Hoće li digitalne karte i propusnice ikada zameniti papir i keš - u Srbiji?

Hoće li digitalne karte i propusnice ikada zameniti papir i keš – u Srbiji?

Čuvena latinska poslovica kaže - sve svoje sa sobom nosim! Početkom maja imao sam priliku da otputujem na jug Nemačke, a od aviona, preko voza do autobusa - svaka transakcija bila je digitalna, baš kao i karte. Kako izgleda putovanje bez izjednog papirnog dokumenta u džepu i šta to znači za budućnost putovanja u našoj zemlji?

Dugo planiran odmor, odveo me je na jug Nemačke, u grad Konstanc kod dugogodišnjeg prijatelja. Planiranje putovanja započeo sam par meseci ranije i rešio da govoto sve što se tiče karata i prevoza (koji sam često menjao, saznaćete kasnije i zašto), digitalizujem i prebacim na mobilni telefon  pretvarajući isti u digitalnu propusnicu.

Priznajem da je ovo prvi put da sam tako nešto radio, valjda vođen onim našim papir je papir… odeš na šalter, kupiš kartu i to je to. Digitalizacija karata, iako ima potpunog smisla, stvorila je u meni omanju tenziju. Šta ako baterija otkaže, šta ako mi „zabaguje“ telefon? Tek na kraju čitave priče, shvatio sam koliko su zapravo sva ova pitanja uzaludna i krajne nepotrebna. Pa nije Nemačka na kraj sveta…

Jedan ekran – više prevoza

Iako sam svestan da većina ljudi na ovaj način validira svoje karte, ideja je bila da podignem svest o tome kako ne treba ići putem predrasuda – da je upravo tehnologija ta koja nam je omogućila da se osećamo sigurno i bezbedno kada planiramo putovanje. Verujem da je u Nemačkoj većina ljudi edukovana na tu temu, ali u Srbiji i dalje postoji ogroman broj putnika koji se drže tradicionalnih procesa. U najvećoj meri tu je zapravo sistem kriv, a kao najsvetliji primer kod nas, ističu se Železnice Srbije koje su omogućile online kupovinu karata za putovanja unutar države – tek pre nešto manje od mesec dana. No, kako je to u „belom svetu“?

Prvi put sam imao priliku da koristim Flixbus, nemački bus startap čiji je sistem u potpunosti digitalizovan, što znatno olakšava kupovinu karata i putovanje autobusom.

Sam put za Nemačku nije bio naporan, kupovinu avionske karte preko Interneta obavio sam jednostavno, plativši karticom – ali sa mobilnog telefona. Prilikom sletanja, usledila je i vožnja Flixbusom odakle zapravo i počinje korišćenje mobilnog telefona kao dokaza o kupljenoj karti. Otvaram PDF Flixbus karte, a jedan sken barkoda koji obavlja vozač bio je dovoljan da se ukrcam na autobus koji me je prevezao dodatnih 100 kilometara do krajnjeg odredišta.

Jedini slučaj gde zapravo nisam koristio telefon, jeste plaćanje gradskog prevoza u gradu na obali jezera Bodense. Ako izuzmem divno provedeno vreme u Konstacu, moja „putnička Golgota“ započinje tek prilikom povratka za Beograd gde sam zahvaljujući digitalnim kartama i digitalnim procesima uspeo da promenim jedan autobus, dva voza, trajekt i na kraju avion. Pitate se sigurno šta nije u redu sa mnom? Da, i ja sam u tom trenutku. Ali to vam je putovanje – svidelo se ono vama ili ne. U principu, čitav proces je izgledao ovako u mojoj glavi.

Srećom, u pitanju je Nemačka, samo je potrebno pratiti znakove, a što bi Mirko Alvirović nekada znao da kaže „sve je lepo obeleženo“ – doslovno je nemoguće zalutati. Zahvaljujući prijateljici, imao sam već obezbeđenu kartu Nemačkih železnica za sva presedanja koju su me čekala, a koja je rezervisana upravo putem Interneta.

