Messaging aplikacije prerasle su društvene mreže

Messaging aplikacije prerasle su društvene mreže (i prete da uzmu solidan deo budžeta!)

Snapchat, Viber (ili Vajber?), Line, Messenger... ukoliko ste prvo pomislili na aplikacije za dopisivanje, moramo vas obavestiti da definitivno važite za digitalnog dinosaurusa! Gotovo preko noći ove i mnoge druge chat aplikacije postale su novo poglavlje društvenih medija gde se brendovi već uveliko bore za svoj deo kolača - animirajući korisnike, pružajući nove funkcije i podršku, te upošljavajući i botove (ovoga puta ne za sendviče). Da li su društvene mreže otišle u zaborav?

snapsnap

Ukoliko nas pitate nisu – niti će u skorije vreme, ali društvene mreže više definitivno ne predstavljaju prekretnicu rasta i angažovanja korisnika (tzv. engagement). Tehnološku “baklju” preuzele su chat i messaging aplikacije među kojima su Messenger, LINE, WeChat, KakaoTalk, Snapchat, WhatsApp, Viber i mnoge druge.

Samo krajem 2015. godine WhatsApp je koristilo 900 miliona korisnika svakog meseca, Messenger 700 miliona, a Viber više od 600 miliona. Te brojke sada su još veće i predstavljaju pravu pretnju društvenim mrežama koje korisnici polako zamenjuju mobilnim aplikacijama i servisima koji jednostavno pružaju bolju interakciju. Pogledajmo samo Snapchat i sve će nam biti jasno.

Korisnici žele više od vašeg brenda

Business Insider piše da se korisnici više ne okreću messaging aplikacijama samo kako bi komunicirali sa svojim prijateljima, već i sa brendovima, kako bi pretraživali robu i gledali različit sadržaj. Ono što je nekada predstavljalo platformu za razmenu kratkih poruka, fotografija, videa i GIF-ova, sada je preraslo u ekosistem za sebe – ekosistem koji nudi potpunu podršku developerima za razvoj aplikacija, ali i jedinstvene API-je koji se mogu upotrebiti za još bolje korisničko iskustvo.

b1
Početak 2015. godine obležio je kraj prevlasti društvenih mreža nad aplikacijama za dopisivanje (Izvor: Business Insider/BI Intelligence)

Zbog čega je to tako, pitate se? Chat i messaging aplikacije predstavljaju mesto na kome publika (vaša ciljna grupa) u ovom trenutku provodi ubedljivo najviše vremena, što samo tržište čini veoma interesantnim. Veći je broj korisnika, veće je zadržavanje (retention), ali je i više mlađih korisnika koje marketari i izdavači nazivaju pravom “poslasticom”. U prevodu, vreme je da se dobro edukujete o tome kako negovati prisustvo vašeg brenda na ovim kanalima:

Kombinovana korisnička baza četiri najpopularnije chat aplikacije je veća od korisničke baze top četiri najpopularnije društvene mreže.

Ili četuješ sa korisnicima, il’ ideš u školu

Četiri su ključna messaging trenda koji ne zaobilazi ni ove prostore:

    • Mobilne aplikacije su postale zaista velike. Najveći servisi beleže stotine miliona mesečno aktivnih korisnika (MAU). Cena mobilnog Interneta je opala tako da je još lakše i jeftinije razmenjivati sadržaj, mobilni uređaji su sve napredniji i jefiniji.
    • Messaging aplikacije danas rade više stvari od pukog dopisivanja. Prvi stadijum ovih aplikacija obeležio je rast, dok u drugoj fazi (koja se sada odvija) stižu nove funkcije kao i monetizacija korisničke baze.
    • Popularne aplikacije WeChat, KakaoTalk i LINE osvojile su Aziju i preuzele tron kada je pronalaženje inovativnih načina za povećanje upotrebe u pitanju. One su takođe uspešno implementirale strategije za monetizaciju njihovih usluga.
    • Medijske kuće i marketari u ovom trenutku i dalje ulažu više u društvene mreže kao što su Facebook i Twitter, ali to će se uskoro promeniti kako messaging servisi budu predstavljali nove funkcije za povezivanje korisnika sa brendovima, oglašivačima i izdavačima.
Pored kodova koji se lako mogu skeniratu, tu su sad ai skraćeni linkovi koji vode do Messenger profila korisnika (Izvor: Facebook)
Prateći trendove, Messenger je nedavno predstavio i skanabilne kodove za još brže i lakše povezivanje sa prijateljima i brendovima.

Ipak, ključna reč koja bi i mogla obeležiti čitav trend jeste interakcija. Lajkovi i šerovi odavno su postali stvari koje nisu tako bliske, sadržaj se deli sa prijateljima ali na javnom mestu – komunikacija nije personalizovana, intimna. Ovu pojavu verovatno je i najbolje definisao Ivan Bildi koji je na nedavno održanom Snapchat okupljanju u Beogradu izjavio da iako ga ne prati tako velik broj ljudi na ovom servisu, broj odgovora na njegove snepove proporcionalno je daleko veći u odnosu na broj onih ljudi koji na isto pitanje odgovore na njegovom Facebook ili Twitter profilu. Računica je poprilično čista.

