Stefan Pajković (TradeCore): Tržište finansija nikada nije bilo otvorenije za inovacije

Stefan Pajković (TradeCore): U finansijama danas radi više inženjera od ekonomista, tu je prilika za domaće fintech startape

TradeCore nastao je kao startap koji omogućava fintech kompanijama brži izlazak na tržište finansija. Danas, ova kompanija razvija proizvode namenjene učesnicima na globalnom tržištu kapitala, a mi sa njenim osnivačem razgovaramo o počecima, razvoju kompanije u Srbiji i budućim planovima.

Bankarska industrija poslednjih godina značajno se promenila zahvaljujući fintech startapima i njihovim proizvodima, a industriji je svakako doprinela i PSD2 regulativa čiji ćemo uticaj tek osetiti u daljem razvoju finansijskog sektora. Svoju ulogu u procesu modernizacije plaćanja i kreiranja otvorenog bankarstva igra i domaća kompanija TradeCore sa kancelarijom u Beogradu.

Kako saznajemo, ideja za TradeCore rođena je u izraelskom gradu, ali je inicijalni tim okupljen u srpskoj prestonici – i to u trenutku kada je domaća IT scena krenula da doživljava eksponencijalan rast. Danas, ova kompanija zapošljava 70 ljudi koji rade na razvoju više fintech proizvoda koje koriste neke od najvećih i najpoznatijih trejding kompanija – pružajući im mogućnost da dodatno ubrzaju svoje poslovanje i ponude klijentima bolji uvid u podatke bitne za njihove transakcije.

Potencijal ovih proizvoda došao je i do investicionog fonda South Central Ventures zahvaljujući kojem je kompanija početkom prošle godine obezbedila investiciju od tri miliona evra. Stefan Pajković, TradeCore-ov direktor i osnivač, podelio je sa nama priču o nastanku kompanije, od najranijh profesionalnih početaka u Deutche banci, pa sve do dana kada se njegova kompanija součava sa brzim rastom i izazovima koje širenje posla nosi sa sobom.

Završio si tehnički fakultet u inostranstvu, prestižni UCL. Kako te je put odveo u finansijski sektor?

Često dobijam ovo pitanje i verujem da mnogima moj karijerni put deluje neuobičajeno, ali verovali ili ne, većina zaposlenih u bankama u Londonu su zapravo inženjeri. Investiciono bankarstvo, odnosno onaj deo bankarstva koji se bavi trejdingom i upravljanjem rizicima, skoro da u potpunosti zapošljava ljude sa tehničkih fakulteta i prirodnih nauka.

Po definiciji, inženjeri su ti koji rešavaju probleme, a kada se bavite finansijama i odlučujete u šta da investirate, kako da trgujete, koje rizike da preuzmete – upravo tu dolaze do izražaja veštine jednog inženjera. Ukratko, to su kvantitativne discipline, pa su inženjeri prirodno jako cenjeni. Ako imamo sve to u vidu, ne samo da nisam bio izuzetak, već sam bio standardni profil zaposlenog u toj industriji.

Sa prijateljima pokrećeš online brokersku kuću koju ste prodali za 50 miliona dolara. Koliko je ovaj exit bio presudan za tvoju dalju karijeru?

Svakako da je bio presudan i to u više dimenzija. Prepoznali smo idealan momenat da monetizujemo naš dotadašnji rad i to smo jako uspešno i učinili. Uspeh je sam po sebi potvrdio da je validno baviti se nečim novim, izazovnim, nečim za šta nisi siguran da li će da uspe, kao što je i dokazano da se rad i trud isplate.

Pored seta veština, jako specifičnih za ovu industriju, koje ni u kakvim drugim uslovima ne bih uspeo da razvijem, tu je i novčana sigurnost, koja nije zanemarljiv faktor. Štaviše, ona mi je omogućila dalje učešće i rad u svetu visokotehnoloških startapa.

Odakle se rodila ideja za TradeCore nakon tvog povratka u Beograd iz TelAviva i Londona?

