Vlada najavila kraj angažovanju paušalaca na puno radno vreme - kompanijama koje ih zaposle slede olakšice od 70%

Vlada najavila kraj angažovanju paušalaca na puno radno vreme – kompanijama koje ih zaposle slede olakšice od 70%

Angažovanje preduzetnika za poslove koji bi suštinski trebalo da spadaju u domen klasičnog radnog odnosa predmet je upravo predstavljenih izmena Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Izmene stupaju na snagu 1. januara 2020. godine.

Vlada Republike Srbije upravo je predstavila nova zakonska rešenja u domenu oporezivanja kojim će se obezbediti poreski podsticaj za zapošljavanje mladih koji tek ulaze na tržište rada i preduzetnika paušalaca u kompanijama koje povećavaju broj zaposlenih, a koji će se u Skupštini naći krajem godine.

Kako su procene da će ove izmene gotovo sigurno negativno uticati na poslovanje kompanija i pojedinaca koje su obuhvaćene novim promenama, Netokracija saznaje da je pripremljen i predlog za poreske olakšice za zapošljavanje lica koja nisu bila u radnom odnosu u određenom periodu tokom 2019. godine, pod uslovom da poslodavac uvećava broj trenutno zaposlenih.

Pripremljene zakonske norme uvode novine koje ćemo navesti u nastavku ovog teksta.

Zaista radite sa više klijenata? Ne brinite, nove izmene vas se ne tiču

Zakonskom izmenom uvodi se nova kategorija za oporezivanje u kojoj se definiše Test samostalnostiset kriterijuma po kojima se određuje način oporezivanja koji će „omogućiti svakom preduzetniku i svakoj kompaniji da proveri da li se određeni prihod može kvalifikovati kao prihod preduzetnika od samostalne delatnosti ili kao drugi prihod fizičkog lica.“

To u praksi znači da će konsultantski rad (recimo baš u domenu IT-ja) i dalje moći da se fakturiše prema postojećem modelu, ali da će punopravno zapošljavanje na paušalnu agenciju biti gotovo nemoguće. Ono što će se uzeti kao glavni faktor svakako bi trebalo da bude utvrđivanje samostalnosti preduzetnika za obavljanje delatnosti za koju je i registrovan.

Jednostavnim rečnikom, programeri, dizajneri i drugi pojedinci koji imaju paušalne agencije i koji sarađuju sa nekolicinom klijenata, neće biti u problemu. S druge strane, kompanije koje upošljavaju radnike na puno radno vreme po sistemu isplate putem paušlane agencije, od 1. januara 2020. godine više neće moći tako da posluju – ali će od početka narende godine imati specijalnu mogućnost da donedavno angažovane paušalce sada i zaposle kao punopravne radnike uz poreske olakšice.

Na ovaj način poslodavci će biti oslobođeni plaćanja 70% poreza na zarade i doprinosa za PIO za ta lica u celosti tokom 2020. godine, odnosno u najvećem delu tokom 2021. i 2022. godine – pod uslovom da uvećava broj zaposlenih.

Kako će to izgledati u praksi? Evo jednostavne računice

Uzmimo za primer programera koji je zarađivao netto 1.500 EUR + troškovi za vođenje paušalne agencije. Recimo da je ta osoba „čisto“ prihodovala 180.000 dinara, što bi na istu platu značilo da bi poslodavac, prema sadašnjem modelu za doprinose koji iznose 67%, trebalo da izdvoji još 120.600 dinara.

Prema predloženim izmenama zakona i poreskim olakšicama, nameti koje će kompanija koja zaposli donedavno angažovanog paušalca plaćati u prvoj godini, u ovom slučaju iznosili bi svega 36.180 dinara što u najvećoj meri ne predstavlja veliki udar na trenutni kompanijski budžet, a u pojedinim slučajevima omogućava čak i manje doprinose u startu. 

Nove mere morale su biti predstavljene kad-tad, ali one nisu direktan udar države na IT sektor

Nazovite to slučajnošću, ali na ovu temu nedavno se povela diskusija i u susednoj Hrvatskoj gde su kolege iz Netokracije analizirale zašto nije paušal taj koji bi mogao da ubije ovu privrednu granu (koja je po svemu sudeći i kod nas i u komšiluku i dalje krhka), već visoki nameti koji se odjednom stavljaju pred poslodavce koji, složićemo se, u najvećem broju sada moraju u potpunosti da vrše reorganizaciju svog poslovanja.

Kada je Srbija u pitanju, poreske olakšice u trajanju od 3 godine predstavljaju svakako svetlu tačku novih predloga zakona, gde je poslodavcima omogućen prelazni period za prilagođavanje i za uređenje radnog odnosa koji imaju sa svojim radnicima.

Da li je prelazni period dovoljan?

Bojim se da u ovom trenutku na nivou struke ne možemo kvalitetno da odgovorimo na ovo pitanje, ali bi diskusija čitave zajednice bila i više nego poželjna. Sa druge strane, postavlja se i ono pitanje – zašto baš sad i zašto baš IT kada je to jedina grana koja koliko-toliko zarađuje?

Voleli mi to da priznamo ili ne, IT sektor u Srbiji više nije u svom začetku, samim tim o čitavoj industriji više ne možemo da govorimo kao o grupici programera i dizajnera koji, sklonjeni od pogleda javnosti, posluju sa inostranim ili domaćim klijentima. Istina je da je ovo najmlađi sektor od svih sektora koji su koristili model saradnje sa paušalcima i da je verovatno i najranjiviji po tom pitanju, ali se isto tako postavlja i pitanje šta je sa kompanijama koje su sve vreme plaćale pune namete na plate svojih zaposlenih?

Da li je fer da druge kompanije eksploatišu paušalni model zapošljavanja i time umanjuju mogućnost velikih u borbi za konkurentnost na tržištu zapošljavanja?

Pa, i nije.

Pitanja je, na žalost, i previše. Ono što nam kao zajednici ostaje jeste da se dobro upoznamo sa najavljenim izmenama pomenutih zakona i da mirne glave prvo utvrdimo da li se nove mere odnose na nas ili ne. Ukoliko se odnose, onda je bitno uključiti se u argumentovanu diskusiju i obavestiti svog poslodavca.

Kako je Vlada upravo objavila nacrt Testa samostalnosti, pozivamo vas da učestvujete u daljoj diskusiji.

Nacrt, naglašavaju, nije prošao nikakvu formalnu proceduru, pa su samim tim moguće i njegove izmene do usaglašavanja Zakona u Skupštini.

Inicijativa „Digitalna Srbija“ i Vojvođanski IKT klaster povodom najavljenih izmena zakona organizovaće vebinar sa IT zajednicom o najavljenim izmenama i poreskim podsticajima u četvrtak, 26. septembra od 10h i poziva sve zainteresovane da se prijave.

*Pisanju teksta doprineo je i Marko Mudrinić

Ostavi komentar

    • Vladimir

      Vladimir

      23. 9. 2019. u 22:33 Odgovori

      Takodje i mene interesuje u situaciji gde je firma firma pausalna, registrovana na mojoj adresi, i svoju delatnost obavlja samostalno za stranog klijenta.

    • Žarko Ptiček

      Žarko Ptiček

      24. 9. 2019. u 10:04 Odgovori

      Isto kao i da rade za jednog domaćeg klijenta. Koliko sam razumeo, „Test samostalnosti“ će se odnositi na sve privredne subjekte u Rebublici Srbiji, dakle i na sve preduzetnike, bez obzira na njihovu delatnost (i vulkanizere i molere i zubare i programere). Taj preduzetnik programer (koji ima samo jednog stranog klijenta) biće dužan da uradi Test samostalnosti kao svako drugi, i ako „padne na testu“ biće dužan da doplati to što treba da doplati. Sa druge strane, verovatnoća da takav preduzetnik ne prođe Test samostalnosti je mala, upravo iz razloga što radi za jednog stranog klijenta. Ovo naravno zavisi od toga koji kriterijumi budu navedeni u Testu.

