Igor Bogićević (Seven Bridges): Iz Srbije transformišemo medicinu širom sveta

Igor Bogićević: Seven Bridges uveo je bioinformatiku u Srbiju zbog koje danas transformišemo medicinu pomoću podataka

Od osnivanja kompanije Seven Bridges Genomics prošla je čitava decenija, a o tome koliko je taj vremenski period zapravo dug svedoči i činjenica da je Igor Bogićević, jedan od osnivača, taj jubilej skoro zaboravio. Da bismo obeležili tu desetogodišnjicu, u intervjuu koji sledi vraćamo se u 2009. godinu kada je sve počelo i prisećamo se izazova koji su zatim usledili.

Seven Bridges nalazi se na gotovo svakom spisku uspešnih domaćih startapa, ali na pomen toga čime se bave i kakve proizvode razvijaju odgovor bude prilično neodređen – nešto iz oblasti biomedicine.

Ako bismo pokušali da to „nešto“ objasnimo svakodnevnim rečnikom to bi zvučalo ovako: „Seven Bridges obradom biomedicinskih podataka do kojih dolaze različite ustanove (univerziteti, bio-farm kompanije, klinike itd.) pokušava da tim istim institucijama odgovori na pitanja poput toga šta je potencijalni uzročnik određenog tipa kancera, kako bi pacijent reagovao na određeni lek/molekul, šta je slično određenoj grupi bolesnih ili zdravih ljudi i sl“, objašnjava nam Igor Bogićević, jedan od osnivača ove kompanije koji se tokom prošle godine povukao sa mesta CTO-a i sada ima konsultantsku ulogu.

Njihova misija, kaže, sve ove godine ostala je ista – da njihov proizvod dođe do klinike i pacijenata i pomogne celu transformaciju medicine ka personalizovanim i mnogo boljim tretmanima.

To se zaista polako ali sigurno, dešava, dodaje Igor, ali put do toga bio je sve samo ne lak. O tome kako je diplomac Fizičkog fakulteta koji se nakon studija bavio programiranjem završio u oblasti biomedicine i prošao taj desetogodišnji put do danas, otkrivamo u nastavku teksta.

Vratimo se dakle deset godina unazad, u period kada napuštaš kompaniju Vast da bi dalje razvijao SBG. Da li si mogao da naslutiš u kakvu se avanturu upuštaš?

Iskreno, i ne baš, to je više bio proces nego trenutak. Pre nego što smo uopšte formalno osnovali kompaniju na projektu smo radili šest meseci do godinu dana. Zapravo, mislim da smo imali sreće što smo potcenili koliko je teško praviti globalnu softversku „biotech“ kompaniju tako da je svaki “oh, fuck” momenat uglavnom dolazio sa zakašnjenjem od godinu-dve dana. Potpuno smo potcenili koliko je ambiciozno ono što pravimo na svakom nivou i mislim da je to, sa ove distance, bilo veoma korisno pošto nismo bili paralizovani pred izazovom.

Tada ste odlučili i da deo tima bude stacioniran u Bostonu, dok je inženjerski deo u Beogradu. Da li, sa ove distance, vidiš još neke razloge zašto je to bio dobar izbor – osim kadrova i troškova?

Zapravo, u Beogradu se nalazi mnogo više od inženjering dela – u Beogradu je i kompletan Product Development i ono što je bio veliki iskorak, najveći broj bioinformatičara u kompaniji.

Kada smo počinjali, uz izvinjenje fakultetima koji su imali predmete koji su u nazivu imali “bioinformatika”, ona zapravo nije ni postojala u Srbiji, bar ne u onom obliku koji je nama bio potreban, tako da smo uz pomoć kolega, pre svega jednog od suosnivača Deniza Kurala koji se specijalizovao u „computational“ biologiji, počeli da gradimo talenat u oblasti koja ovde nije postojala. Sada, pak, pokušavamo da to iskustvo, iz industrijskog ugla, podelimo i sa fakultetima u Beogradu.

