Godina u kojoj smo uništili srpski IT

Godina u kojoj smo uništili srpski IT

Da, pričam o izmenama zakonskih regulativa vezanih za porez na dohodak građana. Po ko zna koji put imamo šansu da uradimo nešto veliko i sami uprskamo, kao reprezentacija u fudbalu.

*Originalni tekst Predraga Spasojevića objavljen je na LinkedIn-u. Netokracija.rs prenosi ga uz saglasnost autora.

Šta Srbija želi od IT-a?

Pre bilo kakve diskusije o smislu ili besmislu zakonskih promena, voleo bih da krenemo od toga šta je zapravo interes Srbije. Mislim da sam ispratio većinu diskusija na temu novog zakona i niko nigde ovo nije pomenuo. Na razgovoru sa predstavnicima Vlade u Beogradu je postavljeno pitanje kakvo je predviđanje da će predložene mere uticati na izvoz IT usluga. Odgovora bez, kažu predstavnici Vlade, teško je napraviti takvu prognozu. Npr. u Velikoj Britaniji kada se obrazlažu slične promene obavezno se navede uticaj promena.

Iz mog ugla, cilj je jednostavan:

Po svaku cenu u narednih 10 godina privući u Srbiju što više IT posla.

Ulećemo klizeći, grabimo, jer je sada trenutak da se prigrabi, za 10 godina će verovatno biti kasno. Software razvijaju ljudi, tako da bi smo privuklli što više posla moramo da imamo dovoljno radne snage i tu dolazimo na ono što je fokus celog članka – programeri moraju ostati u zemlji po svaku cenu.

Živimo u jako bitnom trenutku za budućnost srpskog IT-a

Sada je IT proleće, sve cveta i buja, trenutak je velike potražnje za programerima. Ta potražnja neće trajati večno, a kada krene ka dole, ono što smo prigrabili – prigrabili smo. Teško će se privlačiti novi poslovi. Ona zemlja koja sad odigra dobro decenijama će ubirati plodove. Estonija je najbolji primer takvog pristupa.

Napravio bih paralelu sa auto industrijom. Zemlje Istočne Evrope, krajem 80ih kada su se otvorile ka Zapadu, su bile vrlo atraktivne za zapadne kompanije i što su u tom prvom naletu privukli od zapadnih auto kompanija, privukli su. Tada su se karte delile i ko je dobio tada dobre karte, decenijama, a verovatno i vekovima posle će ubirati plodove; Rumunija privukla Reno i napravila od Dacije ozibljan brend, Češka VW i Škoda kida. Sada je incident kada se otvori nova fabrika ili bilo koji segment poslovanja ne samo u Istočnoj Evropi nego bilo gde. To će se dogoditi i IT-u. Bitno je da kad taj trenutak dođe u Srbiji bude što više kompanija jer one će tu i ostati dugo i decenijama ćemo imati obezbeđena radna mesta.

Ako nam igra na IT kartu ne uspe nemamo alternativu, ostale adute smo odavno izgubili.

Zato je Srbiji užasno važno da privuče što pre sve što može po svaku cenu. Ako nam igra na IT kartu ne uspe nemamo alternativu, ostale adute smo odavno izgubili. Nemamo drugu industriju sa toliko potencijala. Poljoprivreda je cool, ali ona ne može da skalira 20x za 10 godina. IT može. 20x za 10 godina, deluje ludo ali ne nedostižno.

Ako IT nastavi da raste ovim tempom u 2030. godini ćemo imati 20 milijardi evra izvoza IT usluga

Kažu, bila je 2019 berićetna, rast izvoza IT se prognozira da će biti oko 30%, odnosno oko 1.4 milijardi evra. Ako pretpostavimo, a što nije toliko nerealno, da nastavi da raste ovom stopom, za 10 godina izvoz bi bio 13x veći odnosno bio bi oko 20 milijardi evra. Rođače, 20 milijardi! Taj potencijal postoji i vrlo je realan. Sa 20 milijardi IT izvoza Srbija je mnogo bogatija zemlja nego sada. Računica je jednostavna, ja ne vidim apsolutno drugi prioritet za Srbiju nego omogućavanje IT-u da dođe do izvoza od 20 milijardi za 10 godina. Mi to možemo, samo nam ne treba seći krila. IT sa tolikim izvozom će biti pokretač ostatka privrede.

Možda važnije od samog rasta je činjenica da ono što sada stvorimo kad je relativno lako privlačiti posao u Srbiju, decenijama posle ćemo ubirati plodove kada bude teško privlačiti novi posao. Svaka velika kompanija koja se privuče je zlata vredna zato što će ostati decenijama u Srbiji. Jednom odradiš dobar potez i decenijama imaš korist. Microsoft je tu i ostaće decenijama, Nutanix je stigao, ostaće decenijama, Ubisoft…

IT kompanije zapošljavaju fakultetski obrazovan kadar, tako da je direktna posledica razvoja IT-ja je obezbeđena kvalitetna budućnost za naraštaje u Srbiji.

Kada ovaj period ludog rasta IT-a prođe, situacija će biti slična kao u svakoj zreloj industriji, biće to igra velikih globalnih korporacija. Sad se borimo za to da što veći broj tih kompanija bude u Srbiji. One će doći na razne načine, same, kao Microsoft ili kupiti neku domaću kompaniju ili startup kao Nutanix.