      • Nenad

        Nenad

        29. 9. 2019. u 22:08 Odgovori

        Nije mi baš jasan ovaj deo:

        „verovatnoća da takav preduzetnik ne prođe Test samostalnosti je mala, upravo iz razloga što radi za jednog stranog klijenta.“

        U čemu je razlika da li preduzetnik radi za jednog domaćeg ili jednog stranog klijenta?

  1. Ivan

    Ivan

    23. 9. 2019. u 16:30 Odgovori

    Ako bi taksista uvek vozio samo jednog klijenta, hoće li i njega izbaciti iz paušala? Ovaj tekst je pun nestručnosti i da se jednostavno izrazim – gluposti. Ove izmene su očigledno kršenje svih zakona, iznudjene lobiranjem „velikih“. Dakle, pored ogromne količine subvencija upućenih stranim ulagačima, sad moramo da pogazimo naše zakonodavstvo i da pogasimo domaće firme da bi nekoliko „velikih“ zaradilo još više para?

    • Marko Mudrinić

      Marko Mudrinić

      23. 9. 2019. u 16:38 Odgovori

      Sačekaj zvaničan test samostalnosti koji će bliže definisati sve o čemu smo pisali u tekstu.

      Možemo sedeti ovde i lupati po tastaturi kako je ovo nešto što je iznuđeno i loše, ali hajde da vidimo kako će čitava stvar da izgleda u praksi. U Hrvatskoj su najavili rezove bez grejs perioda i poreskih olakšica o kojima se priča. Šta misliš, kod koga je bolja situacija?

  2. Marko A.

    Marko A.

    23. 9. 2019. u 16:53 Odgovori

    Pitanje je da li će se test samostalnosti odnositi i na preduzetnike koji vode knjige i isplaćuju lične zarade (one između 6 i 8 miliona dinara prihoda)?

  3. Nenad ZR

    Nenad ZR

    23. 9. 2019. u 18:42 Odgovori

    Ja. Glupan. Mesečno. Unesem. 3000E. U. Zemlju. I to ne ponesem u grob nego trošim bezobrazno. Akt patriotizama.
    Što se države tiče, za njih ja nisam kadar ni za portira preko omladinske zadruge, oni imaju bolje kadrove.
    Plaćam 300E mesečno paušalni porez i doprinose.
    Ne dam ni dinara preko toga da bi se plaćale državne sekretarke koje blamiraju celu državu, državna televizija sa stalnim obraćanjem Kim Džong Una, Cecini koncerti, seča šuma, trpanje reka u cevi, transporteri i tenkovi po ulicama, preslaganje kockica po trgu republike, subvencije stranim firmama, čistu okupaciju. Koga da platim više kada ni vodu u gradu ne znaju da mi reše. A naročito ne želim da plaćam 100 hiljada za ŽANDARA mesečno da bi me držali pod čizmom a profesora 50 hiljada da mi dete svakog dana šalje kući da mu ja dovršim posao.
    Sad neće dobiti ni 300e.

      • Aleksandar

        Aleksandar

        24. 9. 2019. u 12:26 Odgovori

        Drugari, ne znam sta drugo da vam pozelim osim „Srecan put!“

        Mi sto ostajemo, placacemo doprinose da se vasi roditelji lece i primaju penziju (kakvu takvu), da habaju puteve, da se lece …. Da vasa deca imaju gde da dodju ako pozele da se vrate.
        I vi kada dodjete, bicete Dobrodosli.
        Nemojte samo kukati da vam zemlja ne valja.

        Javite se kada stignete u obecane zemlje da se ne brinemo. Obavezno.

        I bilo bi lepo da podelite sa nama kako vas greje sunce tudjeg neba … jer ocigledno da nigde do sada niste ni bili.

        Samo napred. PUTUJTE!

        • Saša

          Saša

          24. 9. 2019. u 14:29 Odgovori

          Aleksandre,

          Naši roditelji su svoje penzije i svoje doktore već isplatili svojim minulim radom.
          Ti doprinose plaćaš za sebe i svoju decu.

          Pozdrav

        • S.

          S.

          25. 9. 2019. u 10:38 Odgovori

          Aleksandre, molim te nemoj da placas nicijim roditeljima nista – ja moram i placam svojima sve sta treba: lekara, patronazu, pomazem materijalno, iako su ceo radni vek radili placene i odgovorne poslove.
          Sto se tice puteva, placamo najnekvailtetniji benzin u regionu po ceni koja je medju najvisima u Evropi, pa bi putevi trebalo da su kao avionska pista a ne kao da su bombardovani.
          Brini za svoju decu, a moju ostavi na miru. Posle ratova preturenih preko glave, sa 50 godina zivota, otici cu da moja deca ne zive u ovoj nakaradi (da bi bila drzava, mora da ima zaokruzenu teritoriju i vladavinu prava, a ova nema nista od toga).
          I nemoj pricati kome da kuka ili ne kuka. Kakva patetika, ti ces da se brines. J.. te Santic.

          • Aleksandar

            Aleksandar

            25. 9. 2019. u 12:52

            Penzioni sistemi svih drzava, i onih ozbiljnih, se zasnivaju na trenutno zaposlenim. Sve zemlje zato i dizu granice odlaska u penziju, a nacije sa negativnom stopom nataliteta uvoze radnu snagu. Nije tu Srbija nista specijalno.

            Drzava ne valja, i moze mnogo bolje. Kriminala i korupcije ima, i to nije sporno. To je ono sto treba menjati i tu se boriti. Ni tu Srbija nije nesto razlicita od ostalih zemalja, nemojte se zanositi.

            Ako zivite ovde, a zelite da bude bolje, i to svima (ne samo vama kroz punjenje sopstvenih dzepova) kroz bolje skole/puteve/zdravstvo … preduslov je da se placa porez. Ne moze drugacije.

            Vlast/drzavu treba menjati, od glave riba smrdi i treba raditi na tome da se novac poreskih obveznika trosi odgovorno. Ovde je stvarni problem – u politici, postenju i dugorocnom planiranju.

            Nemojte dirati Aleksu Santica i Srbiju. Borite se i uradite nesto da bude bolje, ali ne samo za sebe.

            Ko misli da je u inostranstvu bolje, ponarocito iz IT-a, neka slobodno ide i uveri se sam.

      • Mirko

        Mirko

        23. 9. 2019. u 22:21 Odgovori

        Botovi sendvičari oladite, raspitajte se koliko je porez u drugim drzavama i sta se dobije za taj placeni porez. Nenad ZR je lepo objasnio šta mi ovde dobijamo od ljudi koji drže državu kao plen trenutno.

      • Mladen

        Mladen

        23. 9. 2019. u 22:44 Odgovori

        Dragi Igore a sta dobijas za porez u Nemackoj i Svedskoj koji je uzgred manji od poreza koji ovde placamo? 🙂 Nenad ZR najblize oslikava misljenje IT zajednice u Srbiji. Izgleda je dosao red na nas da napustimo zemlju.

      • Nenad Bg

        Nenad Bg

        24. 9. 2019. u 09:37 Odgovori

        Tamo za svoj porez i dobije nesto. Ovde samo finansira nepotizam, partokratiju i mafijase na vlasti. Inace napustiti zemlju nije problem, barem jednom nedeljno neko nudi posao u EU sa komplet preseljenjem.

