Dizajn Anketa 2026: Koliko danas zarađuju dizajneri u Srbiji i kako im AI menja posao?

Ovogodišnje izdanje dolazi u trenutku kada se tržište rada i tehnološki alati ubrzano menjaju, a cilj je da se kroz iskustva samih dizajnera dobije jasnija slika o tome kako te promene utiču na njihov posao.

Nakon 700 učesnika 2022. i 874 u prethodnom istraživanju iz 2024. godine, nova Dizajn Anketa nastavlja da prati plate, satnice i uslove rada, ali donosi i dodatna pitanja za frilensere, kao i poseban osvrt na primenu veštačke inteligencije.

Frilenseri dobijaju više prostora, a AI otvara nova pitanja

Jedna od važnijih novina ovogodišnjeg istraživanja jeste nastavak razvoja dela ankete namenjenog samozaposlenim dizajnerima. Iako su frilenseri bili obuhvaćeni i prethodnim izdanjem, Strahinja Todorović sada želi da detaljnije sagleda njihove specifične izazove, koji se često razlikuju od onih sa kojima se suočavaju stalno zaposleni.

Dok su zaposlenima važna pitanja poput visine plate, senioriteta i pozicije u kompaniji, frilenseri se suočavaju sa drugačijim problemima, od pronalaženja klijenata i marketinga do određivanja cena i modela naplate. Strahinja objašnjava:

Znamo da samozaposleni profesionalci funkcionišu u osetno drugačijem kontekstu od stalno zaposlenih, dok su jednima relevantna pitanja plata, senioriteta i titula, drugi se više bave nalaženjem klijenata, kanalima za marketing, modelima naplate i slično.

On dodaje da će se pored toga, anketa baviti i veštačkom inteligencijom, ali kroz svega nekoliko pitanja. “Razlog za to nije nedostatak interesovanja za ovu tehnologiju, već činjenica da se alati i načini njihove primene toliko brzo menjaju da je teško precizno izmeriti njihov uticaj na profesiju“, ističe naš sagovornik i dodaje:

Iako je prošlo par godina, još se sve prebrzo menja na tom polju da bi moglo smisleno da se kvantifikuje u jednoj anketi, i čini mi se da najveći deo nas iz nedelje u nedelju aktivno (pre)ispituje i prilagođava kako se zapravo svi ti novi alati uklapaju u naš rad.

Upravo zbog toga, jedno od pitanja na koje bi istraživanje moglo da pruži zanimljive odgovore jeste koliko se iskustva dizajnera razlikuju u zavisnosti od toga gde i kako rade.

Todorović ukazuje na to da pojedini profesionalci koji su ostali bez posla imaju više vremena da eksperimentišu sa AI alatima i novim načinima rada. S druge strane, dizajneri zaposleni u velikim kompanijama sa ustaljenim procesima često nemaju dovoljno vremena, a ponekad ni potrebna odobrenja da te alate značajnije uključe u svakodnevne aktivnosti.

Takve razlike, prema njegovim rečima, mogu da dovedu do zanimljivog grananja tržišta, dok šira slika o tome koliko je AI zaista promenio posao dizajnera još uvek nije dovoljno jasna.

Veća plata ne mora da znači i bolje uslove rada

Iako su zarade jedan od glavnih razloga zbog kojih dizajneri prate rezultate ovog istraživanja, ovogodišnja anketa nastojaće da sagleda i faktore koji nisu neposredno povezani sa visinom primanja.

Podsetimo, prethodno izdanje iz 2024. godine donelo je proširen skup pitanja o otkazima, radu od kuće, budžetima za stručno usavršavanje i zadovoljstvu poslom. Ove godine Strahinja želi da proveri kako su se ti pokazatelji promenili, posebno u kontekstu aktuelnih promena na tržištu rada:

Plate, satnice, i prekidi rada su svakako najveće stavke, ali pored tih očiglednih odgovora, i donekle vezano za popularizaciju AI-a, su pitanja veličine timova, budžeta za razvoj i slično, koja nisu puka finansijska pitanja ali dosta kroje iskustvo svakodnevice za sve nas.

Drugim rečima, sama visina plate ne mora uvek da bude dovoljno dobar pokazatelj položaja zaposlenih. Dizajner može da zarađuje jednako ili nešto više nego pre dve godine, ali da istovremeno ima više obaveza, manje mogućnosti za usavršavanje ili dodatni posao koji je preuzeo nakon odlaska kolega.

Upravo je to jedan od razloga zbog kojih Todorović želi da istraživanje ponudi širu sliku tržišta, umesto da se zadrži samo na poređenju plata.

Kako objašnjava, u okolnostima velikih ekonomskih i tehnoloških promena, teško je na osnovu individualnog iskustva proceniti šta se zaista dešava sa celom profesijom. Dok su se pojedinim dizajnerima uslovi rada značajno promenili, kod drugih su promene više formalne, a deo tržišta nastavlja da funkcioniše gotovo kao i ranije.

Rezultati se očekuju sredinom novembra

Za relevantnost novog istraživanja biće važan i broj učesnika, ali i njihova raznovrsnost. Prethodna izdanja okupila su 700, odnosno 874 dizajnera, a Strahinja se nada da će ovogodišnja anketa dodatno proširiti broj učesnika:

Posebnu pažnju želim da posvetim većem učešću dizajnera iz Niša, kao i promociji istraživanja među frilenserima, čija iskustva želim detaljnije da predstavim. Kao i uvek, anketa i zaključci koje izvlačimo iz nje su validni samo ako je uzorak dovoljno veliki i ako verno oslikava karakteristike cele populacije.

Prvobitni plan bio je da rezultati budu objavljeni krajem oktobra, ali je sredina novembra sada realniji okvir za njihovo predstavljanje.

Do tada, Dizajn Anketa 2026 trebalo bi da prikupi iskustva što većeg broja domaćih dizajnera i pruži osnovu za poređenje sa prethodnim istraživanjima. Na taj način zajednica će dobiti priliku da jasnije sagleda ne samo koliko se danas zarađuje od dizajna u Srbiji, već i kako se sama profesija menja.

Dizajn Anketa je dostupna i možete je već sada popuniti.