Ilija Studen (ActiveCollab): Kompaniju u Srbiji vodiš kao da rešavaš zbirku zadataka bez odgovora - u suprotnom bi bilo dosadno

Ilija Studen: Kompaniju vodiš kao da rešavaš zbirku zadataka bez odgovora – u suprotnom bi bilo dosadno

Osnivač jedne od najuspešnijih IT firmi u Srbiji 'A51', govori u velikom intervjuu za Netokraciju o nastanku ove kompanije koja razvija ActiveCollab, Project Management softver za klijente kao što su NASA, Microsoft i Apple.

Novosadski ActiveCollab je još od svog osnivanja 2006. godine, kada je bio open source projekat, izrastao u alat za projektne menadžere i kolaboraciju koji je tokom 13 godina na inostranom tržištu pronašao put do čak 50.000 timova velikih svetskih brendova.

Kao i u većini uspešnih priča, ni njihov put nije bio popločan samo idealnim momentima – bilo je tu mnogo izazazova poput donošenja važnih i nekada teških poslovnih odluka, finansiranja, prevazilaženja ostalih problema i slično. Uprkos tome, ActiveCollab danas ima oko 50 zaposlenih i bogati portfolio svetski poznatih kompanija koje koriste njihov proizvod.

Ilija Studen, nekada ambiciozan student iz Novog Sada, a sada uspešan programer i preduzetnik (kako za sebe voli da kaže – osim dela o preduzetniku, to smo mi dodali), u velikom intervjuu za Netokraciju priseća se svojih akademskih dana kada je zajedno sa kolegom Goranom Radulovićem došao na ideju koja je kasnije pretočena u jednu od najuspešnijih srpskih IT kompanija.

Ovako je tekao njihov razvojni put.

Sećaš li se šta si kao dvadesetogodišnjak želeo od fakulteta? Kakve su ti bile ambicije?

Samo studiranje smatram neprocenjivim, ali se ne sećam da je taj period bio usmeren nekom konkretnom ambicijom. Prva godina je bila čisto studentska – predavanja i vežbe, kolokvijumi i ispiti i jako interesovanje za programiranje i web poneseno od ranije. U drugoj godini to interesovanje me je dovelo među grupu studenata koji su radili multimedijalne (uključujući i web) projekte za fakultet i tu sam se pronašao, shvativši šta želim da radim i sa kakvim ljudima.

Treću godinu fakulteta nisam upisao…

To je bio trenutak kada se javila ideja za ActiveCollab, zar ne? Koliko ti je u tome pomogla Basecamp platforma koja je i tada postojala?

Taj period bio je karakterističan po tome što sam imao puno započetih malih projekata i vrlo malo završenih. Ono što je kasnije postalo ActiveCollab nastalo je kao jedan takav projekat.

Što se tiče Basecamp-a, koncept mi je delovao prilično jednostavan – blog plus „to-do“ lista zapakovani u fasciklu zvanu projekat, i bilo mi je čudno zašto ne postoji više sličnih alata. S obzirom na to da se ta platforma plaćala, a ja od „freelance“ projekata nisam imao dovoljno da garantujem mesečnu naplatu, napravio sam sebi okruženje koje spaja pomenute elemente. Nije delovalo teško, jer sam svoj blog sistem već bio napravio, koristio i puno naučio u tom procesu. Počelo je kao jedan takav projekat u čijoj izradi i razvoju mi se ubrzo pridružuje u kolega Goran Radulović.

Goran i ti te 2006. godine započinjete razvoj open source projekta koji će vremenom prerasti u nešto mnogo više. Kako je tekao dalji razvoj?

Put od te godine do sada bio je prilično dug, pun raznih problema, uspona i padova. Za sve to vreme promenili smo dva oblika licenciranja (2007. na komercijalni i 2013. na pretplatu), a sada iteriramo nad pretplatnim modelom, budući da se tržište i očekivanja korisnika stalno menjaju.