Jedan bar kod za dva putovanja od ukupno 200 kilometara. Sve što je trebalo da uradim jeste da pokažem telefon kondukteru sa prethodno sačuvanim PDF dokumentom sa bar kodom (koji sajt nemačkih železnica generiše ukoliko kupite kartu online, a sve dobijate na mail adresu), te nastavim sa putovanjem ka severu, a kasnije opet ka jugu ove prelepe zemlje, putujući konstantno na granici dve oblasti – Baden-Württemberg i Bavarske.

Vrtimo se u krug i bolje upoznajemo Nemačku

Nakon presedanja i promene vozova, napokon sam uspeo da se domognem aerodroma, a samim tim stigao je i poslednji korak koji podrazumeva pokazivanje boarding pass-a i boarding card-a zaposlenima na vazdušnoj luci u Memingemu, maloj ali veoma prometnoj. Kako sam leteo kompanijom WizzAir, gotovo sve obaveze oko leta obavljao sam digitalnim putem – tačnije putem Interneta. Karta za povratak kući u Beograd preuzeta je sa sajta ove avio kompanije, dok je iOS direktno prepoznao i smestio u aplikaciju Wallet.

Od digitalne karte Nemačkih železnica, preko avio karte i na kraju rasporeda prevoza koji sam morao da pratim na putu do kuće.

Međutim, tu se javljaju manji problemi. Sam bar kod koji je digitalno prikazan, na određenim aparatima ne može da se očita, pa tako ni iz Wallet-a, ni iz PDF-a nisam mogao da prođem prvi korak ka ukrcavanju u avion. Postojale su dve opcije, ili da se štampa karta ili putem aplikacije. Štampanje nije ni dolazilo u obzir u čitavoj gužvi i žurbi na aerodoromu, dok je sa druge strane Internet konekcija bila idealna i dovoljno brza kako bih preuzeo aplikaciju pomenutog avio prevoznika. Korak više, ali ok. Nije strašno.

I zaista, nakon što sam ukucao svoje podatke, na mom profilu se pojavio timeline sa svim potrebnim podacima o putovanju avionom, kao i opcija za direktno otvaranje svih potrebnih dokumentacija koje su mi kasnije služile prolazak bezbednosne kontrole i ukrcavanja na let. I da, barkod je bio ispravan, a sam sken uređaj na aerodromu ga je bez problema prepoznao.

Za svega sat i po vremena bio sam u Beogradu, razmišljajući da mi je čak i više vremena bilo potrebno da promenim nekoliko prevoza i pređem nešto više od 200 kilometara kako bih se domogao aerodroma. Ipak, vredelo je. Bolje sam upoznao zemlju, video sam više nego što sam planirao i zapravo prvi put putovao bez ijedne papirne karte u novčaniku, uverivši sebe da poput pravog digitalnog nomada, sve svoje sa sobom nosim – u mom telefonu, u džepu.

Natrag u Beograd. Nikola Tesla. Dok pozivam taksi zviždukom, umesto aplikacijom, zapitao sam se mogu li i hoće li digitalne karte i propusnice ikada u potpunosti zaživeti u Srbiji? Tehnologija nam kaže da hoće, ali šta ćemo sa manjim mestima – mestima koja zavise od prevoza i dobre povezanosti?

Železnice Srbije, iako kasno, uvele su online kupovinu karata do Vršca. I Flixbus je stigao u Srbiju. Sve to, samo nam pokazuje da se stvari kreću u pozitivnom smeru – barem kada je reč o podizanju svesti naših sugrađana. Vreme će proći pre nego što u potpunosti zaboravimo na papir, ali čvrsto verujem da će lakoća kretanja i digitalizacija dokumenata (eventualno i promena blockchain tehnologije u ovom sektoru), doprineti bržoj digitalizaciji karata i propusnica – nama samo ostaje da odaberemo sledeću destinaciju i spremimo se na četiri vrste prevoza do Beograda.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Društvene mreže

Da se bijem sa policijom ne umem, al’ da gutam suzavac – to mogu

Utorak veče. Poput 9/11 i kula bliznakinja, prilepljen sam za TV i pratim dešavanja o kojima izveštavaju reporteri N1. Uživo, pod suzavcem. Za svojih 30 godina nagledao sam se protesta, stoga ne bih da romantizujem kako su ovi drugačiji i kako je diktaturi konačno došao kraj. Jedini kraj koji se nazire jeste apsolutna propast demokratije u Republici Srbiji... ako je ikada i bilo.

