Vukan Simić (FishingBooker): Svaki dan na posao dolazi 80 ljudi koji veruju u ono što stvaramo – to je naš najveći uspeh

Beograd, 2013. godina. Vukan Simić je svež diplomac ETF-a koji, kako kaže, nije znao šta da radi. Sa jedne strane stajala su očekivanja porodice da gradi karijeru na standardni način, a sa druge, njegova želja da se to i ne desi jer nije pronašao kompaniju po svojoj meri.

“Još kao srednjoškolac voleo sam da isprobavam biznis ideje, da testiram različite koncepte. Nijedna od njih nije bila preterano uspešna, ali sam puno učio, naročito u domenu rezervisanja usluga“, objašnjava Vukan u razgovoru za Netokraciju.

Tada, na toj svojoj profesionalnoj prekretnici, odlučio je da uradi isto – da testira biznis ideje i vidi da li bi neka od njih mogla da preraste u nešto veće. Tako je nastao jedan od najuspešnijih srpskih startapa – FishingBooker. U nastavku teksta sa Vukanom se prisećamo kako je sve počelo i, možda još važnije, analiziramo kako se posao razvija danas.

Ideja o turističkim uslugama rezervisanja ribolova se pokazala kao najuspešnija, što je prilično zgodno jer si oduvek voleo taj sport?

Vukan: Moj deda je imao brod na Savi i mali čamac. Ja sam veći deo godine provodio u Torontu, jer je moja porodica tada živela u Kanadi. Međutim, leta sam provodio u Beogradu i u selu kada bih sa dedom išao na pecanje. Pored toga, imali smo i vikendicu u Ulcinju, a komšija, koji je inače bio profesor statistike na Matematičkom fakultetu, takođe je jedan od najstrastvenijih ribolovaca koje poznajem. On je danima bio na plaži, čekajući savršen ulov, a kada sam imao dvanaest godina najveća zabava na svetu bila mi je da gledam kako peca ajkule. Zbog svega toga pecanje mi se “zavuklo pod kožu”.

Odnos prema kompjuterima i programiranju, sa druge strane, nije toliko ljubav koliko je nešto što mi je išlo lako i prirodno. Igrao sam video igre, čitao sam tutorijale, nije mi bilo teško da se snalazim i matematika mi je oduvek išla dobro, a uz to sam poznavao i marketing.

To je, izgleda, bila dobra kombinacija.

FishingBooker ste razvili sami – ti i tvoj tim. Nikada niste uzeli investiciju, da li ste je uopšte i tražili?

Vukan: Jesmo je tražili, ali nismo došli do taga da je uzmemo. Zatim smo došli u situaciju da nam više nije bila potrebna, a ista situacija je i u ovom trenutku.

Ipak, o investiciji bismo razmišljali u dva slučaja: kada bismo pred sobom videli veliku priliku za koju su potrebna ogromna ulaganja i koja bi mogla da nestane jako brzo. Drugo, kada bi firma bila pred rizikom da propadne i kada bi morao da je spasiš i pronađeš neke alternativne izvore finansiranja.

Nama je cilj da trajemo, da imamo biznis i za deset godina, a trenutno se ne susrećemo ni sa jednim od pomenutih scenarija.

Savladali ste konkurenciju bez investicije?

Vukan: Da, a to se desilo iz nekoliko razloga. Jedan od njih je to da je naš novac ovde vredeo tri, četiri puta više nego njihov novac. Hiljadu dolara ovde i tamo nije isto.

Još jedna bitna stvar je veličina tržišta. Mi nismo ciljali da disrupt-ujemo transport ili nešto treće. Mi ne ciljamo na tržište vredno sto milijardi dolara i samim tim sposobnost bilo koje firme da digne veliku rundu, a da investitori očekuju dobar ROI, je manja jer je samo tržište manje. Nismo se takmičili sa velikim travel kompanijama, već sa startapima koji dignu seed rundu – a sa time smo itekako mogli da se nosimo.

Vremenom smo izrasli u to da je prilika dovoljno mala, a mi smo dovoljno jaki na tržištu, da sposobnim i jakim preduzetnicima više nije atraktivno da ulaze u to tržište. Upravo iz tog razloga danas nemamo direktnu konkurenciju.

