Branko Milutinović: Ne stajemo dok Nordeus ne postane sinonim za fudbalski ekosistem

Branko Milutinović: Ne stajemo dok Nordeus ne postane sinonim za fudbalski ekosistem

U kom smeru ide Nordeus? Zašto su se preselili u novu zgradu i da li zapošljavaju? Na kojim to igrama trenutno rade? Na ova i druga pitanja odgovara Branko Milutinović, direktor i jedan od osnivača najuspešnijeg srpskog gejm studija.

Priču o Nordeusu već svi znamo. Znaju i naši roditelji, bake i deke, tetke i strine – a time se malo ko može pohvaliti. Nordeus je za deset godina postojanja izrastao u pravog globalnog lidera u industriji video igara. Glavni proizvod ove kompanije, fudbalski menadžer Top Eleven, preuzelo je više do 200 miliona igrača širom sveta, zadobivši laskavu titulu jedne od najpopularnijih sportskih igara ikada. Nordeus je, za razliku od naše fudbalske reprezentacije, jedan od onih razloga zbog kojih u Srbiji i dalje verujemo u fudbalsku kulturu.

Kompanija je nedavno otvorila nove kancelarije tj. novu zgradu koja se prostire na 6.000 m2 kako bi primila do 250 zaposlenih. Priliku za posetu novom HQ i razgovor sa jednim od osnivača i direktorom Nordeusa, Brankom Milutinovićem, prihvatio sam oberučke. Prošlo je nekoliko godina otkako smo poslednji put razgovarali, a mislim da govorim u ime svih nas kada kažem da nas jako zanima u kom smeru ide Nordeus i na čemu to kompanija u ovom trenutku radi. Intervju koji sledi rezultat je našeg dvočasovnog razgovora.

Ove godine navršava se decenija kako ste se ti, Milan i Ivan vratili u Srbiju da biste radili na sopstvenoj igri. Koja je ključna stvar koja se promenila za mlade osnivače, smatraš li da je danas lakše ili teže uspeti u gejmingu?

Branko: Pre deset godina situacija je bila daleko lošija. Danas je bolje, ali nije savršeno.

Prvi razlog je količina prilika. Kada smo mi počinjali tada je proces digitalne globalizacije tek započinjao. Tada su Facebook i druge društvene mreže beležile prvi rast, ljudi su polako počeli da se privikavaju na pametne telefone i da ih kupuju. Sve to doprinelo je boljoj povezanosti celog sveta, što je omogućilo stvaranje digitalnih usluga koje mogu da budu pružene bilo kad i bilo gde. Mi smo to među prvima iskoristili, a iako danas imamo bezbroj puta više aplikacija, veće je i potencijalno tržište korisnika kojima se servisi obraćaju. Uz to, danas imamo nekoliko milijardi ljudi od kojih veliki broj koristi digitalne proizvode, posebno kada govorimo o B2C segmentu. S druge strane, digitalizuju se i biznisi pa je prilika još više.

Drugi razlog zašto je danas bolje je taj što postoje uspešni primeri. Kada smo mi počinjali, na nas je ogroman broj ljudi gledao kao na budale koje se bave nekim nebulozama i koje su ostavile dobro plaćene poslove u sjajnoj kompaniji. Danas to nije tako jer imamo uspešne primere ljudi koji su u tome uspeli, a naše društvo shvatilo je da i u ovom poslu možeš da budeš uspešan – bez da radiš za drugog ukoliko to ne želiš.

Treći razlog je, iako manje bitan od prva dva, to što se širom sveta stvari sve brže menjaju – u svakom domenu i smislu potreba i navika korisnika. Uber je krenuo u vreme kad i mi, a danas imamo čitav niz aplikacija za prevoz. Te brze promene su bitne sa stanovišta kreativnosti što znači da je postalo manje bitno da li iza sebe imaš investiciju, nasledstvo ili slično. Dobro rešenje i brza egzekucija, to su stvari koje se danas cene.

Danas imamo sve veći broj klinaca koji žele da se bave IT- jem upravo zbog Nordeusa – čuli su i videli šta je sve moguće čak i na ovim prostorima. Iz tvog iskustva, da li su svesni i potencijalnih rizika budući da ne doživljavaju svi uspeh iz prvog puta?

