Period kada smo u tehnološke gigante gledali zaljubljenim očima odavno je iza nas. Sada strepimo od toga šta će uraditi sa podacima koje smo im godinama ostavljali i trudimo se da tom krizom upravljamo što bolje možemo. Nema sumnje, rat je počeo.
Ogroman broj podataka koje korisnici širom sveta ostavljaju na Internetu oblikuje i menja industriju digitalnog marketinga. Mi smo analizirali na koji način se ti podaci prikupljaju i obrađuju kod nas, te koliko će na sve to imati uticaj novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.
Ovih dana pojedinim građanima stigao je SMS koji ih poziva da pođu u najbliži bioskop i pogledaju novi film Kralj Petar Prvi. Međutim, odakle ekipi filma brojevi građana koji se prethodno nisu pretplatili na informacije o ovom filmu?
Više od 30 organizacija civilnog društva poziva narodne poslanike da podrže amandman koji utvrđuje da se prava građana na zaštitu podataka o ličnosti mogu ograničiti isključivo na osnovu zakona.
Poslednji podaci pokazali su da je GDPR uticao na smanjenje broja 'Ad Trackera' koje koriste sajtovi za praćenje posetilaca na prostoru Evropske unije.
Poverenik za informacije od javnog značaja ukazuje na suštinske probleme nove verzije Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti, a obimno mišljenje dostavljeno je Ministarstvu pravde.
Priča o Opštoj uredbi o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR) počinje još 2016. godine. Nakon adaptacionog perioda od čak dve godine, njena zvanična primena počela je prošlog meseca pri čemu i vrapci na grani znaju da se regulativa ne vezuje samo za aktere koji deluju unutar EU - već i na sve kompanije koje obrađuju podatke njenih građana. Kako su se u ovoj situaciji snašle srpske agencije i web dev firme, i da li je GDPR promenio način na koji posluju? Saznali smo od predstavnika kompanija ActiveCollab, Publicis One i Globe Dotters.
Sa približavanjem početka primene GDPR, raste potreba kompanija i drugih organizacija da svoje svoje poslovanje usklade sa novim zakonskim propisima. Kompanije će biti u obavezi da primene tehnološke, organizacione i kadrovske mere, kako bi zaštitile lične podatke korisnika prilikom njihovog korišćenja i obrade. Jedna od aktivnosti, koja će pomoći u tome, jeste pseudonimizacija.
Jedna od promena koje je neophodno sprovesti u skladu sa GDPR-om je i primena pojmova 'privatnost po dizajnu' i 'privatnost po defaultu'. Kompanije će se suočiti s posebnom obvezom da razmotre privatnost podataka u početnim fazama projekata, kao i tokom celog procesa obrade podataka.
Nakon skandala o upotrebi podataka svojih korisnika koji se brzinom svetlosti proširio u svim medijima sveta, iz Facebooka su rešili da uz pomoć novih alata usklade podešavanje privatnosti korisnika sa dolazećom GDPR regulativom u EU. Cilj društvene mreže jeste da korisnicima u Evropi omogući veću kontrolu nad privatnošću uz obrazloženje na koji način ova kompanija koristi njihove podatke.
Stefan Feješ ima 20 godina, fakultet bi trebalo da završi 2022. godine, a već je kreirao šesti najbrže rastući 'open source' projekat u 2018. godini, govorio na nekim od najpoznatijih 'tech' konferencija širom sveta, a prošlog meseca postao je i najmlađi član GitHub tima.
Pre nekoliko godina jedan lanac privatnih zdravstvenih ustanova preplavio je Beograd bilbordima sa ovim pitanjem. I nikome ko je video nije bilo svejedno. 'Struka' se obrušila na kampanju, a suštinski ni tada ni danas nije bilo jasno koji je tačno problem sa tim što je komunicirano.
ICT Hub Venture, investicioni fond sa sedištem u Beogradu koji ulaže u startape u ranoj fazi razvoja, investirao je u Trickest, beogradski startap koji se bavi 'cyber' bezbednošću. Cilj je da se podrži razvoj 'cloud-based' platforme koja će omogućiti dinamično testiranje radi pronalaska slabih tačaka i ranjivosti svakog sistema.