    • Aca NS

      Aca NS

      24. 9. 2019. u 07:28 Odgovori

      Profesore ne trpaj u isti koš sa ostalima, kao i onaj gore izmad tebe sto lekare spominje.
      Budi lekar ili profesor nedelju dana i bacio bi se u mutan Dunav samo da tu muku ne gledaš. U kojim uslovima rade i jedni i drugi, ogromna vecina njih naravno, je sramota i bruka. Idi ti lepo tamo gde si naumio i ne troluj i ne spominji ove dve branše.

      • Nenad ZR

        Nenad ZR

        24. 9. 2019. u 15:11 Odgovori

        Izvinjavam se na nepreciznosti u izražavanju, poredio sam profesora sa žandarom u želji da naglasim da je nenormalno da žandar bude plaćeniji od profesora i da nemam prava ni očekivati da taj profesor odradi svoj posao voljno. Hoću da dam pola para ali da profesor ima 80 hiljada a žandar 60, nikako obrnuto.

        • Igi Legenda

          Igi Legenda

          24. 9. 2019. u 19:27 Odgovori

          Izvinjavam se, nisam siguran da razumem! Kako @Nenad ZR daje za pravo da odredjuje ko ce i koliko i kome da da. Pa ovo je cista zamena teza. Zasto mi da odlucujemo koliko ce preofesor da ima ili kako to ti mislis njemu da das. Ko si ti?
          Kako da ti je to sada vazno? Zasto nisi brinuo o ovome prosle nedelje ili godine?
          Ucitelj i lekar su najvaznija zanimanja u nasem drustvu. To su zanimanja koja direktno uticu na buducnost zemlje.
          Uostalom postavlja se pitanje kako i zasto koristis usluge skole. Mislis da je porez koji placas dovoljan? Ja mislim da je dovoljno da imas samo osnovnu policijsku zastitu za svoj novac a ne i druga prava.

    • beli it-ovac

      beli it-ovac

      24. 9. 2019. u 11:22 Odgovori

      Do sad se lovilo u mutnom, od sad nema vise, akt patriotizma je da se svi ponasamo u skladu sa zakonima i normama, a ne traziti sive zone, zaradjivati ogromne pare, a posle reci da je trosenje tih para akt patriotizma. To je cisto licni akt…
      Slobodno, ko hoce da ode, neka ode, nema potrebe da lamentira ovde…

    • Nenad ZR

      Nenad ZR

      24. 9. 2019. u 15:00 Odgovori

      E to sam čekao.
      Za sve one kojima je upala u oko fraza „bezobrazno trošim“ a ništa od ostalih činjenica koje sam naveo im ne smeta.
      Namerno sam upotrebio navedenu frazu da vidim da li je svima dovoljno bitno to za šta se troši novac od poreza i doprinosa.
      Pojedini, da vam je stalo do države u kojoj živite smetalo bi vam i nešto više od toga kako se ja bahatim. Evo i kako… Trošim bezobrazno jer pomažem svojima da došepaju do penzije za koju su uplaćivali 35 godina a koja im je je uskraćena, zdravstvenu negu za koju su plaćali isto toliko godina pa više nisu u mogućnosti. Pomažem svima oko sebe i srećan sam zbog toga, ni ja ni oni nismo srećni što tako MORA. Poreski i socijalni sistem ih je ostavio da crknu, ja neću.
      Kada budu izložili šta će raditi sa tim parama a da nije ono što već (ne) rade, dobiće od mene i pola ako treba.

      • beli it-ovac

        beli it-ovac

        25. 9. 2019. u 15:55 Odgovori

        Pa nije ti neki argument, posto sve to isto radim i ja – pomazem roditelje, pomazem oko sebe, al ne mislim da zbog toga imam pravo da odredjujem ja koliko ce poreza ici na sta.
        Meni je drzava, kavka god da je, pruzila priliku da se skolujem i da radim u sektoru u kom radim.
        Nasi roditelji nisu krivi sto su njihove penzije i zdravstveno osiguranje potroseni u sumanutim ratovima 90ih. Stanje je kakvo takvo je, ja necu da odmazem tako sto koristim cinjenicu da drzava nije htela da sankcionise nezakonito ponasanje.
        Kad vam je ugrozeno to nesto, sto po svakom pravu ni ne treba da imate, kukate i placete i pretite da cete otici. Super, idite, a mi koji ostajemo cemo i dalje da se trudimo da jedan dan, pa makar i za 50 godina ovo bude bolje mesto za zivot…

        • Marko M

          Marko M

          27. 9. 2019. u 18:16 Odgovori

          Placam porez na zaradu od 67%,placam pdv od 20% placam razne akcize takse, placam porez na imovinu, vodu, struju, telefon(sto trošim ali i drzava lepo zaradi od toga).Kada platim sve to od 1000eur koliko donesem u zemlju koliko meni ostane ‘neto’ 350eur? Sta dobijam za sve to? I jos koliko treba da platim? Mozda si ti pošten i voliš ovu zemlju vise od mene pa ti ne smeta da te pljackaju meni jako smeta.

  4. Ivan

    Ivan

    23. 9. 2019. u 18:42 Odgovori

    Pitanje za autore teksta: da li ste sigurni da se navedene olaksice odnose na komplet doprinose (bruto 1 i bruto 2), i da vam je kalkulacija iz primera tacna? Ovako kako je opisano u tekstovima koji kruze po internetu, postoji bojazan da nalogodavac pokusava navesti ljude u zabludu i da zapravo planiraju olaksice samo za bruto2 iznos (tj doprinose koji padaju na teret firme, a ne i na teret zaposlenog koje u njegovo ime placa firma).

  5. odo u madjarsku

    odo u madjarsku

    23. 9. 2019. u 19:15 Odgovori

    Rumunija, Bugarska, Madjarska … znacajno manji porezi nego ovde, otvoris tamo firmicu i mirna bosna, lezu ti lepo evrici, banke rade kako treba, postoje kartica sa kojima dizes kesovinu bilo gde u svetu bez provizije, kod nas na nekim bankomatima kazu moze i EUR da se dize, pa te cak ni los kurs ne pogadja .. sve u svemu, gasenje firmi ovde 1/1

  6. Jelena

    Jelena

    23. 9. 2019. u 20:38 Odgovori

    Kako ono ide ona kombinacija sa Estonijom? :))

    Sto neko vec rece gore, ne dam preko 300e, pa makar zatvorila firmu. Ne dam drzavi 50% bruto plate makar po cenu da se porodica i ja iselimo iz Srbije.

  7. Sale

    Sale

    23. 9. 2019. u 21:11 Odgovori

    Stvar je prosta, ja jedva sebi objasnim da platim i 300e poreza koliko ga do sada i placam. Ja, svojim radom, uvozim velike kolicine para u zemlju. Ceo zivot, drzava me saplice na svakom mogucem koraku.. Sankcije, ratovi, politicari, profiteri.. Pa onda skolstvo, zdravstvo, politicari koji su zapravo mafijasi.
    Ako bih placao full porez, sto je zapravo poenta, ne bih te pare davao ljudima na vlasti bez osnovne skole, nego nekoj zemlji gde bi znao zasto ga placam. Tako da, zbogom Srbijo, moje pare neces ukrasi.

    • Aca NS

      Aca NS

      24. 9. 2019. u 07:33 Odgovori

      Isto sam rekao i onom liku iz Zrenjanina, ne spominji školstvo i zdravstvo u ovom kontekstu, jer da i malo mislis i vidis kako zapravo funkcionise sistem, skinuo bi kapu svakom radniku koji posteno radi posao. Idi iz drzave i ne troluj.