Branko: Mi smo klasičan primer uspeha preko noći za deset godina. Čini mi se da kod nas ljudi previše razmišljaju o rizicima – o tome zašto nešto neće uspeti. Celokupni mentalitet društva nije najbolji za to da uspeš. Iz mog ugla, najgora stvar koja može da ti se desi ako probaš i ne uspeš je ta da naučiš dosta toga i onda uspeš iz drugog, trećeg ili kog god puta.

Bitno je da stvaraš neku vrednost i to znanje će doprineti tome da ti ili neko sa tobom uspe u nekom momentu. Na izazove treba gledati kao na priliku da nešto novo i drugačije nauče i usvoje.

U jednom od intervjua izjavio si da mladim ljudima u Srbiji nedostaje samopouzdanje. Zašto je to slučaj i može li se korekcija napraviti kroz obrazovni sistem?

Branko: Situacija je bolja jer ima uspešnih priča pa ljudi lakše mogu da izgrade samopouzdanje. Njega je teško usvojiti ukoliko si u sredini u kojoj niko nikad ništa nije uradio, ali ako se krećeš u takvom okruženju onda se situacija drastično menja.

Međutim, samopouzdanje mladih u Srbiji je i dalje izazov.

Prvi razlog je to što obrazovni sistemi širom sveta ne funkcionišu po principu probanja, učenja iz grešaka i slično, nego su napravljeni tako da se bezgrešnost nagrađuje i dobijaš ocenu pet za neke nepotrebne stvari. Samopouzdanje se stiče tako što vidiš progres i kroz uspeh i kroz neuspeh. Kad ne uspeš vidiš gde si pogrešio i znaš šta ćeš sledeći put raditi drugačije – tako se samopouzdanje i znanje nadograđuje. Obrazovni sistem nema takav pristup učenju, tako da deca od malih nogu nisu upućena na put sticanja samopouzdanja ukoliko ih ukoriš kad pogreše.

Drugi razlog je neformalne prirode i to je što ljudi ne dele i ne pričaju dovoljno o tome koliko je nešto lako, teško ili izvodljivo, pa ljudi ne mogu da se povežu na tom nivou. Sport je, recimo, uspešna korelacija jer se tu jasno vidi uspeh kada neko iskusniji i stariji mlađima prenosi znanje. Kada bismo, recimo, odnos koji kao nacija imamo prema košarci uspeli da prenesemo na biznis, svet o kom pričamo izgledao bi mnogo drugačije.

Top Eleven je Nordeusova najuspešnija igra. Kako stvari stoje danas, koliko imate mesečno aktivnih korisnika i koliki je fokus kompanije na ovom proizvodu trenutno?

Branko: To je najuspešnija mobilna fudbalska igra na svetu. Dakle, nije lako u Nordeusu imati uspešniju igru od te, iako mislim da ćemo je imati. Standardi su zaista visoki. Sada imamo već preko 200 miliona lifetime korisnika, za koje nikad nisam verovao da će biti tu, ali tu su.

Top Eleven trenutno održava i razvija tim od 25 ljudi. Naši timovi generalno jesu mali, ali daleko više ljudi radi na drugim igrama. Trenutno imamo još dve igre koje su dostupne i koje se svakodnevno igraju, one nam služe kako bismo prikupili inicijalne podatke pre zvaničnog lansiranja. Uskoro ćemo imati još nekoliko takvih igara.

Kada smo već kod zaposlenih, koliko ih Nordeus u ovom trenutku ima? Da li i dalje imate kancelarije u San Francisku, Dablinu, Skoplju ili je došlo do promena na tom planu? Da li je sa novom zgradom fokus ipak stavljen na Beograd kao Nordeusov HQ?

Branko: Kancelarije danas imamo u Dablinu i Beogradu. Ukupno imamo oko 170 zaposlenih iz 24 zemlje. Beograd je mesto gde se kreira najveći deo stvari vezano za igre. Ljudi koji su radili u ostalim kancelarijama prebačeni su u Beograd ili Dablin, a cilj nam je da rastemo u narednom periodu – nekom stabilnom brzinom, ali sa jasnim ciljem.

Spomenuo si više puta u različitim intervjuima da su ljudi najvredniji resurs koji kompanija može da ima. Na stranu plata, dobri uslovi i bonusi – šta je to što je nužno za stvaranje u industriji u kojoj Nordeus posluje i kako ti posmatraš proces stvaralaštva? Kako ga podstaći i negovati kod zaposlenih?

