EU zakon štiti decu od opasnih algoritama i beskrajnog skrolovanja!

U prethodnom tekstu objasnili smo zašto je Digital Services Act (DSA) jedan od najvažnijih evropskih propisa za digitalne platforme i zašto slučajevi poput TikTok-a pokazuju da se regulacija interneta pomera iz teorije u praksu. U međuvremenu je ova tema dobila i novu dimenziju: u SAD su pokrenuti sudski postupci protiv velikih platformi zbog navodnog dizajniranja zavisničkih funkcija usmerenih ka maloletnicima. Posebno je odjeknula odluka porote u Los Anđelesu iz marta 2026. godine u postupku protiv Mete i YouTube-a, koji se smatra prvim američkim suđenjem tog tipa.

Upravo zato je važno razumeti šta DSA konkretno menja. Ovaj propis nije značajan samo zato što Evropskoj komisiji daje jače instrumente za nadzor najvećih platformi. Njegov praktični značaj vidi se u pravima koja daje korisnicima: pravu da prijave nezakonit sadržaj, pravu da dobiju objašnjenje kada platforma ukloni ili ograniči njihov sadržaj, pravu na žalbu, većoj transparentnosti oglasa i boljoj zaštiti od manipulativnog dizajna i netransparentnih sistema preporuka.

DSA, drugim rečima, pokušava da uvede više odgovornosti u digitalni prostor u kojem su platforme godinama imale ogromnu slobodu da same određuju pravila igre.

Šta DSA konkretno znači za korisnike?

Da bi se razumelo šta DSA zaista menja, treba ga posmatrati iz perspektive običnog korisnika: šta može da uradi kada naiđe na nezakonit sadržaj, prevarnu ponudu, lažni proizvod, govor mržnje, povredu autorskih prava ili drugi problem na digitalnoj platformi?

Prvi odgovor DSA daje kroz pravo korisnika da jednostavno prijavi nezakonit sadržaj, robu ili uslugu.

Pravo korisnika da prijavi nezakonit sadržaj, robu ili uslugu

Jedna od osnovnih promena koju donosi DSA jeste obaveza platformi da uspostave jasan, jednostavan i lako dostupan mehanizam za prijavu nezakonitog sadržaja. Drugim rečima, više nije dovoljno da platforma negde duboko u podešavanjima sakrije generičko dugme report, nakon čega korisnik ne zna šta se sa njegovom prijavom dogodilo.

Korisnik mora imati mogućnost da elektronski prijavi sadržaj, robu ili uslugu za koju smatra da je nezakonita. To može biti, na primer, prodaja falsifikovane robe na online marketplace platformi, prevarna investiciona ponuda, nezakonit govor mržnje, povreda autorskih prava ili drugi sadržaj koji je suprotan važećem pravu.

Da bi platforma mogla da reaguje, prijava treba da bude dovoljno precizna: da identifikuje sporni sadržaj, objasni zašto se smatra nezakonitim i omogući komunikaciju sa podnosiocem prijave. Ako su te informacije dovoljno jasne, platforma ne može ignorisati problem, već mora da ga razmotri i odluči bez nepotrebnog odlaganja.

DSA uvodi i koncept trusted flaggers odnosno pouzdanih prijavljivača — organizacija ili tela čije prijave platforme moraju tretirati prioritetno zbog njihove stručnosti i nezavisnosti. Istovremeno, platforme mogu preduzeti mere protiv zloupotreba, na primer kada neko učestalo podnosi očigledno neosnovane prijave.

Zato pravo na prijavu treba posmatrati kao prvi korak u novom sistemu odgovornosti platformi. Korisnik više nije samo pasivni posmatrač digitalnog prostora, već dobija formalizovan mehanizam da ukaže na problem. Ipak, prijava ne bi imala pravi efekat ako platforma ne bi morala da objasni šta je nakon nje odlučila.

Platforma mora da objasni svoju odluku

Pravo korisnika da prijavi nezakonit sadržaj ne bi značilo mnogo ako bi platforma mogla da odluči o prijavi bez ikakvog objašnjenja. Zato DSA uvodi još jedno važno pravilo: kada platforma ukloni sadržaj, ograniči njegovu vidljivost, suspenduje nalog ili odbije prijavu nezakonitog sadržaja, relevantna odluka mora biti jasno obrazložena.