Bez obzira na to svaki tip IT kompanija je važan. Startup-ovi, naravno, uspešni biće kupljeni i tako će velike ribe doći u Srbiju. Primer Nutanixa i Frame-a, IGT-a i Finsofta…. Outsource, takođe način dovlačenje posla u Srbiju i velikih kompanija (Endava), kao i direktno dovlačenje stranih kompanija (Microsoft), ali u zbiru na kraju igre, strane kompanije će imati svoje predstavništo i razvoj u Srbiji. Bitno je na bilo koji način privući što više kompanija.

Programeri se po svaku cenu moraju zadržati jer oni su ti koji direktno generišu rast IT-a. Software se još uvek ne može sam napraviti.

Mi prodajemo radni sat programera. To je ono što svi mi u IT-u na ovaj ili onaj način radimo. Ne raste IT u Srbiji zato što smo lepi i super nam je zemlja, nego zato što možemo da ponudimo dovoljno radne snage, po korektnim cenama i vrhunskog kvaliteta. Dakle u samoj srži uspeha i velikog rasta srpskog IT-a je kvalitetan programer. Izgubimo li to, nema ništa od rasta. Svaki naš programer može u roku od mesec dana da nađe posao u bilo kojoj zemlji sveta. Odlazak „preko“ postaje lakši svakim danom. Lako možemo da izgubimo ključni resurs za rast IT-ja. Pogledajte građevinu, ostadosmo bez molera, zidara, gipsara, keramičara, dajte da nam se to ne dogodi programerima.

U samoj srži uspeha i velikog rasta srpskog IT-a je kvalitetan programer.

Kad se ovako postave stvari, vrlo je jasno šta nam je raditi:

  • Moramo biti jeftinija radna snaga od zemalja iz istočne evrope : Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Ukrajina jer to nam je realno glavna konkurencija.
  • Programeri moraju biti plaćeni dovoljno da zbog ekonomskih razloga ne moraju napuštati zemlju. Plate moraju biti uporedive sa onim što mogu da dobiju u Nemačkoj, Engleskoj… Ako nisu, otići će, nema Srbija mnogo toga drugog da im ponudi kao razlog sa ostajanje. Da bi smo imali za 10 godina rast od 20x, pa broj programera mora konstantno da raste. Ne možemo ih uvoziti, nemamo taj potencijal, moramo negovati sopstvene.
  • Maksimalno olakšati pokretanje sopstvenog biznisa i smanjiti rizik takve odluke. Preduslov za stvaranje velikih kompanija.

Nema tu velike filozofije. Ispunimo li ova tri uslova, stigli smo do 20 milijardi izvoza.

Predložene zakonske mere su direktno suprotne ovim ciljevima i zato tvrdim da smo u 2019 uništili srpski IT. Postajemo skuplja radna snaga, programerima će se smanjiti plate da bi firme bile konkurentne da svetskom tržištu, pokrenuti preduzetničku agenciju, rizik do neba.

Način za ispunjavanje prethodnih uslova, vrlo je jednostavan takođe:

  • Ukupni porezi za IT industriju moraju biti niski, uključujući niske poreze na plate. Time omogućavamo da budemo jeftiniji od konkurentskih zemalja a da programeri imaju jake plate.
  • Vratiti pravila za preduzetnike na staro, bez testa samostalnosti. Time ćemo vratiti uspešan model lakog pokretanja sopstvenog biznisa bez mnogo rizika. Sa niskim porezima na platu, neće biti problema koji se pokušava rešiti kroz test samostalnosti, izjednačiće su uslovi za sve kompanije i svi srećni i zadovoljni.

Po meni sve je vrlo jasno i lako izvodljivo. Nema tu ni velike filozofije ni mudrosti, moramo biti jeftini i stimulisati preduzetnišvo po svaku cenu. Samo treba malo dobre volje da se to i uradi.

Zašto je zakon toliko poguban za srpski IT?

Zato što rešava problem neravnopravnog odnosa zaposlenih i preduzetnika na način koji direktno ugrožava mogućnost Srbije da privlači što više IT poslova i zadržava programere.

Uništeni preduzetnici

Preduzetnici su ti koji su glavna snaga širenja bilo koje industrije, a pogotovu IT-a. Svaka od postojećih velikih kompanija je nastala iz neke male preduzetničke priče. Pokrenuti sopstveni IT biznis u Srbiji je do sada bilo jako jednostavno i to je bio ključ uspeha. To je model koji je značajno doprineo tome da imamo rast od 30% godišnje. Sada je potrebna doktorska disertacija da bi se ustanovilo da li ispunjavaš ili ne test samostalnosti, a preduzetnik za poslovanje odgovara svojom imovinom. Mnogi će reći mali je rizik da se padne test samostalnosti za klasične freelancer-e ali su posledice velike, ode stan ako npr neko ustanovi da 3 godine nisi bio samostalan, pa ajd ti rođače u preduzetnike ako smeš. Isekli smo esenciju razvoja IT-a.

