4,2 miliona građana Srbije na Internetu – 73% iz urbanih sredina

Iako Internet koristi više od polovine stanovništva, treba se prisetiti da je pre samo šest godina na webu bilo aktivno 2,1 milion ljudi u našoj zemlji, piše portal Dnevnik. Podaci su pokazali da najveći broj korisnika Internet upotrebljava u privatne svrhe (68,5%), dok malo više od četvrtine, tačnije 27,2 odsto isti koristi ravnomerno na poslu i van njega.

Zanimljivo je da svega 4,3% Internet korisnika aktivno najčešće na poslu, a statistika pokazuje da 3,7 miliona ljudi svakodnevno koristi Internet. Ako se osvrnemo na demografske karakteristike korisnika u Srbiji, evidentno je da su žene nešto aktivnije sa 52%, a muškarci popunjavaju ostalih 48%.

Kada je starost korisnika u Srbiji u pitanju, mladi od 15 do 30 godina čine 28 odsto svih korisnika Interneta, dok još tri velike starosne grupe imaju udeo od po oko 20 odsto, dok je preostalih osam odsto korisnika starije od 65 godina.

Brojke između ostalog pokazuju da 73 odsto Internet korisnika živi u gradu, dok ostatak od 27 odsto živi na selu. Najviše korisnika weba u Srbiji, njih 28 odsto živi u Vojvodini, slede  zapadna Srbija sa 26 odsto, Beograd sa 24 i južna Srbija sa 22 odsto.

Ukoliko govorimo o obrazovanju stanovništva, statistika jasno otkriva da najviše četvorogodišnje srednje obrazovanje ima 63 odsto korisnika u Srbiji. Blizu polovine su zaposleni, njih 49 odsto, 13 odsto ljudi koji koriste web su nezaposleni dok 14 odsto od ukupnog broja pripada populaciji penzionera.

Slaba digitalna pismenost kao prepreka?

Ono što ipak nije otkriveno istraživanjem jeste za koje mogućnosti ljudi koriste Internet, da li su to samo društvene mreže, konzumacija sadržaja ili isključivo u poslovne prilike ili neke druge svrhe.

Porast broja korisnika weba u Srbiji nije se desio preko noći. Proces digitalizacije države, ali i učestali razvoj mrežne infrastrukture, uticali su na to da građani dobiju stabilne i kvalitetne Internet konekcije u svojim domovima.

Svakako jedan od pozitivnih primera jesu sve veća ulaganja u razvoj mobilne mreže i konekcija koje bi trebalo da budu dostupne čak i u ruralnim delovima zemlje. Ono što ipak zabrinjava jeste slaba digitalna pismenost građana koja na neki način predstavlja prepreku da na nivou države sprovedemo digitalne servise koje će u potpunosti služiti čitavom stanovništvu, a ne samo onom delu ljudi koji imaju potrebno digitalno obrazovanje.

Nije novost da ljudi u Srbiji i dalje nade više polažu u tradicionalne procese, a samo jedan od primera vezuje se za elektronsku registraciju firme online. Iako nedavno omogućena, veliki broj ljudi i dalje ovaj proces izvršava offline – tačnije popunjavanjem različitih formulara na šalterima. Ovo nam samo pokazuje da na nivou zemlje ljudi još uvek nemaju poverenje u elektronske sisteme, te da će biti potrebno vreme kako bi se edukacija sprovela na pravi način – a koliko će ista biti uspešna, pokazaće nam rezultati.