Kako ekonomija podataka može učiniti srpske kompanije konkurentnijim na tržištu marketinga

Razumevanje ekonomije podataka deli domaće kompanije od veće konkurentnosti

Ogroman broj podataka koje korisnici širom sveta ostavljaju na Internetu oblikuje i menja industriju digitalnog marketinga. Mi smo analizirali na koji način se ti podaci prikupljaju i obrađuju kod nas, te koliko će na sve to imati uticaj novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.

Većina nas je zahvaljujući različitim digitalnim servisima i društvenim mrežema, barem jednom ostavila svoju e-mail adresu, ime ili neki drugi podatak zarad određenog korisničkog iskustva na Internetu. Prema pojedinim istraživanjima u junu ove godine, broj Internet korisnika globalno se povećao na 4,4 milijarde ljudi. Sa druge strane, prošlogodišnji podaci pokazuju da je u Srbiji online aktivno 4,2 miliona ljudi, uz 73% ljudi koji dolaze iz urbanih sredina.

Svako od aktivnih korisnika obuhvaćenih ovim brojevima, generiše ogromnu količinu podataka, ostavljajući određene „tragove“ svojih interesovanja i aktivnosti što kasnije dovodi do formiranja Big Data baza i brojeva – čijom se strateškom analizom za plasiranje oglasa dolazi do tzv. data driven marketinga.

U razgovoru sa Marijom Matić, direktorom za podatke i komunikaciju u agenciji DIRECT MEDIA United Solutions, analiziramo procese korišćenja pomenutih podataka, potencijale primene data driven marketinga u Srbiji i prilagođavanju GDPR-u – Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti.

Raste svest o Data ekonomiji, a samim tim i o ličnim podacima

Već na početku diskusije, Marija nam otkriva da je ključno krenuti od definicije pojma personalnih, tačnije ličnih podataka. Kako nam sagovornica otkriva, podatak o ličnosti je svaki podatak koji se odnosi na fizičko lice čiji je identitet određen ili odrediv.

Prema njenim rečima, da bi se jedan podatak uopšte smatrao podatkom o ličnosti, potrebno je da postoji mogućnost da se uz pomoć njega, direktno ili indirektno, identifikuje određeno fizičko lice na koje se taj podatak odnosi. U današnjem svetu podaci se često porede sa naftom a lični podaci koji ljudi ostavljaju pokreću mnoge kompanije posebno ad tech gigante.

Danas, nastavlja Marija, govorimo o data ekonomiji i podaci su glavna mera da li kompanija postaje relevantna u digitalnom ekosistemu. Prema njenim rečima, razvoj Interneta je upravo i doveo do ovako velike važnosti podataka, a količina istih koja se svakodnevno stvara više i ne može da se jasno sagleda:

Neke od procena su da ćemo sledeće godine doći do 40 zetabajta podataka. Ponekad sve deluje futuristički ali je u stvari vrlo realno i aktuelno. Međutim, koliko su korisnici svesni važnosti podataka i količine podataka koje ostavljaju na Internetu, teško je reći.

Uprkos tome, i dalje nemamo dovoljno svesti o tome koliku neverovatnu količinu podataka o našim interesovanjima, hobijima, kretanjima ostavljamo na mreži. Svako kretanje na Internetu, svaki klik, poseta sajtova, ostavljanje sopstvenog sadržaja na društvenim mrežama i drugim digitalnim kanalima može da se beleži kroz specijalizovane sisteme.

Veliki broj korisnika svakodnevnom interakcijom na Internetu ostavlja veliki broj podatka kroz različite aktivnosti, što pomaže mnogim kompanijama ka kreiranju ciljanih digitalnih oglasa.

Matić dodaje da je sve ovo deo digitalnog ekosistema i osnova Data ekonomije i razvoja svih benefita koje kompanije razvijaju da bi iskustvo korisnika bilo bolje. Kako kaže, sigurna je da će sa rastom svesti o Data ekonomiji rasti i svest o ličnim podacima koji se ostavljaju na Internetu i načinu kako se isti sakupljaju.

