Kako Digitalna zajednica vidi efekte zakonskih izmena paušala - i šta predlaže kao rešenje? - Netokracija.rs

Kako Digitalna zajednica vidi efekte zakonskih izmena paušala – i šta predlaže kao rešenje?

Sa Aleksandrom Lugonjom, predsednikom Upravnog odbora Digitalne zajednice, razgovaramo o potencijalnim negativnim efektima koje će izmene paušalnog preduzetništva ostaviti na domaću IT industriju, njihovim saniranjem i budućim planovima ove organizacije.

Organizacija Digitalna zajednica osnovana je kao reakcija na donošenje izmena Zakona o porezu na dohodak građana za koji se u stručnoj javnosti spekuliše da bi u ogromnoj meri mogao da naškodi daljem rastu IT industrije.

Ovu organizaciju, odgovara Lugonja na početku razgovora, u ovom momentu prati i podržava oko 3.000 ljudi – kako članova Udruženja, tako i drugih članova IT zajednice, a među njima su i preduzetnici, zaposleni i predstavnici kompanija iz IT sektora.

Svi oni, ističe naš sagovornik, pokušavaju da ukažu na trenutne propuste koji domaći tehnološki sektor mogu da koštaju napretka o kome se u poslednje vreme piše i u svetskim medijima:

Dosadašnji rast i razvoj sektora u prethodne dve godine, pre primene ovog zakona zaista treba pohvaliti, ali to je u velikoj meri rezultat postojanja slobodnog tržišta za sve učesnike sektora.

Ipak, zaista je upitan nastavak ovog trenda, u situaciji u kojoj se pred slobodno preduzetništvo i razvoj malih kompanija stavlja niz prepreka, umesto da se na istima potencira i pomaže njihov razvoj.

O tome kako Digitalna zajednica vidi rešenje ovog izazova, te šta planira da učini po tom pitanju, sa Aleksandrom razgovaramo u nastavku teksta.

U toku prošle godine izvoz IT usluga dostigao je 1,4 milijarde evra – rekordnu vrednost. Kakav scenario očekujete sada kada su uvedene ove zakonske promene?

Iako je činjenica da je Srbija među vodećim zemljama sveta po odlivu mozgova nepobitna, to nije bio slučaj u IT sektoru i to zbog pogodnih uslova sa rad i pomenutog rasta sektora koji godinama beležimo. Nažalost, sudeći po merama koje ovaj zakon propisuje, procena je da će za trećinu mladih IT stručnjaka koji sarađuju sa inostranstvom biti otežan rad, što dalje vodi ka pretpostavci da će se trend odlaska mladih preliti i u našu industriju.

Sa druge strane, ono što DZ pokušava da učini je da ostvari komunikaciju sa nadležnim institucijama i pokuša da po hitnom postupku pronađe konkretno rešenje – jer verujemo da postojeće olakšice nisu dugoročno rešenje.

Dakle, definitivno očekujete odlazak IT profesionalaca iz zemlje. Kako pristupiti tom problemu?

Našu zemlju godišnje napusti oko 50.000 mladih ljudi i smatram da ne treba bežati od te istine. Međutim, moj stav je da moramo raditi na tome da se uslovi u našoj sredini poprave. Uz pažljivije planiranje novih propisa, pravovremene najave i postavljanje realnih rokova, pravo na otvoren dijalog i javnu raspravu, ne bismo li došli do nekog rešenja kojim bismo svi bili zadovoljni, verujem da možemo napraviti prvi korak ka iskorenjivanju tog problema.

Verujem da je upravo manjkavost ovih stvari i dovela do nezadovoljstva hiljada ljudi iz IT ekosistema, na koje će se upravo ovi propisi i primenjivati. Ono što možemo da uradimo jeste da pokrenemo priču o budućim predlozima promena propisa i potencijalnim zajedničkim rešenjima kako sa državom, tako i sa pojedincima, firmama i organizacijama u IT-ju.

DZ je počela sa polemikama i panelima na temu primene Testa samostalnosti, izborili smo se za njegovo tumačenje i zato smatram da smo bili i bićemo konstruktivan partner svakome ko želi da nas sasluša i da radi u korist cele tehnološke industrije.