TradeCore je upravo i pokrenut u Tel Avivu i to u trenutku kada je u Srbiji IT scena počela da doživljava bum. Izgleda da je ponovo momenat bio presudan. Te promene na tržištu, u kombinaciji sa ličnim razlozima i željom da sa svojom porodicom živim u Srbiji, dovele su do toga da preselim posao ovde i krenem praktično ispočetka.

U svojoj karijeri, u različitim ulogama, učestvovao sam u radu nekoliko fintech startapa i to iskustvo mi je omogućilo da ciljano pristupim jednom zajedničkom problemu koji ih sve povezuje.

Ispostavilo se da je svaki od tih startapa u početku trošio veliki deo kapitala i vremena na kreiranje jednog te istog seta funkcionalnosti koje su neophodne za poslovanje i omogućuju da se novi klijenti uvedu u posao, da se prima novac od njih, da se šalju transakcije na tržište kapitala itd. Upravo tu smo videli našu priliku i odlučili da kreiramo jedinstvenu platformu koja sadrži sve te potrebne funkcionalnosti, omogućavajući fintech kompanijama da brže izađu na tržište i ponude svoje usluge bez nepotrebnog trošenja resursa na infrastrukturu.

Koliko je bilo teško doći do prvih klijenata? Da li je tvoj impresivan rezime možda imao ulogu u tome?

Ni u jednoj industriji nije lako doći do prvog klijenta, a u finansijskoj je to možda za dozu i komplikovanije. Naša kompanija je jako specifična, budući da pravimo proizvode u okviru kojih se čuvaju svi podaci o klijentima, finansijskim transakcijama itd, pa je pre svega potrebno izgraditi visok nivo poverenja. Moje iskustvo u industriji i široka mreža kontakata, značajno su doprinele da uspešno prevaziđemo taj prvi izazov.

Vaši prvi investitori bavili su se investicionim bankarstvom u firmama kao što su JP Morgan i Goldman Sachs. Kako je izgledao čitav proces sa tvoje strane?

Proces dobijanja prvih investicija je jednako izazovan kao i proces traženja prvih klijenata. Znajući to, nekih šest meseci, pre nego što je TradeCore zvanično osnovan, radio sam na kreiranju MVP-ja koji sam predstavljao potencijalnim investitorima iz svoje mreže kontakata stečenih u dotadašnjoj karijeri. To nam je značajno pomoglo da dođemo do prvog novca kojim smo finansirali naš rad.

TradeCore danas čini 70 zaposlenih koji rade na razvoju i daljoj distribuciji osnovnih proizvoda kompanije – platformama BorkerIQ i BrokerCloud.

Izjavio si jednom da TradeCore ima zadatak da ‘pravi cigle od kojih će se graditi novi servisi koji rasparčavaju banku’. Šta to znači?

Živimo u vremenu kada se, na neki način, redefiniše celokupan koncept novca, koji neminovno prati i rasparčavanje banaka. Širom sveta, politika regulatora se menja na način koji dozvoljava ulazak novih učesnika na finansijsko tržište, pa banke dobijaju konkurenciju. Veliki broj usluga, koje su standardno nudile samo one, danas imaju mogućnost da nude i kompanije koje nemaju punu bankarsku licencu, a među njima ima i dosta startapa koji nude usluge investiranja, pozajmljivanja, štednje i slično.

Verujemo da se upravo tu krije budućnost novca i, kada je reč o njoj, tek smo na početku – i tržište i TradeCore. Dva naša primarna proizvoda su BrokerIQ i BrokerCloud. BrokerIQ je platforma koja omogućava učesnicima na globalnom tržištu kapitala i kompanijama koje pružaju finansijske usluge pojedincima da prate svaki segment svog biznisa i njegovog rasta, omogućavajući im da onboard-uju nove klijente i upravljaju njima u skladu sa regulativom.

BrokerCloud je servisna platforma (platform-as-a-service), koja značajno olakšava gradnju savremenih i visoko kvalitetnih finansijskih proizvoda. Naša platforma klijentima apstraktuje i rešava kompleksnu poslovnu logiku, omogućavajući im da se fokusiraju na ono što je najvažnije: akviziciju i retenciju. Najznačajniji servisi koje ova platforma nudi su: Identity Verification, Wallets and Ledgers, Virtual Bank Accounts, Payments, Card Issuing i Investing.