Branko: Ljudi su najvažniji resurs u svakoj industriji. Tačka. U industrijama gde je fizički kapital manje izražen ljudi su još bitniji. Kada se o tome davno kod nas pričalo, većina nije imala razumevanja. Čini mi se, pak, da je danas mnogo bolja situacija. Nije najbolja, ali idemo ka tome. Kako bi ljudi dali sve od sebe, prvo se moraju ispuniti osnovni faktori po pitanju kvaliteta života njih i njihovih porodica. Nakon što se to ispuni, pomenuti osnovni faktori postaju skoro irelevantni i tada na važnosti dobija pripadnost nekom timu koji ima misiju koja je i njima relevantna i da zajedno sa tim timom imaju viziju zajedničke budućnosti.

Bitno je da postoji jasna slika toga kakve vrednosti živimo, kako se ponašamo jedni prema drugima – uopšteno i u preseku toga se nalaze ti naši ciljevi koje želimo da ispunimo. Mi praktično od početka to pokušavamo i imamo jasnu, ozbiljnu i veliku misiju i viziju zajedničke budućnosti i rezultate koji nam za to daju pokriće za to. Ja sam, naravno, subjektivan, ali imamo i najbolji tim koji sam ja ikada video i radio u njemu po pitanju volje, stava, ponašanja i slično.

Sve što ovde vidiš, naše kancelarije, sobe za sastanke i druge sobe zabavnog sadržaja, neko iz Nordeusa je smislio, uradio, pratio razvoj, organizovao. Sve ove stvari dovode do tog nekog osećaja pripadnosti, osećaja da je to tvoje. Ne nas osnivača, već kolektiva. Što više toga postigne organizacija ona je uspešnija u tome da ljudi kreiraju neku vrednost. Ja znam koliko ponuda za posao stigne ljudima iz Nordeusa po sjajnim kompanijama širom sveta i oni ne idu.

To je dokaz da je važnije čemu pripadaš nego koji logo više prepoznaju ljudi.

Nordeus je nedavno predstavio novu zgradu za koju kompanija kaže da je najveća investicija u svoje zaposlene ikada. Da li je zapošljavanje bilo teže pre 8, 9 godina kada ste prolazili kroz početni rast ili danas?

Branko: Nova zgrada je najveći projekat koji smo radili za sve nas i u koji smo uložili jako puno vremena. Ostaje nam da uradimo još neke stvari i da prostor zaživi.

Sve ima svoje izazove i zapošljavanje je najteže, najkompleksnija stvar za neku organizaciju – pogotovo ako ona veruje da su ljudi njen najvažniji resurs. To je bilo teško, i dalje je teško i uvek će biti teško. Ipak, bolje je nego kada smo počinjali. Pre devet godina ljudi koji su dolazili u Nordeus su dolazili da rizikuju jer su verovali u našu misiju i viziju, nismo imali da im ponudimo nešto drugo. Danas ljudi opet dolaze jer veruju u misiju i viziju, ali je drugačije u odnosu na to kako mi možemo da podržimo te ljude.

Osim tih razlika koje su specifične za fazu u kojoj se kompanija trenutno nalazi, i dalje je to težak i izazovan proces i mora da postoji neka uzajamna kompatibilnost kompanije i zaposlenog sa strane vrednosti, ponašanja, shvatanja stvari i sposobnosti da se uradi neki posao. Lako je naći osobu koja je sposobna da odradi posao, ali je teško pronaći osobu koja će odgovarati baš vašoj organizaciji.

Sa novom zgradom spominje se i želja za rastom broja zaposlenih. Možeš li nam otkriti kratkoročne planove za povećanje tima, koje pozicije trenutno tražite i koje to odeljenje planirate da pojačate do kraja godine?

Branko: Mi zapošljavamo relativno sporo, delom zato što je teško, delom zato što smo mi tako organizovali taj proces. Naša vizija je 250 ljudi. Ona nam omogućava da imamo dovoljno ljudi da uradimo sve stvari koje želimo, a da ostanemo dovoljno mali da naša kultura ostane onakva kakva jeste. Do toga ćemo verovatno doći za par godina. Imamo neke otvorene pozicije različitog prioriteta i to su uglavnom pozicije koje se tiču razvoja igara i plasiranja tih igara na tržištu, što novih, što postojećih. Najveći broj poslova je u tim oblastima – development, dizajn, art, marketing, projektni menadžment na višem nivou, a ima i nekih malih rola u drugim timovima.