To obrazloženje ne sme biti samo generička poruka tipa “prekršili ste naša pravila”. Platforma treba da objasni da li je odluka zasnovana na zakonu ili na njenim pravilima korišćenja, koje su činjenice bile relevantne, da li je korišćen automatizovani sistem i koje mogućnosti korisnik ima ako se sa odlukom ne slaže.

Ovo je posebno važno jer se odluke platformi često direktno odražavaju na slobodu izražavanja, pristup informacijama, online reputaciju ili poslovanje korisnika. Za kreatore sadržaja, male prodavce ili organizacije koje zavise od digitalnih kanala, uklanjanje sadržaja ili suspenzija naloga može imati veoma konkretne posledice.

DSA zato pokušava da smanji prostor za netransparentnu i arbitrarnu moderaciju. Platforme i dalje mogu uklanjati nezakonit sadržaj i sprovoditi svoja pravila, ali to više ne bi trebalo da rade kao “crna kutija” – korisnik mora razumeti šta se dogodilo i zašto.

Važno je i to što obrazloženje odluke nije kraj postupka, već početak mogućnosti da se odluka preispita. Ako korisnik smatra da je platforma pogrešila, DSA mu daje pravo da tu odluku ospori.

Ako se korisnik ne slaže: pravo na žalbu i vansudsko rešavanje sporova

Kada platforma ukloni sadržaj, ograniči njegovu vidljivost, suspenduje nalog ili odbije prijavu nezakonitog sadržaja, njena odluka ne mora biti poslednja reč. Jedna od važnijih novina DSA jeste upravo to što korisniku daje pravo da ospori odluke platforme o moderaciji sadržaja.

Prvi korak je interni sistem žalbi koji platforma mora da obezbedi. Taj sistem treba da bude lako dostupan, besplatan i dovoljno jednostavan. Posebno je važno što DSA zahteva da se žalbe ne rešavaju isključivo automatizovano. Drugim rečima, ako je sadržaj uklonio algoritam, korisnik mora imati mogućnost da odluku preispita i čovek.

Ako korisnik nije zadovoljan ishodom internog postupka, DSA uvodi i dodatnu mogućnost: obraćanje sertifikovanom telu za vansudsko rešavanje sporova. Evropska komisija objavljuje listu ovih tela, a korisnik može izabrati bilo koje sertifikovano telo u EU, pod uslovom da ono pokriva konkretnu vrstu spora i relevantan jezik. To telo ne mora biti iz države u kojoj se korisnik nalazi.

Ova tela predstavljaju alternativu sudskom postupku — bržu, jednostavniju i uglavnom jeftiniju. Prema objašnjenju Evropske komisije, za korisnike je ovaj postupak po pravilu besplatan ili dostupan uz niske troškove, a ako telo odluči u korist korisnika, platforma snosi troškove postupka. Ipak, ova tela ne mogu nametnuti obavezujuće rešenje kao sud; njihova uloga je da nezavisno preispitaju odluku, dok su korisnik i platforma dužni da učestvuju u postupku u dobroj veri.

Važno je naglasiti i da vansudsko rešavanje spora ne isključuje pravo na sudsku zaštitu. Korisnik i dalje može da se obrati nadležnom sudu ako smatra da su mu povređena prava.

Zato DSA uvodi višeslojni sistem zaštite: prvo objašnjenje odluke, zatim interna žalba, potom mogućnost vansudskog rešavanja spora i, na kraju, sudska zaštita. Time se moderacija sadržaja pomera iz zone jednostrane odluke platforme u prostor u kojem korisnik ima jasnija proceduralna prava.

Više kontrole nad oglasima i feed-om

DSA se ne bavi samo uklanjanjem nezakonitog sadržaja. Njegov značaj vidi se i u pravilima koja se odnose na oglase, targetiranje i sisteme preporuka — dakle, na ono što korisnik svakodnevno vidi kada otvori neku digitalnu platformu.

