Digitalizacija u Srbiji: Mrtvo slovo na papiru ili realna benefit za naše društvo?

Digitalizacija u Srbiji: Mrtvo slovo na papiru ili realna benefit za naše društvo?

U analizi ‘Na putu ka blagostanju 4.0 – Digitalizacija u Srbiji’ ocenjeno je da, kada govorimo o digitalnoj transformaciji, Srbija spada među umerene inovatore sa ispodprosečnim performansama u odnosu na zemlje EU-28. Koji razlozi stoje iza tih rezultata? Kakva je situacija u oblasti digitalizacije zdravstva, školstva i javne uprave? Ovom temom bavimo se u nastavku teksta.

Pomenuta analiza dr Đorđa Mitrovića, profesora Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, pokazuje da se Srbija do maja 2017, kada je analiza objavljena, suočila sa više faktora koji stoje na putu njenog digitalnog blagostanja – neadekvatnim pravnim okvirom, slabom povezanošću kompanija i akademskog sektora, nedostatak što privatnih, što javnih investicija u ovom domenu, nedostatka stručnog kadra itd.

Kada tome pridodamo i činjenicu da je sam proces digitalizacija postavljen kao jedan od tri stuba razvoja Srbije (pored ekonomskog rasta i obrazovanja) prema ekspozeu tadašnje mandatarke Ane Brnabić, postavlja se pitanje kako doći do digitalne ekonomije? Pogotovo kada znamo da se Srbija suočava sa velikim nedostatkom IT stručnjaka.

Da li su rešenje prekvalifikacije koje sprovodi Vlada? Podsticanje neformalnog obrazovanja? Promena obrazovnog sistema uz povećanje kvota na tehničkim fakultetima? Sve zajedno? Čak i da se taj problem rešava brže no što se to već čini, suočavamo se sa novom dilemom – da li kvantitet radi na uštrb kvaliteta kada govorimo o tome da za kratko vreme moramo obrazovati veliki broj IT stručnjaka?

Ako te izazove ostavimo po strani, shvatamo da vreme digitalne ekonomije dolazi, hteli mi to ili ne, pri čemu se ovaj proces se već sprovodi u različitim sektorima, više ili manje aktivno. Šta se zapravo trenutno dešava pri digitalizovanju oblasti koje se najviše dotiču živote većine ljudi – obrazovanju, zdravstvu i javnoj upravi? Dokle se stiglo i kuda se ide?

Digitalizovano školstvo?

Prema procenama koje su 2016. godine iznete na okruglom stolu „IT kadrovi – potencijal ili prepreka“ (a na koje se u svojoj analizi poziva dr Mitrović), u Srbiji na godišnjem nivou studije u oblasti informacionih tehnologija završi oko 1.000 ljudi. Međutim, ako to uporedimo sa podatkom koji se često može čuti – da Srbiji nedostaje oko 15 hiljada stručnjaka te vrste, onda je jasno da se oblast na kojoj se temelji napredak države nalazi u ozbiljnoj krizi (što i nije novost).

Trenutno ETF deli zgradu sa još dva fakulteta, a novu može očekivati 2023. godine.

U svrhu rešavanja tog problema država je započela sa programom prekvalifikacija, povećala kvote za upis studenata na tehničkim fakultetima i u 5. razred osnovnih škola uvela informatiku kao obavezan predmet (iako se na početku školske godine iz ministarstva navodilo da „samo“ 30% škola nije bilo spremno za uvođenje te nastave).

Kako bi se kvalitet uvedene nastave povećao, leto uoči početka nastave 60 nastavnika informatike prošlo je obuku za programerske sadržaje koji će biti potrebni za nastavu informatike u 5. i 6. razredu, iako se u medijima moglo pročitati da je na hiljade njih bilo zainteresovano. Iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kao odgovor na pitanje Netokracije zašto je tako mai broj profesora obuhvaćen programom, navode da se to odnosi na deo obuke koju su sprovodila dva stručna društva po javnom pozivu, a na koji se prijavilo 368 nastavnika srednjih i osnovnih škola:

Planiranom sveobuhvatnom obukom nastavnika za implementaciju nastavnika informatike za implementaciju nastavne teme Računarstvo u 5. i 6. razredu obuhvaćeno je oko 900 nastavnika. Svi nastavni materijali za ove obuke dostupni su na portal fondacije Petlja.