Tržište na kome se takmičimo (softveri za produktivnost i saradnju) jedan je veliki, lepi, crveni okean sa stotinama konkurenata, koje ne miruje (i, priznajem, bilo bi dosadno da nije tako). Na sve to, bavljenje „unutrašnjim poslovima“ je nešto što je stalno u pokretu. Ljudi, proizvod, procesi, odnos sa mušterijama, pravljenje „klime“ da organizacija može da opstane i raste – sve je to jedna velika „zbirka zadataka“ koja se stalno menja i ne dolazi sa rešenjima.

Kompanija ActiveCollab danas zapošljava oko 50 ljudi koji svakodnevno rade na održavanju, daljem unapređenju softvera kao i marketingu za internacionalna tržišta.

Ipak, te zadatke prilično dobro rešavate čim vam je jedan od klijenata Apple? Kako ste se probijali među konkurencijom?

Velika imena među klijentima dolaze kao deo miksa više stvari. Neke od njih privuče i to što njihov IT može da podesi softver kod njih na infrastrukturi, što većina konkurencije ne radi, a naš softver im pruža .

Da pojasnim: naš model se u početku svodio na prodaju licence koja kupcu daje pravo da instalira jedan ActiveCollab kod sebe na server. Taj model prodaje i dalje imamo, ali smo 2013. krenuli u prelazak na SaaS. U osvrtu, prelazak se „završio“ negde 2017. ili 2018. godine, jer gašenje prodaje licenci ne bi napravilo značajan udar na primanja. Zadržavamo ga zato što i dalje postoji grupa mušterija koja ne može na SaaS zbog zakonske regulative i sigurnosti, a mi imamo problem da im tek tako „okrenemo leđa“.

To bi značilo i novčani udar na kompaniju, zar ne? Kako se, pak, borite na tom finansijskom polju?

Naravno. Kada se pogleda unazad, finansiranje je imalo veliki uticaj na to šta i kako radimo. Komercijalizacija proizvoda 2007. godine je urađena kako bi oko istog mogla da se napravi kompanija koja će ga razvijati i podržavati. Da je pristup kapitalu iz Srbije sličan onome što imamo danas, možda nije moralo tako da se odmota. Ipak, od osnivanja, do danas, ActiveCollab nije uzeo dodatne investicije niti je menjao strukturu vlasništva (dva osnivača, podeljeno na ravne časti).

To, pak, podrazumeva da rastemo iz ostvarnih prihoda, što sa sobom nosi izvesna očekivanja po pitanju tempa rasta i stvari koje mogu da se urade. „Bootstrap“ uglavnom nije „leja“ za hiper-rast. Naravno, ima primera gde je i to moguće, ali mi nismo jedan takav primer. Dakle, mi smo tu već skoro 15 godina i rastemo, ali ne tempom kojim rastu neki konkuretni, posebno oni koji su uzeli veliku količinu sredstava. I, ne žalimo se. Nemamo neke pogodnosti koje dolaze sa investicijama, ali ni izvesne probleme koji takođe stižu u paketu.

Kako izlazite na kraj sa tolikom konkurencijom?

Bilo je lakše kada nas je bilo malo. Veliki rast našeg segmenta je došao od korisnika koji ili nisu koristili alate za upravljanje projektima uopšte, ili su koristili Excel tabele ili mail-ove i rokovnik. Lepa stvar kod ovog segmenta je to što postoje izražene korisničke potrebe i ljudi su spremni da plate kako bi dobili određeno rešenje.

Takvo polje za igru volim. Moderan B2C, „gaming“ i ostala tržišta gde ljudi nevoljno plaćaju softver bi iscedili život iz mene vrlo brzo. Ljudi dolaze zato što im takav softver treba, a proizvodi zato što misle da mogu da zadovolje njihove potrebe. U jednom periodu će doći do velike čistke i spajanja, ali smo još uvek u fazi Divljeg zapada i to je zanimljivo na svoj način.

