Testirao sam plaćanje karticama na Portalu eUprava

Testirao sam plaćanje karticama na Portalu eUprava

Kada sam tog jutra video Twitter najavu kolega iz @eUprava da počinje plaćanje karticama na Portalu eUprava, prosto me je obuzela želja da probam nešto ovako uzbudljivo (a slično sam se osećao tokom prve posete Disneyland-u, s početka 2000-te). Možda sam ja štreber - ili je to zato što sam dobre četiri godine bio deo tog projekta. U roku od pola sata probao sam kako sve radi i poželeo da iskustvo podelim sa svetom.

Kao neko ko je četiri godine vodio Direkciju za eUpravu, osetio sam se odgovornim i obaveznim da sa svetom podelim ono što možda vidite i znate, ali i ono što ne znate, a što je bio deo moje svakodnevnice dugi niz meseci na ovom projektu. Lično, mislim da je Portal eUprava jedan od najboljih informacionih sistema koji je državna uprava Republike Srbije napravila i podarila građanima.

Definitivno i jedan od najisplativijih jer je u njega, za sedam godina rada, uloženo tek polovina vrednosti fontane na Slaviji, a za uzvrat je servisirano preko 4.000.000 građana i proknjiženo preko 100.000.000 evra (da, dobro ste pročitali, 100 miliona) za period od četiri godine. Dakle, živeo nam Portal eUprava još dugo, dugo!

Da li plaćanje karticama zaista radi?

Ovog puta, nisam želeo da sprovedem neko programersko testiranje. Nije mi bila ideja da bilo šta hejtujem ili tako nešto. Jednostavno sam hteo da vidim kako čitav sistem radi. Izabrao sam par usluga, različitih cenovnih stavova, zarad neke šire slike svega oko tog čuvenog ePlaćanja na Portalu. Iskoristio sam jedan stari zahtev za eKnjižice (469,00 RSD), hack-ovao zahtev za dve knjižice na istu kućnu adresu (938,00 RSD), ali sam probao i da “prevozim otpadni materijal” na teritoriji Loznice (17.910,00 RSD). Evo kako je to išlo.

Iako su za sada podržane samo dve banke, očekujem veći broj u skorijoj budućnosti.

Nakon popunjenog zahteva za svaku uslugu, odabirom opcije za plaćanje karticama, otvara nam se strana sa minimalističkim dizajnom (slika iznad) gde mi se čini da nedostaje nekoliko stvari. Pre svega, tu mislim na druge banke, jer je trenutno moguće plaćanje samo putem Komercijalne banke i Societe Generale banke, tako da se može očekivati unapređenje ovog koraka, siguran sam u to.

S obzirom na to da danas svi praktikuju fail fast produkcije i puštanje nedovršenog sistema u produkciju uz njegovo stalno popravljanje, što to ne bi radila i naša državna uprava? Imajući to na umu – očekujem ubrzo mogućnost odabira između više banaka i njihovu tržišnu utakmicu. Ipak, verujem da je ovde u pitanju bio sasvim banalan slučaj, gde se išlo ka rezultatu pri kraju godine i da je bila jača potreba da se pokaže nestvarna efikasnost, ispred činjenice da se stvarno i na ispravan način zatvori projekat.

Pored Komercijalne banke i prijatnog iznenađenja u vidu Societe General banke (koja se stvarno probudila i ozbiljno preti da preuzme primat najagilnije banke kad je Internet preduzetništvo u pitanju), očekujem da se ubrzo pojavi makar i Banca Intesa, a znam da dolazi i Unicredit banka. No, imajući u vidu vrednost dodatnih troškova, sve ovo svodi se na stvar prestiža i ne bi trebalo da se značajno odrazi na džepove poreskih obveznika – što je i najvažnije.

Jasno obeležen iznos i provizija – pohvala za jasan izgled interfejsa.

Uzimajući u obzir moje radno iskustvo od tri prelepe godine, ne preostaje mi ništa drugo osim da izaberem meni jako blisku Komercijalnu banku, tako da sam se drznuo i hrabro kliknuo na logotip ove banke (ah, mada sam se već u sledećem testnom slučaju pokajao jer sam pri plaćanju putem Societe Generale banke platio 10 dinara manju proviziju).

Na sledećoj strani (druga slika) pojavili su se, jasno definisani i razdvojeni iznosi koji će mi biti naplaćeni. U većini slučajeva koje sam testirao, dodatna nadoknada (još uvek ne znam za koga i to može biti frustrirajuće) je iznosila od 40 do 50 dinara (u zavisnosti od banke), ali to je za mene bilo prihvatljivo. No, u jednom test slučaju, ono što mi se nije dopalo, jeste iznos od 2% koji sam morao da platim pri plaćanju usluge “Odnošenje otpadnog materijala u GO Loznica”. Očito je da postoji neka granica, kada umesto fiksnog iznosa idete na 2% od transakcije.