      • Bojan

        Bojan

        24. 9. 2019. u 08:37 Odgovori

        Koji sistem Aco iz NS? Ne postoji sistem u Srbiji. Ne postoje institucije. U Srbiji je na delu „state capture“ od strane ljudi koji su osvojili vlast. Ne mozemo da placamo porez veci nego u Norverskoj i da se ovde pravimo da je sve u redu razumes? Ove agencije su ITju bile izgovor za zasto si ostao u Srbiji.

        • Aca NS

          Aca NS

          3. 10. 2019. u 11:31 Odgovori

          Zato i kazem „sistem“ koji ne postoji i oni trpe ogromne pritiske i epilog toga je ovo sto se sada desava.

          Uskoro ce nam deca biti nepismena i bolesna jer su radno sposobni ljudi ili otisli, ili su digli ruke i rade koliko moraju ili love u mutnom.

          Otisao sam sa teme, ali svakako da ovaj sistem samo kod nas ima, da mnogo zaradjujes a ne platis nista. Jesam za red i uredjenost, ali ne kako se njima svidja jer je opet po nasog grbaci za bogatije sendviče i poplocane trgove i fontane.

      • Miloš

        Miloš

        24. 9. 2019. u 10:04 Odgovori

        Nisi dobro razumeo ljude – poenta je da te pare što mi plaćamo u porez NE dospevaju tamo gde bi najviše značile (zdravstvo, obrazovanje). Samim tim opada kvalitet tog kadra i nastaju ostali problemi. Verujem da smo svi svesni koliko su to savesni, teški i podcenjeni poslovi. I te kako ima smisla spominjati te oblasti, pošto one trpe najviše. A porez ode na sendviče i ljude koji gledaju serije tokom radnog vremena na izmišljenim poslovima.

  8. Aleksandar

    Aleksandar

    23. 9. 2019. u 22:12 Odgovori

    Pogledao sam pomenuti citat, pa htedoh takodje da proverim da li je racunica dobra.
    “…компаније које буду повећавале број запослених и запошљавале лица која нису била у радном односу током 2019. бити ослобођене плаћања 70 одсто пореза на зараде и доприносе за ПИО за та лица у целости…”
    Na neto zaradu, idu porez i doprinosi na teret zaposlenog (bruto 1) + porez i doprinosi na teret poslodavca (bruto 2). Gorepomenuti citat mogao bi se odnositi samo na deo koji placaju “kompanije” – bar tako meni izgleda na osnovu procitanog.
    Sto bi znacilo da primer kalkulacije bi bio nesto pa bi se na 1500 EUR neto odvajalo “oko” 663 EUR umesto

  9. синип

    синип

    23. 9. 2019. u 23:08 Odgovori

    У Српској је порез на приходе с интернета – 10%. Пријавиш приход, платиш 10% Пореској и болЕ те уво. Не треба ти ни агенција ни књиговођа ниси ни паушалац н вози Мишко.

  10. Ivan

    Ivan

    24. 9. 2019. u 00:40 Odgovori

    Ja se ne bih igrao ovakvim stvarima, država će na ovaj način izazvati egzodus IT stručnjaka u inostranstvo, i time naneti nepopravljivu štetu ekonomiji, koja je i onako na staklenim nogama.

  11. Snežana

    Snežana

    24. 9. 2019. u 05:13 Odgovori

    E kad bi se ceo svet vrteo samo oko IT sektora. Paušalne radnje sa samo jednim klijentom su osnovni način marifetluka u državi za podizanje novca i stvaranje lažnih troškova – svako ko ima veliku dobit na uslugama, plaća radnike na crno itd. osnuje par psušalnih radnji na rodjake i pravi milione lažnih troškova. Ja sam knjigovodja i znam kako to funkcioniše. Znači, nije to nešto IT-stvar.

    • Ana

      Ana

      24. 9. 2019. u 08:41 Odgovori

      Snezana privatnici mali isplacajuju minimalac i jos traze od radnika da im vrate pare a ovamo se drzava okomila na IT koji uvozi novac u drzavu i gleda da im na svaki nacin oteza rad.

    • Ivan takođe

      Ivan takođe

      24. 9. 2019. u 12:16 Odgovori

      to rade svi građevinci, mnogi konsultanti (uključujući i neke izdavače iz oblasti prava, poreza i računovodstva) i razne druge delatnosti, ali je IT u poslednje vreme najmasovniji ili najuočljiviji

  12. Slavica

    Slavica

    24. 9. 2019. u 08:48 Odgovori

    Znaci, za ljude koji su radili i placali poreze i doprinose preko pausalne radnje, nema olaksica pri zaposljavanju, ovo se odnosi na one koji nisu bili zaposljeni u 2019.
    “predlog za poreske olakšice za zapošljavanje lica koja nisu bila u radnom odnosu u određenom periodu tokom 2019. godine, pod uslovom da poslodavac uvećava broj trenutno zaposlenih“

    • Žarko Ptiček

      Žarko Ptiček

      24. 9. 2019. u 10:17 Odgovori

      Koliko sam ja razumeo ima: Termin „zaposlen“ će se u smislu ovog zakona odnositi na one koji su prijavljeni u CROSO. Preduzetnici nisu predmet prijave u CROSO, tako da će se na njih primenjivati ovo. Upravo je i zamišljeno tako da se poslodavac „motiviše“ da primi dosadašnjeg preduzetnika u radni odnos i time ostvari olakšice. Takođe, kako je formulisano, ispada da jedan preduzetnik „nosi“ svoje olakšice sa sobom, što bi značilo da može da ih „prenese“ u drugu firmu, odnosno da se olakšice primenjuju na svakog njegovog poslodavca (za vreme trajanja olakšica), a ne samo na prvog.

      • P....

        P....

        13. 10. 2019. u 00:16 Odgovori

        ‘Upravo je i zamišljeno tako da se poslodavac „motiviše“ da primi dosadašnjeg preduzetnika u radni odnos i time ostvari olakšice.’ Ako mi je preko 70% prihoda od strane kompanije , kako ce povecanje poreza meni naterati tu stranu kompaniju da me zaposli?

  13. Стефан

    Стефан

    24. 9. 2019. u 08:50 Odgovori

    У ретко којој држави су порези на рад мањи него у Србији. Такође и све више држава имају мере за борбу против запошљавања путем предузетништва (Енглеска има одавно). На све то, нема никаквог смисла да програмер који зарађује 3.000 евра плаћа исти порез као професор од 500, а на овај начин се добија прелазни период да се привреда прилагоди.

    А што се одлазака тиче, мислим да лекари, путеви и сл. постају важнији од неког измоса плате него нешто већи порези.

  14. Mile

    Mile

    24. 9. 2019. u 10:02 Odgovori

    IT i ako ostane ovde, verovatno će plaćati dažbine po zakonu. Mislim da će problem biti sto će zakon biti selektivno primenjivan, pa oni koji su dobri s vlastima i neće ga baš poštovati, kojih opet ima mnogo više, kao što je Snežana navela. E, to će onda terati ljude još jače da idu odavde…

  15. Marko

    Marko

    24. 9. 2019. u 10:05 Odgovori

    Da li se zna kako cemo da dostavljamo podatke za taj tes, jel cemo morati svi da stojimo na salterima i da dostavljamo jos podataka poreskoj. Resenja kasne po 6 meseci a tek sa ovim nece dolaziti po godinu dana.

