njima je bilo i fantastičnih grupa sa kojima smo imali skoro nula potrebne podrške, ali to je bio model koji apsolutno nije skalirao.

Danas imamo tri osnovna segmenta na koje smo fokusirani i to su nacionalni programi (pozivi koji se rade na nivou države – npr. turski nacionalni program sekvenciranja genoma), javni programi/pozivi (velike, inovativne inicijative obično inicirane od strane grupe institucija ili ministarstva zdravlja – npr. Cancer Genomics Cloud projekat) i komercijalne institucije („biotech“ i „biopharm“ kompanije koje pre vrše istraživanja u oblasti novih terapija i lekova). Naravno, ovo je pojednostavljena segmentacija tržišta, ali daje određeni uvid u segmente industrije na koje smo fokusirani.

Šta vam je, sa druge strane, najveći izazov danas?

Opet, pošto nisam više operativno aktivan u kompaniji, mogu samo da pružim informacije iz druge ruke, ali rekao bih da su, iz mog ugla, najveći (i pozitivni) izazovi dalji rast i skaliranje biznisa i čini mi se da sve zaista ide u pravom smeru, ali je „biotech“ vrlo teška i izazovna industrija gde prodajni krugovi neretko traju od devet do osamnaest meseci – te će ključni izazovi biti strpljenje i dobra egzekucija.

Za mene lično, je, kao i uvek, najveći izazov organizacija vremena i fokus – ima toliko lepih problema za rešavanje.

Gde vidiš Seven Bridges u narednih godinu dana? Pravite li planove za dalju budućnost?

Rekao bih da smo na veoma jasnoj i stabilnoj putanji rasta. Pošto je Seven Bridges, fundamentalno, „data-driven“ kompanija to znači organizaciju još većih i kompleksnijih setova biomedicinskih podataka i mogućnost da još više pomognemo istraživačima u institucijama i biofarm kompanijama i damo im bolje alate za njihovo istraživanje. Želimo takođe i da se još više približimo kliničkim istraživanjima i onima zbog kojih smo sve ovo i počinjali – ljudima koji boluju od teških bolesti kojima su potrebni bolji i kvalitetniji lekovi i terapije.


Intervju sa Igorom jedan je od tekstova u serijalu posvećenom najuspešnijim domaćim startapima. Pored ove, možete pročitati i priče o nastanku kompanija kao što su Nordeus, FishingBooker, Vozzi, TradeCore i ActiveCollab, sa čijim osnivačima smo se razgovarali o najranijim počecima, izazovima u vezi sa podizanjem investicije ili skaliranjem biznisa, pa sve do razgovora o budućim planovima. 


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Tehnologija

Šta novi IPS QR kodovi donose malim trgovcima i njihovim kupcima – i kako ih implementirati?

Usluga instant plaćanja na prodajnim mestima uz pomoć IPS QR kodova zvanično je puštena u protokol u Srbiji krajem februara. U nastavku analiziramo na šta trgovci treba da obrate pažnju ako isti uvode u svoje procese naplate.

Startapi i poslovanje

Uz ‘Fleksibilni petak’ Nordeus omogućio zaposlenima da sami organizuju poslednji radni dan u nedelji

Dok se zaposleni u Nordeusu nakon 'full remote' režima ne vrate u kancelariju, kompanija im omogućava da njihova radna nedelja traje 4 dana - ukoliko to žele. Fleksibilni petak startovao je 8. maja, a u nastavku otkrivamo kako to izgleda u praksi.

Kultura 2.0

Kako su domaći YouTube kanali o kuvanju ‘eksplodirali’ za vreme epidemije

Da li i vi spadate u grupu ljudi koja je u karantinu isključivo radila na razvoju i usavršavanju kulinarskih veština? Verujem da jeste, a verujem i da ste inspiraciju tražili ne u bakinim kuvarima, već na YouTube-u.

Propustili ste

Kultura 2.0

Mojih 5: Nemanja Čedomirović

Nemanja Čedomirović vodi GrowIT i sa svojim timom pomaže kompanijama da usvoje agilni način rada, a ove nedelje u specijalu 'Mojih 5' deli svoje preporuke sadržaja koji mu je ovih dana okupirao pažnju.

E-commerce

Nikola i Sonja pokrenuli su Prodajadelova.rs jer žele da promene način na koji održavamo naše četvorotočkaše

Napustio je dobro plaćen posao i visoku poziciju u kompaniji Würth sa ciljem da započne svoj posao iz snova. Ovo je priča o Nikoli Đuroviću koji je sa suprugom Sonjom pokrenuo sajt Prodajadelova.rs sa namerom da promeni percepciju kupovine auto delova i servisiranja vašeg četvorotočkaša.

Ekskluzivno

U 2019. godini potrošili smo €47,05 miliona na digitalno oglašavanje

Rezultati o ukupnom utrošku na digitalno oglašavanje u prethodnoj godini konačno su tu. Gle čuda - i ovoga puta tržište digitalnog oglašavanja u Srbiji zadržalo je dvocifren rast, ostvarivši jedan od najboljih rezultata otkako se istraživanje vrši.

E-commerce

eCommerce Asocijacija otvara vrata svoje Akademije za sve koji žele da pokrenu svoj web shop

eCommerce Asocijacija Srbije pokrenula je eCommerce Akademiju - edukativni projekat u okviru kog će profesionalci iz svih segmenata digitalnog ekosistema sa polaznicima deliti svoja iskustva iz sektora elektronske trgovine.

Intervju

McCann otkriva (skoro) sve što ste želeli da znate o tehnologiji – tokom i posle korone

'WeCann Point of View' je e-book kreiran od strane agencije McCann u okviru kog dele svoja razmišljanja o praćenju i privatnosti, kupovini, dokumentima i parama, ekonomiji deljenja i ekonomiji razdvojenosti, proširenoj realnosti, i drugim trendovima koji su se promenili u toku pandemije. U nastavku za Netokraciju izdvajaju najzanimljivije delove.

Startapi i poslovanje

Kako srpski IT-jevci treba da se brendiraju u inostranstvu – kao jeftina ili kvalitetna radna snaga?

Aktuelna pandemijska kriza (i njene ekonomske posledice), naveli su nas na sledeće pitanje: da li će domaće IT kompanije, agencije, frilenseri i regruteri morati da promene način na koji predstavljaju svoje proizvode, usluge i kadar na međunarodnom tržištu? Dakle, hoćemo li u prvi plat isticati da smo povoljni, da imamo kvalitetan kadar - ili oba?