Kako Digitalna zajednica vidi efekte zakonskih izmena paušala – i šta predlaže kao rešenje?

Organizacija Digitalna zajednica osnovana je kao reakcija na donošenje izmena Zakona o porezu na dohodak građana za koji se u stručnoj javnosti spekuliše da bi u ogromnoj meri mogao da naškodi daljem rastu IT industrije.

Ovu organizaciju, odgovara Lugonja na početku razgovora, u ovom momentu prati i podržava oko 3.000 ljudi – kako članova Udruženja, tako i drugih članova IT zajednice, a među njima su i preduzetnici, zaposleni i predstavnici kompanija iz IT sektora.

Svi oni, ističe naš sagovornik, pokušavaju da ukažu na trenutne propuste koji domaći tehnološki sektor mogu da koštaju napretka o kome se u poslednje vreme piše i u svetskim medijima:

Dosadašnji rast i razvoj sektora u prethodne dve godine, pre primene ovog zakona zaista treba pohvaliti, ali to je u velikoj meri rezultat postojanja slobodnog tržišta za sve učesnike sektora.

Ipak, zaista je upitan nastavak ovog trenda, u situaciji u kojoj se pred slobodno preduzetništvo i razvoj malih kompanija stavlja niz prepreka, umesto da se na istima potencira i pomaže njihov razvoj.

O tome kako Digitalna zajednica vidi rešenje ovog izazova, te šta planira da učini po tom pitanju, sa Aleksandrom razgovaramo u nastavku teksta.

U toku prošle godine izvoz IT usluga dostigao je 1,4 milijarde evra – rekordnu vrednost. Kakav scenario očekujete sada kada su uvedene ove zakonske promene?

Iako je činjenica da je Srbija među vodećim zemljama sveta po odlivu mozgova nepobitna, to nije bio slučaj u IT sektoru i to zbog pogodnih uslova sa rad i pomenutog rasta sektora koji godinama beležimo. Nažalost, sudeći po merama koje ovaj zakon propisuje, procena je da će za trećinu mladih IT stručnjaka koji sarađuju sa inostranstvom biti otežan rad, što dalje vodi ka pretpostavci da će se trend odlaska mladih preliti i u našu industriju.

Sa druge strane, ono što DZ pokušava da učini je da ostvari komunikaciju sa nadležnim institucijama i pokuša da po hitnom postupku pronađe konkretno rešenje – jer verujemo da postojeće olakšice nisu dugoročno rešenje.

Dakle, definitivno očekujete odlazak IT profesionalaca iz zemlje. Kako pristupiti tom problemu?

Našu zemlju godišnje napusti oko 50.000 mladih ljudi i smatram da ne treba bežati od te istine. Međutim, moj stav je da moramo raditi na tome da se uslovi u našoj sredini poprave. Uz pažljivije planiranje novih propisa, pravovremene najave i postavljanje realnih rokova, pravo na otvoren dijalog i javnu raspravu, ne bismo li došli do nekog rešenja kojim bismo svi bili zadovoljni, verujem da možemo napraviti prvi korak ka iskorenjivanju tog problema.

Verujem da je upravo manjkavost ovih stvari i dovela do nezadovoljstva hiljada ljudi iz IT ekosistema, na koje će se upravo ovi propisi i primenjivati. Ono što možemo da uradimo jeste da pokrenemo priču o budućim predlozima promena propisa i potencijalnim zajedničkim rešenjima kako sa državom, tako i sa pojedincima, firmama i organizacijama u IT-ju.

DZ je počela sa polemikama i panelima na temu primene Testa samostalnosti, izborili smo se za njegovo tumačenje i zato smatram da smo bili i bićemo konstruktivan partner svakome ko želi da nas sasluša i da radi u korist cele tehnološke industrije.

Kako će se, sa druge strane, ove promene odraziti na male i srednje firme? Da li će one moći da konkurišu velikim kompanijama?