    Drugo sta je sa nama koji radimo za stranog klijenta svi moji ugovori su na engleskom jeziku posto su strani klijenti. Kako cemo to da dostavljamo sad kad nam jos budu trazili prevedene ugovore od strane tumaca

  16. Dunja

    Dunja

    24. 9. 2019. u 10:10 Odgovori

    Paušal sa jednim klijentom nije rešenje za normalnu državu. Paušalci sa jednim klijentom menjaju stabilnost i prava zaposlenog za mogućnost da daju manje novca državi koja ga neodgovorno troši. Da znamo da će taj novac biti uložen u nešto smisleno, rado bismo plaćali više. Međutim, kada vidimo ko i šta radi u državnim firmama i u šta se ulaže naš novac, odlučujemo se za paušal.

    Ja verujem da je najbolje rešenje prosto napustiti ovaj sistem. Ova vest je samo jedna u nizu deprimirajućih vesti koje nas bombarduju svake nedelje. Čak i da sada krenu da se menjaju stvari na bolje, bile bi potrebne decenije da se u Srbiji uspostavi društvo u kome se može živeti miran, skroman, normalan život. Mi se selimo u inostranstvo za 2 nedelje. Najteže je ostaviti porodicu i prijatelje, ali nadamo se da će život u zdravom okruženju biti vredan toga.

  17. Ivke

    Ivke

    24. 9. 2019. u 10:15 Odgovori

    Najlakše je dići sidro i i otići u inostranstvo, da to želim da uradim, do kraja meseca bi već bio tamo, ali jedna stvar me iznenađuje a to je bilo kakav nedostatak želje za borbom, to barem kod IT stručnjaka ne bi trebalo da bude problem, nas niko ne može da uceni poslom, u daleko smo boljoj situaciji nego većina ovde, naša egzistencija nije ugrožena time prostor za manevar je mnogo veći, od najratobornijeg naroda pretvorili smo se u obične babe koje jedino znaju da beže.

    Evo šta mi možemo da uradimo, prvo, sačekajmo da vidimo šta konkretno donosi ta uredba, ako je na štetu paušalaca i ima za cilj da nam samo otme novac, možemo da se organizujemo preko društvenih mreža i da zajedno kažemo da ne prihvatamo takve odluke. Šta u suprotnom? Šta ako niko ne reaguje na to možda se pitate? U tom slučaju možemo kolektivno da zatvorimo firme. Šta mislite da će da se desi ako se u samo jednom danu zatvori recimo 2000 IT firmi. To je samo jedna od ideja a biće ih još.

    • Ivan takođe

      Ivan takođe

      24. 9. 2019. u 12:24 Odgovori

      Zašto bi IT stručnjaci i advokati plaćali objektivno manje poreze od ostalih? Zato što su čuli za rupu u zakonu? Sada se ta rupa popunjava, pa mora da se traži nova. Država nudi poštenu kompenzaciju, poreske olakšice kod novozaposlenih. Naravno, ostaje puno prostora da država radi kvalitetno svoj posao i oporezuje mnoge druge koji su ispod radara, kao i da skupljen novac ne rasipa, ali to je druga priča

      • Ivke

        Ivke

        24. 9. 2019. u 15:26 Odgovori

        Stvar je u tome da IT stručnjaci imaju IZBOR, mogu da biraju gde će da žive, jedino što njih drži ovde je taj niski porez. Ako moraju da plaćaju porez recimo kao što je u Švedskoj, radije će otići u Švedsku gde će za iznos tog poreza( porez u Švedskoj iznosi 30% od bruto plate) koji plaćaju dobiti vrhunsko i besplatno zdravstvo, školstvo, dečiji dodatak (ako imaju dece, 200 eura po detetu), da ne pričam o uređenju, održavanju, perspektivi i ostalom. Ako plaćaju takav isti porez u Srbiji dobiće i dobijaju (sa oproštenjem) šipak.

        • Zoran

          Zoran

          25. 9. 2019. u 09:00 Odgovori

          A ko drugi nema izbor?! Lekari, vozači, medicinske sestre, inženjeri, vozači, građevinari, moleri, revizori… Svako ko stvarno želi da ode uspeće u tome. Nije to privilegija samo programera.

  18. Marko

    Marko

    24. 9. 2019. u 10:56 Odgovori

    Želim i da primetim što niko nije pomenuo a to je da su firme i korporacije iz Digitalne Srbije i Startit direktno učestvovale u kreiranju ovog zakona. Žele da smanje opcije programerima i alternativne mogućnosti (prvenstveno da programeri rade za inostrane klijente) i da utiču na smanjenje plata na tržištu i prinude developere da rade po njihovim uslovima.

    • bRanko

      bRanko

      24. 9. 2019. u 12:07 Odgovori

      A u isto vreme npr. Nordeus ima firmu u Irskoj gde mu leže novac od mikrotransakcija …firma koja nije u stanju da napravi drugi proizvod godinama tj. proizvod koji neće biti ugašen nakon nekoliko meseci. A i za taj prvi da ljube EA logo svaki dan… i onda su oni „predvodnici“ IT sektora … Jel Microsoft možda ovde unosi i zaradu od proizvedenog softvera ili prebacuje samo novac potreban za plate i troškove poslovanja ?
      „netto 1.500 EUR + troškovi za vođenje paušalne agencije“ ovo objašnjenje je težak bezobrazluk … pa valjda niko nije lud da pristane na takvu uplatu nego „bruto“ – to je cela zarada.
      Postoje projekti koji se rade više godina i naravno da će da se potpiše ugovor sa jednim klijentom o eksluzivitetu … i šta mi ne uvlačimo pare iz inostranstva, pa ajde onda udri da bi se plaćalo od poreza ucenjivačima tipa Fiat i sl … a novi „Fiati“ će da se prave upravo ovakvim potezima.
      I ne znam odakle termin „belo“ … a šta je ovo šućmurasto ? za 20 godina rada – godine kao preduzetnik ostane mi „kikiriki“ radnog staža … gospoda nisu uplaćivala, zagube se uplate kod PIO pa juri možda i zatvorene firme za dokumentaciju …ucene, pretnje, „tuži me hahaha“ i sl. Sad kao preduzetniku lepo platite me unapred, ne platiš – ćao! Hoćeš da radim više ovaj mesec- nema problema na fakturu dodamo iznos XYZ. Treba firmi XY manji projekat, nema problema – ne radimo na crno, izvolte račun!

    • Nikola

      Nikola

      24. 9. 2019. u 13:41 Odgovori

      To je još veći problem. Nedostatak transparentnosti. Odgovornost pojedinaca koji učestvuju u procesu je svakako tu. Iskreno potrebno je i neko normalno udruženje gde će se čuti naš glas a ne udruženja gde ne znamo ni šta se dešava na raspravama i gde smo dovedeni pred svršen čin. Svakako je stanje mnogo gore nego ranije i bez istih.

  19. Davor

    Davor

    24. 9. 2019. u 11:02 Odgovori

    A u kojoj drzavi su porezi na rad veci nego u Srbiji? Mozda jedino Svajcarskoj i Norveskoj, ostalo nisam video. Dalje, poenta je sta dobijas za te poreze? Ako placam 40% porez, ali zato imam vrhunske puteve, zdravstvo i obrazovanje, nema problema. Ali da placam 40% da razni Dacici i Vucici grade vile, e to necu. Radije cu da odem u Svajcarsku i tamo placam.

    Drugo, zasto nije logicno da svi placamo isto? Je li ja dobijam bolje zdravstvo jer me drava vise oporezuje? Je li meni put ravniji? Ili svi dobijemo isto? Zasto ne placamo isto?

  20. Rade M.

    Rade M.