Uništena globalna konkurentnost

Na globalnom trižštu privrednici iz Srbije kreću ne sa 0 pozicije nego za -100. Srbija ima očajan imidž kao zemlja, realno ko je lud da sarađuje sa kompanijom iz Srbije, kad može sa Bugarskom, Rumunijom, Hrvatskom… zemljama iz EU gde su slični troškovi kao kod nas. Mi moramo da budemo mnogo kvalitetniji i finansijski povoljniji da bi bili na istom nivou kao te zemlje. I to smo uspeli. Pokazali smo da postojeći model donosi rezultate, ali novi uslovi će to sprečiti. Iako su dodatni troškovi u naredne 3 godine ne preterano veliki, pakao će nastati za 3 godine. Jasno je da porezi neće biti manji nego samo veći, a onda ćao globalnoj konkurentnosti.

Ako doktori, profesori i svi ostali plaćaju pune poreze na plate, zašto ne bi i programeri?

Argument koji deluje jako smisleno. Zašto bi programeri bili povlašćeni, a već zarađuju brutalno dobro u odnosu na doktore i profesore koji imaju skromna primanja. Ukratko, jednostavno moramo da grabimo sav posao spolja po svaku cenu, ako smo skupi, niko neće hteti u Srbiju.

Ako uništimo IT nema druge industrije da nas izvuče iz mulja.

Ako prestanemo da privlačimo IT poslove, to će se značajno odraziti na ekonomiju cele zemlje, pa će i lekarima i doktorima biti samo gore. Ako uništimo IT nema druge industrije da nas izvuče iz mulja. Cena koja mora da se plati da bi IT uspeo da raste još brže jesu niski porezi za IT. Jednostavno nema drugog rešenja. Srbija ima šanse da joj IT izvoz u narednih 10 godina godina poraste na 20 milijardi evra i taj novac će se trošiti u Srbiji, od toga novca će koristi imati i lekari i doktori i neminovno će i njihove plate rasti.

Za ovu analizu primer Malte je interesantan. Kompanije u stranom vlasništvu plaćaju 5% porez na dobit, domaće kompanije 35%. Pravde nigde reklo bi se na prvi pogled. Ali bez toga ne bi ni bilo domaćih kompanija. Malta nema mnogo resursa da razvija sama svoju privredu. Ovim potezom je Malta privukla ogroman broj stranih kompanija koje su onda stvorile poslove za mnoge domaće. One plaćaju veliki porez ali bez ovakvog modela ne bi ni postojale. Tako je i sa Srbijom i IT-em.

IT je jedina šansa Srbije i on mora da privuče što više stranog kapitala, posla za inostranstvo i time stvori poslove za domaće kompanije iz drugih industrija. A kako niko normalan ne bi sarađivao sa srpskom kompanijom, jedina šansa nam je da budemo jeftiniji i kvalitetniji od drugih. Za kvalitet nam ne treba pomoć države to smo pokazali da možemo i sami, za jeftinoću nam treba.

Pa i dalje možemo da budemo jeftiniji, samo će programeri zarađivati manje nego sad, ionako zarađuju više nego što zaslužuju

Sa korišćenjem paušalnog modela mi smo došli u situaciju da programer nema ekonomskog razloga da ode iz Srbije. To nas je dovelo ovde gde smo, da možemo da zadržimo najbolje ljude, što kao posledicu ima ogroman rast srpskog IT-a. Manja plata programerima = više odlazaka u inostranstvo. Računica je jednostavna. Gubimo esenciju IT razvoja – ljude. Software prave ljudi, ako nemamo ljude nemamo ni izvoz IT usluga.

Software prave ljudi, ako nemamo ljude nemamo ni izvoz IT usluga.

Realno, Srbija nema puno toga da ponudi nekome da ostane. Onog trenutka kada neko kvalitetan bude mogao da zarađuje značajno više u inostranstvu, otići će. Ne sme se dozvoliti da se programerima smanje plate jer ostadoše bez najvećeg argumenta za ostanak.

Velike, uglavnom strane kompanije, su bile u neravnopravnom položaju jer nisu smele da koriste paušalni model

Ovo je de facto problem.Značaj takvih kompanija za srpski IT je veliki. Vraćamo se na to da Srbija nema nikakav imidž u svetu, ali ako je Microsoft odlučio da otvori razvojni centar u Srbiji to nam svima u IT industriji diže kredibilitet, ako Microsoft veruje Srbiji onda će i drugi. Nutanix, Continental, Bosch… poslovanje takvih kompanija u Srbiji svima koji smo u toj industriji značajno olakšava širenje biznisa. Ja sam, konkretno, u svom poslovanju imao velikih problema usled nepoverenja klijenta da se značajnije širi u Srbiji. Dve godine sam izgubio samo zbog nepoverenja, ne u mene, nego u Srbiju.

Ako takve kompanije kažu „e ljudi mi smo u neravnopravnom položaju“, onda to mora ozbiljno da se shvati, vrlo ozbiljno shvati, a nisu tražili ništa nerazumno, jednaka pravila za sve. Ozbiljna država mora da obezbedi jednake uslove za sve poslodavce ali i radnike.

Zakon izjednačio uslove za poslodavce ali diskriminisao radnike

Izjednačili smo uslove za poslodavce, ali po cenu da smo diskiminisali radnike. To je veliki problem. Onaj koji je bio preduzetnik 2019. godine košta poslodavca 20% u odnosu na neto platu, onaj koji je bio zaposlen 2019. košta ga 66%. 40.000 programera koji su bili zaposleni u 2019. godini (ako je verovati izjavama ministara u Vladi to je broj zaposlenih programera) je u neravnopravnom položaju na tržištu rada.

