Google Merchant u Srbiji: Koje benefite i poreske olakšice vam donosi

Koje poreske olakšice i druge benefite možete ostvariti za vašu aplikaciju sada kada je Google Merchant dostupan u Srbiji?

U oktobru prošle godine kompanija Google je dodala Srbiju u spisak zemalja u kojima je podržan Google Merchant nalog. Ovim je omogućeno znatno lakše poslovanje developera koji sada iz Srbije mogu da monetizuju svoje aplikacije. Analizirali smo kako to sve izgleda u praksi i kako iskoristiti ove pogodnosti.

Podsetimo, otvaranje Google Merchant naloga posebno je važno zato što do sada nije bilo moguće naplaćivati igre i aplikacije iz Srbije, već su korisnici mogli da naprave nalog sa srpskom adresom samo za besplatne aplikacije.

To u praksi znači da developerski studiji iz naše zemlje nisu mogli da objave svoje komercijalne sadržaje na Google Play prodavnici, te nije bilo mesta za kupovinu aplikacija, a ni za tzv. in-app purcahses procese. Zapravo, jedini način monetizacije bio je kroz naplatu od reklama u okviru igara ili aplikacija.

Upravo zbog ovih ograničenja, mnogi domaći developeri dovijali su se na različite načine, a jedna od alternativa bila je i otvaranje firme u drugim zemljama iz kojih je bila moguća naplata putem Google Play prodavnice.

Međutim, otvaranjem Google Merchant naloga za Srbiju to se menja. Četiri meseca kasnije sa Pavlom Kutlešićem (menadžer, Deloitte Srbija) i Goranom Aleksićem (CEO Hora Games) razgovaramo o tome kako ova novina funkcioniše u praksi.

Kako developeri mogu da iskoriste poreske podsticaje?

„Iz strogo poslovne perspektive, dolazak Google Merchant naloga je na prvom mestu značajan iz razloga što znatno olakšava developerima da pristupe ogromnom tržištu koje pokriva Google Play prodavnicu, bez potrebe za složenim pravno-poslovnim kombinacijama koje su bile potrebne ranije – a koje su zahtevale izmeštanje IP-a u inostranstvo, bilo preko novoosnovane firme, bilo preko inostranih partnera“, započinje razgovor za Netokraciju Kutlešić.

On navodi i da je pored navedenog, praktična posledica dolaska ovog naloga i zadržavanje samog IP-a u Srbiji, što opet otvara razne zanimljive poreske mogućnosti.

Naime, naš sagovornik dodaje da je krajem 2018. godine Srbija uvela nove poreske podsticaje namenjene upravo developerima koji kreiraju i potom ostvaruju prihod od intelektualne svojine koja se nalazi u Srbiji. Pavle dodaje da sada kada developeri imaju i poslovni razlog da IP zadrže u Srbiji, ovi novi poreski podsticaji mogu da imaju maksimalan efekat na profitabilnost lokalnih developera, a posledično i na njihovu konkurentnost u svetu.

Međutim, dolazimo i do toga da se konkretno zapitamo kako developeri sada mogu da uštede putem GP prodavnice korišćenjem poreskih podsticaja? Pavle objašnjava:

Poreski podsticaji koji su na raspolaganju developerima se mogu podeliti u dve vrste: one koji se tiču razvoja IP-a i one koje se tiču plasiranja IP-a.

Podsticaj za razvoj IP-a (tzv. „R&D deduction“ podsticaj) ostvaruje developer koji smanjuje svoju tekuću ili buduću poresku obavezu za porez na dobit pravnih lica i to kroz duplo poresko priznavanje troškova razvoja novog IP-a (bez obzira da li se zaista i dolazi do IP-a koji se i plasira na tržište).

Primera radi, ako jedan developer ima prihode 300, a rashode 100, u redovnim okolnostima bi se oporezovala razlika od 200, stopom od 15%, te je porez 30. U slučaju primene „R&D deduction“ podsticaja, a pod pretpostavkom da se svi rashodi od 100 odnose na troškove razvoja novog IP-a (što nije neverovatno), ovi rashodi bi se računali duplo, te bi se oporezovala samo razlika od 100, te je porez 15.

