Ima li oglašavanja van Facebook platformi?

Ima li oglašavanja van Facebook platformi?

Možda ste primetili kako pojedini brendovi nisu bili prisutni na vašem Instagram i Facebook feedu tokom jula. To me je navelo na razmišljanje, a šta da se sutra probudimo i da Facebook i Instagram ne postoje, šta onda?

Coca Cola, adidas, SAP, Unilever, P&G, Patagonia, Puma, Reebok su samo neki od brendova koji su odlučili da stopiraju objavljivanje sadržaja i oglašavanje na ovim platformama tokom jula.

Razlog tome je vrlo jasna poruka svih ovih kompanija osnivaču najmnogoljudnije platforme na svetu da konačno nešto uradi po pitanju sadržaja koji promoviše nasilje. Više o ovoj temi možete poslušati u okviru jedne od Office Talks epizoda gde su Marko, Marko i Goran detaljnije pričali o tome.

Probao sam da od ekipe koja radi za globalne brendove koji su se priključili #StopHateForProfit pokretu dobijem quote, ali su mi rekli da ne daju zvanične izjave na tu temu. Jasno mi je zbog čega, ali opet, ako su već odlučili da odu u stealth mode na mesec dana, bilo bi super da nam objasne razloge malo detaljnije, a ne da upućuju na globalni vebsajt sa medijskim saopštenjima. Kako god.

To me je navelo na razmišljanje, a šta da se sutra probudimo i da Facebook i Instagram ne postoje, šta onda? Gde tražiti korisnike kako bismo im iskomunicirali kako imamo baš onaj proizvod ili uslugu koju nisu ni znali da su im potrebni?

Bavite se marketingom, a niste čuli za Traffic Junky? Nemoguće?!

I pre #StopHateForProfit kampanje, neke kompanije su svojom voljom pokušavale da pronađu Blue Ocean advertajzinga i budu prisutne tu gde se nalaze njihovi potrošači, ali ne i previše konkurencije. A verujem da će ovo sve više biti trend u budućnosti kada shvate da su mogli čitavih mesec dana bez Facebook i Instagram oglašavanja.

Postavlja se pitanje da kada velika većina korisnika koristi platforme u vlasništvu kompanija kao što su Alphabet, Facebook, Microsoft i Apple, šta onda, kuda dalje? To infinity and beyond, rekao bi nam Buzz Lightyear ako bismo ga pitali.

Traffic Junky se nameće kao jedna od alternativa. Bavite se marketingom, a niste čuli za ovu platformu? Možda bi trebalo, jer je u pitanju platforma za oglašavanje na sajtovima sa sadržajem za odrasle.

Prva kompanija sa ovog tržišta koja se oprobala na ovoj platformi je Mozzart. Ne bih da ulazim kako se ova vest pročula, ali u krugovima ljudi koji se bave digitalnim marketingom je ovo naišlo na veliko odobravanje. Razgovarao sam sa Dejanom Kosanovićem, direktorom marketinga, na ovu temu kako su došli na ovu ideju.

Ideja oko reklamiranja na PornHub-u je stara dve godine i uglavnom je bila tema koja nije napuštala okvire sastanaka. Osmislimo zanimljive slogane, nadovezujemo se na predloge jednih drugih, lepo se ismejemo i ostane na tome.

Onda smo početkom ove godine pomislili – što mi ne bismo probali, jer se ipak baš niko ne oglašava tamo. Započeli smo oglašavanje sa večitim derbijem krajem februara. Sa prvim rešenjem krenuli smo bojažljivo sa standardnom kreativom, koje nije bilo prilagođeno PornHub-u. Međutim, nakon dobrih rezultata i vidljvosti, doneli smo odluku da krenemo dalje u kampanje, ovoga puta sa kreativom prilagođenoj platformi, što bi marketari rekli – out of the box.

Tako smo, na primer, kreirali posebne benefite i akcije upravo za Pornhub – ponosno izdvajamo kampanju Preuzmi 69 spinova, gde smo na taj način precizno saznali perfomans ovakvih kampanja, iako je najviše u fokusu bila vidljviost i prepoznatljivost brenda, tamo gde brendova nema.

Nakon odličnih rezultata kampanje, primenili smo plan komunikacije i na ostale zemlje gde poslujemo i shvatili smo da smo doneli pravu odluku (Kenija, Hrvatska, Rumunija, Bosna i Hercegovina).

Da li je oglašavanje na ovoj platformi novi trend?

Da se ne plaši da bude tamo gde i njegovi korisnici, kao i da koristi alternativne platforme za oglašavanje pokazao je još jedan brend nedavno. U pitanju je Orion telekom, čiju kampanju je detaljno opisala i Una u tekstu gde čak i detaljno objašnjava kako da kreirate kampanju na Traffic Junky platformi.

To me je navelo da kontaktiram Olju Nešić Jovičić kako bih saznao šta ih je navelo da se oprobaju na donedavno tabu platformi za oglašavanje.