I posle Facebooka… Facebook.

Činjenica je da upravo ove mobilne aplikacije predstavljaju ring u kojem će se voditi nova bitka za korisnike i njihovu pažnju, no velike tehnološke kompanije imaju još jedan trik up their sleave – botove. U pitanju je komunikacija zasnovana na veštačkoj inteligenciji koja obećava novo doba interakcije sa korisnicima, a prevashodno na Messenger-u i drugim chat aplikacijama.

bots
Veliki izdavači prvi su isprobali chat botove koje je Messenger nedavno predstavio.

Sa nedavnim lansiranjem botova na F8 konferenciji vidimo i prve promašaje, što je verovatno i za očekivati budući da se tehnologija i dalje nalazi u eksperimentalnoj fazi. I Facebook nije jedini, trci za botove pridružuje se i popularna aplikacija Telegram. Ipak, svakako najinteresantniji podatak jeste to što upravo Facebook predvodi čitav pokret, udaljujući Messenger od same društvene mreže i vodeći tako bitku na dva fronta, pokušavajući da privoli mlađe korisnike i tako preboli težak poraz koji je iskusnom Zakerbergu zadao mladi Špigel.

Jer na kraju dana, Facebook neće propasti, samo ćemo koristiti druge proizvode ove tehnološke kompanije… bile to mobilne aplikacije, naočare za virtuelnu realnost ili Internet dronovi koji mogu da ostanu u vazduhu i po nekoliko godina.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Kultura 2.0

Šta rade zaposleni dok HR menadžeri spavaju? Kritikuju LGBT zajednicu i leče decu SMS porukama

Koliko ste upoznati sa kulturom ćutanja, skretanja pogleda i sleganja ramena koja je nikad prisutnija u domaćoj IT zajednici?

E-commerce

Deltin ‘Ananas’ unaprediće domaći e-commerce ne investicijom od €100 miliona, već brigom o korisnicima. Može li on to?

Kompanija Delta Holding najavila je da nakon 30 godina poslovanja u različitim oblastima u 2021. godini ulazi u e-commerce. Analiziram kako bi novi biznis mogao da izgleda i na čemu se mora zasnivati kako bi se takmičio sa konkurencijom.

Kultura 2.0

Sirenin krug poverenja: Zašto founderi toliko često biraju nepotizam?

Nepotizam je neiskren način da se ljudima veruje. Pogotovo u poslu.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Srpski startap B-Fresh sa inovativnim sistemom pakovanja želi da promeni prehrambenu industriju

Tehnologija bi u budućnosti mogla u potpunosti da promeni poljoprivredu i prehrambenu industriju. Startap B-Fresh iz Srbije koji razvija rešenje za duži rok trajanja hrane upravo to dokazuje, ali pokazuje i da Srbija ima još jedan talentovan tim iz 'agrotech' sektora.

Internet marketing

IAB MIXX Awards 2021: Otvorene prijave – žiri bira nagrade u 15 kategorija!

Glavni cilj dodeljivanja IAB MIXX nagrada je da se prepoznaju i istaknu kvalitet realizacije digitalnih strategija i medijskih kampanja. Radovi se mogu prijaviti najkasnije do 12. aprila 2021. godine u jednoj ili više kategorija, a u skladu sa ciljevima kampanje ili projekta.

Digitalni mediji

Šta je to Patreon i koja je njegova uloga u podršci kreatorima sadržaja na Internetu?

U poslednjih dve, tri godine na domaćoj YouTube sceni sve više se govori o Patreonu - platformi koja nezavisnim video kreatorima pomaže da naprave nove modele zarade i okupe publiku koja će ih novčano nagraditi za kvalitetan sadržaj.

Startapi i poslovanje

Endava akvizirala hrvatsku agenciju Five za 33+ miliona evra

Ova kompanija nakon prošlogodišnje akvizicije Comtrade-a nastavlja sa jačanjem svog prisustva u regionu. Hrvatski Five postaje deo ove internacionalne kompanije, a 'exit' je vredan više od 33 miliona evra - kroz deonice i keš.

Office Talks Podcast

Prevara od 70 miliona dolara – ko je kriv?

U 36. epizodi Netokracijinog Office Talks podcasta ugostili smo novinara BIRN-a, Aleksandra Đorđevića, sa kojim smo razgovarali o Internet prevarama. Reč je o nepostojećim sajtovima za kupovinu kriptovaluta i berzama, te call centrima koji su nedavno dospeli u žižu javnosti.

Kultura 2.0

Oporezivanje digitalne imovine u Srbiji: Koje obaveze imaju fizička i pravna lica?

Do decembra 2020. godine poreski propisi nisu izričito prepoznavali digitalnu imovinu i to je vodilo nepovoljnom poreskom tretmanu transakcija koje uključuju digitalnu imovinu, ali i pravnoj nesigurnosti o tome kako se digitalna imovina oporezuje. U tekstu objašnjavamo kako sada stoje stvari po tom pitanju.