Jednostavno, kod ovakvog online marketplace-a ima prostora za najviše dva igrača koji, u suštini, preplavljuju Google, Facebook i ostale marketing kanale oglasima, tako da onima koji nemaju odgovarajuću podršku i korisničko iskustvo postaje neprofitabilno da se oglašavaju i ako ne dignu velike runde investicije, oni ne mogu da prežive niti mogu da dođu do klijenata koji bi im dali validaciju, što je vrlo nezahvalna pozicija.

To je problem kokoške i jajeta koji je nerešiv.

Kažeš da vam je pomoglo to što ste iz Srbije. Kako kapetani reaguju na to kada im kažete odakle poslujete?

Vukan: Definitivno nije isto kao da radiš u njihovom rodnom gradu, postoje kulturološke razlike. Sarađujemo sa ljudima iz 90 država i rad sa njima se definitivno razlikuje, čak i ako oni dolaze iz iste države jer, npr. ljudi iz Majamija se razlikuju u odnosu na one iz Čikaga.

Srbija je daleko od Sjedinjenih Američkih Država i Australije odakle dolazi više od polovine naših korisnika i otežavajuća okolnost je to što si fizički udaljen od ljudi sa kojima radiš. Jednostavno, nema lakog načina da dođeš do Meksika ili Australije. Ne treba zaboraviti i na vremenske razlike i u tom domenu poslovanja postaje sve teže.

Naše iskustvo je, sa druge strane, pokazalo da te klijenti posmatraju kao stranu firmu. To da li si ti iz Srbije, Italije ili neke druge zemlje u Evropi – njima je svejedno. Gledaju te kao na nekog iz Evrope, a to sa sobom ne vuče ni pozitivne ni negativne stvari. Radije bi poslovali sa nekim iz svoje države, verovatno iz patriotskih razloga, ali nemaju problem da posluju sa strancima.

Da li FishingBooker i dalje raste?

Vukan: Biznis se ne utrostručava svake godine kao na početku, naravno, ali i dalje ima zdravu stopu rasta s obzirom na našu istoriju poslovanja. Mi poslujemo već nekoliko godina, tako da je bilo vremena da se to zavrti.

Ipak, tim raste?

Vukan: Da, sada nas ima malo više od 80, što je skoro duplo više u odnosu na prethodnu godinu. To jeste sjajno, ali sa druge strane je veliki izazov za profitabilnost.

Od faze rasta zavisi koji će se deo firme najviše povećavati. Trenutno najviše raste podrška, budući da dolazi turistička sezona. Tokom zime i jeseni bila je velika ekspanzija product dela kompanije. Zavisno od trenutnih potreba firme imamo fokus na određene delove. Zahtevi određenih sektora nekada se pojačaju, zatim smanje i tako u krug.

Mnogo više ima ljudi koji se bave odnosima sa klijentima, marketingom, prodajom, podrškom i slično, to je ono što u najvećem delu čini FishingBooker. Sa druge strane, product i engineering timovi imaju ukupno 16 članova i njih namerno održavamo malim. Postoji hiljadu i jedna stvar stvar koju bismo mogli da uradimo, ali baš iz razloga što želimo da budemo agilni mi sami ograničavamo veličinu određenih timova kako bi oni bili brzi i efikasni.

Što je veći tim, što je veća kompanija, to ima više barijera u komunikaciji. Dok ne osetimo da je zdravo širiti tim čak i po cenu nerealizacije nekog projekta nećemo primati nove ljude. To je luksuz koji imaš ako ne moraš da digneš investiciju za šest meseci da ne bi bankrotirao.

Pitate li kandidate na razgovoru za posao da li znaju da pecaju? Da li je ovo jedan od preduslova za posao u FishingBooker-u?

Vukan: Pitamo iz radoznalosti, ali uglavnom ne znaju. Međutim, mi ih vodimo na pecanje i onda se brzo upoznaju sa sportom.

