Kako digitalno društvo menja finansijske institucije u Srbiji?

Kako digitalno društvo menja finansijske institucije u Srbiji?

Sa rastom domaće IT industrije, raste i broj paušalno oporezovanih obveznika koji sve češće biraju ovaj model poslovanja - bili oni frilenseri, konsultanti ili profesionalci druge vrste. Iako se njihova primanja mogu smatrati 'natprosečnim', banke i finansijske institucije često nemaju sluha za potrebe ovih korisnika budući da se njihovo poslovanje smatra visokorizičnim po pitanju stabilnosti prihoda. U praksi, kako to obično biva, situacija je pak potpuno drugačija.

Jelena Đurović, menadžer SINHRO projekta pri Societe Generale Srbija.

Uzmimo za primer prosečnog paušalca koji radi u IT sektoru. On ili ona imaju između 27 i 35 godina, u proseku zarađuju od 800 do 1.500 evra i posluju sa čitavim svetom radeći na projektima koji su njima zanimljivi – uspešno gradeći svoje karijere u Srbiji. Dobra vest za budućnost tehnološke industrije jeste da je ovakvih primera sve više, no brzom analizom njihovog kreditnog rejtinga videćemo da se profesionalci ovakvog tipa nalaze u visokorizičnoj kategoriji. Crvenom bojom. Daleko ispred njih, nalaze se zaposleni prijavljeni za stalno – iako su njihova mesečna primanja daleko manja.

Što bi jedan moj poznanik (paušalac) rekao… prilikom kupovine stana više su cenili finansijsku situaciju moje žene koja je nastavnik, nego mene koji sam dizajner i koji radim sa klijentima iz čitavog sveta.

Ne morate biti ekspert za finansije kako biste shvatili da tu nešto ne valja. Fokusiranost banaka na svega par proizvoda i usluga rezultovala je činjenicom da briga o korisnicima i osluškivanje njihovih potreba i želja često zauzimaju poslednje mesto na dugačkom spisku stvari potrebnih za uspešno poslovanje.

Iako će mnogi u poslednjoj rečenici prepoznati svoju banku, sa sveopštom digitalizacijom proizvoda i usluga – pozicija domaćih banaka te čitav finansijski sektor u Srbiji – menjaju se brže nego što to i sami možemo ispratiti. Učmalost šaltera i razmazano mastilo zamenili su e-banking, proaktivna podrška, pristup bankaru na daljinu i upravljanje ličnim i poslovnim finansijama direktno putem mobilnog telefona.

Fintech – reč koja menja sve

Sam Albert Ajnštajn je rekao: „Mera inteligencije je sposobnost čoveka da se promeni“, aludirajući na činjenicu da oni koji ne idu u korak sa vremenom na kraju bivaju ostavljeni po strani. Situacija je danas slična i sa bankarskim sektorom. Jedan pogled na to kako su finansijske tehnologije (fintech) promenile bankarstvo i biće nam jasno da budućnost banaka nisu šalteri i uplatnice – već njihova sposobnost da digitalizuju svoje poslovanje.

Jedna od banaka koja ulaže dosta vremena i novca u digitalizaciju svog poslovanja na tržištu Srbije svakako jeste i Societe Generale banka (danas OTP banka Srbija) sa čijim smo izvršnim direktorom, Vukom Kosovcem, već porazgovarali o novom (digitalnom) pravcu kojim se ova banka kreće sa ciljem da svoje usluge ponudi još većem broju korisnika – kako u privatnom, tako i u poslovnom sektoru.

Uvidom u prosečna primanja paušalaca koji rade u IT sektoru, videćemo da je veliki deo njih kreditno sposoban – pod drugačijim uslovima rada koji su jedna od okosnica IT industrije.

Samo nedavno Societe Generale banka je predstavila i novi paket usluga po imenu SINHRO namenjen upravo paušalcima koji rade u IT sektoru i bave se drugim konsultantskim uslugama, kao prvi finansijski proizvod ovog tipa koji je nastao isključivo slušajući savete i potrebe predstavnika domaće tehnološke zajednice. Sa željom da saznamo kako zapravo SINHRO funkcioniše, šta nudi svojim korisnicima, ali i kako je tekao proces kreiranja jedne ovakve ponude usluga, porazgovarali smo menadžerkom projekta, Jelenom Đurović iz Societe Generale banke.