Ljudi su često skeptični oko novih proizvoda i usluga u vezi sa finansijama. Kako rušite barijere u njihovoj svesti?

Interesantno pitanje. Moram reći da istinitost ove tvrdnje varira od države do države, od kulture do kulture. Postoje države gde se nove finansijske usluge vrlo brzo prihvataju i implementiraju, a tu su i one gde to ide dosta teže. Pored kulture i navika, dosta zavisi i od percepcije rizika. Mi klijentima omogućavamo da kreiraju finansijske proizvode koji imaju jednostavnost Instagrama, a moć tradicionalne banke.

Ta iskoristivost i korisničko iskustvo su ono što pomaže da se ruše barijere i rizik drugačije percipira jer kada neka kompanija nudi uslugu koja je deset puta bolja od one koju trenutno konzumirate, šta god bile vaše bojazni, želećete da je probate. Naravno, odgovorno poslovanje podrazumeva da se mnogo investira u bezbednost za klijente i važno je da se bezbednosne zaštite koje naša infrastruktura pruža njima redovno i komuniciraju.

Šta je po tvom mišljenju ključno za brži razvoj inovativnih produkta na našem području?

Moje kolege i ja učestvujemo aktivno na lokalnoj sceni, na raznim predavanjima, okupljanjima, konferencijama i slično i trudimo se podržimo inicijative koje su usmerene ka jačanju preduzetništva u našoj državi. Vodeći se svojim iskustvom iz startap habova, Londona i Tel Aviva, ubeđen sam da su najveći motivacioni faktor za preduzetništvo upravo uspešni startapi, a naročito oni koji taj svoj uspeh dele sa zaposlenima i za čitavom zajednicom.

Zbog toga se trudimo da delimo znanje i iskustvo i edukujemo naše mlade talente, dajući im predstavu o tome šta je startap i kako funkcionise svet visokotehnološkog preduzetništva.

Koje su najveće prednosti, a koje najveće mane kada posluješ iz Srbije?

Srpska startap scena je još uvek mlada, što sa sobom nosi očekivane prednosti i mane, ako insistiramo da ih deklarišemo kao takve. S jedne strane imate to uzbuđenje stvaranja nečega što bi moglo biti veliko, otvaranja raznih mogućnosti i prevazilaženja prvih prepreka. S druge strane, taj proces nekada može da bude i iscrpljujući.

Potrebno je da celo društvo i država nastave da se prilagođavaju promenama i kreiraju dobru sredinu za razvoj tržišta – od ulaganja u obrazovni sistem, preko olakšavanja rada preduzetnicima i do različitih podsticaja. Imamo sreću da je ova potreba brzo prepoznata i da se konstantno primećuje napredak.

U međuvremenu, moraćemo da se nosimo sa određenim preprekama u poslovanju koje su, nažalost, često vezane i za to što naša država ne pripada Evropskoj uniji.

Šta vam je u ovom trenutku najveći izazov za kompaniju, interno i eksterno?

Tržište se razvija neverovatnom brzinom i jako je izazovno da, kao kompanija sa globalnom klijentelom, ispratimo sve te promene, a usput konstantno ulažemo u dalji razvoj proizvoda, pronalazimo nove klijente i ostanemo konkurentni.

S druge strane, kada je reč o internim izazovima, borimo se sa promenama koje donosi brz rast. Kada vam se desi ta prekretnica i od male kompanije sa gotovo porodičnom atmosferom postanete kompanija sa većim brojem ljudi koja mora da usvoji i neke nove obrasce rada i ponašanja, to može da bude jako izazovno.

Gde vidiš TradeCore za godinu dana i kako izgledaju planovi za naredni period?

U narednom periodu želimo da radimo na postavljanju novih standarda u industriji, i napravimo još veći iskorak u odnosu na prethodne godine. To podrazumeva rad na novim proizvodima i učešće u različitim projektima, o kojima ćemo uskoro moći da kažemo nešto više.