    24. 9. 2019. u 11:24 Odgovori

    Lakše je ograničiti poslovanje paušalaca sa jednom domaćom firmom na 80% prometa kao u nekim zemljama EU, a sa inostranstvom bez ograničenja.
    Ovako samo komlikuju.

  21. Milan

    Milan

    24. 9. 2019. u 12:00 Odgovori

    Neverovatno koliko je ovo win-win situacija za vlast. Ko ostane, placace porez, ko ode, jos bolje i ovako je IT grupa mislecih ljudi koja ovoj vlasti predstavlja trn u oku. Ja se licno godinama lomim otici ili ne. I kada sam radio na pun iznos plate i kao pausalac, uvek je bilo privatno zdravstvo, privatno sve. Kako ja da ceo dan cekam u redu kod lekara, ko ce da radi? Pratim sta se desava, ali me ne greje sunce. Ja radim za stranog klijenta, on nema predstavnistvo ovde i ako mi tu mogucnost ukinu, samo ce se okrenuti Poljacima/Ukraincima. Toliko.

  22. Milivoje

    Milivoje

    24. 9. 2019. u 13:07 Odgovori

    Cela prica je bezveze.Problem je u prevelikom limitu pausala 6.000.000
    To je previse za pausalno oporezivanje.Ako je prosecna plata 50.000 x12 meseci -to je 600.000+ normirani troskovi…limit bi trebao biti najvise 1.000.000 a posle obaveza vodjenja knjiga,pa porez po rezultatu,kao i celoj privredi–i mirna backa.

  23. Šiško

    Šiško

    24. 9. 2019. u 13:29 Odgovori

    Postoji lagan način da se sve ovo lepo zaobiđe.
    Pare primaš preko Payoneer-a, a fiktivno se zaposliš u nekoj firmi, bilo kojoj. Gazdi daš bruto pare u iznosu minimalne zarade (ili koliko već želiš), on ti na račun pusti neto. Pred državom si čist, jer si zaposlen i plaćaš doprinose, a istovremeno, sve što ti pretekne, podižeš na Payoneer bez ograničenja.

  24. Nebojsa Stojmenovic

    Nebojsa Stojmenovic

    24. 9. 2019. u 23:12 Odgovori

    Ne razumem cemu ovoliko uvreda. Razumljivo je da vlast zeli vece poresko zahvatanje. Umesto da budete pausalci bicete knjigasi, isplacivace te simbolicnu licnu zaradu na ostvareni dohodak od sam.delatnosti placate 10%poreza. Na godisnji profit preko 2.5 mil platite jos 10% i to je nesto vise nego do sada. Doduse potreban je i dobar knjigovodja da Vam ukaze na troskove poslovanja koji se priznaju a koji sigurno postoje ali o njima niste vodili racuna kao pausalac.

  25. Sandra

    Sandra

    25. 9. 2019. u 08:44 Odgovori

    Ja sam knjigovodja, pa sajm se trudila da citam pazljivo ‘ kaze Preduzetnici i preduzetnici pausalci …tako da mislim da ce pokriti i preduzetnike knjigase na licnoj zaradi.

    • Marko

      Marko

      25. 9. 2019. u 23:49 Odgovori

      Baš sam popodne pričao sa mojim knjigovođom oko te formulacije, kaže nema šanse to da prođe i da se uvede za knjigaše, apsolutno nema smisla. Mislim onda bi realno test samostalnosti trebao da se uvede i za D.O.O.

  26. Boban Cardakovic

    Boban Cardakovic

    25. 9. 2019. u 10:45 Odgovori

    Cudo da su i ovoliko dugo uspele agencije da se odrze. Sam model agencije je klasicno izbegavanje poreza. Platis porez na prosecnu platu koju odredi poreski inspektor, a ostatak sebi u dzep. U Beogradu je za IT pausalce cifra na koju se placaju porez i doprinosi od 20000 do 50000 dinara, a zarade su od 500-5000 evra. Nije redak ni slucaj da se agencija registruje u nekom manjem mestu pa da porez i doprinosi budu i manje od 20000 dinara. Sto se samih agencija tice, postoje i one koje sluze iskljucivo za izvlacenje para, naravno uz procenat, firmama koje, opet, zele da izbegnu pun porez.

  27. Nikola

    Nikola

    25. 9. 2019. u 11:42 Odgovori

    Uvešće se test samostalnosti i ako agencija ne pređe test samostalnosti, prihodi agencije će se oporezivatioko 58%. U prilogu šaljem 11 kriterijuma za test samostalnosti. Ako se ispuni 6 od 11, ide navedeno dodatno oporezivanje.

    1. Nalogodavac definiše radno vreme
    2. Preduzetnik ima pravo na odmor i odsustva uz naknadu i nalogodavac ga odobrava
    3. Preduzetnik koristi prostorije koje obezbeđuje ili poseduje nalogodavac
    4. Nalogodavac vrši osposobljavanje preduzetnika i rukovodi procesom rada
    5. Preduzetnik koristi materijalna i nematerijalna sredstva za rad koje obezbeđuje nalogodavac
    6. Nalogodavac oglašava pozicije za koje angažuje preduzetnika ili u tu svrhu angažuje recruiter-e
    7. Preduzetnik obavlja posao kod nalogodavca radeći u timu sa zaposlenima ili sa drugim preduzetnicima
    8. Najmanje 70% prihoda u 12 meseci preduzetnik ostvaruje kod nalogodavca
    9. Preduzetnik obavlja poslove iz delatnosti poslodavca i za to ne preuzima poslovni rizik prema klijentima nalogodavca
    10. U ugovoru postoji non-compete klauzula
    11. Preduzetnik je angažovan kod nalogodavca više od 130 dana u 12 meseci

  28. LePrrrrrr

    LePrrrrrr

    25. 9. 2019. u 17:29 Odgovori

    U Francuskoj za isti neto kao kod nas, ukupan trošak tj. bruto 2 je skoro duplo veći, tako da ne znam šta je skupo. Tako se finansira država.

    Ovi što će da odu kad nestane paušala slobodno u svojim profilima da napišu da su timski igrači i da uživaju da rade za više ciljeve.

    „Pevam himnu i plaćam porez.“

    • bRanko

      bRanko

      26. 9. 2019. u 17:46 Odgovori

      „Tako se finansira drzava“ … da država, a ne ne-znam-kako-da-nazovem…
      Svake godine lekovi za suprugu 20k eur + koji su na listi RFZO svih zemalja u regionu osim kod nas … misliš da sam lud da umesto za lekove uplaćujem za jarbole i čudesa dok decu lečimo SMS-om, a ženu „onim što ukradem od poreza“

  29. Vlada

    Vlada

    26. 9. 2019. u 13:26 Odgovori

    Mislim da dosadašnji period treba shvatiti kao podsticaj države IT sektoru. Ako izračunamo koliki je taj podsticaj po zaposlenom, koji prima 2000 evra mesečno (bruto 2),, 300 plaća paušal i u odnosu na nekoga ko je u tzv redovnom radnom odnosu, beleži 500 evra plusa svakog meseca – vidimo da za dve godine, sa ovoim podsticajem, paušalac već od države dobija koliko i gore pomenuti FIAT, Contitnental,… Toliko o tome da im država nije ništa dala. Selidba je uvek opcija, ali pre toga je potrebno dobro proveriti koliki su troškovi (poreski, a i svi ostali) u drugim državama. Slovenija je već izjednačila obaveze zaposlenih u doo i szr (str,… ili agencijama kako ih mi zovemo). I da se vratim onima iz tzv redovnog radnog odnosa – oni su davno trebali da se isele. Oni plaćaju sve namete, a nemaju vrtiće, puteve, doktore…

  30. Shone

    Shone

    28. 9. 2019. u 08:34 Odgovori

    E meni je ova logika Srba fascinantna, svi se zale na zemlju, svi kazu propada zemlja, unistena, kad ce da mi da nesto, ali kada treba da se plati neki porez, da se ono sto je godinama muvano u sivoj zoni i u crnoj zoni konacno uvede u legalne tokove, onda bi svi da izbegnu, da idu preko, nece da plate. Ljudi hoce drzavu da im daje ali nece da plate. Pa genijalci, gde vi zivite, u kojim mastama. Da bi drzava funkcionisala, mora da se placa porez. Narocito Srbija koja je zahvaljujuci bas narodu koji je obozavao da zivi na crno i nije ni znao sta je porez, finansijski unistena. Mora negde na nekom da se prelomi i da se sve to naplati. Ova generacija je dobila to u amanet ali niko nece da se bakce sa tim. Svi kazu daj, al niko nece da da. Ne moze tako rodjaci, naucnici , programeri, „budnucnosti“ nasa..