Upravo je to ono što je diskutabilno i predstavlja jedan od najvećih problema ovih promena, a koje navodno idu u cilju promocije preduzetništva. Vodeći se idejom da suzbije sivu ekonomiju i problem lažnog preduzetništva, istim zakonom zapravo je otežano pravo preduzetništvo uvođenjem kriterijuma samostalnosti koji nemaju sluha za novo doba digitalnog poslovanja. Samim tim, preduzetnici su naterani da traže alternative i otvaraju DOO koji je po modelu poslovanja nepogodniji, skuplji i složeniji za većinu bivših preduzetnika.

Šta, po mišljenju DZ, možemo uraditi kako bismo sanirali sve te potencijalne posledice?

Srbija svake godine iškoluje 5.000 novih kadrova za potrebe IT industrije. Kompanije i zaposleni pre svega moraju da shvate da smo postali svetski prepoznatljivi po stručnosti, ali i zbog slobodnog tržišta rada i povoljnih uslova za preduzetništvo u kojima su mladi ljudi odlučili da ostanu u svojoj zemlji i ostvare se.

Ukoliko želimo zdravo poslovno okruženje i zdrav privatan sektor, trebalo bi pronaći rešenje koje će omogućiti nesmetano poslovanje uz mogućnosti za rad i razvoj kako velikih kompanija, tako i pojedinaca.

Jedan od predloga jeste da se smanje porezi i doprinosi na plate u IT-ju kada se navrše tri godine. Kako vi gledate na tu mogućnost?

Ukoliko želimo da nastavimo da razvijamo i osnažimo IT sektor koji je dokazao da je pokretač ekonomije sa čak 10% udela u celokupnom društvenom proizvodu Srbije, neophodno je pronaći dugotrajno rešenje koje će ovaj učinak osigurati, kao što smo već spomenuli na početku.

Državi i celom narodu u interesu je da spreči odlazak mladih, a ujedno sa njima i kompanija iz naše zemlje. Ukoliko država jasno govori da preduzetničko organizovanje u radu za strane klijente nije željena pravna forma, a isto tako stvaranje jednočlanih doo-ova nije optimalno poslovanje, jer jedan zaposleni na ovaj način ne može biti konkurentan na tržištu na kojem nastupaju u istoj formi i giganti, verujemo da je neophodno uvesti pravnu formu koja će odgovoriti oblicima digitalnog poslovanja i dozvoliti rast sektora, a ne narušavati njegov rast i razvoj.

Sada, kada su zakonske promene usvojene, koji je pravac delovanja DZ? Planirate li da se okrenete komercijalnom pravcu delovanja?

To što su zakonske promene usvojene, ne znači da je za nas stvar gotova. Mi istinski želimo bolje poslovno okruženje u Srbiji i želja nam je da prepreke, pa i u vidu ovog zakona, svedemo na minimum.

Dalji koraci su svakako edukacija ljudi koji još uvek u velikoj meri nisu svesni ovih promena, posledica na njihove finansije, ali takođe želimo i da ponudimo što lakše i efikasnije transformisanje biznisa kako bi nesmetano mogli obavljati svoju primarnu delatnost.

Pored toga, sklopili smo partnerstva sa nekim advokatima, knjigovođama i osiguravajućim kućama, pa naši članovi kod njih mogu dobiti povoljnije usluge. Uz sve to, i dalje imamo želju da kroz komunikaciju sa nadležnim institucijama ponudimo svoje profesionalne usluge u cilju unapređenja sistema u kojem živimo.

Povezali smo se sa društveno-odgovornim kompanijama i držimo radionice širom Srbije. U saradnji sa kompanijama Paušal i Confida organizovali smo radionice u Novom Sadu, Subotici i Zaječaru na temu primene Testa samostalnosti. Samostalno smo takođe organizovali i radionicu u Beogradu na sličnu temu kako bi se ljudi upoznali sa primenom testa.

Plan do kraja godine jeste da formiramo lokalne organizacione jedinice u većim mestima širom Srbije i da se bavimo edukacijom. Što se komercijalnog dela tiče, razmišljamo i u tom pravcu, ali trenutno nije na vrhu liste prioriteta.