E-commerce

Mesec dana kasnije i dalje ne znamo gde su naši Aliexpress paketi – ali barem imamo neke odgovore

Enigma zvana AliExpress poštarina za Srbiju, podelila je mišljenja mnogih kupaca, organizacija i svih ostalih koji se za ovu temu zanimaju. Iako je razloga za astronomsko poskupljenje poštarine mnogo, neki odgovornost prebacuju na Poštu, drugi na avio prevoz i kineske trgovce, ali se ipak čini da je istina 'negde tamo'. Mi smo na osnovu svih dosadašnjih podataka pokušali da rešimo misteriju.

Startapi i poslovanje

Najavljene nove mere za pomoć privredi – država plaća 60% minimalca i odlaže plaćanje poreza i doprinosa

Preduzetnici i zaposleni u mikro, malim i srednjim preduzećima u julu i avgustu dobiće dodatnu ekonomsku pomoć države usled krize izazvane epidemijom korona virusa - plaćanje 60% od minimalca u julu i avgustu, odlaganje plaćanja poreza i doprinosa za mesec dana, a najavljen je i novi projekat 'Moja prva plata'.

Propustili ste

Društvene mreže

Ima li oglašavanja van Facebook platformi?

Možda ste primetili kako pojedini brendovi nisu bili prisutni na vašem Instagram i Facebook feedu tokom jula. To me je navelo na razmišljanje, a šta da se sutra probudimo i da Facebook i Instagram ne postoje, šta onda?

Office Talks Podcast

Kako je KK Crvena Zvezda osvojila Evropu najboljom marketing strategijom

Košarkaška Evroliga nije se zasnivala samo na utakmicama u sportskim halama, već i na jednom sasvim drugačijem terenu - u pitanju je digitalni marketing u sportu.

Gaming

Šest godina od Astroids igre i srpski studio Superverse osvaja Steam sa novim naslovom!

Pre šest godina studio Superverse Industries, tada još pod nazivom Industry Entertainment, predstavio je svoju novu igru - Astroids, koja je kasnije postala Superverse, a sa kojom je ovaj game development studio iz Srbije zabeležio uspeh. Mi smo sa osnivačima razgovarali kako je izgledao put od prvog naslova 2002. godine pa sve do jedne uspešne igre na platformi Steam.

E-commerce

Novi vodiči za sigurnu Internet trgovinu pomažu početnicima da kupuju ‘online’

Za potrošače koji još uvek nisu upoznati sa Internet trgovinom, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i USAID obezbedili su digitalne vodiče koji nastoje da korisnicima objasne sve prednosti 'online' kupovine i edukuju ih o toj aktivnosti.

Startapi i poslovanje

City Expert uvodi beskontaktno gledanje nekretnina – direktno sa vlasnikom putem video poziva

Kako bi dodatno osigurali bezbednost svojih korisnika i klijenata usled COVID-19 pandemije, agencija City Expert uvela je mogućnost beskontaktnog pregleda nekretnina putem video poziva između zainteresovanih korisnika i vlasnika.

Startapi i poslovanje

OTP banka i niški NadjiTuru.rs udruženim snagama digitalizuju transportnu industriju u Srbiji

Šta dobijete kada spojite startap koji značajno pojednostavljuje logistiku transporta i banku koja je jedna od vodećih po pitanju inovacija? Sjajno partnerstvo koje omogućava svim učesnicima ekosistema transportne industrije da unaprede svoje poslovanje, te sarađuju efikasnije i lakše.