Ok, to je još uvek značajno manje od skoro 6% do 11% u ostalim slučajevima sa manjim iznosima, ali ovde dolazimo do moje velike zamerke – a to je da bi trebalo jasno i transparentno da bude naznačeno šta se i koliko kome daje u okviru takse, bez obzira koliko je taj iznos relativno mali. Mislim da građani zaslužuju da jasno bude iskazano kako se i kome daje provizija koja može iznositi čak 500 dinara i više.

Pored banaka tu su i institucije sa dozvolom za pružanje platnih usluga

Ovde je važno napomenuti da u prikazanom modelu, pored Kancelarije za IT, Banke i stranke na Portalu, postoji i četvrta strana, a to su institucije koje imaju dozvolu za pružanje platnih usluga. Za uslugu pružanja platnih usluga registrovano je desetak kompanija, ali su samo Asseco-v Chip Card i iPay ozbiljno agitovali oko ovog projekta. Problematika nepotrebnog uvođenja institucije koje imaju dozvolu za pružanje platnih usluga je dalekosežna.

Naime, svi i svuda u svetu koriste standardni model iz kartičarstva, što bi u našem slučaju značilo da se plaćanje smatra uspešnim ako postoje sredstva na računu korisnika usluge (koja se u istom momentu rezervišu), a banka-prihvatioc sutradan prebacuje sva sredstva generisana u prethodnom danu na prolazni račun u okviru konsolidovanog računa trezora. Nakon toga, informacioni sistem Portala eUprava, krećući se transakciju po transakciju, rasknjižava sredstva na partije u okviru budžeta saglasno uslugama koje su stranke dan ranije platili svojom karticom.

Umesto toga, napravljen je model koji omogućava da banke završe proces kod sebe na nivou kartičarske transakcije, a da Uprava za trezor dobije opštu uplatnicu platnog prometa i da nastavi da živi u srednjem veku bankarstva. Naravno, ono što ovde najviše bode oči i pravi lošu finansijsku razliku je među korak, gde ugnježdena između svih strana, posao obavlja institucija koja ima dozvolu za pružanje platnih usluga.

No, idemo dalje. Odabirom opcije “plaćanje” bivamo preusmereni na poslednji korak, gde je potrebno uneti podatke sa kartice i završiti plaćanje. Brzo ukucavanje parametra prati i jako brzo plaćanje. Nakon uspešnog plaćanja sledi preusmeravanje nazad na Portal i vašu eUpravu, gde za ovaj konkretni slučaj dobijate jasno naznačeno da ste platili vaše obaveze (prikaz iznad).

Od mene jedan veliki aplauz

Na kraju, hajde da porazgovaramo o brojevima – o VELIKIM BROJEVIMA. Model koji je sada aktuelan, skuplji je makar za 1% od prethodnog predloženog koji nije podrazumevao institucije koje imaju dozvolu za pružanje platnih usluga. Na ukupan obim transakcija na Portalu eUprava od 100.000.000 evra za četiri godine (a to će sada samo još više rasti), mi govorimo o cifri od MILION EVRA iz džepa poreskih obveznika koji će u nesrazmernom odnosu biti podeljen između institucija koje imaju dozvolu za pružanje platnih usluga i banaka (banke će dobiti značajno manje).

Pitanje ovog članka nije gde će taj novac završiti, već da li je tako zaista moralo – jer na kraju, koliko je ovo zaista “plaćanje karticama” i koliko je to sve običnom građaninu bitno?

Ukoliko pogledate moj test, meni su karticu zadužili istog sekunda i skinuto mi je 519,00 dinara, pa sa te strane jeste. No, verujem da će sada neki odgovorni radnik RFZO-a biti poprilično zbunjen kada počne da obrađuje moj zahtev za zdravstvenu knjižicu koju sam već dobio. Pa ipak, raduje i činjenica da automatika radi svoj posao i da ako znate šta želite sa Portala – ne možete pogrešiti. Biće vam obračunati tačni iznosi i oni će biti plaćeni na tačne račune, podračune i sa ispravnim pozivima na broj.

I ako zanemarimo koji dinar više koliko će nas sada koštati usluga, plaćanje karticama na Portalu eUprava zaista radi, a predviđam da će od 3 do 6 meseci pristići i druge banke. Mislim da Kancelarija za IT i eUpravu zaslužuje jedno veliko BRAVO – jednu veliku pohvalu za puštanje u rad nove usluge koja će građanima dodatno uštedeti vreme i učiniti bavljenje administracijom još lakše. Bravo i samo nastavite sa novim uslugama!