Odatle, dodaje on, dolazimo do zaključka da i ukoliko developer u datom periodu ne ostvaruje prihode, duplo priznavanje rashoda suštinski dovodi do većeg iznosa tzv. prenetih poreskih gubitaka, koji se mogu iskoristiti za umanjenje poreske obaveze za porez na dobit pravnih lica u budućim periodima. Pavle dodaje:

Sa druge strane, podsticaji koji se dobijaju plasiranjem IP-a (IP Box posticaj) ostvaruje developer koji od oporezivanja porezom na dobit pravnih lica može osloboditi čak do 80% prihoda koje ubira od IP-a (od licenciranja i od „in app purchases“). Ovim se smanjuje tzv. efektivna stopa poreza na dobit pravnih lica čak do 3% (podsećam da je tzv. nominalna stopa 15%).

Činjenica je ipak da iako se poreska stopa neće u svim slučajevima smanjiti baš do 3%, svaki procentni poen manje od 15% dovodi do direktne uštede za developera.

Zaključivši svoje izlaganje, Pavle smatra da će stvari kao što je dolazak Google Merchant-a samo pozitivno uticati na budućnost srpske gejming industrije, za koju smatra da je vrlo svetla i sa zadovoljstvom će pratiti njen dalji uspon. Uz to, kako nam je otkrio, ima nadu da će i neki naš development studio imati efekat na evropsko i globalno tržište poput onog koji je imao CD Projekt sa svojim izvrsnim igrama, a koje su dovele do najvećeg ikad rasta vrednosti akcija na Stoxx Europe 600 Index-u.

Cilj je da veći broj ljudi samostalno napravi i objavi igru/aplikaciju na Google Play prodavnici

Goran Aleksić, suosnivač i direktor studija Hora Games, prokomentarisao je dostupnosti pomenutog naloga u Srbiji iz ugla nekoga ko radi u gaming industiji kreirajući igre upravo za Android operativne sisteme. Međutim, on nam otkriva da ovaj studio i dalje koristi Merchant nalog registrovan u Irskoj, dodavši to da je ova opcija bila dostupna u Srbiji kada je studio počinjao sa radom, uštedeli bi dosta energije, vremena i novca:

Ipak, verujem da će u mnogim slučajevima njegova dostupnost uticati na budućnost samih kompanija, najviše će to osetiti pojedinci ili mali timovi koji tek počinju (kao što smo mi). Do nedavno da biste isplaćivali vašu zaradu sa Google Play-a morali ste da otvorite firmu u inostranstvu ili da radite sa inostranim izdavačem koji već ima svoj nalog i koji će vam uzeti dobar deo zarade (što u nekim slučajevima i nije toliko loše, jer pored toga oni donose i gomilu drugih benefita).

Mi lično smo sa otvaranjem firme u inostranstvu upali u zamku i trenutno imamo problem da ni jedan euro sa našeg Google play naloga ne možemo da isplatimo, i ako uredno poslujemo skoro godinu dana.

Jedan od problema u tom slučaju, objašnajva nam Goran, jeste to što Google Merchant account zahteva da korisnik ima IBAN za isplatu u državi gde je i registrovana firma, što i nema previše smisla. Aleksić takođe dodaje jednu zanimljivost, a to je da se njegov tim, između ostalog, bavi i kripto valutama (o čemu su napravili video igru) i da im trenutno u Irskoj trenutno nije jednostavno da otvore račun u banci – iako ta država podržava kripto projekte, banke se drže podalje od njih.

Privodeći ovu analizu kraju, Goran veruje da će se u narednom periodu veći broj ljudi odlučiti da sami izdaju video igru ili aplikaciju umesto da to rade preko partnera/izdavača iz inostranstva. Njegovo mišljenje je da će sve to dovesti do toga da se ljudi bolje upoznaju sa time kako ceo ekosistem funkcioniše, ali i do većeg broja uspešnih samostalnih kompanija kao što su Nordeus, Two Desperados i Peaksel.

„Otvaranjem Google Merchant-a za srpsko tržište svakako smo jedan korak bliži ideji gde pojedinac može sam da napravi aplikaciju ili mobilnu igru, objavi je na najvećem mobilnom marketu i krene da generiše novac bez mnogo birokratskih prepreka“, zaključio je na kraju Goran.