To znači i da kvalitet softvera uvek mora biti veoma visok. Koliko je to teško održavati?

Izlazak na tržište je složena stvar. S jedne strane je proizvod, s druge način na koji ga nudimo tržištu. Ni jedna ni druga stvar ne smeju da miruju. Ukoliko se desi da razvoj i probavanje stanu na duži period, gubi se trakcija. Nju je moguće vratiti, ali nema garancija i proces može da traje godinama.

Da li je to česta greška koju startapi prave? Šta, sa druge strane, nova generacija srpskih SaaS startapa radi dobro, a šta loše?

Ne znam puno lokalnih primera, pa ne mogu tako da komentarišem, ali mogu da se držim opštih saveta: pričajte sa ljudima, sagledajte njihove potrebe i zajedno sa njima dođite do rešenje. Možda vam ne treba „seed“ novac, ako možete da nađete korisnika koji će da vam plati za rešenje ranije. Pozovite korisnike u proces razvoja i od toga napravite zajednicu. Postavite tehniku i procese odlučivanja tako da ste uvek u stanju da možete da eksperimentišete sa poslovnim modelom. Iterativan razvoj je u načelu bolji od „big-batch“ razvoja.

Da li je ta izolovanost od domaće startap zajednice namerna?

Nije, na relaciji sam porodica – ActiveCollab i ima vrlo malo vremena za bilo šta drugo. Možda se jednog dana miks promeni, ali za sada sam srećan što mogu da budem tu i gledam klince kako rastu.

Stefan Đaković
Ilija je dao i opšte savete svima koji su već uveliko u startap svetu, posebno istakavši da je ključno pričati sa ljudima uz sagledavanje njihovih potreba kako bi se došlo do traženog rešenja.

Koji su trenutno najveći izazovi za kompaniju, da li su to nova zapošljavanja ili održavanje kvaliteta proizvoda?

Imamo dosta stvari za rešiti, mogućnosti za napraviti, ljudi za privući i to će uvek biti poslovna svakodnevica. Mislim da imamo prilično jasnu ideju onoga što ActiveCollab treba da bude – projektno i kolaborativno rešenje pre svega za agencije i timove koji pružaju i naplaćuju profesionalne usluge.

Znamo da smo na istoj talasnoj dužini sa korisnicima i tržištem, zato što imamo pozitivne povratne reakcije na mogućnosti koje su razvijane da se uklope u tu sliku. Ono što nam je glavni posao u predstojećem periodu je da ne izgubimo to iz vida i radimo na tome da uđemo u prva tri alata koja ljudima padaju na pamet kada pomisle da im treba organizacioni alat za agenciju. Održavanje takvog tipa fokusa nije lak posao, posebno kako tim bude rastao.

Za kraj, gde vidiš ActiveCollab u narednih pet godina?

Pet godina je dosta dalek horizont, posebno na tržištu gde ima toliko igrača kao u našem. Ne znam kako će se stvari odmotavati, ali se nadam da će se alati za rad na projektima generalno pomeriti ka davanju više odgovora od postavljanja pitanja i da će omogućiti timovima da bolje sarađuju zajedno. Ključ kvalitetne saradnje i dalje leži van alata, u članovima tima i njihovim interakcijama.

Iako je 2025. godina daleko, 2020. nije i za nju imamo prilično jasne ciljeve. „Workload!“ i štoperice su samo jedan deo priče o boljoj vidljivosti i organizaciji posla, kao i naplati za ono što je urađeno. U 2020. planiramo dalje da produbljujemo te teme. Nećemo ignorisati ni reč koja stoji u imenu proizvoda – saradnju. Kako se stvari slažu, deluje mi da će 2020. biti godina u kojoj ćemo napraviti veliki napredak na tom planu.