Ostavi komentar

  1. djapic

    djapic

    23. 1. 2018. u 11:42 Odgovori

    samo da primetim da sajt/portal e uprave nije optimizovan za mobilne telefone. carski. autoru hvala na tekstu i prenešenom iskustvu uz sugestiju da ne okoliši previše već malo direktnije. ne ide da skrolujemo i skrolujemo, a nemamo ni nagoveštaj odgvora na temu.. sportki pozdrav

  2. Branimir KOsovac

    Branimir KOsovac

    8. 9. 2020. u 17:35 Odgovori

    Prilicno interesantan clanak.
    ALI!
    Ako placam porez na Poreskoj Blagajni u Upravi Trezora i koristim DINA karticu NEPLACAM nikakvu PRVOVIZIJU! ( obicno to cinim u zgradi Uprave trezora na Obilicevom Vencu)
    Ako placam porez na eBlagajni u okviru LPA aplikacije i koristim istu DINA karticu PLACAM PROVIZIJU.
    IMA LI TU LOGIKE, prosto neverovatno da placanje preko interneta nosi proviziju tj. kao da placam u BAnci na salteru. Neka ovo neko javi NBS da se ova “glupost” sa provizijom eliminise.
    Dobar primer su placanja INFOSTANA ili TelekomaSrbije preko interneta od dobrog korisnickog interfacea do NULA PROVIZIJE sto je i logicno!
    Nek mi neko objasni

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Kultura 2.0

Šta rade zaposleni dok HR menadžeri spavaju? Kritikuju LGBT zajednicu i leče decu SMS porukama

Koliko ste upoznati sa kulturom ćutanja, skretanja pogleda i sleganja ramena koja je nikad prisutnija u domaćoj IT zajednici?

E-commerce

Deltin ‘Ananas’ unaprediće domaći e-commerce ne investicijom od €100 miliona, već brigom o korisnicima. Može li on to?

Kompanija Delta Holding najavila je da nakon 30 godina poslovanja u različitim oblastima u 2021. godini ulazi u e-commerce. Analiziram kako bi novi biznis mogao da izgleda i na čemu se mora zasnivati kako bi se takmičio sa konkurencijom.

Kultura 2.0

Sirenin krug poverenja: Zašto founderi toliko često biraju nepotizam?

Nepotizam je neiskren način da se ljudima veruje. Pogotovo u poslu.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Srpski startap B-Fresh sa inovativnim sistemom pakovanja želi da promeni prehrambenu industriju

Tehnologija bi u budućnosti mogla u potpunosti da promeni poljoprivredu i prehrambenu industriju. Startap B-Fresh iz Srbije koji razvija rešenje za duži rok trajanja hrane upravo to dokazuje, ali pokazuje i da Srbija ima još jedan talentovan tim iz 'agrotech' sektora.

Internet marketing

IAB MIXX Awards 2021: Otvorene prijave – žiri bira nagrade u 15 kategorija!

Glavni cilj dodeljivanja IAB MIXX nagrada je da se prepoznaju i istaknu kvalitet realizacije digitalnih strategija i medijskih kampanja. Radovi se mogu prijaviti najkasnije do 12. aprila 2021. godine u jednoj ili više kategorija, a u skladu sa ciljevima kampanje ili projekta.

Digitalni mediji

Šta je to Patreon i koja je njegova uloga u podršci kreatorima sadržaja na Internetu?

U poslednjih dve, tri godine na domaćoj YouTube sceni sve više se govori o Patreonu - platformi koja nezavisnim video kreatorima pomaže da naprave nove modele zarade i okupe publiku koja će ih novčano nagraditi za kvalitetan sadržaj.

Startapi i poslovanje

Endava akvizirala hrvatsku agenciju Five za 33+ miliona evra

Ova kompanija nakon prošlogodišnje akvizicije Comtrade-a nastavlja sa jačanjem svog prisustva u regionu. Hrvatski Five postaje deo ove internacionalne kompanije, a 'exit' je vredan više od 33 miliona evra - kroz deonice i keš.

Office Talks Podcast

Prevara od 70 miliona dolara – ko je kriv?

U 36. epizodi Netokracijinog Office Talks podcasta ugostili smo novinara BIRN-a, Aleksandra Đorđevića, sa kojim smo razgovarali o Internet prevarama. Reč je o nepostojećim sajtovima za kupovinu kriptovaluta i berzama, te call centrima koji su nedavno dospeli u žižu javnosti.

Kultura 2.0

Oporezivanje digitalne imovine u Srbiji: Koje obaveze imaju fizička i pravna lica?

Do decembra 2020. godine poreski propisi nisu izričito prepoznavali digitalnu imovinu i to je vodilo nepovoljnom poreskom tretmanu transakcija koje uključuju digitalnu imovinu, ali i pravnoj nesigurnosti o tome kako se digitalna imovina oporezuje. U tekstu objašnjavamo kako sada stoje stvari po tom pitanju.