U tom trenutku znao si vrlo malo o bioinformatici? Da li je ta oblast isprva delovala zastrašujuće za nekog ko je studirao fiziku?

I danas nemam preterano duboko poznavanje bioinformatike i biologije, svakako daleko manje od kolega koje su se specijalizovale za istu i to im je svakodnevni posao, u industriji, ili u akademskim krugovima. Mislim da je srećna okolnost bila to što sam već imao desetak godina iskustva u softverskoj industriji, posebno u obradi velike količine ne baš tako uređenih podataka i pravljenja smisla od njih, tako da je ovo bio i logičan nastavak moje karijere.

Interesantno je i to što nikada zapravo nisam odlučio čime zapravo želim da se bavim, npr. očigledno je da se ne bavim fizikom koja mi je nekada davno bila prvi odabir i bio sam dovoljno arogantan da sam mislio (a i dalje mislim) da je moguće u bilo kojem trenutku skrenuti u kojem god pravcu neko poželi uz, naravno, dosta rada. Imao sam sreće da sam bio okružen brilijantnim partnerima i kolegama od kojih sam uvek mogao da dobijem dobar odgovor i smernice, tako da je efekat te moje arogancije i gluposti bio minimiziran.

Šalu na stranu, dobijao sam najbolje preporuke za čitanje i najviše sam učio od kolega sa kojima sam radio i to je bio konstantan proces koji i dalje traje.

Uprkos stručnosti, bilo je potrebno dosta vremena ne bi li SBG platforma bila prepoznata od strane lekarske i istraživačke zajednice?

Da, godine – daleko više nego što smo inicijalno očekivali. Kao i svaka striktno regulisana i zrela industrija i grana nauke, biomedicina i biofarma su konzervativne i pažljive i bilo je potrebno da izgradimo reputaciju unutar različitih ekosistema i dobijemo poverenje nekoliko ključnih igrača u svakoj organizaciji i zato smo uvek veoma oprezni oko toga kako komuniciramo šta radi Seven Bridges.

Poseban izazov je bio što smo bili i prilično napredni za većinu tržišta, odn. naša osnovna pretpostavka je bila da će biti sve više biomedicinskih podataka, pre svega sekvenciranih genoma, da će metodologije za analizu istih biti sve kompleksnije i zahtevnije i da će biti potrebno da neko pomogne istraživačima u struktuiranju i analizi tih podataka.

Srećom, to je bilo tačno, ali bih rekao da se naša vizija konačno i ostvaruje u prethodne dve ili tri godine i da se zaista dešava „tipping point“ gde je potpuno neophodno rešavati ovaj problem sistemski. Čisto primera radi, Deniz Kural je radio na 1.000 Genomes Project koji je bio prvi projekat analize ljudskog genoma na populacionoj skali i za ono što je u tom trenutku grupi vrhunskih istraživača bilo potrebno godinu i po dana u tom trenutku, danas je moguće uraditi za oko dan i po na Seven Bridges platformi.

Sa kojim ste se izazovima osim toga suočavali? Kako ste kao tim prevazilazili te momente?

Mislim da je svaki period nosio svoje izazove – u početku je to bio razvoj osnovnog proizvoda i validacija tržišta, potom inicijalni „fundraising“ i restruktuiranje kompanije i same grupe suosnivača, potom „scale-up“ u svakom pogledu – od zapošljavanja do stabilizacije finansija i nastavak rasta…

Ipak, mislim da nije postojao trenutak kada se nisam plašio za opstanak SBG-a pošto mi je to bio i posao i imali smo mnogo kriznih situacija, ali smo imali mnogo više uspešnih i srećnih trenutaka.

Moj recept za prevazilaženje istih je inesanica, nervoza, nedostatak fizičke aktivnosti… nije baš neki recept, zar ne? Mislim da je ok priznati da niko od nas nije iznad situacije i folirati se da postoji tri, pet, ili deset koraka koje nas stabilizuju u kritičnim situacijama čine naš život harmoničnim i uređenim, a pritom nas čine i otpornim na stres i neizvesnost. Meni je u tim trenucima najviše pomagalo vreme i razgovor sa meni bliskim ljudima i kolegama sa sličnim iskustvom, sve ostalo što bih rekao bi bilo apsolutni „bullshit“.