Trenutno imamo najviše potreba za zaposlenima u gejm timovima.

Spomenuli smo već Top Eleven kao vašu najuspešniju igru. Međutim, to nije vaš jedini proizvod, a nisu ni svi bili toliko uspešni. Koje su to lekcije koje su vas lični fejlovi naučili? Da li ste tu gde se danas nalazite zahvaljujući tim lekcijama?

Branko: Bilo je tu više od par fejlova – i na proizvodima i u poslovanju. Prva stvar koja se pokazala kao jako bitna jeste vizija za igru ili za bilo šta drugo. Šta je to, za koga je, kako radi, kako zarađuje? Kad imaš viziju stvari su jasnije, ne lutaš i ne „opipavaš stvari u mraku“.

Top Eleven je bio primer kada imaš tako nešto, dok su neki drugi proizvodi bil primer šta se može desiti kada nemaš jasnu viziju. Bitno je da znaš šta želiš i kako to želiš, čak i kada shvatiš da to ne može baš tako kako si ti zamislio, jer iz toga proizilazi spoznaja kako bi to nešto onda moglo. Ne želim da ovo zvuči apstraktno, ali nedostatak vizije je jedna jako skupa lekcija. Mi smo, srećom, to jako rano naučili ali je i dalje velika i skupa škola.

Druga stvar je leadership u smislu toga da je neophodno da u grupi ljudi postoji nekoliko ljudi koji će u pravom trenutku da povuku ljude, daju im veru u sebe ili donesu tešku odluku. Ti ljudi moraju da postoje i jako je važno da timovi budu tako organizovani i da je svima jasno ko su ti ljudi. U organizacijama koje imaju samo najbolje ljude nije najjednostavnije da se to izdefiniše.

Iz tog liderstva ide i treća lekcija – ownership, da je jasno da nešto od mene zavisi. Ljudi u Srbiji često beže od odgovornosti, radije bi se krili iza tuđih odluka, a to pripisujem posledicama socijalizma gde je odgovornost bila kolektivna. Kada je jasno da ukoliko ja nešto ne uradim i samim tim mogu da izneverim moj tim, kada je odgovornost za određene stvari na meni, tada se postižu daleko bolji rezultati.

Sportster i Spellsouls bila su dva Nordeusova pokušaja za novu igru koja nisu naišla na uspeh kao prvi proizvod. Sa četvrtom igrom, Golden Boot, vraćate se korenima, obraćate se ciljnoj grupi koja je i zavolela Nordeus zbog ljubavi prema fudbalu i sjajnom proizvodu. Kakve su prve reakcije korisnika i koliko je za vas važan Golden Boot u ovom trenutku?

Branko: Golden Boot je važan jer je on prvi korak u našoj strategiji ka fudbalskom ekosistemu. Mi smo otišli iz jedne krajnosti, iz menadžmenta koji je vrlo strateški orijentisan u drugu krajnost koja se okreće akciji. I to je bilo planirano i bilo je uspešno.

Dakle, nova igra je važna kao prvi korak u tom ekosistemu koji trenutno kreiramo, a tiče se fudbala koji je najbitnija tema za Nordeus. Lepa stvar u vezi igre Goolden Boot je što smo zahvaljujući njoj otvorili potpuno novu platformu instant igara koje su u Aziji jako popularne, a govorimo o izuzetno velikom tržištu. Takve igre postaju sve popularnije i na Zapadu, dok naš fokus svakako ostaje ka daljem razvoju i kompletiranju fudbalskog ekosistema – čitave porodice igara koje će nositi naš pečat, a koje će se baviti upravo sportom koji svi volimo i zbog kojih smo i krenuli da pravimo igre.

Da li je u novu igru uključen manji deo kompanije, kao zaseban tim? Da li je ideja za aplikaciju došla od strane zaposlenih ili je menadžment odlučio da je vreme za treći pokušaj?

Branko: Mi nemamo taj pristup da menadžment sedi i smišlja ideje, to nije najefektivniji način da se nešto pokrene zato što su ideje jeftine, ima onih sjajnih, ima onih koje nisu ok, ali one mogu doći od svakoga i to ne samo u oblasti gejminga. I Golden Boot je nastao kao iterativni proces u kom je učestvovalo više ljudi iz više različitih timova, čak neki ljudi nisu bili iz gejming timova. Uloga menadžmenta je da pomogne ljudima da budu uspešni, na bilo koji način – nekad i kroz iteriranje tih ideja zajedno sa njima.