Svaka kompanija moraće da ima ‘Data Science’ eksperte

Sa druge strane, kada govorimo o prikupljanju i obradi podataka u marketinške svrhe, postavlja se pitanje šta je to što domaći korisnici moraju da znaju? Zapravo, kako se njihovi podaci prikupljaju i obrađuju? Nastavivši razgovor, Marija još jednom ističe da korisnici moraju da budu svesni da se podaci na Internetu svakodnevno beleže.

Otuda je putem cookies-a ili IP adresa moguće pratiti kretanje korisnika Interneta i na osnovu toga se analizira i njihovo ponašanje, interesovanja, konzumaciju sadržaja i drugo. Matić posebno stavlja do znanja da korisnici moraju da budu obavešteni i da im se pruži mogućnost da daju dozvolu da li žele da se sakupljaju njihovi podaci, kao i o načinima upotrebe i svrsi korišćenja njihovih podataka:

Data Science i mašinsko učenje predstavlja veoma bitan deo analiziranja podataka. Putem ovih metoda moguće je praviti profile korisnika i postavljati predikcione metode. Cilj je upoznati korisnike što bolje, predvideti njihovo ponašanje i ponuditi im određen benefit ili proizvod u pravo vreme. Što se tiče agencije, mi ne prikupljamo lične podatke.

Podaci su kod klijenata, a mi pokušavamo da im pomognemo da iskoriste podatke u svrhu građenja kvalitetnijeg CRM-a koji se može kasnije upotrebiti za bolju komunikaciju sa korisnicima.

S obzirom na to da imamo Data Science odeljenje u mogućnosti smo da analiziramo veliki set podataka sa različitih izvora i razvijemo nekoliko metoda od vizualizacije podataka, preko naprednih Data Science analiza do mašinskog učenja. Ono što želim da naglasim jeste da je cilj pomoći kompanijama u rešavanju realnih biznis problema kako bi klijenti unapredili svoje poslovanje i prihode.

 

Na pitanje Netokracije koliko se zapravo u Srbiji primenjuje data driven marketing i da li se situacija menja na bolje, naša sagovornica smatra da je naše tržište i dalje u početnoj fazi razvoja. Iako je ova vrsta marketinga počela da se primenjuje, prostora za realizaciju ima dosta, ali je potrebno prevazići neke barijere:

Iz razgovora sa klijentima, čini se da je najveća prepreka da oni prepoznaju potencijal podataka koje poseduju. Konkretno, oglašivači su svesni važnosti podataka i mogućnosti njihovog korišćenja ali mi se čini da je i dalje nejasno na tržištu kako se dobijaju konkretni data proizvodi i kako monetizovati podatke.

Deluje mi da u ovom trenutku imamo pionirsku ulogu u kojoj tržište edukujemo ne samo o značaju podataka, već, što je mnogo važnije, kako ti podaci mogu da se upotrebe. Data Science u čijoj osnovi je kombinacija ekspertskog poznavanja matematike i domenskog znanja, veoma je apstraktan za mnoge kompanije.

Međutim, jedno je sigurno, vrlo brzo će svaka kompanija morati da koristi Data Science eksperte a podaci koje imaju i način na koji ih koriste biće ono što će stvoriti konkurentsku prednost kompanija. Mi smo tu za sve koji žele da saznaju kako podaci i obrada podataka koje imaju mogu da se iskoriste.

Najveći izazovi odrediti šta potpada pod GDPR

S obzirom na to da direktno govorimo u upotrebi i obradi podatka korisnika, na kraju razgovora smo se dotakli više teme Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, tačnije GDPR-a koji stupa na snagu od 21. avgusta. Marija je prokomentarisala tom prilikom kako teče proces prilagođavanja ovom zakonu i koji su najveći izazovi na tom putu:

Proces prilagođavanja novom Zakonu zapravo je započeo godinu dana ranije odnosno od 25. maja 2018. kada je GDPR stupio na snagu. Kako naš Zakon u najvećoj meri reflektuje GDPR, mnoge pripremne radnje su kod internacionalnih kompanja već završene. Ono što je u ovom trenutku veoma bitno je da se ispoštuju glavni zahtevi GDPR po pitanju sakupljanja i čuvanja privatnih podataka.