Ako prosečno programer na 4 godine promeni firmu onda će u naredne 3 godine njih preko 30.000 poželeti na promeni firmu, ali ćorak – firme će biti okrenute onima koji su bili preduzetnici ili im prosto ponuditi značajno manje plate. Automatski, ponude iz inostranstva će delovati mnogo privlačnije.

Jedno jedino rešenje – manji porezi i doprinosi na plate u IT-u i eto Srbije do 20 milijardi izvoza!

Niski porezi na plate i vraćanje pravila za preduzetnike na staro, bez testa samostalnosti i da nastavimo da kidamo kao do sada. To je podrška koja nam treba od Srbije, ostalo ćemo sami i eto izvoza od 20 milijardi.

Nema tu mnogo mudrosti, svima je jasno šta je pravo rešenje. Zaposliš programera platiš 20% i to je to. Nemamo mi šanse ako se igramo sa velikim porezima, izgubićemo sav potencijal i izgubićemo i ovo što smo imali do sada.

Nije ovo hir programera ili nas, vlasnika IT kompanija, ovo je jednostavno slaboj i neuglednoj Srbiji neophodno da bi prvukla što više IT posla i onda posle decenijama imala korist. Ako sada odigramo pametno i unuci će imati koristi.

Ako sada odigramo pametno i unuci će imati koristi.

Da se vratim auto industriji, zamislite 1920. – 1930. godine kada se stvarala auto industrija i da smo tada mogli da privučemo Ford, VW, Fiat, Citroen da imaju proizvodnju u Srbiji, a mi to ne uradimo jer je država propisala visoke poreze. Šteta je višedecenijska, ako ne i vekovna. Nenadoknadiva.

Moramo maksimalno da osnažimo IT kroz niske poreze jer nam je to jedina šansa, nema druge, voleo bih da ima, ali jebiga, Srbija, sve ostalo smo upropastili. To znači da će druge privredne grane biti prividno u podređenom položaju, ali će im bez jakog IT-a biti još gore.

Ostavi komentar

  1. Božo

    Božo

    16. 1. 2020. u 13:17 Odgovori

    Niski porezi na plate su rešenje za celu ekonomiju. Ako bi se oni primenjivali na samo jednu granu dolazimo do diskriminacije ostalih sektora a i do problema definicije šta je to IT firma, i otvaramo mogućnost za zloupotrebe kao što ih je i do sada bilo. Dakle, rešenje je smanjiti za bar 40% sve poreze i doprinose na plate i nadati se da će rast moći da pokrije rupe u budžetu.

  2. Ivan Bjelajac

    Ivan Bjelajac

    17. 1. 2020. u 13:09 Odgovori

    Imam loše mišljenje o predlogu (sada već usvojenom) rešenja angažovanja paušalaca. Mislim da nije dobro ni za mobilnost radnika, ni za industriju, a da je sve moglo da se reši jednostavnije, a mislim da će jedini benefit ostvariti upravo one firme kojima odgovara manja mobilnost radne snage. U svemu ovome najviše će izgubiti oni koji zapravo jesu pravi paušalci ili koji su radili za strane firme koje nemaju predstavništvo u Srbiji, a koji su to radili preko paušalnih agencija. Ne mislim da je ništa od toga dobro.

    Sa ni jednom narednom premisom u tekstu se doduše ne slažem.

    Srbija ne može biti jeftinija radna snaga od okruženja, jer je mala zemlja sa malim brojem ljudi, takođe se ne slažem da je ono što svi na kraju dana radimo prodavanje sata programera, a ne slažem se ni da je ovo razlog za nekakav masovni egzodus programera iz Srbije. Ako je naša premisa da trebamo ostati jeftinija radna snaga od okruženja, onda to znači da nikada nećemo imati ozbiljno razvijenu IT industriju.

    Da bi Srbija prodajom sata programera mogla da dođe do izvoza od 20 milijardi to znači da bi sa trenutnih oko 25.000 programera morali doći na 70.000 programera (1% populacije) i da bi svakog programera morali „prodati“ za oko 23.800 EUR mesecno u proseku. Ako hocemo da budemo jeftini i da ih prodamo za 5.000 EUR po mesecu, treba nam oko 300.000 programera.

    Dolazak neke zemlje od 7 miliona ljudi na 300.000 programera je nezapamćen 🙂
    Dakle ili možemo svoj sat prodavati skuplje, ili možemo razvijati svoje proizvode.

    Nisam siguran da smo trenutno spremni u potpunosti ni za jedno ni za drugo, nevezano za paušal, ali bi rekao da smo tome svakako bliži od tolikog porasta broja ljudi u industriji.

    Ostale stvari spomenute u tekstu oko pomoći industriji (manji porezi za IT tj za R&D efforte, ulaganje u edukaciju, nove prilike za finansiranje kroz alternativne fondove, poreske olakšice na visoko školovan kadar…) su izuzev spomenutog zakona o paušalu zapravo sve pomerene na bolje.

    Ne mislim da će imati ogroman efekat kao takve, jer na kraju dana će industriju pomerati dostupnost dobrih projekata i kvalifikovane radne snage, ali su ostvarene beneficije dosta veće nego u većini zemalja.