Intervju sa Stefanom treći je u serijalu tekstova nakon Fishingbookera i Nordeusa sa osnivačima domaćih startapa koji su izgradili uspešne kompanije, a sa kojima se prisećamo najranijih početaka, izazova oko podizanja investicije ili skaliranja proizvoda, pa sve do razgovora o budućim planovima. 

Tekstu je doprineo i kolega Marko Crnjanski 

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Karijere

5 razloga zašto paušalci ne veruju izmenama zakona i zašto se javno bune protiv njihovog usvajanja

Svako ko je prisustvovao otvorenim razgovorima povodom donošenja novih zakona o poslovanju i oporezivanju paušalaca ima samo jedan pridev - zapaljivo. Suprostavljene strane diskutovale su o zakonskim predlozima, a šta je to što paušalci ističu kao najveće probleme, pročitajte u nastavku ovog teksta.

Kultura 2.0

Horor priče iz industrije: Plata koja nikada nije stigla

Želite da promenite firmu jer više nema šta da vam ponudi? Ja bih, na vašem mestu, ponovo razmislio - ko zna šta vas čeka u sledećoj.

Startapi i poslovanje

Da li je zbog ‘paušala’ na pomolu novi egzodus programera i digitalnih stručnjaka?

Od svih dilema koje poslednjih mesec dana potresaju domaću IT zajednicu, jedna od najizraženijih i najstrastvenijih glasi - otići ili ostati?

Propustili ste

Netokracija

Zakonske osnove za razvoj ‘online’ trgovine u Srbiji su postavljene – web trgovci traže smanjenje sive ekonomije

Treća Netokracijina konferencija posvećena digitalnoj trgovini i budućnosti ove oblasti počela je jutros u prostorijama Naučno-tehnološkog parka. Dvadeset ovogodišnjih predavača publici će predstaviti rešenja i proizvode, govoriće o promenama koje novi zakoni donose za sve digitalne trgovce i podeliti konkretne savete za unapređenje poslovanje web prodavnica.

Internet marketing

Šta je korisnička persona i zašto je presudna za uspeh vašeg digitalnog proizvoda?

Često imam priliku da vidim kako se proizvod oblikuje u odnosu na pretpostavke o tome šta korisnicima treba. U najvećem broju slučajeva pokaže se da su one pogrešne, ali tek kada proizvod izađe na tržište. Ipak, ta situacija se može izbeći.

Startapi i poslovanje

Emitto obećava 10x veći CTR jer sadržaj plasira tamo gde su korisnici – u njihove direktne poruke

Oglašavanje putem društvenih mreža je sve skuplje, e-mail marketing ne donosi iste rezultate kao pre, pa čitava industrija traži alternativne kanale oglašavanja - među kojima su i direktne poruke. O tome zašto je 'dark social' sve popularniji, razgovaramo sa osnivačem startapa Emitto.

Startapi i poslovanje

Tesla Nation: Platforma za networking, poslove i konsultacije bila je logičan korak za Startit

Sinoć su u beogradskom Domu omladine premijerno objavljeni prvi rezultati novog projekta iza kojeg stoji SEE ICT - Tesla Nation. Vukašin Stojkov podelio je sa publikom kako će ova platforma pomoći Srbiji da se rebrendira kao 'go-to' destinacija za tehnološko znanje.

Startapi i poslovanje

Dobra ‘Employer Branding’ strategija je HR sadržaj na marketinški način

Već neko vreme polemiše se o tome kako i na koji način bi odgovornosti i zadaci HR sektora i marketinga trebalo da se preklapaju kada je Employer Branding u pitanju. Čarobne formule nema, ali ima određenih 'caka' kako da obe strane budu zadovoljne.

Kultura 2.0

Stuberi: YouTube uspeh nisu pregledi već odnos prema publici

Ako niste tinejdžer ili svoje slobodno vreme ne provodite istražujući YouTube, verovatno ne znate da domaću scenu na svakih mesec, dva zahvata prava ‘drama’. Sa druge strane, pak, stoji kanal 'Stuberi' koji prati skoro milion ljudi, a koji se ne služe tim trikovima. Oni su za Netokraciju podelili svoju priču.