Naš novi proizvod, optički Internet bez ugovorne obaveze, prosto je vapio za novim i neočekivanim načinom promocije. Prema našem istraživanju ovo je prvi put da se bilo koja telekomunikaciona kompanija u Srbiji oglašava na ovakav način, odnosno da se obraća ovoj publici koja realno predstavlja našu ciljnu grupu, a to su potencijalni korisnici premium Interneta.

Našli smo se pred izazovom da moramo prilagoditi kompletnu komunikaciju u skladu sa specifičnostima same platforme. Npr. kako je sadržaj sajta jasno segmentiran po određenim kategorijama, odlučili smo da se svakoj od grupa korisnika obratimo posebno: strejt – single, strejt – u vezi, gej – muškarci. To je značilo posebno prilagođene oglase, adekvatne stranice za prijavljivanje na kojoj će sam proizvod biti opisan adekvatnim porukama, dodatnu obuku prodajnog tima koji će primati pozive…

Na ovaj način želimo da potvrdimo imidž kompanije koja je na ovom tržištu revolucionarna u primeni i realizaciji ICT usluga tako što ćemo svoja znanja i out-of-the-box rezonovanje primeniti i u oblasti oglašavanja.

Iskreno se nadam da je ovo samo početak novog trenda i da ćemo imati sve više prilika da vidimo kampanje na ne tako standardnim mestima i platformama u budućnosti. Ipak, radimo u kreativnoj industriji zar ne?


Ostavi komentar

  1. Aleksandar

    Aleksandar

    6. 8. 2020. u 13:47 Odgovori

    Super!
    Hoće da kaže neko koliki je CPM, da li može direktan zakup ili mora preko medijske agencije/zvaničnog partnera?
    Da li postoji neki minimalni iznos za kampanju?

  2. Dejan

    Dejan

    6. 8. 2020. u 22:29 Odgovori

    Srednji CPM je $0.112.
    Minimalni iznos budžeta je 25$ dnevno i može direktan zakup. Dobra je stvar što na
    na veće sume (1.000$ i više) nakon par kampanja dobijaš bonus, tj povećaju iznos sa kojim raspolažeš za kampanje.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

E-commerce

Deltin ‘Ananas’ unaprediće domaći e-commerce ne investicijom od €100 miliona, već brigom o korisnicima. Može li on to?

Kompanija Delta Holding najavila je da nakon 30 godina poslovanja u različitim oblastima u 2021. godini ulazi u e-commerce. Analiziram kako bi novi biznis mogao da izgleda i na čemu se mora zasnivati kako bi se takmičio sa konkurencijom.

Tehnologija

Ekskluzivno: Posetili smo Državni data centar u Kragujevcu od 14.000m² – jedan od najmodernijih u ovom delu Evrope

Redakcija Netokracije prošle nedelje imala je priliku da prva među medijima u Srbiji poseti nedavno izgrađeni data centar u Kragujevcu. Tom prilikom razgovarali smo i sa Mihailom Jovanovićem, direktorom kancelarije za IT i eUpravu, koji nam je otkrio više detalja o ovoj zgradi i njenoj važnosti u procesu digitalizacije države.

Kultura 2.0

Sirenin krug poverenja: Zašto founderi toliko često biraju nepotizam?

Nepotizam je neiskren način da se ljudima veruje. Pogotovo u poslu.

Propustili ste

Intervju

Razgovori sa seniorima: Kako domaću IT industriju vidi Principal Software Engineer?

Nikola Puzović, Principal Software Engineer u kompaniji LearnUpon, deli svoja razmišljanja o IT industriji u Srbiji.

Karijere

Vuk Stefanović je junior UI inženjer i otkriva nam kako iz njegovog ugla izgleda srpski IT

Predstavljamo vam 'Razgovore sa juniorima' - specijal u kome nam inženjeri koji ulaze u IT otkrivaju kako oni vide ovu industriju.

Office Talks Podcast

Zašto Srbija nema više uspešnih startapa?

10 uspešnih startapa su slučajnost - 100 su proizvod sistemskog rada.

Kultura 2.0

Data Science može se primeniti i u medijskom poslu – a takvo novinarstvo polako se razvija i u Srbiji

Tatjana Kecojević i Tijana Blagojev, Data naučnice, otkrivaju nam šta je to 'Data Journalism'.

Startapi i poslovanje

Telekom Srbija pokreće VC fond – 25 miliona evra za ‘early stage’ startape u narednih 5 godina

Telekom Srbija osnovala je VC fond koji će godišnje ulagati do 5 miliona evra u domaće startape. Početne ideje finansiraće se iznosima od 50.000 do 100.000 evra.

Intervju

Stefan Spalević studentima ETF-a i Matematičkog fakulteta drži časove matematike na svom YouTube kanalu

YouTube može biti moćno oruđe u procesu edukacije, a to nam je pokazao i Stefan Spalević koji upravo putem ovog servisa predaje matematiku za studente širom Srbije.