    U tom smislu „godina u kojoj smo uništili Srpski IT“ je godina u kojoj je dosta stvari popravljeno, premda je osakaćena možda i najbitnija (paušal je mnogim firmama jako uticao na bottom line).

    Dakle – apsolutno se slažem da su povučeni, po meni, loši potezi sa paušalom, testom samostalnosti i sl. (Koji god da su razlozi za njih bili). Slažem se da nam kao zemlji treba i više promocije.

    Ne slažem se doduše sa ostalim premisama teksta, pa samim tim ni sa predloženim daljim koracima (od kojih su neki u spomenutoj godini svakako urađeni).

    Isto nisam siguran baš da je IT jedina grana ili glavna grana koja nosi Srbiju (brojevi to zapravo ne pokazuju), premda je verovatno ona sa najviše potencijala za napredak.

    • Predrag Spasojevic

      Predrag Spasojevic

      17. 1. 2020. u 15:27 Odgovori

      E strava, ovo može biti osnova za kvalitetnu diskusiju. Člankom sam i pokušao isprovocirati kvalitetne ljude a koji se ne slažu sa navedenim, kako bi se započela smislena diskusija.

      Upravo i zastupam tezu da programeri ne smeju biti jeftina radna snaga ali cena naših usluga mora biti uporediva sa zemljama iz okruženja, ali kontam poentu tvog članka – ne iznajmljivati ljude ,razvijati sopstvene proizvode, time mnogo više možemo zaraditi i imati veći uticaj.

      Dugoročno ne vidim da će kompanije sa soptvenim proizvodom ostati u Srbiji, ili će, što je najverovatnije, biti kupljene od neke velike ribe ili će skontati da im je bolje da im centrala firme bude negde drugde, pa će im u Srbiji biti samo razvojni centar. Frame – Nutanix momenat je ono kako ja vidim šta će se dogoditi sa većinom uspešnih startupova. Veća riba kupi manju a onda veća riba odluči da donese još više posla u Srbiju. I to je strava, ali profit više nije u Srbiji, mi smo razvojni centar.

      Primetio si dobro da nam treba puno ljudi da bi smo stigli do 20 milijardi izvoza. Ne baš 300 000, ali nam treba puno ljudi. Al’ ajd da makar da ne izgubimo ono što imamo. Koji god pravac razvoja IT-ja zastupali, ne može bez ljudi. Džaba nam što školujemo sve više i više ljudi ako dobar deo njih ode. Ne vidim da će biti masovnih ekzodusa. nisam u tom fazonu. Desiće se ono najgore, tiho i lagano ali konstantno odlivanje ljudi. Nećemo ni primetiti koliki smo potencijala izgubili.

      Bilo bi super kul da se složimo da možemo do 20 milijardi izvoza pa možemo da diskitujemo o putevima do tamo. Ajd, pijemo kafu negde i pričamo na ovu temu 🙂

      • Ivan Bjelajac

        Ivan Bjelajac

        20. 1. 2020. u 02:49 Odgovori

        Za kafu sam uvek raspolozen i to vrlo rado, imacemo doduse nadam se i neke bolje teme 🙂

        Naravno da se slazem da ni proizvode ni sate ljudi ne mozemo prodavati bez ljudi, samo bi radije ovo posmatrao kroz brojeve ili ono sto je realno ili moguce da se dogodi.

        Rado bi doduse voleo da vidim da se poslozimo realnim brojevima koje trenutno imamo u ovoj industriji jer bez istih se lako moze kreirati lazna slika.

        Jedino sto mi se samim tim ne dopada da radimo je da idemo u krajnosti ili da pricamo o nekakvom kraju srpskog IT-a 🙂

        To da ce vecina startupa koja odavde krene da se razvija biti kupljena je sigurno, ali to nema toliko veze sa stanjem u zemlji koliko da je to sudbina vecine uspesnih startupa svakako.

        S druge strane takve akvizicije su upravo ucinile Izreael i Estoniju onim sto su sada. Estonija nikad ne bi kao zemlja koja je toliko zanemarljivo mala postala ozbiljna na nacin na koji je danas u IT svetu da nije bilo Skype-a, a kasnije akvizicije istog.

  3. Ivan Bjelajac

    Ivan Bjelajac

    17. 1. 2020. u 13:14 Odgovori

    Godina u kojoj smo otežali rad outsourcing agencijama (vodim i ja jednu od njih, specifičnu zbog fokusa na samo par tehnologija, ali opet u suštini outsourcing boutique product dev business) pa to kompenzovali nejasnim privremenim benefitima i iskomplikovali život ljudima koji žive u Srbiji, a rade kao kontraktori za inostranstvo bez da im ponudimo alternativu mi je bolji naslov 🙂