Pored toga, kako iz Ministarstva prosvete navode, u 200 škola u Srbiji koje imaju tehničke preduslove za to trenutno se sprovodi pilot projekat e-Dnevnik, a to zahteva i „sprovođenje obimne obuke za sve korisnike Servisa“. Osim toga, za školsku 2018/2019. godinu najavljeno i uvođenje e-Lektira i digitalnih udžbenika, što je omogućeno usvajanjem novog Zakona o udžbenicima.

Ako se već govori o tehničkoj opremljenosti kabineta, što onih u školama, što onih na visokoškolskim ustanovama, ne možemo a da se ne osvrnemo na prostorne kapacitete fakulteta koji bi trebalo da prime taj povećani broj studenata. Opštepoznata činjenica da je beogradski ETF jedan od fakulteta koji „kubure“ sa prostorom, a kako je najavljeno, taj problem će biti rešen 2023. kada će ovaj fakultet, kako iz Ministarstva za inovacije i tehnološkog razvoja najavljuju, dobiti najmoderniju opremu za rad.

Pilot projekat e-Dnevnik trenutno se sprovodi u 200 škola u Srbiji koje imaju tehničke preduslove.

Još jedan veliki izazov koji se u stručnim krugovima spominje, a koji je i Netokracija ranije spominjala, jeste i nedostatak podrške kompanija akademskoj zajednici. Da li je to zbog nezainteresovanosti privatnog poslovnog sektora ili zbog „skamenjene“ strukture školstva koja ne uviđa da joj je potrebna pomoć da se prilagodi novoj digitalnoj ekonomiji? Osim toga, šta u takvo tradicionalno strukturiranim organizacijama raditi sa zastarelim obrazovnim programima – modernizovati ih ili prosto odbaciti? Ako je digitalizacija razvojni put, odgovor se sam nameće.

Redovi ili „Klik“

Kada govorimo o digitalnoj ekonomiji, procesu digitalizacije, značaju koji sve to ima za napredak, i to ne samo ekonomski, relativno lako je sve to predočiti mladima (iako je potrebno dodatno raditi na predstavljanju tih pojmova i poslova studentima netehničkih fakulteta). Kako to uraditi sa njihovim roditeljima, bakama, dekama? Kako digitalizaciju približiti stanovništvu koje je niže po obrazovanju i koje, skoro po pravilu, manje koristi računare, a koje u isto vreme ima potrebu za svim funkcijama koje E-uprava pruža?

Jer, digitalizovana uprava je imperativ, ne stvar izbora. Kada bi ona zaživela u celoj Srbiji, kako je izjavila premijerka Brnabić, to bi državi uštedelo 245 miliona dinara, 6,7 miliona dokumenata i šest miliona sati koji bi se proveli u čekanju u redovima. Uvođenjem Zakona o elektronskoj upravi očekuje se da se način na koji se do sada vodila birokratija u skorijoj budućnosti potpuno zameni, a da elektronski i papirni dokumenti budu potpuno ravnopravni. Pored toga, osnovana je i Nacionalna akademija za javnu upravu, koja, kako je ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Branko Ružić rekao, ima zadatak da u potpunosti transformiše javnu upravu.

Otkako je uvedena mogućnost da se na portalu E-uprave plaćanje izvrši i karticom, sistem dalje napreduje, ali pitanje je šta se dešava sa svešću njenih korisnika? Kako pokazati „nevernim Tomama“ da stvari mogu da se obave daleko lakše, brže i jednostavnije – na klik? Sigurno ne sporadičnim akcijama, već temeljnom promenom svesti.

Digitalizovana uprava državi bi uštedela 245 miliona dinara, 6,7 miliona dokumenata i šest miliona sati čekanja u redovima, izjavila je Brnabićka.

Da li je digitalni zdravstveni sistem zapravo – zdrav?