Najtvrđi kritičari rekli bi da se uspeh Top Elevena nikada neće nadmašiti. Koliko vam je strateški bitno da dalje razvijate portfolio svojih igara i možemo li očekivati još više igara iz Nordeusa? Ukoliko ne, zašto?

Branko: Uvek ima različitih mišljenja. Za početak, mi verujemo da će Top Eleven sam sebe nadmašiti. Ja na to gledam iz ugla – da je na tebi da pokušavaš da budeš što bolji u tome što radiš i kako radiš, da ide ka svojoj misiji i viziji i to je ono na šta čovek treba da se fokusira, ne na interna takmičenja među igrama ili bilo koja druga. Da bismo mi ispunili našu viziju moramo imati više globalnih hitova i imaćemo ih.

Pored TopEleven-a i Golden Boot-a početkom jula planiramo globalno lansiranje Heroic-a, igre koja spaja intenzivni gejmplej i strategiju u PvP bitkama.

Naša vizija nije da imamo nekoliko ok igara ili jednu, dve koje su super. Naša vizija je da imamo nekoliko fenomenalnih. Naravno, one manje fenomenalne će popuniti spektar. Tako ja vidim situaciju, a vreme će pokazati kako će to zaista biti.

Kompanija ste koja postoji već 10 godina. Šta vam je najveći izazov, a šta vam daje vetar u leđa?

Branko: Ljudi sa kojima radim su mi najveći vetar u leđa. Stvarno je jedinstven osećaj kad dođeš na posao i vidiš da vreme provodiš sa ljudima koji će uraditi sve stvari koje su rekli da će da urade, koji će preuzeti inicijativu i fantastično uraditi svoj posao. Tada je sve ostalo nekako nebitno, koliki god da je problem ili rizik, ljudi se probijaju kroz to. Ako je tako, onda stresa gotovo i da nema.

Što se tiče izazova, nije lako konstantno terati sebe da budeš još bolji, u svakom smislu. Izazovno je. Mnogo je lakše da se prepustiš i uživaš u sjajnom, pogotovo ako će to sjajno trajati još jako dugo. Imamo još jedan izazov, a tiče se toga kako možemo da pomognemo drugima, da drugima bude lakše nego što je trenutno, kao što je i nama bilo.

Mediji i javnost Nordeus često nazivaju najuspešnijom domaćom IT firmom. Kakav je vaš stav o tome? Smatraš li da opravdavate tu reputaciju i da li na takvu titulu gledaš kao na teret?

Branko: Meni je važno da mi sutra budemo bolji, bolji nego danas. Da za godinu dana budemo bolji nego pre. To je jedino takmičenje koje priznajem, iako to nije takmičenje. Jesam svestan i drago mi je zbog toga jer kad si ti bolji i druge činiš boljima, motivišeš druge da budu bolji, možda čak i u drugim sektorima.

Nordeus, a i ti lično, uključeni ste u DSI od samog osnivanja. Kako vidiš dalji razvoj DSI-ja i koliko ti je bilo bitno da i kroz ovu organizaciju vratiš natrag zajednici?

Branko: Ja sam lično siguran da prilika koju ljudi sada imaju da globalno plasiraju svoje proizvode i usluge, da na osnovu svog znanja, kreativnosti i inovativnosti naprave veliku razliku na tržištu, je najveća šansa koju je naše društvo ikada imalo u istoriji da bude među vodećima na svetu. Britanci imaju izraz level playing field koji opisuje trenutak gde svi imaju podjednake šanse. Ovo nije level playing field, ali je najbliže ikad što se tiče nas kao društva. Ja sam na svojoj koži prošao taj put i dokazao i sebi i drugima da je to realno. DSI je inicijativa koja može da pomogne da se desi i kao takva je za mene najbitnija u zemlji jer ona okuplja ljude koji su spremni i voljni da nas dovedu do tog cilja.

Urađeno je mnogo, a ove godine će biti urađeno neverovatno puno. Mislim da smo u ovoj bici već izašli kao pobednici jer smo postali svesni prilike koja nam se ukazala, a to nije uvek bio slučaj u novijoj istoriji naše zemlje.

