Da, pričam o izmenama zakonskih regulativa vezanih za porez na dohodak građana. Po ko zna koji put imamo šansu da uradimo nešto veliko i sami uprskamo, kao reprezentacija u fudbalu.
Izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana koji se, između ostalog, odnose na paušalne preduzetnike i knjigaše, usvojen je u Skupštini Srbije. Mere podsticaja važiće od 1. januara 2020. godine.
Predlog novog 'Testa samostalnosti' bliže određuje pojedine slučajeve angažovanja u odnosu na inicijalnu verziju, ali i dalje ostavlja mesta za različita tumačenja.
Svako ko je prisustvovao otvorenim razgovorima povodom donošenja novih zakona o poslovanju i oporezivanju paušalaca ima samo jedan pridev - zapaljivo. Suprostavljene strane diskutovale su o zakonskim predlozima, a šta je to što paušalci ističu kao najveće probleme, pročitajte u nastavku ovog teksta.
Angažovanje preduzetnika za poslove koji bi suštinski trebalo da spadaju u domen klasičnog radnog odnosa predmet je upravo predstavljenih izmena Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Izmene stupaju na snagu 1. januara 2020. godine.
Automatizacija paušalnog sistema oporezivanja biće uvedena od 1. januara 2020. godine. Do ovog zajedničkog rešenja u okviru "Meseca paušalaca" došli su državni organi, nevladine organizacije i preduzetnici.
Poslednjih dana predložene izmene za paušalce u fokusu su ne samo onih koje bi najviše pogodile, već i čitave javnosti. Jučerašnji sastanak u NALED-u dotakao se reakcija javnosti i pre svega potencijalnih problema na koje su ukazali sami paušalaci. U nastavku teksta, prenosimo detalje sa sastanka.
Sa rastom domaće IT industrije, raste i broj paušalno oporezovanih obveznika koji sve češće biraju ovaj model poslovanja - bili oni frilenseri, konsultanti ili profesionalci druge vrste. Iako se njihova primanja mogu smatrati 'natprosečnim', banke i finansijske institucije često nemaju sluha za potrebe ovih korisnika budući da se njihovo poslovanje smatra visokorizičnim po pitanju stabilnosti prihoda. U praksi, kako to obično biva, situacija je pak potpuno drugačija.
Beogradski startap pausal.rs objavio je danas istraživanje o uslovima 18 banaka koje posluju u Srbiji, a koje nude mogućnost poslovanja za privatna lica - paušalce. Od najkasnijeg vremena za puštanje naloga, pa do visine dnevnog limita na bankomatima - prenosimo rezultate prvog dela sveobuhvatnog istraživanja čiji je cilj da se na jednom mestu objedini sve potrebne informacije o bankama.
Kalifornijski startap Shyft podigao je Serija A investiciju u iznosu od 15 miliona dolara što je, gledano sa lokalnog stanovišta, posebno važno jer se njegov kompletan development tim nalazi upravo u Srbiji.
UNDP i UNFPA su pripremili nagradni fond od 40.000 dolara za timove koji predlože inovativna rešenja koja doprinose razumevanju izazova koje donosi depopulacija.
Imati efikasnu poljoprivredu danas znači imati 'tech' rešenja koja pomažu agronomima da uz pomoć detaljnih analiza preciznije obrađuju i održavaju svoje parcele. Jedno od tih savremenih rešenja dolazi iz kompanije Agremo, o čijem smo poslovanju razgovarali sa osnivačem.
