SOLIDay: Protiv programerske rutine

To je tema kojoj, nažalost, retko posvetim punu pažnju dok rutinski kucam kod koji će zadovoljiti neposredne potrebe platežnog klijenta, da bih se par meseci kasnije, nad istim kodom, hvatao za glavu pitajući se „Kako ovo uopšte radi?“. Verujem da su i drugi ovo doživeli dovoljno puta, stoga želim da pozdravim ovu konferenciju kao više nego dobrodošlo podsećanje na posao planiranja koji prethodi svakom kucanju.

Prvo izlaganje, naslovljeno „Designing a Model Architecture“, održao je Šon Mekul. Kratak pregled MVC arhitekture poslužio mu je kao odskočna daska za pažljivije razmatranje modernijeg pristupa softverskoj arhitekturi na koji se i u srpskom jeziku najčešće referira njegovim engleskim imenom – Domain Driven Design. Naročitu pažnju posvetio je temama koje su se pokazale prožimajućim kroz celu konferenciju: dependency injection i decoupling, nakon čega je jasnim primerima pokazao kako izgleda jedan event system koji bi mogao da podrži aplikaciju zasnovanu na DDD principima.

Možda najbolji izlagač na ovoj konferenciji, Rob Alen, nadovezao se izuzetno konciznim i sveobuhvatnim predavanjem na temu „Getting Strated with Dependency Injection“. Nakon kratkog objašnjenja značaja brige o tom problemu koji se može sumirati dvema implikacijama: dependency injection -> loose coupling -> more maintainable code, predstavio je četiri tipa injekcije (constructor, setter, property i interface injection), među kojima je nesumnjivu prednost dao prvom, zaključivši ovaj deo izlaganja maksimom „Two-phase contruction is bad“. Drugi deo posvetio je paternima Dependancy Injection Controler (uz kratko predstavljanje „Pimple“ kontrolera) i Service Locator (koji je kritikovao po osnovu uvođenja skrivenih zavisnosti).

Treći izlagač doneo je više interakcije i malo sporiji tempo konferenciji. Matijas Veraes je, više u formi vežbe nego izlaganja, govorio o prednostima pakovanja promenljivih u Value Objects – objekte čiji je identitet konstituisan njihovom vrednošću i koji su otuda nepromenljivi te olakšavaju debugging i unose dodatnu preciznost u strukturu aplikacije.

Nakon pauze za ručak, usledilo je predavanje „Sylius under the Hood“ u kome je njegov kreator, Pawel Jedrzejewski, predstavio elemente njegove strukture “ispod haube”. „Sylius” je e-commerce platforma za Symfony framework, razvijena sa naročitom brigom o SOLID principima koji je čine vrlo modularnom – njene osnovne komponente razvijene su nezavisno od Symfony-ja i mogu se koristiti u bilo kom drugom okruženju. Projekat je open-source, brzo i opravdano stiče veliku popularnost i bez sumnje vredan svake pažnje.

Jasna struktura koda kao imperativ

Posle toga, Marko Piveta, priredio je oluju kratkih i oštrih saveta za programere započevši smelom izjavom „Code is NOT reusable! (Abstractions are reusable)“. Mada poneki od tih saveta nisu u skladu sa uobičajenim početničkim lekcijama o objektno orijentisanom programiranju („No setters!“), ili nisu na prvu loptu intuitivni („Make classes final by default“), dok se neki direktno suprotstavljaju bitnim karakteristikama PHP-a („No mixed parameter types!“, „No mixed return types!“), izlaganje je bilo objedinjeno beskompromisnim insistiranjem na pisanju jasno strukturiranog koda koji ne ostavlja prostora za pitanja i dvosmislice. Istina, ovakav ekstremistički pristup može lako izazvati otpor, ali poziv na ispitivanje ustaljenih praksi je od neprocenjive vrednosti, pa predlažem Markov blog kao obaveznu literaturu svakom programeru.

U poslednjem predavanju, „Seven deadly sins of OOP“, Brendon Sevidž je kratko i jasno upozorio na česte mane objektno orijentisanog koda (tesno uvezivanje klasa, mnogostruke odgovornosti klasa, preterana apstrakcija, preopterećeni interfejs…) i ponudio alternativna rešenja problema koji obično vode ovakvim propustima. Iako je bilo taksativno, predavanje je poslužilo kao odličan rezime cele konferencije podsećajući nas na to da nije dovoljno da je kod organizovan u klase da bi se mogao nazvati objektno orijentisanim.

IT zajednica raste – i to je odlično

Prvi SOLIDay je završen panel diskusijom sa poslednja tri predavača (prva tri su intervjuisana pred pauzu za ručak) koji su napravili momci iz “IT Serbia podcast”, u kome smo čuli ponešto o njihovom angažmanu u programerskoj zajednici, open-source pokretu u Srbiji i drugim stvarima ne direktno vezanim za kod.

Ovakvi događaji do sada su, nažalost, bili relativno retki u Srbiji, ali SOLIDay je pokazao da se naša IT zajednica razvija u najboljem mogućem pravcu utvrdivši još jednom da programiranje zahteva stalno preispitivanje rutine i potragu za novim i boljim praksama.