Samo članstvo u DSI je spoj respektabilnih i uspešnih stručnjaka iz različitih oblasti koji su oformili multidisciplinarni tim sposoban da ponudi rešenja koja će nam omogućiti da preskočimo mnogo stepenike. Ono što ovaj tim radi jeste procena gde će svet biti za deset godina, gde niko nije trenutno, te kako je moguće da Srbija među prvima dođe tu. Ko se bude izborio za te prve pozicije, imaće drastično drugačiju zemlju i okruženje, sredinu na koju će moći da bude ponosan – a ja čvrsto verujem da ćemo to biti mi.

Zato se toliko zalažem i uključen sam u DSI od samog početka.

Promene su inherentna stvar, stvar za koju ljudi ne žele da se desi. Ono što je bitno jeste da u Srbiji zapravo ne postoji otpor tim promenama koje mi nastojimo da uvedemo, čak i kada nedostaje podrške, ali to nam je dovoljan signal da je itekako došlo vreme da se bavimo našom budućnošću.

Sledeća stanica za Nordeus i sledeća stanica za Branka? Šta će biti ključno za kompaniju u 2019. godini, a šta za tebe lično?

Branko: Mi ove godine imamo dosta da uradimo po pitanju igara. Ja lično treba da uradim sve što je do mene da pomognem ljudima da urade sve ostalo.

Intervju sa Brankom drugi je u serijalu tekstova sa osnivačima domaćih startapa koji su izgradili uspešne kompanije, a sa kojima se prisećamo najranijih početaka, izazova oko podizanja investicije ili skaliranja proizvoda, pa sve do razgovora o budućim planovima.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Car:go testira električne trotinete: 999 dinara za poslovne korisnike, uskoro i za ostale članove Udruženja

Električni trotineti najpre će biti na raspolaganju samo kompanijskim Car:Go klijentima i test faza ovog projekta trajaće mesec dana. Nakon toga sledi ekspanzija ove usluge.

Karijere

Kako dobiti posao u Guglu na poziciji programera – otkriva nam Darinka Zečević

Profesionalni put i potraga za poslom može nas odvesti na različite krajeve sveta. Međutim, kako izgleda razvijati karijeru i život u Irskoj, zemlji koja važi za drugu državu na svetu po izvozu softverskih usluga?

Kultura 2.0

Da li su IT firme u Srbiji dovoljno društveno odgovorne?

Kompanija Devtech donirala je 50 računara i propratne opreme neprofitnim organizacijama, što nam je povod da se zapitamo da li na nivou industrije radimo dovoljno da vratimo društvu iz kog potičemo.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Želite nekog ko će se brinuti o vašem domu? Podržite ‘crowdfunding’ kampanju domaćeg startapa Uradi-zaradi

Tim iza startapa Uradi-zaradi pokrenuo je 'crowdfunding' kampanju na sajtu Indiegogo u okviru koje potražuju sredstva za unapređenje projekta Home Managera - kako bi do kraja godine zaposlili 20 mladih samohranih majki u Beogradu. 

Gaming

Sport Klub Esports novi je TV kanal koji će popularizovati regionalni gejming – kod ‘offline’ publike

Pitali smo osnivača Fortune Esports zašto su pokrenuli televizijski kanal i kako će on pomoći u razvoju regionalne esport scene.

Startapi i poslovanje

Život posle hakatona

Hakatoni se u domaćoj IT zajednici percipiraju kao prilika za mlade i talentovane timove da pokažu svoje tehničko i biznis znanje prilikom kreiranja novih proizvoda. Međutim, da li je život posle hakatona jednostavan ili pravi izazovi slede tek nakon što tim primi 'veliki ček'?

Digitalni mediji

Instagram dominira – sa njim i želja domaćih izdavača da se približe publici i Generaciji Z

Na koji način domaći mediji koriste Instagram i druge kanale kako bi informisali, zabavili i edukovali mlađu publiku?

Kultura 2.0

Jedan klik u Photoshopu i već smo spremni za Evropu!

Zašto je sve oko nas postalo jednolično, unificirano, predvidljivo i nimalo autentično?

E-commerce

Boban ranac osvojio je Srbiju zahvaljujući Oskaru koji je u e-commerce ušao – slučajno

Jedan Novosađanin, potraga za praktičnim rancem i slučajni susret sa Kickstarter kampanjom neke holandske firme bili su dovoljni da Srbija dobije Bobana.