    • zoki

      zoki

      28. 9. 2019. u 18:38 Odgovori

      U pravu si prijatelju,nego zec jedom vara babu..setite se Zajma za privredni preporod Srbije,porez za Brze pruge,porez na finansijske transakcije,mob.telefone,Stara devizna stednja i ostala cudesa.Sada se kao nesto pravi ali iz Kredita..pa gde su onda nase pare?Odakle fudbalerima plata 100.000 evra mesecno.Odakle estradi onoliki dzipovi?Koliki to porez platise?Zasto svi hrle u politiku kad je plata jedva 1000evra?I sada treba da se opredelimo za oporezivanje po nekom testu,koji ce svako od inspektora shodno podobnosti tumaciti.Da li je EPS u obavezi da me zaposli ako sam mu krecio prostorije?Bezbroj pitanja i nezadovoljstva,netransparentnosti i proizvoljnosti.Samo da se slucajno obican svet ne obogati….

    • DonKihot

      DonKihot

      29. 9. 2019. u 23:29 Odgovori

      Shone, vidim 3 opcije:
      – ili nisi odavde, pa nemas bas uvid u stanje u zemlji
      – ili ti je ocigledno lepo s tvojim stranackim poslom koji inace ne bi mogao da dobijes ni pod razno
      – ili zivis nemoralno od tih poreza koje mi placamo

      Evo nekoliko stvari koje ti mozda mogu pojasniti situaciju i atmosferu iz koje proizilazi otpor ka placanju veceg poreza od stranje IT zajednice:

      1) Srbija nije finansijski unistena zahvaljujuci narodu koji je „obozavao da zivi na crno i nije znao sta je porez“ – sam taj deo recenice pod navodnicima bi dobar deo roditelja nas po komentarima razbesneo bezgranicno, kad bi se setili sta su morali da rade i kako da se snalaze da nam stave margarin i hleb svako jutro isto za dorucak 90tih. Srbija je finansijski unistena zahvaljujuci korumpiranoj i kancerogenoj politickoj masi, koja se nekako odrzava u raznim formama vec 3 decenije i od nekuda jos uvek nalazi sta da isisa iz ove zemlje, a ljudi su PRIMORANI da rade na crno, zive u stresu i strahu i ne znaju sta tacno bi trebalo da plate od poreza jer se to menja maltene na godinu dana i na milosti su i nemilosti korumpiranim inspektorima

      2) nista u vezi sa nacinom rada pausalaca nije „crno“, „sivo“ niti bilo kako drugacije osim belo i legalno. Drzava je, u svojoj nesposobnosti, slucajno ostavila prostor u kome su se razvile male IT kompanije, bile konkurentne, i uspele da stvore mali sloj visoko-obrazovanih gradjana koji uvoze ciste devize, trose ih ovde i uspevaju da imaju zivotni standard istinske srednje klase i zato ostaju u zemlji – a prakticno su jedina grupa koja to sve moze da postigne LEGALNO. Sada kad su poceli da upadaju u oci rast i kolicina para koje se okrecu, drzava nije mogla vise da izdrzi, a da ne „resi taj problem“ i zatvori taj prostor, pod izgovorom „ne-fer konkurencije onima koji zaposljavaju ‘na belo'“ itd – iako je dobar deo ovog predloga upitan sa stanovista ustavnosti (ne zakonitosti – USTAVNOSTI), jer se kosi sa principom „slobode preduzetnistva“

      3) ako si neko ko ume da misli svojom glavom i razume sta se desava ispod povrsine, i pratis vesti u roku od samo mesec-dva, brzo ce ti postati NEVEROVATNA kolicina korupcije i kradje koja se desava u Srbiji na svim mogucim nivoima i svim mogucim sektorima, uporedo sa totalnim propadanjem stubova drustva kao sto su obrazovanje, zdravstvo i infrastruktura. Ako pogledas samo banalne stvari tipa voznje helikopterom, pa do tendera za praznicnu rasvetu, zamenu kocki na trgu i slicno, gde su u pitanju milioni eura za tako male, smesne i nebitne stvari, lako ces moci da interpoliras sta se desava sa stotinama miliona donacija, kapitalnim projektima, parama namenjenim vakcinama, kvalitetu vode – generalno parama iz poreza koji ti uplacujes. Kao sto rekoh, za to vreme vidno propada sve ostalo sto indicira funkcionisanje drzave…Nakon kratkog vremena, svako razuman gubi bilo kakvu iluziju da svojim radom, uplacenim porezom i sl. bilo kako doprinosi poboljsanju stanja u ovoj drzavi, osim sto dalje omogucava takvo ponasanje i lopovluk…Takodje, taj porez o kojem pricamo – je MANJI u mnogo „boljim“ drzavama, gde mnogo vise njega zapravo ide u drzavu i znas i vidis gde

      4) Ako radis u IT-u, dosta su otvorene mogucnosti selidbe u druge zemlje, gde ces ziveti ponekad tezak i tuzan zivot gastarbajtera – manje ili vise, subjektivno je – ali u uredjenoj drzavi u kojoj dobijas od nje osnovne zivotne uslove zahvaljujuci porezu koji placas i gde ce tvoja deca imati normalniji zivot – gde pod „normalniji“ mislim zapravo normalniji, pod punim smislom te reci

      Kad sve to uzmes u obzir – dodjes do logicnosti stava dela IT zajednice prema ovome i otporu placanja veceg poreza.

      Ja, i svi mi:
      – nalazim posao
      – radim ga, sa svim stresom, rokovima i rizikom koji to donosi
      – zaradjujem i donosim pare u zemlju
      – placam porez
      – moram da se bakcem sa drzavom i njenom nesposbnoscu da mi izda resenje za placanje poreza sa godinu dana zakasnjenja
      – placam zdravstveno, ali placam i privatni lekarski pregled i lekove u apoteci jer ne mogu da „priustim“ da odem kod lekara zbog angine „kad dobijemo nove liste za zakazivanje za 2 nedelje“ jer moram da radim
      – placam PIO, ali se i brinem od cega cu ziveti kad ostarim ako ne uplacujem i privatno penziono jer ne verujem da ce drzavni PIO preziveti u ovakvoj drzavi jos dugo
      – provodim vreme sada na netu, citajuci, mozgajuci, stresirajuci se i pisuci komentare jer nisam siguran sta ce ovo znaciti za mene, posto drzava nije mogla da napise smisleni i jednoznacni predlog, a pocece da se primenjuje prakticno odmah

      Lako je reci – pa to isto rade i svi drugi koji placaju dazbine od skoro 60% naspram vas umisljenih IT pausalaca. Pa jeste tako, nazalost – i nemaju bas mnogo izbora – i te njihove pare idu direkt u taj sloj „drzave“ o kom sam pisao iznad. Ali mi imamo nacina da to ne radimo – od rada na crno, premestanju „agencija“ u druge zemlje i dovijanju kako da se dignu pare, do jednostavno konacno prelamanju, i pakovanju kofera…

      Izvini, ali ni nakon sto nam je svima uzela mnogo normalnosti i srece u zivotu koje smo mogli da imamo drugde, meni ne izgleda da mi trazimo ista od ove drzave…. Imamo problem samo sa time sto sad hoce da uzme jos, a nastavi da ne daje nista.