Kako će se, sa druge strane, ove promene odraziti na male i srednje firme? Da li će one moći da konkurišu velikim kompanijama?

Upravo je to ono što je diskutabilno i predstavlja jedan od najvećih problema ovih promena, a koje navodno idu u cilju promocije preduzetništva. Vodeći se idejom da suzbije sivu ekonomiju i problem lažnog preduzetništva, istim zakonom zapravo je otežano pravo preduzetništvo uvođenjem kriterijuma samostalnosti koji nemaju sluha za novo doba digitalnog poslovanja. Samim tim, preduzetnici su naterani da traže alternative i otvaraju DOO koji je po modelu poslovanja nepogodniji, skuplji i složeniji za većinu bivših preduzetnika.

Šta, po mišljenju DZ, možemo uraditi kako bismo sanirali sve te potencijalne posledice?

Srbija svake godine iškoluje 5.000 novih kadrova za potrebe IT industrije. Kompanije i zaposleni pre svega moraju da shvate da smo postali svetski prepoznatljivi po stručnosti, ali i zbog slobodnog tržišta rada i povoljnih uslova za preduzetništvo u kojima su mladi ljudi odlučili da ostanu u svojoj zemlji i ostvare se.

Ukoliko želimo zdravo poslovno okruženje i zdrav privatan sektor, trebalo bi pronaći rešenje koje će omogućiti nesmetano poslovanje uz mogućnosti za rad i razvoj kako velikih kompanija, tako i pojedinaca.

Jedan od predloga jeste da se smanje porezi i doprinosi na plate u IT-ju kada se navrše tri godine. Kako vi gledate na tu mogućnost?

Ukoliko želimo da nastavimo da razvijamo i osnažimo IT sektor koji je dokazao da je pokretač ekonomije sa čak 10% udela u celokupnom društvenom proizvodu Srbije, neophodno je pronaći dugotrajno rešenje koje će ovaj učinak osigurati, kao što smo već spomenuli na početku.

Državi i celom narodu u interesu je da spreči odlazak mladih, a ujedno sa njima i kompanija iz naše zemlje. Ukoliko država jasno govori da preduzetničko organizovanje u radu za strane klijente nije željena pravna forma, a isto tako stvaranje jednočlanih doo-ova nije optimalno poslovanje, jer jedan zaposleni na ovaj način ne može biti konkurentan na tržištu na kojem nastupaju u istoj formi i giganti, verujemo da je neophodno uvesti pravnu formu koja će odgovoriti oblicima digitalnog poslovanja i dozvoliti rast sektora, a ne narušavati njegov rast i razvoj.

Sada, kada su zakonske promene usvojene, koji je pravac delovanja DZ? Planirate li da se okrenete komercijalnom pravcu delovanja?

To što su zakonske promene usvojene, ne znači da je za nas stvar gotova. Mi istinski želimo bolje poslovno okruženje u Srbiji i želja nam je da prepreke, pa i u vidu ovog zakona, svedemo na minimum.

Dalji koraci su svakako edukacija ljudi koji još uvek u velikoj meri nisu svesni ovih promena, posledica na njihove finansije, ali takođe želimo i da ponudimo što lakše i efikasnije transformisanje biznisa kako bi nesmetano mogli obavljati svoju primarnu delatnost.

Pored toga, sklopili smo partnerstva sa nekim advokatima, knjigovođama i osiguravajućim kućama, pa naši članovi kod njih mogu dobiti povoljnije usluge. Uz sve to, i dalje imamo želju da kroz komunikaciju sa nadležnim institucijama ponudimo svoje profesionalne usluge u cilju unapređenja sistema u kojem živimo.

Povezali smo se sa društveno-odgovornim kompanijama i držimo radionice širom Srbije. U saradnji sa kompanijama Paušal i Confida organizovali smo radionice u Novom Sadu, Subotici i Zaječaru na temu primene Testa samostalnosti. Samostalno smo takođe organizovali i radionicu u Beogradu na sličnu temu kako bi se ljudi upoznali sa primenom testa.