Ostavi komentar

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Kultura 2.0

Predstavljamo rezultate istraživanja: Koliko srpske IT-jevce košta sedenje za računarom?

Rezultati naše online ankete u kojoj je učestvovalo ravno 700 profesionalaca koji rade u srpskom IT sektoru potvrđuju da dugo sedenje za računarom i savremen stil života ostavljaju posledice po zdravlje. Fokus ankete bio je na ispitivanju uticaja na koštano-mišićni sistem i prikupljanju informacija o najzastupljenijim načinima lečenja, prosečnim troškovima koje lečenje iziskuje, kao i o prevenciji u vidu fizičke aktivnosti.

E-commerce

Zanateria je nova ‘online’ robna kuća iz Srbije koja okuplja preko 180 zanatlija, malih proizvođača i njihovih unikatnih proizvoda

Domaća scena izrade zanatskih proizvoda je u ekspanziji, pa je sve više manjih proizvođača koji traže svoje mesto na 'online' i 'offline' tržištu. U tome im može pomoći Zanateria - nova Internet robna kuća, čiji su osnivači za Netokraciju podelili svoju poslovnu priču.

Kultura 2.0

Lako je isključiti Slack i mail, ali kako se gase misli o poslu?

Ako ovaj tekst čitate posle radnog vremena, koliko puta ste pogledali na mail, pomislili na svoj posao ili zadatak koji morate da završite sutra? Ni statistika, a bogami ni praksa vam ne idu u prilog, pa ste verovatno to učinili barem jednom, a u nastavku ćete otkrićete kako (i zašto) bi to trebalo smanjiti na minimum.

Propustili ste

Kultura 2.0

Teško je zaobići Netflix u Srbiji kada su TV okupirali rijaliti i politika

'Streaming' servisa je sve više, pa se zato pitam da li će se tradicionalna televizija svesti na sportske prenose, politiku i rijaliti programe ili će i dalje imati šta da ponudi?

Kultura 2.0

Uputstvo za primenu Testa samostalnosti konačno je objavljeno

Uputstvo za tumačenje kriterijuma Testa samostalnosti pomoći će paušalnim preduzetnicima i poreskim inspektorima da pravilno protumače devet kriterijuma koji određuju da li su ovi preduzetnici u svom poslovanju nezavisni u odnosu na svog nalogodavca ili ne.

Tehnologija

Plaćanje QR kodovima uveliko dolazi u Srbiju – koje prednosti donosi i šta treba da znamo o tome?

Uskoro bi u prodavnicama širom zemlje trebao da bude integrisan sistem instant plaćanja, odnosno instrukcija - NBS IPS QR kod. Mi smo analizirali šta to znači za korisnike i trgovce i koje benefite donosi.

Kultura 2.0

Lako je isključiti Slack i mail, ali kako se gase misli o poslu?

Ako ovaj tekst čitate posle radnog vremena, koliko puta ste pogledali na mail, pomislili na svoj posao ili zadatak koji morate da završite sutra? Ni statistika, a bogami ni praksa vam ne idu u prilog, pa ste verovatno to učinili barem jednom, a u nastavku ćete otkrićete kako (i zašto) bi to trebalo smanjiti na minimum.

Mobilno

Da li ste i dalje spremni da za telefon platite 1.000 evra – kada sličan možete naći za duplo manje novca?

Pre nekoliko meseci, svoj telefon star pet godina, zamenio sam novim, prošlogodišnjim modelom. I dok sam tražio adekvatnu zamenu, prvi put sam se zapitao ima li uopšte razlike između današnjih 'flagship' uređaja i da li nas velike kompanije danas više privlače primamljivim reklamama nego inovacijama koje su nam zaista potrebne.

Kultura 2.0

4 poslovne lekcije koje sam naučio iz druge sezone Narcos Mexico

Oni su trgovci narkoticima, nemaju visoko obrazovanje i fensi MBA programe u svojim CV-jevima. Prodaju 'bijelo' za život, odrasli su na ulicama, nemaju stvarni dodir sa poslovnim svijetom i njegovim trendovim. Ili to samo tako izgleda?