  31. Eto!

    Eto!

    1. 10. 2019. u 22:12 Odgovori

    Kao i obicno, drzava trazi najbolji nacin da sece usi i krpi D.
    Ali, nema problema oni koji umeju i hoce da rade – a radi se o strucnim ljudima koji govore jezike – ce se jednostavno popakovati i otici tamo gde ce raditi kako ova drzava zamislja da treba, ali za 5-6 puta vece plate nego sto ce zaraditi u tim firmama koje ce, jel’te, dobiti 70% olaksice iz dzepova ostalih poreskih obveznika.
    A Kinezi slobodno mogu da grade silikonsku dolinu na Zrenjaninskom putu, samo mi nije jasno ko ce tu da radi, kad relevantni strucnjaci vec u ogromnom broju nedostaju u ovoj jadnoj zemlji!

  32. Marko Lakic

    Marko Lakic

    7. 10. 2019. u 13:38 Odgovori

    Mnogi u komentarima ističu da ne treba da plaćaju dodatan porez jer država ne obezbjeđuje dovoljno dobre uslove za život. Ja to vidim kao „kokoška-jaje problem“, ako ne plaćamo porez država nema novca za investicije, ako nema investicija mi ne želimo da plaćamo porez.

    Ja mislim da treba da plaćamo porez, ALI da se novac investira u inovacije. Budimo realni, većina srpskih kompanija se bavi razvojem aplikacija (web, mobilne i sl.), dizajnom i slično. Nažalost, imamo jako malo svojih proizvoda, nemamo istraživanja pa samim tim ni inovacija. Ako pogledamo Stan Shih krivu možemo zaključiti da sa trenutnim stanjem IT industrije nema nam daljeg progresa.

    Ukratko, bogate zemlje su bogate jer su im proizvodi/servisi kompetitivni zbog inovacija i kvaliteta, ne cijene. Bogate zemlje ulažu u brendiranje i marketing, ali najbitnije, ulažu u R&D i plasiranje proizvoda.

    Žrtvujmo malo novca i borimo se da taj novac ide u istraživanje!

  33. Stefan

    Stefan

    22. 10. 2019. u 14:50 Odgovori

    Veliko i nekontrolisano koriscenje pausalaca u IT sektoru u Srbiji narusava celu strukturu socialnog drustva. Zbog cega?

    -Pausalci i njihovi „poslodavci“ placaju mnogo manje doprinosa nego neko ko ima istu platu a angazovan je na ugovor. Zdravstveni sistem u nasoj drzavi je u jako losem stanju i oni ga dodatno narusavaju i unistavaju.

    -Dosadasnja situacija je kreirala nefer polozaj za zaposlene i poslodavce koji placaju celokupne doprinose i porez. Naravno da ne treba da postoje dva sistema u jednoj drzavi gde jedni placaju sve sto zakon nalaze a gde drugi placaju minimalno i koriste mane sistema.

    -Poslednja stavka i mozda najgora je penzioni sistem. Aktivni placaju za penziju penzionerima. Zamislite da pola drzave prodje na pausalni sistem? Roditelji pausalaca koji primaju penziju bi ostali bez penzija. U trenutnoj situaciji, zaposleni na ugovor placaju najveci deo penzija roditeljima tim istim pausalcima. Penzije u drzavi su mizerne ali pausalno angazovanje sigurno nece poboljsati situaciju cak naprotiv.

    Hvala vam pausalci i samo nastavite 🙂

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Karijere

5 razloga zašto paušalci ne veruju izmenama zakona i zašto se javno bune protiv njihovog usvajanja

Svako ko je prisustvovao otvorenim razgovorima povodom donošenja novih zakona o poslovanju i oporezivanju paušalaca ima samo jedan pridev - zapaljivo. Suprostavljene strane diskutovale su o zakonskim predlozima, a šta je to što paušalci ističu kao najveće probleme, pročitajte u nastavku ovog teksta.

Kultura 2.0

Horor priče iz industrije: Plata koja nikada nije stigla

Želite da promenite firmu jer više nema šta da vam ponudi? Ja bih, na vašem mestu, ponovo razmislio - ko zna šta vas čeka u sledećoj.

Startapi i poslovanje

Da li je zbog ‘paušala’ na pomolu novi egzodus programera i digitalnih stručnjaka?

Od svih dilema koje poslednjih mesec dana potresaju domaću IT zajednicu, jedna od najizraženijih i najstrastvenijih glasi - otići ili ostati?

Propustili ste

Kultura 2.0

Stuberi: YouTube uspeh nisu pregledi već odnos prema publici

Ako niste tinejdžer ili svoje slobodno vreme ne provodite istražujući YouTube, verovatno ne znate da domaću scenu na svakih mesec, dva zahvata prava ‘drama’. Sa druge strane, pak, stoji kanal 'Stuberi' koji prati skoro milion ljudi, a koji se ne služe tim trikovima. Oni su za Netokraciju podelili svoju priču.

Startapi i poslovanje

Domaći Teodesk omogućava interno praćenje poslovnih aktivnosti za 1.000 korisnika u Srbiji – od komunikacije do organizacije

I kompanije i mali timovi u digitalnoj industriji gotovo da ne mogu da funkcionišu bez kolaboracionih i menadžerskih aplikacija. U gomili tih softverskih rešenja, beogradski Teodesk u jednoj platformi nudi čitav niz alata koje zadovoljavaju različite poslovne potrebe jedne firme.

Karijere

Devojke, želite praksu u agenciji Namics? Prijavite se za programerski hakaton!

Takmičenje namenjeno svim ženama zainteresovanim za programiranje u organizaciji agencije Namics zakazano je za 14. decembar, a na njega se mogu prijaviti i učesnice koje nemaju profesionalno programersko iskustvo.

Kultura 2.0

Tekst koji treba da pročitate pre odlaska u Kinu

Sve je više ljudi koji me u poslednje vreme pitaju kako da se pripreme za (kratki) put u Kinu. Kapiram da me niko to ne bi pitao da pre dva meseca nisam pomislio da je baš sjajna ideja da odem kao novinar na Svetsko prvenstvo u košarci i provedem tri nedelje u nekoliko kineskih gradova.

Startapi i poslovanje

Najbrže rastuća evropska development agencija dolazi u Srbiju – i u startu zapošljava 20 developera

Q, zagrebačka development i dizajn agencija, na čuvenoj Deloitte Technology Fast 500 EMEA listi zauzela je 20. mesto, što je čini najbrže rastućom development agencijom u Evropi. Uskoro otvaraju i kancelariju u Srbiji, povodom toga razgovaramo sa njihovim osnivačem.

Kultura 2.0

Naš digitalni imunitet je narušen. Ko je kriv za to i kako ga izlečiti?

U okviru ovogodišnjeg Foruma Kreativna Evropa 2019, Desk Kreativna Evropa Srbija u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja organizovao je panel diskusiju na temu 'Kritičko mišljenje i digitalni imunitet' koja je juče održana u Nordeus Habu.