Plan do kraja godine jeste da formiramo lokalne organizacione jedinice u većim mestima širom Srbije i da se bavimo edukacijom. Što se komercijalnog dela tiče, razmišljamo i u tom pravcu, ali trenutno nije na vrhu liste prioriteta.


Ostavi komentar

  1. Adios Amigos

    Adios Amigos

    13. 3. 2020. u 14:30 Odgovori

    Sve je to super, ali na kraju neizvodljivo za nas koji smo samostalni i radimo za strane firme koje ne planiraju da otvaraju predstavnistva u Srbiji radi 1-2 osobe.

    Nadao sam se da necu morati, ali nakon izlaska pravilnika za sprovodjenje testa samostalnosti sam bio prisiljen da ugasim PR, i selim se u drugu drzavu u koju cu donositi blizu 50k evra godisnje.

  2. Ivke

    Ivke

    13. 3. 2020. u 15:29 Odgovori

    Predlog za rešenje situacije:

    1. Ukiniti odmah sporni zakon i test samostalnosti.
    2. Umesto sadašnjih olakšica smanjiti porez na plate u IT-ju na 30%, ova odluka se može opet razmatrati posle 5 godina.
    3. Liberalizovati rad sa inostranstvom, za sve koji rade sa inostranstvom oporezivati sa 10% na prihod, pojednostaviti ovo tako da ne bude potrebe za registracijom, slično već postoji u Makedoniji.
    4. Uvesti sve procesore za plaćanje, kao što je Skrill i ostalo i dozvoliti im da nesmetano posluju.
    5. Bez mešanja države u IT sektor.

    Ovim merama država bi podržala rast IT sektora i čak mnogostruko povećala svoje prihode. Kako sada stvari stoje, ako nam odu najbolji programeri a već uveliko odlaze, biće prekasno.

  3. Branislava

    Branislava

    13. 3. 2020. u 17:09 Odgovori

    Šta tačno ovo znači: „verujemo da je neophodno uvesti pravnu formu koja će odgovoriti oblicima digitalnog poslovanja i dozvoliti rast sektora, a ne narušavati njegov rast i razvoj.“ – KAo za advokate jel da – zaštićeni kao beli medvedi – paušalci, bez fiskalnih kasa, bez testa samostalnosti?! Ostali su manje vredni! Ukinuti test samostalnosti za SVE paušalce koji rade sa stranim klijentima! Članarina u DZ je 3000 dinara, i šta su uradili-ništa! O tome da svaki inspektor može da vam procenjuje samostalnost po sistemu da li je ustao na levu ili desnu nogu, da i ne pričamo!

  4. xy

    xy

    14. 3. 2020. u 00:52 Odgovori

    Clanarina u DZ je 3000din?! A prema clanku imaju 3000 clanova?
    Znaci 3000*3000 = 9MDin !!!! To je skoro 80.000 evra!!!

  5. Ime

    Ime

    14. 3. 2020. u 23:21 Odgovori

    Ja radim preko platforme preko koje nalazim klijente – nemam nikakve benefite radnika i samostalan sam da samostalniji ne mogu biti, međutim, kako je čuveni „test samostalnosti“ u velikoj meri prepušten slobodnom tumačenju poreskog inspektora, gledao sam najgori slučaj – i ispada da nisam samostalan.

    Do sada nisam, ali ozbiljno razmišljam o selidbi iz Srbije.

  6. mamarjan

    mamarjan

    15. 3. 2020. u 16:06 Odgovori

    Kao što neko reče, sve to lepo zvuči… ali moj (lokalni) klijent neće da snosi takav rizik da jedan inspektor jednog dana zaključi da smo utajili porez. A ne bih ni ja rizikovao da imam stranog klijenta. Niti me klijent hoće zaposliti niti bih se ja zaposlio da mi ponude, prosto nemamo takav odnos niti interes za tako nešto. Tako da mi preostaje DOO, ali odugovlačim sa otvaranjem, možda se predomislim i nađem drugo rešenje, koje će ići na štetu svima nama, i meni, i klijentu. I državi. Da ne bude da sam samo ja na šteti.

