Google Merchant u Srbiji: Koje benefite i poreske olakšice vam donosi

Koje poreske olakšice i druge benefite možete ostvariti za vašu aplikaciju sada kada je Google Merchant dostupan u Srbiji?

U oktobru prošle godine kompanija Google je dodala Srbiju u spisak zemalja u kojima je podržan Google Merchant nalog. Ovim je omogućeno znatno lakše poslovanje developera koji sada iz Srbije mogu da monetizuju svoje aplikacije. Analizirali smo kako to sve izgleda u praksi i kako iskoristiti ove pogodnosti.

Podsetimo, otvaranje Google Merchant naloga posebno je važno zato što do sada nije bilo moguće naplaćivati igre i aplikacije iz Srbije, već su korisnici mogli da naprave nalog sa srpskom adresom samo za besplatne aplikacije.

To u praksi znači da developerski studiji iz naše zemlje nisu mogli da objave svoje komercijalne sadržaje na Google Play prodavnici, te nije bilo mesta za kupovinu aplikacija, a ni za tzv. in-app purcahses procese. Zapravo, jedini način monetizacije bio je kroz naplatu od reklama u okviru igara ili aplikacija.

Upravo zbog ovih ograničenja, mnogi domaći developeri dovijali su se na različite načine, a jedna od alternativa bila je i otvaranje firme u drugim zemljama iz kojih je bila moguća naplata putem Google Play prodavnice.

Međutim, otvaranjem Google Merchant naloga za Srbiju to se menja. Četiri meseca kasnije sa Pavlom Kutlešićem (menadžer, Deloitte Srbija) i Goranom Aleksićem (CEO Hora Games) razgovaramo o tome kako ova novina funkcioniše u praksi.

Kako developeri mogu da iskoriste poreske podsticaje?

„Iz strogo poslovne perspektive, dolazak Google Merchant naloga je na prvom mestu značajan iz razloga što znatno olakšava developerima da pristupe ogromnom tržištu koje pokriva Google Play prodavnicu, bez potrebe za složenim pravno-poslovnim kombinacijama koje su bile potrebne ranije – a koje su zahtevale izmeštanje IP-a u inostranstvo, bilo preko novoosnovane firme, bilo preko inostranih partnera“, započinje razgovor za Netokraciju Kutlešić.

On navodi i da je pored navedenog, praktična posledica dolaska ovog naloga i zadržavanje samog IP-a u Srbiji, što opet otvara razne zanimljive poreske mogućnosti.

Naime, naš sagovornik dodaje da je krajem 2018. godine Srbija uvela nove poreske podsticaje namenjene upravo developerima koji kreiraju i potom ostvaruju prihod od intelektualne svojine koja se nalazi u Srbiji. Pavle dodaje da sada kada developeri imaju i poslovni razlog da IP zadrže u Srbiji, ovi novi poreski podsticaji mogu da imaju maksimalan efekat na profitabilnost lokalnih developera, a posledično i na njihovu konkurentnost u svetu.

Međutim, dolazimo i do toga da se konkretno zapitamo kako developeri sada mogu da uštede putem GP prodavnice korišćenjem poreskih podsticaja? Pavle objašnjava:

Poreski podsticaji koji su na raspolaganju developerima se mogu podeliti u dve vrste: one koji se tiču razvoja IP-a i one koje se tiču plasiranja IP-a.

Podsticaj za razvoj IP-a (tzv. „R&D deduction“ podsticaj) ostvaruje developer koji smanjuje svoju tekuću ili buduću poresku obavezu za porez na dobit pravnih lica i to kroz duplo poresko priznavanje troškova razvoja novog IP-a (bez obzira da li se zaista i dolazi do IP-a koji se i plasira na tržište).

Primera radi, ako jedan developer ima prihode 300, a rashode 100, u redovnim okolnostima bi se oporezovala razlika od 200, stopom od 15%, te je porez 30. U slučaju primene „R&D deduction“ podsticaja, a pod pretpostavkom da se svi rashodi od 100 odnose na troškove razvoja novog IP-a (što nije neverovatno), ovi rashodi bi se računali duplo, te bi se oporezovala samo razlika od 100, te je porez 15.