Reforma zdravstvenog sistema koja je finansirana (i refinansirana) od kredita Svetske banke ovaj sektor trebalo je da uvede u 21. vek. Ako govorimo o zemljama EU i o njihovom elektronskom zdravstvu, uglavnom mislimo na digitalizaciju dokumenata (gde se na vodećem mestu prema podacima iz 2014. nalazi Holandija sa oko 83 procenata digitalizovanih zdravstvenih papira), a znatno ređe o razgovoru sa lekarom posredstvom Interneta, te postavljanju lakših dijagnoza na ovaj način.

U Srbiji prelazak na manje-više digitalizovan način lečenja (koji, između ostalog, podrazumeva elektronske zdravstvene knjižice, izdavanje e-recepata, zakazivanje pregleda online i sl.) i vodeće dokumentacije sprovodi se od 2003. godine ali, kako se navodi i u analizi profesora Mitrovića, ovaj sistem je “neintegrisan, te stoga otežava kontrolu tokova novca i time onemogućava pravljenje značajnih ušteda po svim mestima i vrstama troškova“. Osim toga, izazovi sa kojima se ovaj sektor suočava su i organizacione prirode, nedostatka adekvatne opreme, potrebnih veština zaposlenih i slično.

Znajući da prilikom prelaska na elektronske zdravstvene knjižice ogroman broj građana – milionski, to isprva nije uradio, kao i da su knjižice dugo kasnile, te da se potpuni prelaz na e-recepte najavio za prvu polovinu 2018. godine, čini se da je potrebno još „uhodavanja“ da bi IZIS (Integisani zdravstveni informacioni sistem Republike Srbije) pružio više nego što trenutno pruža. Za sada, on funkcioniše kao kolektor podataka o zdravstvenim ustanovama, zdravstvenim radnicima i saradnicima, intervencijama, medicinskim i zdravstvenim podacima pacijenata, podaci o elektronskim uputima, podaci o zakazivanju za određene procedure i preglede i sl.

Početak digitalizacije zdravstva datira od 2003. godine kroz program „Razvoj zdravstva Srbije“.

Da bi se dati problemi rešili, „potrebno je da se unutar Ministarstva zdravlja formira sektor Data centar IZIS Srbije, već predviđen akcionim planom za realizaciju Strategije razvoja informacionog društva (2013-2014), koji bi bio odgovoran direktno ministru i sastavljen od tima informatičkih stručnjaka i stalno zaposlenih kadrova“. Krajem prošle godine otvorene je prvi državni Data centar, međutim, ukoliko on nije zadužen samo za zdravstveni sektor, postavlja se pitanje koliko će biti funkcionalan kada u ovom domenu govorimo o njemu.

Pored svega, generalni utisak je da se pristup digitalizaciji, iako dobro zamišljen, gradi na nejakim osnovama – „haotično, od slučaja do slučaja, dok se mali broj usmerava od strane odgovarajućih državnih organa“, kako ističe profesor Mitrović. Da bi se taj problem prevazišao, njegova ocena je da se mora sprovesti „integrisanje informacionih tehnologija u širok spektar vladinih javnih intervencija“. Tek nakon toga, i nadležni i mi kao društvo možemo očekivati prave rezultate.

U toku pripreme materijala, predstavnici Ministarstva zdravlja nisu dali odgovore na postavljena pitanja.

Ostavi komentar

  1. Katarina Milenkovic

    Katarina Milenkovic

    2. 7. 2018. u 20:06 Odgovori

    Digitalizacija u zdravstvu defunitivno ne funkcionise. Zakazan pregled kod lekara opste prakse preko aplikacije Moj doktor naravno ne znaci da ste pregled zaista i zakazali (tako se bar uapostavi kad dodjete u dom zdravlja u „zakazanom“ terminu). Treci put, pocetkom svakog meseca pokusavam da zakazem ultrazvucni pregled, ali se to uspostavlja kao nemoguca misija. Prva dva puta do 10og i 5og u mesecu nije vise bilo slobodnih termina, a treci put kada sam dosla 2og u mesecu jos uvek nisu objavili listu sa slobodnim terminima. Ako sam neko ko radi i kome se od plate odvaja za zdravstveno osiguranje, ocekujem i da u tom istom sistema mogu da zakazem pregled. Ali ne, moj karton je ostao na doktorkinom stolu da pokusa da mi zakaze i da mi eventualno javi ishod tog „pokusaja“.
    Jednom recju STRASNO.
    p.s. volela bih da mi premijerka objasni, svima nama, kako tacno ta digitalizacija u Srbiji funkcionise

