Goran Mirković
9. 12. 2017.
U svetu je vrednost saradnje između korporacija i startapa već uveliko prepoznata, dok je u Srbiji ovakav tip partnerstva još uvek u povoju. Ove dve strane se razlikuju po mnogo čemu - veličini, zaradi, kulturi poslovanja i poslovnim ciljevima... Međutim, njihova tačka susreta nesumnjivo donosi obostranu korist.
U ovom kontekstu značajnu ulogu igraju i biznis inkubatori. Oni deluju poput katalizatora za promene, ubrzavaju procese, spajaju korporacije i startape i olakšavaju komunikaciju. Omogućuju svima koji su uključeni u saradnju da izvuku maksimum i na najbolji mogući način pomognu jedno drugom. Osnivanjem ICT Hub-a 2014. godine i razvitkom Corpo Lab-a, Srbija se znatno približila ostatku planete kad je reč o tehnološkim inovacijama i celokupnom poslovnom napretku koji proizilazi iz saradnje različitih sektora.
Jasno je na koji način startapi mogu imati koristi od ovakve saradnje: stiču mogućnost izgradnje vidljivosti brenda, finansijsku podršku, pristup resursima i mogući izlazak na tržište, značajne kontakte, mentorstvo i opcije za nova partnerstva. Ali koja je korist velikih korporacija u svemu ovome?
Inovativni pristup i saradnja sa top talentima
Korporacije počivaju na utvrđenim poslovnim strukturama koje su često nedovoljno fleksibilne da se prilagode novoj dinamici promena. S druge strane, startapi su tipično sačinjeni od kreativaca koji dele jednaku viziju i orijentisani su na ostavljanje traga. Često su pioniri u realizaciji ideja koje čine svet boljim mestom. Entuzijazam i volja za preuzimanje rizika je takođe nešto što karakteriše startap kulturu, kao i velika sposobnost prilagođavanja i snalažljivost u poslovanju.
Pogledajte samo kako je Telenor u saradnji sa investicionim fondovima StartLabs i SC Ventures, osmislio i sproveo u delo projekat Smart City Challenge. Ideja je bila podržati startap scenu i pružiti priliku inovativnim timovima da testiraju i osmisle svoje proizvode. ICT Hub je takođe učestvovao, ustupivši prostor za ovo vanredno takmičenje. Krajnji rezultat? Tri podržana projekta i ostvarena dobrobit za sve.
Učešće u tehnološkim transformacijama
Budući da poseduju razvijenu poslovnu logistiku i prodajnu moć, korporacije imaju resursa za pokretanje velikih promena u saradnji sa startapima ili talentovanim pojedincima, naročito kada je reč o inovativnim rešenjima koja idu u korak s vremenom. Digitalizacija nesumnjivo prodire u sve pore našeg društva, pa prema tome utiče na način na koji komuniciramo, nove metode zapošljavanja, reklamiranja i svih radnji koje obavljamo na svakodnevnom nivou.
Uzmite primer Societe Generale banke (danas OTP banka Srbija) koja je 2016. godine otpočela stratešku saradnju sa pomenutim ICT Hub-om i prvim fintech startapom u Srbiji kako bi transformisala svoje bankarske usluge. Kompanije zainteresovane za ovakav vid saradnje dolaze iz različitih industrija: telekomunikacije (npr. Vip Mobile), IT i digital (npr. Endava), a sada im se priključila čak i duvanska industrija, tačnije kompanija Phillip Morris. Ovaj duvanski gigant uskomešao je javnost na globalnom nivou kada je lansirao tech uređaj – gedžet za konzumaciju duvana IQOS i najavio da planira da novom tehnologijom u potpunosti potisne konvencionalne cigarete na koje smo navikli!
S obzirom da će korporacije morati da se suoče sa novim izazovima koji dolaze sa digitalizacijom, biznis inkubatori su tu da omoguće dobru sinergiju, posluže kao prostor za dijalog i omoguće spajanje novih partnerstava.
Agilnost i zdrav odnos prema (ne)uspehu
Internetom kruži statistika da 90% startapa ne uspe da opstane, pre svega zbog nedostatka tržišta i neefikasnog biznis plana, tj. nedovoljno stručnog upravljanja finansijama. Ipak, neuspesi nisu razlog za odustajanje iz perspektive osoba koje razmišljaju kao preduzetnici, a potiču iz startup zajednice. Ovakav tip ljudi karakteriše izuzetna agilnost, dok kompanije često ne umeju da se nose sa gubicima ili greškama u poslovanju.
Startapi umeju da isprobaju više različitih metoda i znaju koliko je važno istražiti na koji način proizvod ili usluga rezonuju sa korisnicima. To je upravo ideja Erika Rajsa i njegove metodologije koju je izneo u knjizi „Lean Startup“: istraživanje tržišta je svakako preporučljivo, ali je potrebno optimizovati troškove i neprestano testirati verzije proizvoda, „ispipavati“ teren kako bi se došlo do krajnjeg rešenja koje je profitabilno, a pritom pozitivno utiče na zajednicu.
Dakle, šta se to tiče korporacija? U saradnji sa startapima, korporacije mogu da napreduju uz bezbedna ulaganja novca i odvoje jedan deo budžeta za poslovna eksperimentisanja. Na taj način, one izlaze iz tradicionalnih okvira i upuštaju se u nešto novo. Pozajmljujući makar jedan deo načina razmišljanja koji startapi imaju, velike kompanije postaju ambicioznije. Uz inovacije, pogotovo tehnološkog tipa, moguće je dosegnuti veći opseg ciljnih grupa i proširiti tržište na kojima se posluje.
Bez ikakve sumnje, korporacije se umrežavaju sa startapima pre svega iz strateških razloga. Prioritet velikih kompanija najčešće je profit i snažna pozicija na tržištu, dok su mladi startapi usmereni na zajednicu i na ostvarivanje uticaja, a novac im je sekundarna korist. Jedno je sigurno – obe strane potrebne su jedna drugoj.