  4. Goran Sokolović

    Goran Sokolović

    17. 1. 2020. u 16:45 Odgovori

    Hajde malo da pomerimo gledište na ovaj problem: šta bi ste rekli ako bi smo pretpostavili da odgovorni sve ovo već znaju i da baš zato sve ovo rade?
    Ja da sam, na primer, nemac, ili englez i da radim u korist svoje zemlje i svog džepa, potrudio bih se iz sve snage da potencijalnog konkurenta (koliko god to nemoguće zvučalo) dovedem na ivicu propasti. E sad, kako u procesu ne bih želeo previše da se istrošim, ili uprljam ruke, platiću nekolicinu polu-pismenih uobraženih i nabeđenih osoba da ovo čine za mene. Pre toga ih treba dovesti na odgovarajuće/visoke pozicije, što u ovoj zemlji i sa ovim narodom, složićete se, nije neki problem. Potom taj narod se obespravi, zaplaši, pažnja se sa obrazovanja i katastrofalnih uslova života usmeri na zadruge, farme i tome sl. Ovi faktori učestvuju u formi pozitivne povratne sprege i u svakom ciklusu sve je teže izvući se.
    Stvari i ljude je potrebno nazivati pravim imenom, a gore pomenuti su zbog ovog počeli i da hapse, tako da nam jedino preostaje da čekamo spoljnu intervenciju, ili događaj revolucionarne prirode, da bi smo se vratili u normalu.
    Sigurno ima ljudi koji misle da su ovo gore gluposti, pa bih iste molio da daju neko bolje objašnjenje, jer meni ništa više ne pada na pamet.
    Eto, figure su postavljene, igrači su spremni, pa da počnemo.

    • Ivan Bjelajac

      Ivan Bjelajac

      20. 1. 2020. u 01:36 Odgovori

      Mislim da ovo nije istina (bar ne ako pricamo o ovoj konkretnoj stvari), ali ukoliko jeste onda pricamo o zamerkama potpuno druge vrste.

      Koliko god da mi se ono sto je uradjeno ne dopada, ako je cilj bio da se osakatimo mogli smo to prosto da mnogo efikasnije uradimo.

      Na „inostranu intervenciju“ svakako ne bi racunao kao na nesto pozitivno. 🙂

      Zasto kazem da ne mislim da je ovo slucaj?
      Za pocetak mi nismo prvi koji ovo rade sebi, odnosno ovim se bave i mnogo veci igraci pa i u USA.

      https://www.zenefits.com/workest/californias-new-abc-contractor-law/

      U Sloveniji i okruzenju vec postoje slicni zakoni o pausalu, i ako je gledati njihove primere, kao krajnji rezultat su imali pad neto plate programera/zaposlenih u IT industriji.

      Domaci primer je zapravo i dalje relativno blazi od slicnih u okruzenju i inostranstvu + je u istoj godini bilo i spomenutih pozitivnih poreskih stimulansa.

  5. Milan Dunjic

    Milan Dunjic

    18. 1. 2020. u 20:56 Odgovori

    Kad si pod u ratu sankcijama ne uhapsi švercera koji te snabdeva gorivom, lekovima, cigarama, kad si u miru ne oporezuj programera koji te snabdeva parama.
    Sun Tzu Dunjic

    • Djole

      Djole

      20. 1. 2020. u 18:49 Odgovori

      Bravo, ovo je vrhunac patetike. 🙁 Vreme je da mi IT-evci shvatimo da nismo nikakva ugrozena vrsta, poput pandi u Kini, i da ni u jednoj drugoj zemlji IT-evcima se „ne titra“ sa nekakvim povlascenim uslovima.

      Primeri iz okruzenja su i vise nego jasni, that’s said ako u jednoj Sloveniji, Madjarskoj, Austriji ili pak Nemackoj ne mozes da koristis pausalnu agenciju da bi radio za poslodavca kao full-time zaposleni, zasto bi u Srbiji to bio izuzetak? Nismo nezamenjivi, nasim firmama je apsolutno isplativo da zaposle Ukrajince, Rumune ili Bugare koji ce raditi remote, ako dodje do nekakvog egzodusa IT strucnjaka, sto je ipak non-sense i prica za kafanu.

        • Djole

          Djole

          23. 1. 2020. u 16:34 Odgovori

          Srdjane, verujem da tvoj prijatelj radi ZA Microsoft u Nemackoj kao kontraktor, ali isto tako sam siguran da tvoj prijatelj nije full-time employee u Microsoft-u, da je zaista nezavisan (ono sto kontraktor de-facto jeste) i da Microsoft ne koristi benefite angazovanja kontraktora kako bi „napravili“ skriveno zaposljavanje. Prema tome sve je jasno onome ko zeli da shvati sta sam napisao u prvoj poruci.

  6. Stefan

    Stefan

    20. 1. 2020. u 17:54 Odgovori

    1. Moramo biti jeftinija radna snaga od zemalja iz istočne evrope : Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Ukrajina jer to nam je realno glavna konkurencija.
    2. Programeri moraju biti plaćeni dovoljno da zbog ekonomskih razloga ne moraju napuštati zemlju.

    Programeri napustaju sve od pomenutih zemalja (i to zbog ekonomskih razloga). Kako mislite da budemo jeftiniji od pomenutih, a da nam ljudi ostaju?

    Morao bih da se slozim sa Ivanom. Po meni, put za Srbiju je razvoj kompetencija za stvaranje vece vrednosti po satu/radniku itd. Razvoj kompetencija znaci, da treba vise ulagati u zaposlene, dati im vise slobode i mogucnosti. Potrebno je unaprediti i obrazovni sistem u skladu sa tim ciljevima.