Odatle, dodaje on, dolazimo do zaključka da i ukoliko developer u datom periodu ne ostvaruje prihode, duplo priznavanje rashoda suštinski dovodi do većeg iznosa tzv. prenetih poreskih gubitaka, koji se mogu iskoristiti za umanjenje poreske obaveze za porez na dobit pravnih lica u budućim periodima. Pavle dodaje:

Sa druge strane, podsticaji koji se dobijaju plasiranjem IP-a (IP Box posticaj) ostvaruje developer koji od oporezivanja porezom na dobit pravnih lica može osloboditi čak do 80% prihoda koje ubira od IP-a (od licenciranja i od „in app purchases“). Ovim se smanjuje tzv. efektivna stopa poreza na dobit pravnih lica čak do 3% (podsećam da je tzv. nominalna stopa 15%).

Činjenica je ipak da iako se poreska stopa neće u svim slučajevima smanjiti baš do 3%, svaki procentni poen manje od 15% dovodi do direktne uštede za developera.

Zaključivši svoje izlaganje, Pavle smatra da će stvari kao što je dolazak Google Merchant-a samo pozitivno uticati na budućnost srpske gejming industrije, za koju smatra da je vrlo svetla i sa zadovoljstvom će pratiti njen dalji uspon. Uz to, kako nam je otkrio, ima nadu da će i neki naš development studio imati efekat na evropsko i globalno tržište poput onog koji je imao CD Projekt sa svojim izvrsnim igrama, a koje su dovele do najvećeg ikad rasta vrednosti akcija na Stoxx Europe 600 Index-u.

Cilj je da veći broj ljudi samostalno napravi i objavi igru/aplikaciju na Google Play prodavnici

Goran Aleksić, suosnivač i direktor studija Hora Games, prokomentarisao je dostupnosti pomenutog naloga u Srbiji iz ugla nekoga ko radi u gaming industiji kreirajući igre upravo za Android operativne sisteme. Međutim, on nam otkriva da ovaj studio i dalje koristi Merchant nalog registrovan u Irskoj, dodavši to da je ova opcija bila dostupna u Srbiji kada je studio počinjao sa radom, uštedeli bi dosta energije, vremena i novca:

Ipak, verujem da će u mnogim slučajevima njegova dostupnost uticati na budućnost samih kompanija, najviše će to osetiti pojedinci ili mali timovi koji tek počinju (kao što smo mi). Do nedavno da biste isplaćivali vašu zaradu sa Google Play-a morali ste da otvorite firmu u inostranstvu ili da radite sa inostranim izdavačem koji već ima svoj nalog i koji će vam uzeti dobar deo zarade (što u nekim slučajevima i nije toliko loše, jer pored toga oni donose i gomilu drugih benefita).

Mi lično smo sa otvaranjem firme u inostranstvu upali u zamku i trenutno imamo problem da ni jedan euro sa našeg Google play naloga ne možemo da isplatimo, i ako uredno poslujemo skoro godinu dana.

Jedan od problema u tom slučaju, objašnajva nam Goran, jeste to što Google Merchant account zahteva da korisnik ima IBAN za isplatu u državi gde je i registrovana firma, što i nema previše smisla. Aleksić takođe dodaje jednu zanimljivost, a to je da se njegov tim, između ostalog, bavi i kripto valutama (o čemu su napravili video igru) i da im trenutno u Irskoj trenutno nije jednostavno da otvore račun u banci – iako ta država podržava kripto projekte, banke se drže podalje od njih.

Privodeći ovu analizu kraju, Goran veruje da će se u narednom periodu veći broj ljudi odlučiti da sami izdaju video igru ili aplikaciju umesto da to rade preko partnera/izdavača iz inostranstva. Njegovo mišljenje je da će sve to dovesti do toga da se ljudi bolje upoznaju sa time kako ceo ekosistem funkcioniše, ali i do većeg broja uspešnih samostalnih kompanija kao što su Nordeus, Two Desperados i Peaksel.