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Internet marketing

Zašto je Jala Brat bolji u marketingu od 97% balkanskih kompanija?

Šta znači kad neko na Balkanu u samo 24 sata nakon objavljivanja albuma uspije skupiti preko 1.000.000 pregleda na svih 6 pjesama? Znači da je razvalio - ili da se Justin Bieber preselio nama?

Karijere

Pripadnici Generacije Z u Srbiji otkrivaju šta je za njih posao iz snova i koliko rizikuju da dođu do njega

Šta je za mlade karijera? Da li maštaju o poslu u korporaciji i velikoj plati ili pre biraju projekte na kojima mogu da uče i da budu nezavisni? Koliko su zaista spremni da izađu iz zone komfora kada je posao u pitanju i šta je to što poslodavci moraju da znaju o Generaciji Z?

SEO i pretraga

Stiže Netokracijina edukacija o SEO trikovima – promo cene karata do 22. septembra!

Netokracija Srbija nastavlja sa organizacijom edukacija, a na red je došla ona o SEO trikovima. Želite da naučite tehnike koje garantuju uspeh na rezultatima pretraga? Čekamo vas 30. septembra u Beogradu!

Propustili ste

Kultura 2.0

Kuda ide muzički biznis u regionu i Srbiji – otkrivaju nam Rasta, Severina i Relja (Bassivity)

Muzika je odavno postala unosan biznis, a rastu ove industrije doprinose novi trendovi poput tehnologije produkcije pesama i spotova, streaming servisi ali i YouTube. Da li i naš region polako ulazi u moderni svet muzičkog biznisa?

Internet marketing

Zašto Dejv Birs kaže da kreativnost nije bogom dan talenat već stvar koju svako može da nauči?

Ovogodišnji Webiz Networking Night ugostiće nagrađivanog britanskog autora i govornika Dejva Birsa. Sa Dejvom razgovaram o tome kako nekonvencionalne stvari prodati šefu.

Netokracija

Kako do uspešnog Employer Branding ekosistema?

Marketari i HR menadžeri, spremite se – početkom oktobra vraća se Netokracijina Employer Branding konferencija! Kada 3. oktobra završite sa poslom pridružite nam se u ICT Hub-u gde ćemo govoriti o razvoju Employer Branding ekosistema u kompanijama. Čekamo vas!

Internet marketing

Kako su brendovi odigrali marketinšku utakmicu tokom Svetskog prvenstva u Kini?

Sa sportske strane svetsko prvenstvo u košarci želimo da zaboravimo što pre, ali sa marketinške strane priča je drugačija jer su brendovi ovaj put bili veoma aktivni. Ipak, da li su u potpunosti iskoristili 'hype' takmičenja u Kini?

Karijere

Pripadnici Generacije Z u Srbiji otkrivaju šta je za njih posao iz snova i koliko rizikuju da dođu do njega

Šta je za mlade karijera? Da li maštaju o poslu u korporaciji i velikoj plati ili pre biraju projekte na kojima mogu da uče i da budu nezavisni? Koliko su zaista spremni da izađu iz zone komfora kada je posao u pitanju i šta je to što poslodavci moraju da znaju o Generaciji Z?

Karijere

Kako se zaposliti u kompaniji Facebook? Nenad Božidarević deli svoja iskustva

Nakon četiri godine na poziciji front-end inženjera, najpre sa Facebook, a potom i sa Instagram strane, Nenad Božidarević prelazi u Oculus, gde nakon godinu dana postaje menadžer, a za Netokraciju otkriva da li je Menlo Park zaista raj za domaće programere.