Prvo, korisnik mora jasno znati kada gleda oglas. Platforma ne bi trebalo da ga ostavi u dilemi da li je određeni sadržaj organska objava, preporuka influensera ili plaćena promocija. Pored toga, korisnik treba da dobije osnovne informacije o tome ko stoji iza oglasa i zašto je baš njemu taj oglas prikazan.

Ovo je važno zato što online oglašavanje više nije samo pitanje prikazivanja reklame. Ono se često zasniva na velikoj količini podataka o ponašanju korisnika, interesovanjima, lokaciji, pretragama i prethodnim interakcijama. DSA zato pokušava da uvede više transparentnosti u sistem koji je za većinu korisnika dugo bio gotovo nevidljiv.

Posebno su važna ograničenja kada je reč o osetljivim podacima i maloletnicima. DSA zabranjuje targetirano oglašavanje koje se zasniva na posebnim kategorijama podataka, kao što su politička mišljenja, verska uverenja, zdravlje ili seksualna orijentacija. Kada su u pitanju maloletnici, zaštita je još snažnija: platforme ne smeju da im prikazuju ciljane oglase zasnovane na profilisanju.

Drugi važan deo odnosi se na sisteme preporuka, odnosno feed. Kod veoma velikih online platformi korisnici moraju imati mogućnost da izaberu opciju koja nije zasnovana na profilisanju. To znači da korisnik, makar kod najvećih platformi, ne bi trebalo da bude zarobljen samo u algoritamskom feed-u koji pokušava da predvidi šta će ga najduže zadržati na ekranu. Umesto toga, mora postojati i alternativa, na primer prikaz sadržaja po hronološkom redosledu ili po drugim kriterijumima koji nisu zasnovani na personalnom profilisanju.

Ovo je posebno važno u kontekstu rasprava o zavisničkom dizajnu, infinite scroll-u i algoritamskom guranju sadržaja koji može biti sve ekstremniji, emotivniji ili privlačniji za korisnika. DSA ne zabranjuje algoritamske preporuke kao takve, ali pokušava da ih učini transparentnijim i da korisniku pruži više izbora.

Na taj način, DSA uvodi ideju da korisnik ne treba samo da “konzumira” ono što mu platforma servira. On mora imati bar osnovno pravo da razume zašto nešto vidi – i, kod najvećih platformi, mogućnost da izabere manje personalizovano digitalno iskustvo.

Manje manipulativnog dizajna

Još jedna važna novina DSA odnosi se na takozvane dark patterns, odnosno manipulativne dizajnerske obrasce. Reč je o načinima na koje platforme mogu da oblikuju korisničko iskustvo tako da korisnika navedu na odluku koju možda ne bi doneo da su opcije bile predstavljene jasno, neutralno i pošteno.

To može biti, na primer, situacija u kojoj je dugme za prihvatanje neke opcije znatno vidljivije od dugmeta za odbijanje, kada je korisniku mnogo lakše da se prijavi na uslugu nego da je napusti, ili kada platforma koristi zbunjujuće formulacije kako bi ga usmerila ka određenom izboru. U praksi, takvi obrasci mogu uticati na privatnost, potrošačke odluke, vreme provedeno na platformi ili način na koji korisnik komunicira sa sadržajem.

DSA ne zabranjuje platformama da dizajniraju privlačne i intuitivne servise. Međutim, postavlja granicu: korisnički interfejs ne sme biti oblikovan tako da obmanjuje korisnika, otežava mu slobodan izbor ili ga navodi na odluke koje su u interesu platforme, a ne nužno u njegovom interesu.

Ovo je posebno važno kada govorimo o deci i maloletnicima, ali i o svim korisnicima koji se svakodnevno kreću kroz digitalne prostore u kojima se svaka odluka meri, testira i optimizuje. DSA zato pokušava da uvede princip da dizajn platforme nije samo pitanje estetike ili poslovne strategije, već i pitanje odgovornosti prema korisniku.

U širem smislu, ovo pravilo dopunjuje obaveze o transparentnosti oglasa i sistema preporuka. Korisnik ne treba samo da zna zašto mu se nešto prikazuje, već i da može da donosi odluke u okruženju koje ga ne manipuliše. To je još jedan način na koji DSA pokušava da digitalni prostor učini manje netransparentnim i manje zavisnim od poslovnih modela koji se oslanjaju na maksimalno zadržavanje pažnje korisnika.