„Otvaranjem Google Merchant-a za srpsko tržište svakako smo jedan korak bliži ideji gde pojedinac može sam da napravi aplikaciju ili mobilnu igru, objavi je na najvećem mobilnom marketu i krene da generiše novac bez mnogo birokratskih prepreka“, zaključio je na kraju Goran.


Ostavi komentar

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Tehnologija

Šta novi IPS QR kodovi donose malim trgovcima i njihovim kupcima – i kako ih implementirati?

Usluga instant plaćanja na prodajnim mestima uz pomoć IPS QR kodova zvanično je puštena u protokol u Srbiji krajem februara. U nastavku analiziramo na šta trgovci treba da obrate pažnju ako isti uvode u svoje procese naplate.

Startapi i poslovanje

Uz ‘Fleksibilni petak’ Nordeus omogućio zaposlenima da sami organizuju poslednji radni dan u nedelji

Dok se zaposleni u Nordeusu nakon 'full remote' režima ne vrate u kancelariju, kompanija im omogućava da njihova radna nedelja traje 4 dana - ukoliko to žele. Fleksibilni petak startovao je 8. maja, a u nastavku otkrivamo kako to izgleda u praksi.

Kultura 2.0

Kako su domaći YouTube kanali o kuvanju ‘eksplodirali’ za vreme epidemije

Da li i vi spadate u grupu ljudi koja je u karantinu isključivo radila na razvoju i usavršavanju kulinarskih veština? Verujem da jeste, a verujem i da ste inspiraciju tražili ne u bakinim kuvarima, već na YouTube-u.

Propustili ste

Kultura 2.0

Mojih 5: Nemanja Čedomirović

Nemanja Čedomirović vodi GrowIT i sa svojim timom pomaže kompanijama da usvoje agilni način rada, a ove nedelje u specijalu 'Mojih 5' deli svoje preporuke sadržaja koji mu je ovih dana okupirao pažnju.

E-commerce

Nikola i Sonja pokrenuli su Prodajadelova.rs jer žele da promene način na koji održavamo naše četvorotočkaše

Napustio je dobro plaćen posao i visoku poziciju u kompaniji Würth sa ciljem da započne svoj posao iz snova. Ovo je priča o Nikoli Đuroviću koji je sa suprugom Sonjom pokrenuo sajt Prodajadelova.rs sa namerom da promeni percepciju kupovine auto delova i servisiranja vašeg četvorotočkaša.

Ekskluzivno

U 2019. godini potrošili smo €47,05 miliona na digitalno oglašavanje

Rezultati o ukupnom utrošku na digitalno oglašavanje u prethodnoj godini konačno su tu. Gle čuda - i ovoga puta tržište digitalnog oglašavanja u Srbiji zadržalo je dvocifren rast, ostvarivši jedan od najboljih rezultata otkako se istraživanje vrši.

E-commerce

eCommerce Asocijacija otvara vrata svoje Akademije za sve koji žele da pokrenu svoj web shop

eCommerce Asocijacija Srbije pokrenula je eCommerce Akademiju - edukativni projekat u okviru kog će profesionalci iz svih segmenata digitalnog ekosistema sa polaznicima deliti svoja iskustva iz sektora elektronske trgovine.

Intervju

McCann otkriva (skoro) sve što ste želeli da znate o tehnologiji – tokom i posle korone

'WeCann Point of View' je e-book kreiran od strane agencije McCann u okviru kog dele svoja razmišljanja o praćenju i privatnosti, kupovini, dokumentima i parama, ekonomiji deljenja i ekonomiji razdvojenosti, proširenoj realnosti, i drugim trendovima koji su se promenili u toku pandemije. U nastavku za Netokraciju izdvajaju najzanimljivije delove.

Startapi i poslovanje

Kako srpski IT-jevci treba da se brendiraju u inostranstvu – kao jeftina ili kvalitetna radna snaga?

Aktuelna pandemijska kriza (i njene ekonomske posledice), naveli su nas na sledeće pitanje: da li će domaće IT kompanije, agencije, frilenseri i regruteri morati da promene način na koji predstavljaju svoje proizvode, usluge i kadar na međunarodnom tržištu? Dakle, hoćemo li u prvi plat isticati da smo povoljni, da imamo kvalitetan kadar - ili oba?