Tinejdžeri žrtve prikrivenog oglašavanja

Tinejdžeri najveće žrtve prikrivenog oglašavanja na društvenim mrežama

Jedna od najpoznatijih pretpostavki danas jeste i ona koja kaže da tinejdžeri i generalno mlade osobe jednostavno 'umeju' sa tehnologijom, budući da su sa njom i rođeni. Ipak, nedavna istraživanja pokazala su da su oni ujedno i najveće žrtve prikrivenog oglašavanja, te da mnogi ne uspevaju da prepoznaju reklame na Internetu čak ni kada su one obeležene.

teens

Britanski Ofcom, kao nezavisno telo zaduženo za prismotru telekoma u toj zemlji, objavio je istraživanje koje kaže da čak dve trećine ispitanih tinejdžera, starosne dobi od 12 do 15 godina, nije uspelo da prepozna Google Ads reklame tokom pretrage. Situacija je još alarmantnija u grupi od 8 do 11 godina gde je manje od jedne petine ispitanika prepoznalo oglašavanje na „početnoj stranici Interneta“.

Direktor istraživanja Ofcoma, James Thickett, napisao je u analizi da Internet danas pruža mnogo mogućnosti za spoznavanje sveta iz različitih uglova, ali da krstarenje „digitalnim vodama“ ipak zahteva veštine i znanje koje digital natives ne poseduju u velikom broju.

Istraživanje koje je sprovedeno početkom godine, sadržalo se od skrinšota upita za reč „trainers“ (patike), dok su tinejdžeri pred sobom imali ponuđeno tri odgovora: a) Ads, b) relevantni rezultati i c) najpopularniji rezultati. Uprkos činjenici da su sponzorisani rezultati bili obeleženi narandžastim okvirom, 31% ispitanika od 12 do 15 godina prepoznalo je reklame, dok je ta brojka svega 16% kada govorimo o grupi od 8 do 11 godina. Štaviše, 46% ispitanih tinejdžera nije moglo da odgovori na pitanje finansira li se Google od reklama.

Brendovi ispisuju čekove YouTube zvezdama

Stvari postaju još interesantnije kada govorimo o YouTube-u i drugim servisima poput Instagrama i Twittera. Gore pomenuto istraživanje pokazalo je prvi put ove godine i da mlade osobe danas preferiraju YouTube od tradicionalnog TV-a, ali čak 53% njih nije bilo svesno činjenice da su njihovi idoli (vlogeri) plaćeni za promociju određenog sadržaja – bez jasne naznake da se radi o sponzorisanom sadržaju.

Sponzorisan sadržaj nije zaobišao ni domaće Jutjubere od kojih danas mnogi reklamiraju brendove.
Sponzorisan sadržaj nije zaobišao ni domaće Jutjubere od kojih danas mnogi reklamiraju različite brendove iz sveta mode, gejminga i tehnike.

Američki FTC posebno je kritikovao Google još pre zbog YouTube Kids aplikacije koja je namenjena isključivo mališanima, a koja ne razdvaja zanimljiv sadržaj (crtaće) od reklama – samim tim i veći engagement među ovom ciljnom grupom. Slične kritike upućene su i Instagramu te Twitteru, kao društvenim mrežama koje ne ulažu dovoljno napora kako bi razdvojile običan od plaćenog sadržaja.

Činjenica je da tinejdžeri danas prate svoje idole isključivo online, te veruju onome što kažu ili javno podrže. Ipak, velika većina takvih postova nije označena kao sponzorisana, a mlade osobe nesvesno postaju žrtve prikrivenog oglašavanja na različitim servisima, društvenim mrežama, a pre svega mobilnim aplikacijama kao prostoru koji za njih predstavlja „početnu stranicu“ Interneta.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Tehnologija

Šta novi IPS QR kodovi donose malim trgovcima i njihovim kupcima – i kako ih implementirati?

Usluga instant plaćanja na prodajnim mestima uz pomoć IPS QR kodova zvanično je puštena u protokol u Srbiji krajem februara. U nastavku analiziramo na šta trgovci treba da obrate pažnju ako isti uvode u svoje procese naplate.

Startapi i poslovanje

Uz ‘Fleksibilni petak’ Nordeus omogućio zaposlenima da sami organizuju poslednji radni dan u nedelji

Dok se zaposleni u Nordeusu nakon 'full remote' režima ne vrate u kancelariju, kompanija im omogućava da njihova radna nedelja traje 4 dana - ukoliko to žele. Fleksibilni petak startovao je 8. maja, a u nastavku otkrivamo kako to izgleda u praksi.

Kultura 2.0

Kako su domaći YouTube kanali o kuvanju ‘eksplodirali’ za vreme epidemije

Da li i vi spadate u grupu ljudi koja je u karantinu isključivo radila na razvoju i usavršavanju kulinarskih veština? Verujem da jeste, a verujem i da ste inspiraciju tražili ne u bakinim kuvarima, već na YouTube-u.

Propustili ste

Kultura 2.0

Mojih 5: Nemanja Čedomirović

Nemanja Čedomirović vodi GrowIT i sa svojim timom pomaže kompanijama da usvoje agilni način rada, a ove nedelje u specijalu 'Mojih 5' deli svoje preporuke sadržaja koji mu je ovih dana okupirao pažnju.

E-commerce

Nikola i Sonja pokrenuli su Prodajadelova.rs jer žele da promene način na koji održavamo naše četvorotočkaše

Napustio je dobro plaćen posao i visoku poziciju u kompaniji Würth sa ciljem da započne svoj posao iz snova. Ovo je priča o Nikoli Đuroviću koji je sa suprugom Sonjom pokrenuo sajt Prodajadelova.rs sa namerom da promeni percepciju kupovine auto delova i servisiranja vašeg četvorotočkaša.

Ekskluzivno

U 2019. godini potrošili smo €47,05 miliona na digitalno oglašavanje

Rezultati o ukupnom utrošku na digitalno oglašavanje u prethodnoj godini konačno su tu. Gle čuda - i ovoga puta tržište digitalnog oglašavanja u Srbiji zadržalo je dvocifren rast, ostvarivši jedan od najboljih rezultata otkako se istraživanje vrši.

E-commerce

eCommerce Asocijacija otvara vrata svoje Akademije za sve koji žele da pokrenu svoj web shop

eCommerce Asocijacija Srbije pokrenula je eCommerce Akademiju - edukativni projekat u okviru kog će profesionalci iz svih segmenata digitalnog ekosistema sa polaznicima deliti svoja iskustva iz sektora elektronske trgovine.

Intervju

McCann otkriva (skoro) sve što ste želeli da znate o tehnologiji – tokom i posle korone

'WeCann Point of View' je e-book kreiran od strane agencije McCann u okviru kog dele svoja razmišljanja o praćenju i privatnosti, kupovini, dokumentima i parama, ekonomiji deljenja i ekonomiji razdvojenosti, proširenoj realnosti, i drugim trendovima koji su se promenili u toku pandemije. U nastavku za Netokraciju izdvajaju najzanimljivije delove.

Startapi i poslovanje

Kako srpski IT-jevci treba da se brendiraju u inostranstvu – kao jeftina ili kvalitetna radna snaga?

Aktuelna pandemijska kriza (i njene ekonomske posledice), naveli su nas na sledeće pitanje: da li će domaće IT kompanije, agencije, frilenseri i regruteri morati da promene način na koji predstavljaju svoje proizvode, usluge i kadar na međunarodnom tržištu? Dakle, hoćemo li u prvi plat isticati da smo povoljni, da imamo kvalitetan kadar - ili oba?