Korisnici kao polazna tačka

Iako se ova banka u Srbiji može pohvaliti tradicijom koja traje već više od 40 godina, o digitalizaciji proizvoda i usluga govori se tek poslednjih nekoliko godina. Kako sve to izgleda na tržištu kao što je srpsko? Jelena odgovara:

Proces digitalne transformacije velike institucije je izazovan sam po sebi, a naše tržište je trenutno veoma kompleksno. Mi prepoznajemo dve kategorije klijenata – one koji intenzivno koriste internacionalne servise i na neki način nas stavljaju pred nove izazove da im uvek pružamo više. U internoj praksi te klijente zovemo digital natives klijenti.

Prema Jeleninim rečima, druga i dalje najzastupljenija kategorija jesu klijenti koji preferiraju lični kontakt sa bankarom i poslovanje putem fizičkih ekspozitura. Digitalizacija na ovako heterogenom tržištu znači da, pored toga što se Societe Generale trudi da digitalizuje što veći broj servisa, zaposleni moraju konstantno da brinu i o edukaciji klijenata kako bi im se približile sve prednosti koje su im sada dostupne.

Koliko je pak izazovno odstupiti od tradicionalnog načina kreiranja ponuda i proizvoda, i fokusirati se prvobitno na želje i potrebe korisnika, a tek kasnije na sam proizvod? Đurović ističe da moderno bankarstvo podrazumeva i neka nova pravila – jedno od njih svakako jeste i to da se u fokusu interesovanja banke nalazi pre svega klijent i njegove stvarne potrebe.

Želja banke jeste da bude tamo gde je njenim korisnicima potrebna, bilo to ekspozitura, e-banking ili m-banking aplikacije ili u online ekspozituri koju je Societe Generale premijerno predstavio krajem 2016. godine. Ipak, da bi se te želje u potpunosti ispunile, potrebno je prilagoditi se smeru u kojem čitava finansijska industrija ide, pomno prateći potrebe lokalnih korisnika, konstantno razvijajući postojeće usluge i optimizovati procese.

Prvi rezultati saradnje sa tehnološkom zajednicom

Početkom godine stvorile su se i mogućnosti za još veću segmentaciju tržišta koja je rezultovala potpuno novim setom usluga u vidu SINHRO paketa. Na pitanje Netokracije kako je Societe Generale došao do ove ponude, Đurović odgovara da se SINHRO u početku nije razvijao sa namerom, već da je čitav projekat proizašao iz strateške saradnje sa ICT Hub-om i povezivanjem sa predstavnicima domaće tehnološke zajednice koji nisu sakrivali nezadovoljstvo sa bankarskim sektorom i načinom na koji se tretiraju paušalci:

Prekretnica je bila poznanstvo, a kasnije i saradnja sa Sofijom Poparom i njenim timom iz Clever d.o.o. koji su razvili web aplikaciju Pausal za lakše administriranje poslovanja paušalne agencije. Saradnja sa njima je pokrenuta sa idejom da obogatimo ponudu za segment preduzetnika – paušalaca koji čine i značajan deo naše klijentske baze, ali smo tu prepoznali i jedan podsegment koji je dosta specifičan i čije su potrebe na bankarskom tržištu potpuno nezadovoljene.

To su paušalci – frilenseri koji su najčešće stručnjaci u oblastima ICT i digitalnih tehnologija, ali i advokati i konsultanti u različitim oblastima poslovanja. Ovaj podsegment tržišta je kao glavni problem isticao to što i pored značajnih prihoda koje ostvaruju u bankama nije bilo razumevanja za njihovo fleksibilno angažovanje u firmama za koje rade jer je kod većine za odobrenje stambenih ili auto kredita uslovljeno ugovorom o stalnom zaposlenju, ili ograničeno visinom osnovice za obračun paušalnog poreza.

Pausal.rs tim ušao je u partnerski odnos sa Societe Generale bankom, ponudivši svoje usluge korisnicima ove banke.