    Takodje, mislim da je neophodno da se ulozi ozbiljan trud svih nas da se popravi imidz nasih inzinjera a i cele zemlje. Jer mislim da smo tu u zaostatku u odnosu na Hrvatsku i Rumuniju verovali ili ne. A malo smo za to i sami krivi 🙂

    I na kraju. Moram da kazem da IT ekipa mora da pocne da se bori za svoja prava. Jer ne vidim da ce to iko da uradi. A i ne vidim da u ovoj zemlji postoji grupacija u boljoj poziciji da se za svoja prava izbori…

  7. Bane

    Bane

    21. 1. 2020. u 13:17 Odgovori

    Kao programer, odmah se gledaju brojevi i proverava se, ne uzima se zdravo za gotovo. Ova zemlja s toliko stanovnika, takvim obrazovanjem, ne može doći ni blizu 20 milijardi $ od IT godišnje. Neko je tu već računao.
    Ja ću malo prostije. Ako jedan programer napravi godišnje 20.000 $ (u proseku dabome), to znači da moramo imati milion programera koji rade jako dobro, a birački spisak veli da nas ima 6,5 miliona (sad kad smo skinuli broj ljudi s Kosova).
    To je više nego suludo i pomisliti.
    Drugo, programer ne mora da ima MESTO GDE ŽIVI da bi radio. Ako odlaze, odlaze zbog uslova života i sistema, a ovaj sistem koga ovakva politička garnitura kreira je poguban. Ne odlaze zbog plate. OK?
    Treće, vešto je izbegnuto pominjanje ko je na vlasti i šta radi, a to vam je i uzrok problema. Sad će neko da uzme da priča „kao to nema veze s politikom“, ma da, how yes no. Brate, uperi prstom u krivca. Osim ako je prpa, to već mogu da razumem. Evo ja ću ako niko ne sme – apsolutni neobrazovani diletanti u vrhu naše vlasti.
    Poređenje s Rumunijom, Hrvatskom… Estononijom je dobro jer pokazuje koliko je naš sistem loš. Ne kako su ljudi ovde loši, već kako su političari loši, kratkovidi, veoma neobrazovani ali i veoma zainteresovani da za sebe zarade.
    Konačno, obrazovni sistem koji još gura davno prevaziđeni holandski model. Mi decu učimo za industrijsku revoluciju (koja je prošla), pa informatičku revoluciju (i to je prošlo!), a ne za ono što će tek biti za 20 godina kad odrastu. Ko je kriv? Pa naravno, ova diletantska vlast bez ikakvgo sluha, vizije i obrazovanja.
    Zato će se ovde i dalje motati kablovi, liti čelik, a to malo pametnih ljudi će zarađivati neke pare koje će bosti oko političarima i koji će po svaku cenu pokušati da im uzmu što više od tog što zarade.
    I ne postoji TEORIJA da će se to promeniti, sve dok se ne uništi i to malo dobroga što ljudi sami iznedre.
    Dobra stvar je u tome što čovek nije drvo i što život postoji u drugim zemljama. I te kakav život! A ovi ovde brale neka gaje vutru i pune svoje džepove, neka otimaju penzionerima i radnicima i nek sve prodaju. Sve! Moderni ratovi se vode parama i kupovinom nekretnina, a mi sve prodajemo. Opet, kao programer, lako je izračunati kakva nam je budućnost i za koliko godina će ova zemlja formalno biti tuđa.

  8. Ivan Najdanovic

    Ivan Najdanovic

    21. 1. 2020. u 14:19 Odgovori

    U ovoj drzavi treba dosta stvari da se menja. Po meni nedostaje to da postoje domaci proizvodi koji se prodaju direkno iz Srbije. A drzava nema nikakvog interesa da resi zakonska ogranicenja u tom pogledu.

    Najveci problem je zakon o deviznom poslovanju. Sa firmom iz Srbije ne mozes poslovati na globalnom trzistu. 99% payment servisa kada cuju Srbija samo kazu ne. Iz tog razloga ce ko god bude imao kvalitetan biznis model otvoriti firmu van Srbije i gledadi da sve od profita sto nije neophodno uopste ne prolazi kroz Srpske banke

    Cak i veoma bitne kompanije ne posluju uopste iz srbije. Primer Apple-ov AppStore. Nije njima tesko pokrenuti ga u Srbiji ali jednostavno ne zele da se macuju sa nasim sistemom.

    Drugi deo koji ce dalje napraviti najveci problem je pravna ne sigurnost zbog novog zakona. Veliki rizik je ostati preduzetnik. Sto se tice para sve moz da se plati na kraju krajeve. Ali po nacelu fakticiteta ni na koji nacin ne mozes biti siguran da neces popiti krivicnu prijavu sto je veoma ozbiljnija stvar od svega ostalog. Solucija otvoriti DOO u Srbiji po meni nema smisla jer otvaranjem firme tog tipa u bilo kojoj drugoj drzavi bi se zaobisla vecina problema navedinih iznad i otvorile nove mocunosti.

    Treci i najveci problem svega je Zdravstveno i penziono osiguranje. Ako ja sada placam zdravstveno 60.000 mesecno a neko drugi ga placa 6.000 kakve ja prednosti imam u tom pogledu. Nikakve pa na kraju posto smo u situaciji odemo kod privatnika i sve uredno platimo i opet nakraju ispadne jeftinije od davanja raznih subvencija (viskica i ostalog) drzavnim doktorima.