Intervju sa Ilijom peti je u serijalu tekstova, nakon intervjua sa osnivačima startapa Nordeus, Fishingbooker, Vozzi i TradeCore koji su vremenom izgradili uspešne kompanije – a sa kojima se prisećamo najranijih početaka, izazova oko podizanja investicije ili skaliranja proizvoda, pa sve do razgovora o budućim planovima.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

E-prime povećao proizvodnju električnih bicikala i proširio proizvodni pogon – sledi dalji izvoz u EU

Priču kompanije E-prime pratimo gotovo od samog početka njihovog poslovanja, od pre nešto više od dve godine kada smo prvu put uradili intervju o ovim e-biciklima. U međuvremenu, kompanija je znatno porasla, zaposlila nove ljude, proširila proizvodnju i počela da izvozi svoje proizvode, a to je bio dovoljan razlog da se sa osnivačima opet nađemo na kafi i popričamo o novitetima.

Gaming

Kako je RUR od lokalne ekipe iz igraonice postao uticajni regionalni gejming medij

Već dvadeset godina organizacija RUR bavi se popularizacijom video igara u Srbiji. Njeni osnivači u velikom intervjuu za Netokraciju otkrivaju kako je RUR postao jedna od najvažnijih esports baza u našoj zemlji i šta novo spremaju ljubiteljima gejminga.

Mobilno

Izabrali smo za vas 40 najboljih telefona u ovom trenutku – od €250 do preko €1.000

Da li se i vi često zbunite kada planirate da kupite novi mobilni telefon, posebno sada kada je tržište prezasićeno raznim modelima? Ponuda mobilnih telefona nije nikada bila bogatija za sve ciljne grupe korisnika. Mi smo se potrudili da vam te ponude detaljnije približimo kroz cenovne kategorije najinteresantnijih modela za kupovinu.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Dev Shopper Lazara Stojkovića pomoći će vam da pronađete tim vrhunskih developera

Pandemija korona virusa bila je inicijalna kapisla Lazaru Stojkoviću da u svoj startap portfolio doda još jedan projekat pod nazivom 'Dev Shopper' - servis za brže nalaženje partnerske firme za softverske projekte.

Netokracija

Generacije razdvojene galaksijom

Tokom vikenda IT zajednicu zahvatila je vest da su pojedine kompanije povukle svoju podršku za realizaciju filma o prvom srpskom računaru Galaksija.

Gaming

Državni fakulteti u Beogradu i Kragujevcu dobijaju gejming programe na master studijama

U okviru projekta Master 4.0 studenti master studija nekih od državnih fakulteta uskoro će moći da biraju dva nova programa koji će povezati svet tehnologije i svet umetnosti. Sredstva za realizaciju dobili su beogradski Univerzitet umetnosti u saradnji sa Matematičkim fakultetom i fakulteti Univerziteta u Kragujevcu, koji su nosioci programa.

Kolumna

Digitalizacija obrazovnog sektora je vreme u kome uče i studenti i profesori

Tokom avgusta i septembra celokupan nastavni i nenastavni kadar visokoškolskih ustanova u Srbiji imao je priliku da unapredi svoja znanja i veštine na polju online nastave - uz pomoć kompanije Microsoft i trening centra Semos Education.

Startapi i poslovanje

Novogradnja osvaja Beograd, a City Expert širi marketing tim kako bi odgovorio na potrebe industrije

Sa Igorom Jovićem iz beogradskog City Experta razgovaram o tržištu nekretnina u Srbiji u vreme globalne pandemije, novim projektima poput specijalizovanog oglašavanja za novogradnju, te razlozima zašto ovaj tim intenzivno širi svoj marketing sektor.

Novost

‘Freelance hours rate’ anketa: Frilenseri treba više da cene svoj rad

Ova anketa nastala je kao rezultat diskusije na drušvenim mrežama u vezi angažovanja frilensera po veoma niskim cenama, a nastoji da detaljnije približi stanje kada je reč o zaradi na tržištu slobodnog rada. Organizator ankete je srpski IT preduzetnik koji je želeo da ostane anoniman.