Sa predznanjem o izazovima sa kojima se ovaj segment susreće, Societe Generale banka lansirala je SINHRO paket čija je suština sinhronizacija bankarskih usluga za fizička lica i paušalce u jednom paketu, te jednom e-banking/m-banking aplikaciji, kao i uvezivanje svih specifičnosti ove kategorije klijenata prilikom razmatranja zahteva za kredit, objašnjava Jelena. Prema njenim rečima, benefiti se mogu svrstati u tri kategorije: ušteda vremena, ušteda novca i rešavanje ključnih životnih pitanja.

U prevodu, sada je još lakše prebaciti zaradu sa računa preduzetnika na račun fizičkog lica, kao i korišćenje jedne e-banking tj. m-banking aplikacije umesto dve (za fizička i pravna lica). Ne treba zaboraviti ni uvezivanje sa aplikacijom Pausal.rs. Korisnici takođe plaćaju i održavanje samo jednog paketa, pri čemu su transakcije sa računa fizičkog i pravnog lica u potpunosti besplatne. Tu je naravno i mogućnost izdavanja keš kredita, kao i kredita za automobil ili stan tj. za ona životna pitanja koja su se za paušalce do sada nalazila pod velikim znakom upitnika.

Agilno bankarstvo = održivo bankarstvo

Pogledamo li način na koji su se do sada razvijale finansijske usluge i paketi, uočićemo poznati šablon – jedan tim razvija proizvod tokom nekoliko godina kada je konačno spreman za lansiranje. U međuvremenu, tržišna pravila i potrebe korisnika promenila su se i po nekoliko puta čineći proizvod zastarelim i pre nego što pronađe put do korisnika. Novi razvojni procesi, dakle, bili su neophodni, a rešenje je stiglo u vidu agilne metodologije koja se godinama praktikuje u IT industriji.

Đurović kaže da su primenom agile-a izbegli dobro poznate probleme, uštedeli značajna sredstva i resurse, ali i stvorili stabilnu platformu na kojoj tim dalje može da razvija SINHRO paket – slušajući potrebe svojih korisnika i odgovarajući blagovremeno na njih.

Ovaj period kada je SINHRO počeo da živi među klijentima je za nas posebno značajan i zahvalni smo na svakom komentaru i možda će zvučati kao kliše, ali nam kritike u ovom momentu zaista znače daleko više od pohvale. Sada već znamo da smo na dobrom putu, ali smo i svesni da smo tek krenuli – prilagođavamo se usput, „u skladu sa signalizacijom i vremenskim uslovima“.

Privodivši razgovor kraju, Jelena napominje da tim pažljivo beleži savete i iskustva prvih korisnika SINHRO paketa, koji će se razvijati kako i sama usluga bude napredovala. „Otvoren i neformalan razgovor sa nekim paušalcem-frilenserom je za nas dragocen i predstavlja kvalitetniji barometar zadovoljstva nego bilo koja formalna anketa“, dodaje Đurović, zaključivši kako Societe Generale Srbija trenutno radi na razvoju e-commerce rešenja koje će online preduzetnicima ponuditi zaokruženo poslovanje. Tu su i planovi za potpuno nov koncept ekspoziture – bez korišćenja papira, pečata i drugih birokratskih rekvizita.

Želite da saznate više o SINHRO paketu namenjnom preduzetnicima-paušalcima? Posetite zvaničan sajt Societe Generale Srbija (danas OTP banka Srbija) i informišite se o potpuno novom načinu za upravljanje ličnim i poslovnim finansijama!

Ostavi komentar

  1. Pancho villa

    Pancho villa

    31. 5. 2017. u 00:25 Odgovori

    Super je sto sve može da se rešava na jednom mestu, ali osim toga kako je sve to super, ovaj članak se ne bavi ključnim stvarima a to je na primer koliki deo kolača na razlici u kursu banka uzima? Puno nas prima zaradu u dolarima, sudeći po iskustvu prijatelja u soge ta cifra je na godišnjem nivou poprilična u odnosu na neke konkurentske banke. Otići ću ja i na šalter jednom mesečno ako time uštedim par hiljada dinara po transakciji…

  2. Nenad Milosavljevic

    Nenad Milosavljevic

    31. 5. 2017. u 22:06 Odgovori

    Dajte neki kontakt gde slati feedback direktno development timu, zao mi je licnog bankara koga sef tera vikendom da dolazi na posao kako bi odgovorio na moje zalbe / sugestije vezane za Sinhro, a vise je nego jasno da je sve u nekoj „Beti“ i da to nije njegova krivica.