Prema našem iskustvu, najveći izazovi su i dalje različita tumačenja šta je lični podatak, da li nešto potpada pod GDPR ili ne. Postoje mnogi legitimni interesi kada je u pitanju prikupljanje podataka a opet sve mora da bude verifikovano da je u skladu sa novim Zakonom. Ali, čini mi se dok Zakon ne počne da se primenjuje i dok ne dobijemo konkretna mišljenja iz prakse i dalje ćemo nekako biti na nivou teorije.

„U svakom slučaju mi smo još prošle godine počeli sa usklađivanjem svih podataka koje imamo sa GDPR-om, pa ćemo samo donošenje Zakona o zaštiti podataka dočekati potpuno spremni“, zaključila je Marija na kraju.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Godina u kojoj smo uništili srpski IT

Da, pričam o izmenama zakonskih regulativa vezanih za porez na dohodak građana. Po ko zna koji put imamo šansu da uradimo nešto veliko i sami uprskamo, kao reprezentacija u fudbalu.

Mobilno

Google i u Beogradu omogućio pregled javnog gradskog prevoza!

Google Maps od danas su konačno omogućile korisnicima u Beogradu da na svojim pametnim telefonima dobiju uvid u kretanje gradskog prevoza, cene karte i druge bitne informacije o GSP-u.

Kultura 2.0

Mogu li dva prijatelja iz IT-ja pozicionirati Srbiju na mapi evropskih biciklista – kroz projekat Serbia Upside Down?

Dvojica kolega i prijatelja koji rade u IT industriji svoju ljubav prema biciklizmu i putovanjima spojili su u projekat pod nazivom 'Serbia Upside Down'. Njihova ideja je da se kroz velike biciklističke ture u Srbiji naša zemlja približi njihovim kolegama IT-jevcima iz Zapadne Evrope kao vredno turističko mesto. O čemu se tu zapravo radi?

Propustili ste

Ekskluzivno

Ako želimo dalji rast srpskog startap ekosistema, potrebna nam je podrška institucija – pokazuje Startap skener

Srpski startap ekosistem, iako je i dalje po veličini, resursima i iskustvu mali i nalazi se tek u prvoj fazi razvoja, jedan je od najbrže rastućih u odnosu na ekosisteme koji se nalaze u istoj fazi - zaključak je istraživanja Startap skener. Šta moramo promeniti kako bismo održali taj rast?

Startapi i poslovanje

Startap Shyft zahvaljujući development timu u Srbiji podigao investiciju od $15 miliona

Kalifornijski startap Shyft podigao je Serija A investiciju u iznosu od 15 miliona dolara što je, gledano sa lokalnog stanovišta, posebno važno jer se njegov kompletan development tim nalazi upravo u Srbiji.

Kultura 2.0

Razumete podatke koji objašnjavaju zašto ljudi odlaze iz Srbije? Prijavite se na konkurs čiji je nagradni fond 40.000 dolara

UNDP i UNFPA su pripremili nagradni fond od 40.000 dolara za timove koji predlože inovativna rešenja koja doprinose razumevanju izazova koje donosi depopulacija.

Startapi i poslovanje

Kako je srpski Agremo od troje ljudi postao kompanija koja digitalizuje poljoprivredu za 2.000 korisnika širom sveta

Imati efikasnu poljoprivredu danas znači imati 'tech' rešenja koja pomažu agronomima da uz pomoć detaljnih analiza preciznije obrađuju i održavaju svoje parcele. Jedno od tih savremenih rešenja dolazi iz kompanije Agremo, o čijem smo poslovanju razgovarali sa osnivačem.

Kultura 2.0

Da li je moguće sprečiti izgaranje na poslu – pitali smo HR-a, psihologa i direktora

Uhvatite li sebe da se osećate umorno, iscrpljeno, nemotivisano, ne spavate dovoljno, opada vam imunitet i sve to samo kada pomislite na posao koji vas čeka? U tekstu koji sledi pokušavamo da odgovorimo na pitanje kako da u 2020. godini ne dozvolite da do toga dođe.

Kultura 2.0

Privatnost na Internetu je nemoguća ali pazite gde i kako ostavljate svoj digitalni ‘otisak’

Kembridž analitika naučila nas je šta može da se desi ako se lični podaci zloupotrebljavaju. Zato na nivou društva moramo naučiti kako mediji i marketing utiču na nas - a naša namera u Laboratoriji za digitalnu sociometriju je upravo to.