    Često se spominje pravna sigurnost… U državne organe nemam poverenja, pa svaki kontakt sa državom očekujem da će biti na moju štetu. Sa moje tačke gledišta, do sada je nesigurnost bila u visini dažbina, opet sam imao neku procenu koju mogu da omašim sa 30%, možda par stotina evra u toku godine. Sad je rizik mnogo veći, više hiljada, možda i desetine hiljada evra.

  7. Rastko

    Rastko

    15. 3. 2020. u 19:18 Odgovori

    Pošto se u ovoj zemlji sve vrti oko politike, i zato što nam je svima dosta jednih te istih likova koji se uporno trude da svima zagorčaju život donoseći odluke koje su štetne po celo društvo, predlažem da osnujete političku stranku „Digitalna zajednica“ i da se zatim kandidujete na izborima, mislim da biste razvalili vladajuću stranku. Lepo smenite ove na vlasti a zatim menjajte zakone kako mislite da je najbolje za celo društvo.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Sasomange od letos zabeležio 100.000 registrovanih korisnika u pohodu na udeo u domaćem ‘classifieds’ tržištu

Sredinom godine na tržište Srbije stigao je novi oglasnik koji tehnologijom i dizajnom želi da se bori za svoj deo 'classifieds' kolača. Zanimalo nas je kako je čitava priča zamišljena i šta to novo Sasomange.rs pruža domaćim kupcima i trgovcima.

Kolumna

Filtriranje interneta u Srbiji donosi ozbiljne posledice i nepoznatu korist

Filtriranje interneta je u Srbiji uvedeno radi navodnog sprečavanja dalje štete po republički budžet i ekonomiju i uz zanemarivanje brojnih aspekata koji ovaj opasan presedan nosi sa sobom. U tekstu analiziramo zašto je ta odluka besmislena i do kakvih posledica može dovesti.

Analiza

Vodeća udruženja frilensera predstavljaju dalje korake ukoliko nadležni organi ne odgovore na njihove zahteve

Sa predstavnicima Udruženja radnika na internetu i Udruženja frilensera i preduzetnika razgovarali smo o narednim koracima kada je reč o pregovorima sa nadležnim organima zbog najavljenog oporezivanja frilensera.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Nakon pritiska javnosti Apple konačno smanjuje App Store naknadu na 15% – ali samo za pojedine developere

Kao deo novog programa za mala preduzeća kompanija Apple najavila je smanjenje stope provizije u App Store prodavnici za 15% - što predstavlja jednu od najznačajnijih promena u procesu u kojem iOS developeri zarađuju na svojim igrama i aplikacijama za Apple uređaje.

Društvene mreže

Snap Inc. imenovao predstavnika za Srbiju – u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti saopštio je da je i kompanija Snap Inc. imenovala svog predstavnika za Republiku Srbiju.

Analiza

Vodeća udruženja frilensera predstavljaju dalje korake ukoliko nadležni organi ne odgovore na njihove zahteve

Sa predstavnicima Udruženja radnika na internetu i Udruženja frilensera i preduzetnika razgovarali smo o narednim koracima kada je reč o pregovorima sa nadležnim organima zbog najavljenog oporezivanja frilensera.

Tehnologija

Kako jednostavno početi sa učenjem programskog jezika Python?

Među programskim jezicima postoje velike razlike kako u samom procesu rada, tako i u krajnjim rezultatima. U razgovoru sa Nikolom Kolevskim, otkrivamo zašto je Python sve popularniji među programerima i šta ga izdvaja od drugih tehnologija.

Kultura 2.0

Vanja Paunović ima 23 godine, niže uspehe u programiranju i pokreće YouTube kanal – Dzimiks

Vanja trenutno završava Raf i započinje svoju programersku karijeru. To bi, manje-više, bio standardni put za juniora u IT industriji ali on ima nešto što ga izdvaja od ostalih: YouTube kanal posvećen programiranju.

Office Talks Podcast

Borci za slobodan Internet (gost Danilo Krivokapić)

22. epizodu Netokracijinog Office Talks podcasta obeležio je razgovor sa Danilom Krivokapićem iz SHARE Fondacije koji je govorio o aktuelnoj kampanji #hiljadekamera, našim digitalnim pravima i slobodnom Internetu.