    Ceo paket ima potencijal, videcemo koliko ste Agilni, moje strpljenje ima granice 🙂
    Primetan je napredak, proradile su i Push notifikacije na iOS, samo napred.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Tehnologija

Šta novi IPS QR kodovi donose malim trgovcima i njihovim kupcima – i kako ih implementirati?

Usluga instant plaćanja na prodajnim mestima uz pomoć IPS QR kodova zvanično je puštena u protokol u Srbiji krajem februara. U nastavku analiziramo na šta trgovci treba da obrate pažnju ako isti uvode u svoje procese naplate.

Startapi i poslovanje

Uz ‘Fleksibilni petak’ Nordeus omogućio zaposlenima da sami organizuju poslednji radni dan u nedelji

Dok se zaposleni u Nordeusu nakon 'full remote' režima ne vrate u kancelariju, kompanija im omogućava da njihova radna nedelja traje 4 dana - ukoliko to žele. Fleksibilni petak startovao je 8. maja, a u nastavku otkrivamo kako to izgleda u praksi.

Kultura 2.0

Kako su domaći YouTube kanali o kuvanju ‘eksplodirali’ za vreme epidemije

Da li i vi spadate u grupu ljudi koja je u karantinu isključivo radila na razvoju i usavršavanju kulinarskih veština? Verujem da jeste, a verujem i da ste inspiraciju tražili ne u bakinim kuvarima, već na YouTube-u.

Propustili ste

Kultura 2.0

Mojih 5: Nemanja Čedomirović

Nemanja Čedomirović vodi GrowIT i sa svojim timom pomaže kompanijama da usvoje agilni način rada, a ove nedelje u specijalu 'Mojih 5' deli svoje preporuke sadržaja koji mu je ovih dana okupirao pažnju.

E-commerce

Nikola i Sonja pokrenuli su Prodajadelova.rs jer žele da promene način na koji održavamo naše četvorotočkaše

Napustio je dobro plaćen posao i visoku poziciju u kompaniji Würth sa ciljem da započne svoj posao iz snova. Ovo je priča o Nikoli Đuroviću koji je sa suprugom Sonjom pokrenuo sajt Prodajadelova.rs sa namerom da promeni percepciju kupovine auto delova i servisiranja vašeg četvorotočkaša.

Ekskluzivno

U 2019. godini potrošili smo €47,05 miliona na digitalno oglašavanje

Rezultati o ukupnom utrošku na digitalno oglašavanje u prethodnoj godini konačno su tu. Gle čuda - i ovoga puta tržište digitalnog oglašavanja u Srbiji zadržalo je dvocifren rast, ostvarivši jedan od najboljih rezultata otkako se istraživanje vrši.

E-commerce

eCommerce Asocijacija otvara vrata svoje Akademije za sve koji žele da pokrenu svoj web shop

eCommerce Asocijacija Srbije pokrenula je eCommerce Akademiju - edukativni projekat u okviru kog će profesionalci iz svih segmenata digitalnog ekosistema sa polaznicima deliti svoja iskustva iz sektora elektronske trgovine.

Intervju

McCann otkriva (skoro) sve što ste želeli da znate o tehnologiji – tokom i posle korone

'WeCann Point of View' je e-book kreiran od strane agencije McCann u okviru kog dele svoja razmišljanja o praćenju i privatnosti, kupovini, dokumentima i parama, ekonomiji deljenja i ekonomiji razdvojenosti, proširenoj realnosti, i drugim trendovima koji su se promenili u toku pandemije. U nastavku za Netokraciju izdvajaju najzanimljivije delove.

Startapi i poslovanje

Kako srpski IT-jevci treba da se brendiraju u inostranstvu – kao jeftina ili kvalitetna radna snaga?

Aktuelna pandemijska kriza (i njene ekonomske posledice), naveli su nas na sledeće pitanje: da li će domaće IT kompanije, agencije, frilenseri i regruteri morati da promene način na koji predstavljaju svoje proizvode, usluge i kadar na međunarodnom tržištu? Dakle, hoćemo li u prvi plat isticati da smo povoljni, da imamo kvalitetan kadar - ili oba?