Posebna zaštita maloletnika

Kao što je već pomenuto kod pravila o oglašavanju, feed-u i manipulativnom dizajnu, DSA posebnu pažnju posvećuje zaštiti dece i maloletnika na digitalnim platformama. Razlog je jednostavan: mlađi korisnici često teže prepoznaju prikriveno oglašavanje, manipulativne obrasce dizajna ili rizike koje nose algoritamske preporuke.

Zato DSA uvodi važan princip: kada platforma dizajnira uslugu koju koriste maloletnici, ne može se osloniti samo na poslovni cilj povećanja angažovanja korisnika. Mora uzeti u obzir i pitanje bezbednosti, dobrobiti i zaštite mlađih korisnika.

To je posebno važno za veoma velike online platforme, koje moraju procenjivati i ublažavati sistemske rizike koje njihove usluge mogu imati po maloletnike. Time se zaštita dece ne svodi samo na uklanjanje nezakonitog sadržaja, već obuhvata i način na koji je platforma dizajnirana, kako zadržava pažnju korisnika i kako oblikuje njihovo digitalno iskustvo.

Sigurnija kupovina na online marketplace platformama

DSA nije važan samo za društvene mreže, video-platforme i aplikacije koje se oslanjaju na feed. Njegova pravila se odnose i na online marketplace platforme, odnosno digitalne servise preko kojih korisnici kupuju robu ili usluge od trećih lica.

Jedna od važnih novina jeste obaveza platformi da prikupe i provere određene informacije o trgovcima koji koriste njihove usluge. Ideja je jednostavna: ako neko prodaje robu ili usluge online, platforma ne bi trebalo da omogući potpuno anonimno poslovanje bez osnovne provere identiteta i kontakt podataka prodavca.

Ovo je posebno važno kod prodaje falsifikovane robe, nebezbednih proizvoda, prevarnih ponuda ili usluga koje mogu dovesti korisnike u zabludu. DSA ne pretvara platforme u garant svakog proizvoda koji se prodaje preko njih, ali uvodi veći stepen odgovornosti u način na koji se prodavci uključuju na platformu i kako se problematične ponude tretiraju.

Za korisnike, to znači više šansi da znaju od koga kupuju i da lakše reaguju ako naiđu na nezakonitu ili prevarnu ponudu. Za platforme, to znači da moraju imati bolje procedure provere prodavaca, uklanjanja nezakonitih ponuda i saradnje sa nadležnim organima.

U tom smislu, DSA pokušava da online kupovinu učini sigurnijom, ne samo kroz prava korisnika da prijave problem, već i kroz obavezu platformi da bolje poznaju one koji preko njih posluju.

Od samoregulacije do odgovornosti

DSA neće sam po sebi rešiti sve probleme digitalnog prostora. Neće ukloniti svaki nezakonit sadržaj, sprečiti svaku prevaru, niti potpuno eliminisati manipulativan dizajn i zavisničke funkcije. Ali njegova važnost je u tome što uspostavlja jasnija pravila.

Korisnik više ne treba da bude samo pasivni posmatrač odluka koje platforma donosi iza zatvorenih vrata. DSA mu daje konkretna prava: da prijavi nezakonit sadržaj, da dobije obrazloženje odluke, da se žali, da bolje razume oglase i sisteme preporuka, kao i da bude zaštićen od određenih manipulativnih praksi.

Za platforme, to znači da digitalni prostor više ne mogu uređivati isključivo prema sopstvenim poslovnim pravilima. Moraju objašnjavati odluke, dokumentovati postupke, omogućiti pravnu zaštitu i voditi računa o rizicima koje njihovi servisi stvaraju — posebno kada su u pitanju maloletnici i veoma velike platforme.

Zato je možda najvažnija promena koju DSA donosi upravo promena logike: od interneta u kojem platforme same određuju pravila, ka internetu u kojem njihova moć postaje predmet pravila, nadzora i odgovornosti.