    Zdravstveno osiguranje zahteva hitnu reformu. Treba sve to pretociti u fond koji bi bio personalizovan i mogao bi se koristiti i u dzavnim i u privatnim klinikama. Kako privane osiguravajuce kuce mogu da ponude po znano manjim cenama veoma veci kvalitet zdravstvenog osiguranja od drzavnog. Uzmimo situaciju da se tek tih 60.000 mesecno uplate u privatni fond

    Za Penzioni fond tek da ne pricam cista pljacka. Sama matematika koliko uplatis i koliko ces uzeti nazad izadjes da si na gubitku.

    Znam da je veliki problem fondove koje su ponzi scheme pretociti u nesto funkcionalno. Ali postoji nacin da se stvari olaksaju. Npr drzavno zdravstveno osiguranje kao fond ili po fiksnoj ceni za svakog gradjana. Sto se tice penzionog da se nebi sistem raspao preko noci staviti obavezu plancanja na minimalac a za sve ostalo po izboru. Nije problem 20% poreza veci problem su ovi dodadni troskovi koje moramo da placamo a od usluge ne dobijamo nista.

  9. Deki

    Deki

    26. 1. 2020. u 15:20 Odgovori

    Nije tacno da jedan programer napravi 20k USD, vec mnogo vise. Za „low level“ outsource poslove, kao sto je odrzavanje nekog legacy projekta, domaca firma fakturise stranom partneru minimum, ali minimum, 30-50 EUR po satu po programeru. Po tome bi ispalo da po coveku nasa IT industrija unese vise od 60000-100000 EUR godisnje. Elem u praksi, za malo ozbiljnije projekte cena je oko 100-120 EUR po satu.
    Slazem se autorom, kada bi vise nasih firmi imalo svoje konkurentne proizvode, racunica bi bila bitno drugacija, jer takve firme mogu da naprave stotine miliona evra godisnje sa 15 ljudi npr.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Sasomange od letos zabeležio 100.000 registrovanih korisnika u pohodu na udeo u domaćem ‘classifieds’ tržištu

Sredinom godine na tržište Srbije stigao je novi oglasnik koji tehnologijom i dizajnom želi da se bori za svoj deo 'classifieds' kolača. Zanimalo nas je kako je čitava priča zamišljena i šta to novo Sasomange.rs pruža domaćim kupcima i trgovcima.

Analiza

Vodeća udruženja frilensera predstavljaju dalje korake ukoliko nadležni organi ne odgovore na njihove zahteve

Sa predstavnicima Udruženja radnika na internetu i Udruženja frilensera i preduzetnika razgovarali smo o narednim koracima kada je reč o pregovorima sa nadležnim organima zbog najavljenog oporezivanja frilensera.

Kolumna

Filtriranje interneta u Srbiji donosi ozbiljne posledice i nepoznatu korist

Filtriranje interneta je u Srbiji uvedeno radi navodnog sprečavanja dalje štete po republički budžet i ekonomiju i uz zanemarivanje brojnih aspekata koji ovaj opasan presedan nosi sa sobom. U tekstu analiziramo zašto je ta odluka besmislena i do kakvih posledica može dovesti.

Propustili ste

Novost

ARICOMA Group preuzima tehnološku kompaniju Seavus

Predstavnici ARICOMA Grupe, koja je deo Karel Komarek KKCG grupacije, najavili su veliki korak u internacionalnoj ekspanziji kompanije. Kako se navodi u Ugovoru o kupovini, ARIKOMA Grupa ce preuzeti tehnološku kompaniju Seavus, koja ima kancelariju i u Srbiji. 

Karijere

JobFair već 16 godina pomaže studentima tehnoloških fakulteta da naprave prve profesionalne korake

Sajam poslova i praksi 'JobFair - kreiraj svoju budućnost!' ove godine okupio je studente iz cele Srbije. Sa organizatorima razgovaramo o prelasku na 'online' format i prisećamo se kako je sve počelo.

Gaming

Prijavite se za novi PlayUK gejming mentorski program i unapredite karijeru u game dev industriji

U sklopu PlayUK 20/21 programa, British Council je organizovao mentorski program za mlade kreativce u oblasti video igara, a u okviru kojeg će izabrani učesnici učiti od odabranih mentora iz Velike Britanije.

Netokracija

Retrospektiva 2020: Trendovi i događaji koji su obeležili prethodnu godinu

Predstavljamo vam retrospektivu najbitnijih događaja koji su oblikovali tehnološku industriju u prethodnoj godini.

Gaming

Domaća gaming industrija beleži rast – vrednost dostigla 120 miliona evra, slede nova zapošljavanja

Asocijacija industrije video igara Srbije predstavila je kompletan izveštaj o stanju domaće 'game dev' scene za prošlu godinu. I pored izazovnog perioda, gejming industrija u zemlji je nastavila da raste.

Analiza

Programeri nam otkrivaju kako je pandemija uticala na IT tržišta u Berlinu, Londonu i San Francisku

Analizirali smo da li se i na koji način promenilo IT tržište u inostranstvu iz ugla naših stručnjaka koji rade u Engleskoj, Nemačkoj i SAD.