4,2 miliona građana Srbije na Internetu - 73% iz urbanih sredina

4,2 miliona građana Srbije na Internetu – 73% iz urbanih sredina

Iz godine u godinu broj korisnika Interneta u Srbiji se povećava, a poslednja istraživanja agencije Plum Mark pokazuju da je na webu u Srbiji prisutno 4,2 miliona ljudi.

Iako Internet koristi više od polovine stanovništva, treba se prisetiti da je pre samo šest godina na webu bilo aktivno 2,1 milion ljudi u našoj zemlji, piše portal Dnevnik. Podaci su pokazali da najveći broj korisnika Internet upotrebljava u privatne svrhe (68,5%), dok malo više od četvrtine, tačnije 27,2 odsto isti koristi ravnomerno na poslu i van njega.

Zanimljivo je da svega 4,3% Internet korisnika aktivno najčešće na poslu, a statistika pokazuje da 3,7 miliona ljudi svakodnevno koristi Internet. Ako se osvrnemo na demografske karakteristike korisnika u Srbiji, evidentno je da su žene nešto aktivnije sa 52%, a muškarci popunjavaju ostalih 48%.

Kada je starost korisnika u Srbiji u pitanju, mladi od 15 do 30 godina čine 28 odsto svih korisnika Interneta, dok još tri velike starosne grupe imaju udeo od po oko 20 odsto, dok je preostalih osam odsto korisnika starije od 65 godina.

Brojke između ostalog pokazuju da 73 odsto Internet korisnika živi u gradu, dok ostatak od 27 odsto živi na selu. Najviše korisnika weba u Srbiji, njih 28 odsto živi u Vojvodini, slede  zapadna Srbija sa 26 odsto, Beograd sa 24 i južna Srbija sa 22 odsto.

Ukoliko govorimo o obrazovanju stanovništva, statistika jasno otkriva da najviše četvorogodišnje srednje obrazovanje ima 63 odsto korisnika u Srbiji. Blizu polovine su zaposleni, njih 49 odsto, 13 odsto ljudi koji koriste web su nezaposleni dok 14 odsto od ukupnog broja pripada populaciji penzionera.

Slaba digitalna pismenost kao prepreka?

Ono što ipak nije otkriveno istraživanjem jeste za koje mogućnosti ljudi koriste Internet, da li su to samo društvene mreže, konzumacija sadržaja ili isključivo u poslovne prilike ili neke druge svrhe.

Porast broja korisnika weba u Srbiji nije se desio preko noći. Proces digitalizacije države, ali i učestali razvoj mrežne infrastrukture, uticali su na to da građani dobiju stabilne i kvalitetne Internet konekcije u svojim domovima.

Svakako jedan od pozitivnih primera jesu sve veća ulaganja u razvoj mobilne mreže i konekcija koje bi trebalo da budu dostupne čak i u ruralnim delovima zemlje. Ono što ipak zabrinjava jeste slaba digitalna pismenost građana koja na neki način predstavlja prepreku da na nivou države sprovedemo digitalne servise koje će u potpunosti služiti čitavom stanovništvu, a ne samo onom delu ljudi koji imaju potrebno digitalno obrazovanje.

Nije novost da ljudi u Srbiji i dalje nade više polažu u tradicionalne procese, a samo jedan od primera vezuje se za elektronsku registraciju firme online. Iako nedavno omogućena, veliki broj ljudi i dalje ovaj proces izvršava offline – tačnije popunjavanjem različitih formulara na šalterima. Ovo nam samo pokazuje da na nivou zemlje ljudi još uvek nemaju poverenje u elektronske sisteme, te da će biti potrebno vreme kako bi se edukacija sprovela na pravi način – a koliko će ista biti uspešna, pokazaće nam rezultati.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Tehnologija

Šta novi IPS QR kodovi donose malim trgovcima i njihovim kupcima – i kako ih implementirati?

Usluga instant plaćanja na prodajnim mestima uz pomoć IPS QR kodova zvanično je puštena u protokol u Srbiji krajem februara. U nastavku analiziramo na šta trgovci treba da obrate pažnju ako isti uvode u svoje procese naplate.

Startapi i poslovanje

Uz ‘Fleksibilni petak’ Nordeus omogućio zaposlenima da sami organizuju poslednji radni dan u nedelji

Dok se zaposleni u Nordeusu nakon 'full remote' režima ne vrate u kancelariju, kompanija im omogućava da njihova radna nedelja traje 4 dana - ukoliko to žele. Fleksibilni petak startovao je 8. maja, a u nastavku otkrivamo kako to izgleda u praksi.

Kultura 2.0

Kako su domaći YouTube kanali o kuvanju ‘eksplodirali’ za vreme epidemije

Da li i vi spadate u grupu ljudi koja je u karantinu isključivo radila na razvoju i usavršavanju kulinarskih veština? Verujem da jeste, a verujem i da ste inspiraciju tražili ne u bakinim kuvarima, već na YouTube-u.

Propustili ste

Kultura 2.0

Mojih 5: Nemanja Čedomirović

Nemanja Čedomirović vodi GrowIT i sa svojim timom pomaže kompanijama da usvoje agilni način rada, a ove nedelje u specijalu 'Mojih 5' deli svoje preporuke sadržaja koji mu je ovih dana okupirao pažnju.

E-commerce

Nikola i Sonja pokrenuli su Prodajadelova.rs jer žele da promene način na koji održavamo naše četvorotočkaše

Napustio je dobro plaćen posao i visoku poziciju u kompaniji Würth sa ciljem da započne svoj posao iz snova. Ovo je priča o Nikoli Đuroviću koji je sa suprugom Sonjom pokrenuo sajt Prodajadelova.rs sa namerom da promeni percepciju kupovine auto delova i servisiranja vašeg četvorotočkaša.

Ekskluzivno

U 2019. godini potrošili smo €47,05 miliona na digitalno oglašavanje

Rezultati o ukupnom utrošku na digitalno oglašavanje u prethodnoj godini konačno su tu. Gle čuda - i ovoga puta tržište digitalnog oglašavanja u Srbiji zadržalo je dvocifren rast, ostvarivši jedan od najboljih rezultata otkako se istraživanje vrši.

E-commerce

eCommerce Asocijacija otvara vrata svoje Akademije za sve koji žele da pokrenu svoj web shop

eCommerce Asocijacija Srbije pokrenula je eCommerce Akademiju - edukativni projekat u okviru kog će profesionalci iz svih segmenata digitalnog ekosistema sa polaznicima deliti svoja iskustva iz sektora elektronske trgovine.

Intervju

McCann otkriva (skoro) sve što ste želeli da znate o tehnologiji – tokom i posle korone

'WeCann Point of View' je e-book kreiran od strane agencije McCann u okviru kog dele svoja razmišljanja o praćenju i privatnosti, kupovini, dokumentima i parama, ekonomiji deljenja i ekonomiji razdvojenosti, proširenoj realnosti, i drugim trendovima koji su se promenili u toku pandemije. U nastavku za Netokraciju izdvajaju najzanimljivije delove.

Startapi i poslovanje

Kako srpski IT-jevci treba da se brendiraju u inostranstvu – kao jeftina ili kvalitetna radna snaga?

Aktuelna pandemijska kriza (i njene ekonomske posledice), naveli su nas na sledeće pitanje: da li će domaće IT kompanije, agencije, frilenseri i regruteri morati da promene način na koji predstavljaju svoje proizvode, usluge i kadar na međunarodnom tržištu? Dakle, hoćemo li u prvi plat isticati da smo povoljni, da imamo kvalitetan kadar - ili oba?