Osvrnimo se na trenutak na investicije – da li vas u budućnosti očekujete još neka?

To mi je zaista teško da predvidim, a nisam siguran ni da bih mogao da podelim čak i da sam i dalje operativno aktivan u Seven Bridges-u. Ono što svakako mogu da podelim jeste da je Seven Bridges trenutno veoma dobro kapitalizovan i da ne postoji bilo kakav finansijski pritisak na kompaniju.

Da li ste tokom godina morali da odustanete od nekih ideja?

O da, kako da ne. Kao i svaka kompanija, pogotovo mlada, pravili smo jako mnogo grešaka ali srećom smo neke stvari očigledno uradili i kako treba.

Rekao bih da je, u grubim crtama, razvoj proizvoda tekao u iteracijama gde smo najviše naučili kroz saradnju sa našim korisnicima i oni su odlučivali da li je ono što smo napravili imalo smisla ili ne. Sa druge strane, dobijali smo i konkretan „feedback“ i zahteve i pokušavali bismo da, ne uvek uspešno, ne opteretimo naše proizvode rešenjima koja su specifična za odr. korisnika. To je dodatno komplikovano u slučaju SBG-a pošto je domen veoma kompleksan i raznorodan, a i podršku našim korisnicima u korišćenju proizvoda je jedna od komponenti naše prednosti u odnosu na konkurenciju i uvek je izazov kako pomoći korisniku da reši svoj problem, a ne “zagaditi” same proizvode. Mislim da je ovo univerzalno za većinu „enterprise“ SaaS proizvoda.

Na samom početku razvoja proizvoda radili ste sa manjim laboratorijama i fakultetima. Ko su danas korisnici vaše platforme?

To nam je bila i jedna od prvih velikih lekcija – male laboratorije i istraživačke grupe su često “kratke” i po pitanju novca i po pitanju kadra, tako da zahtevaju mnogo podrške za nedovoljno mnogo novca i po pravilu su ugovori koji ne rastu, ili nestaju. Naravno, među njima je bilo i fantastičnih grupa sa kojima smo imali skoro nula potrebne podrške, ali to je bio model koji apsolutno nije skalirao.

Danas imamo tri osnovna segmenta na koje smo fokusirani i to su nacionalni programi (pozivi koji se rade na nivou države – npr. turski nacionalni program sekvenciranja genoma), javni programi/pozivi (velike, inovativne inicijative obično inicirane od strane grupe institucija ili ministarstva zdravlja – npr. Cancer Genomics Cloud projekat) i komercijalne institucije („biotech“ i „biopharm“ kompanije koje pre vrše istraživanja u oblasti novih terapija i lekova). Naravno, ovo je pojednostavljena segmentacija tržišta, ali daje određeni uvid u segmente industrije na koje smo fokusirani.

Šta vam je, sa druge strane, najveći izazov danas?

Opet, pošto nisam više operativno aktivan u kompaniji, mogu samo da pružim informacije iz druge ruke, ali rekao bih da su, iz mog ugla, najveći (i pozitivni) izazovi dalji rast i skaliranje biznisa i čini mi se da sve zaista ide u pravom smeru, ali je „biotech“ vrlo teška i izazovna industrija gde prodajni krugovi neretko traju od devet do osamnaest meseci – te će ključni izazovi biti strpljenje i dobra egzekucija.

Za mene lično, je, kao i uvek, najveći izazov organizacija vremena i fokus – ima toliko lepih problema za rešavanje.

Gde vidiš Seven Bridges u narednih godinu dana? Pravite li planove za dalju budućnost?