Mišljenja sam da, ukoliko želiš da imaš ljude koji misle svojom glavom, vrlo je bitno da upoznaju proizvod koji prodaju. Svaki tim i svaka uloga će imati različit pogled na to iskustvo – inženjer će bolje razumeti klijente, neko iz prodaje će bolje shvatiti zakonitost tržišta i slično. Ali, to iskustvo je vrlo relevantno. Verovatno će i kompanije koje prodaju alat svoje zaposlene naučiti kako da zakucaju ekser ili nauče nešto o tom alatu – pa tako i mi, ovo je naš način.

Šta vam je u ovom trenutku najveći izazov za kompaniju?

Vukan: Komunikacija sa velikom količinom partnera (kapetana) koju imamo svuda po svetu. To je jedan veliki izazov. Mi smo, pored toga, de facto autoritet u industriji rezervacija ribolovačkih tura, a sve to radimo iz zemlje koja nema jaku industriju ribolovačkog turizma. Trebalo je izgraditi bazu znanja i strategiju PR-a i komunikacija prema tim partnerima, odnosno celokupni product marketing, a to je veliki izazov.

Šta vas interno najviše muči?

Vukan: Ima puno stvari i, što je najgore, stalno se menjaju.

Kako raditi sa najboljim ljudima? Kako ostati profitabilan kada ih dovedeš? Kako rasti, a da ostaneš relevantan? Kako rešavati probleme koji nastaju dok rasteš? Kako održati internu kulturu da bude kvalitetna i da standardi budu visoki uprkos tome da stalno dolaze novi ljudi To su izazovi koji se stalno menjaju i bilo bi lepo da možeš da imaš samo jedan, ali to se stalno menja.

Koliko je teško izgraditi kompanijsku kulturu na način na koji je FishingBooker to uradio?

Vukan: To je nešto što ne možeš da izgradiš, time se konstantno baviš. To je slično pitanju kako da smršam. Redukuj ishranu, ali ćeš nakon toga i dalje morati da vodiš računa o tome šta jedeš i da trajno usvojiš neki zdraviji životni stil. Ista je stvar i sa kompanijskom kulturom – nema rešenja i nema odredišta, stalno radiš na tome.

Negujete li uz to i kulturu inovacija?

Vukan: Svako ko želi može da zakupi konferencijsku salu, okupi tim lidere i izloži svoju ideju. Imamo interni sistem za komunikaciju i ako ideja dobije podršku različitih timova taj pitch se analizira dublje i vrlo često se realizuje. Jedino pravilo koje imamo prilikom je da moraš da odvojiš vreme da detaljno istražiš i obrazložiš svoju ideju.

Gde je FishingBooker za godinu dana? Pravite li planove za dalju budućnost?

Vukan: Fokus je na dve stvari: kvalitetu i proizvodu. Kada kažem kvalitet to se odnosi na sve delove poslovanja firme. Mi smo počeli kao vrlo snalažljiv startap i pravili smo kompromise apsolutno svuda – u marketinškoj strategiji, u proizvodu, svuda je bilo rupa. Kada želiš da tvoj brend asocira na neki kvalitet moraš da u nekom trenutku moraš da pokrpiš te rane startap propuste i kompromise. Zato je za sledeću fazu našeg razvoja rezervisano postavljanje tih temelja i na nivou kulture i na nivou proizvoda, marketinga, usluge koju nudimo, ponude, partnera, jednostavno svega.

Što se tiče daljeg razvoja i planova za neki duži vremenski period, uvek imamo nekoliko bočnih inicijativa koje još uvek nismo potpuno validirali da bih mogao da kažem da je to pravac u kom se razvijamo. Dakle, imamo aktivne inicijative , ali sam vremenom naučio da o tome ne bi trebalo da govorim dok se ne realizuje.

Ipak, imaš dovoljno razloga da se osećaš ponosnim. Da li se tako i osećaš?

Vukan: Da. Najponosniji sam što svaki dan 80 pametnih ljudi dođe na posao, što su usmereni ka razvoju FishingBooker-a, što smo potpuno nezavisni i što i dalje imamo priliku da sarađujemo. Najponosniji ću biti ako to isto budem mogao da kažem za pet ili deset godina.

Intervju sa Vukanom prvi je u serijalu tekstova sa osnivačima domaćih startapa koji su izgradili uspešne kompanije, a sa kojima se prisećamo najranijih početaka, izazova oko podizanja investicije ili skaliranja proizvoda, pa sve do razgovora o budućim planovima.