Rekao bih da smo na veoma jasnoj i stabilnoj putanji rasta. Pošto je Seven Bridges, fundamentalno, „data-driven“ kompanija to znači organizaciju još većih i kompleksnijih setova biomedicinskih podataka i mogućnost da još više pomognemo istraživačima u institucijama i biofarm kompanijama i damo im bolje alate za njihovo istraživanje. Želimo takođe i da se još više približimo kliničkim istraživanjima i onima zbog kojih smo sve ovo i počinjali – ljudima koji boluju od teških bolesti kojima su potrebni bolji i kvalitetniji lekovi i terapije.


Intervju sa Igorom jedan je od tekstova u serijalu posvećenom najuspešnijim domaćim startapima. Pored ove, možete pročitati i priče o nastanku kompanija kao što su Nordeus, FishingBooker, Vozzi, TradeCore i ActiveCollab, sa čijim osnivačima smo se razgovarali o najranijim počecima, izazovima u vezi sa podizanjem investicije ili skaliranjem biznisa, pa sve do razgovora o budućim planovima. 


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Upoznajte poslodavce

Microsoft je najpoželjniji IT poslodavac u Srbiji – slede Nordeus i Ubisoft

Ko su najatraktivniji IT poslodavci u Srbiji? Sajt Poslovi Infostud predstavio je rezultate svog prvog velikog istraživanja poslodavaca te vrste, a kompanija koja je osvojila najviše glasova ispitanika je Microsoft.

Ekskluzivno

Skupština usvojila ‘zakon o paušalcima’

Izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana koji se, između ostalog, odnose na paušalne preduzetnike i knjigaše, usvojen je u Skupštini Srbije. Mere podsticaja važiće od 1. januara 2020. godine.

Startapi i poslovanje

Dobra ‘Employer Branding’ strategija je HR sadržaj na marketinški način

Već neko vreme polemiše se o tome kako i na koji način bi odgovornosti i zadaci HR sektora i marketinga trebalo da se preklapaju kada je Employer Branding u pitanju. Čarobne formule nema, ali ima određenih 'caka' kako da obe strane budu zadovoljne.

Propustili ste

Ekskluzivno

Skupština usvojila ‘zakon o paušalcima’

Izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana koji se, između ostalog, odnose na paušalne preduzetnike i knjigaše, usvojen je u Skupštini Srbije. Mere podsticaja važiće od 1. januara 2020. godine.

Kultura 2.0

Retrospektiva 2019: Trendovi i događaji koji su obeležili prethodnu godinu

Još jedna zanimljiva godina polako nam se bliži kraju. Kako bismo sumirali proteklu 2019. godinu, predstavljamo vam retrospektivu ključnih događaja u prethodnih 11 meseci.

Gaming

Oni su Two Desperados, ima ih preko 30 i napravili su igru koju igra 30 miliona igrača širom sveta

Kada razvijete igru za 30 miliona ljudi predstavljate veoma respektabilno ime u rastućoj 'gaming' industriji. U ovom slučaju govorimo o beogradskoj kompaniji Two Desperados, sa čijim smo osnivačem imali priliku da razgovaramo.

Internet marketing

Kako kreirati kampanje sada kada Google Ads za Srbiju omogućava biranje mikro lokacija

Google je od nedavno omogućio oglašivačima da preko Google Ads platforme ciljaju pojedinačne gradove i regione u Srbiji. U nastavku teksta pročitajte kako to i da uradite.

Kultura 2.0

Istražujemo: Da li bi IT kompanije trebalo da odgovaraju na negativne komentare o sebi?

Radite u kompaniji i deo vašeg posla je komuniciranje sa (potencijalnim) zaposlenima? Znamo da vaš zadatak nije nimalo lak, pogotovo kada treba da odreagujete na krizu koju je izazvao nečiji negativan komentar. U tekstu koji sledi, razgovaramo kako da se postavite prema takvim komentarima i šta sa njima da radite.

Gaming

Domaća gejming scena vredna 50 do 100 miliona evra – sledi rast broja zaposlenih i dalji razvoj sektora

Organizacija 'Serbian Game Association' upoznala je domaću javnost i IT zajednicu sa stanjem u srpskoj gejming industriji za proteklu godinu.