Sledećih milijardu korisnika: Šta je to zapravo ‘globalno’ tržište?

Sledećih milijardu korisnika: Šta je to zapravo ‘globalno’ tržište?

Ako moram da pitam osnivače startapa ‘Po čemu se vaš proizvod razlikuje od ostalih?’, onda znam da nisu ono što tražim.

globalno

U jednom razgovoru koji sam nedavno vodila o startapima u istočnoj Evropi, ovo je izgovorio prijatelj koji vodi milionski investicioni fond za inovacione tehnologije. Toliko o lean canvas biznis planu i pitch deck-u koji ste sa toliko pažnje pripremali za investitore.

Pitanje na koje najčešće naleću oni koji savetuju mala preduzeća i preduzetnike u pripremi za potencijalne investicije jeste – šta traže investitori? U prevodu – na koju foru da dobijemo lovu?

Fore nema. Odnosno, fora je ista već dobrih 150 godina, ako ne i duže. Pokažite gde je tu potencijalna zarada i pokažite da imate tim koji ume do iste da stigne. To da li ćete napraviti nešto next level, nešto kul ili svojim proizvodom promeniti svet ne zanima ni većinu investitora, a ni većinu korisnika.

Lakše reći nego uraditi

Kako to uraditi? Da pređemo odmah na suštinu, na potencijalni profit. Da biste pronašli potencijalni profit, morate prvo pronaći ciljnu grupu koja će vas do istog dovesti. Ne, ova ciljna grupa vam neće doneti najveći deo novca. Štaviše, možda vam ova ciljna grupa uopšte neće doneti direktan profit, ali će izazvati butterfly efekat koji će vam doneti i rast i novac. Ne, nije reč o “uticajnim” ličnostima, bar ne onima koje poznajemo iz tzv. online sfere. Vaša ciljna grupa je prosto i jednostavno onaj najuži deo potrošačkog tela tržišta koje gađate, pa makar i globalnog, koje ima najveću potrebu i najveću mogućnost za korišćenje rešenja koje vaš proizvod ili usluge nude.

Da ne pričamo u prazno, a kako ovo sve važi i za već poznate kompanije koje se šire na nova tržišta, uzmimo Uber kao primer. Ukoliko pratite domaću IKT scenu, sigurno ste čuli da Uber stiže u Srbiju. S jedne strane, već imaju zvučno ime i poznati su određenim ciljnim grupama. S druge strane, u poslednjih nekoliko meseci videli smo gomilu vesti štetnih po Uberovu reputaciju, a posebno u Evropi i jasno je da će naleteti na komplikovanu regulativu i negodovanje registrovanih taksi prevoznika na srpskom tržištu.

uber_danica
Koga će Uber ciljati kada servis i dođe u Srbiju? (Foto: Reuters)

Koja je to ciljna grupa koja će ih najbolje predstaviti na lokalnom tržištu, a eventualno im doneti i zaradu i stabilno poslovanje u Srbiji? Upravo na tu ciljnu grupu kompanija kao što je Uber treba u potpunosti da se fokusira minimalno prvih godinu dana i da se postara za to da oni budu stopostotno zadovoljni. I samo da potvrdim ono što ste svi pogodili – da, ta ciljna grupa se može opisati kao mlado, urbano, aktivno stanovništvo (zaposleni ili studenti), od 18 do 26 godina. Da, naravno da ciljaju šire za dugoročno poslovanje, ali ova grupa će ih tamo odvesti – jer ima potrebu za njihovim uslugama, traži uštedu i spremni su da probaju nešto novo i tolerišu početničke greške.

A sad da pređemo na drugu stranu medalje – koga da ciljaju i gde da traže profit i razvoj poslovanja startapovi koji ciljaju globalno tržište? Osim ako nemate budžet za reklamiranje od cca par stotina hiljada evra mesečno, morate jako pažljivo da ciljate krajnje korisnike vašeg proizvoda ili usluga već u razvojnoj fazi startapa, a onda brižno da se starate o gotovo svakom pojedincu u toj grupi dok ne izbijete do određene cifre koja se može uzeti u obzir kao ozbiljna na globalnom tržištu. Investitore će najviše zanimati koliko vam je jasan opis te ciljne grupe, kao i da li ćete umeti da dođete direktno do tih korisnika i kako.

Milijarda, sa devet nula

Za kraj, da pređemo na ono najbitnije što većina zaboravlja u odabiru te ciljne grupe kada se, bar dugoročno, gađa globalno trižište – ko su danas korisnici Interneta? Ako čitate ovo, vi ste najverovatnije ili deo takozvane early adopter ekipe ili early majority ekipe. Ne, nema mainstream-a na Internetu. Biće ga već za dve-tri godine, ali nema ga još. Zvuči kao smela izjava? Da pogledamo cifre. Trenutno, ove nam 2015. godine, tek oko 40% populacije sveta ima svakodnevni pristup Internetu. Pošto još nije dostiglo ni preko pola sveta, ne može nikako da bude mainstream, bar ne iz globalne perspektive.

Poslednjih 20 godina, a 10 posebno, Internet pristup i web su se rapidno razvijali u već razvijenim zemljama, pa nam se činilo da se sve kreće jako brzo i razvijali smo poslovna i tehnološka rešenja namenjena već razvijenim tržištima. Govorili smo o tehnološkim inovacijama, ali ne i o inovacijama u poslovnim i svakodnevnim životnim rešenjima. Kako sledećih par milijardi dolazećih korisnika Interneta na globalnom nivou dolaze iz manje razvijenih zemalja, koristeći uglavnom standardne mobilne telefone jer ne mogu sebi da priušte ni pametne uređaje, niti računare, vreme je da napravimo korak unazad u posmatranju poslovnih strategija, kako bismo uopšte mogli da napravimo korak unapred po pitanju globalnog poslovnog razvoja malih i srednjih preduzeća u IKT sferi.

Mark-Zuckerberg-MWC-2015
Mark Zuckerberg jedan od najglasnijih zagovornika Interneta za zemlje trećeg svega, te otuda i inicijativa Internet.org

Ako razvijate startap ili imate malo preduzeće koje planira da se širi na globalno tržište, sada se nalazite u jedinstvenom položaju koji dozvoljava pristup nekim zabačenim tržištima sa manjom konkurencijom, ali i zahteva standardna i jednostavna mobilna tehnološka rešenja. Tu negde, po daleko manjoj ceni nego da gađate recimo severno-američko tržište, možda leži ciljna grupa koja čeka vaše rešenje i spremna je to da plati.

Reality check: Razmislite o brojkama

Na Filipinima, gde živi skoro 100 miliona ljudi, Internet penetracija je dostigla tek 40%, a tom broju se pridružuje oko 3,5 miliona korisnika godišnje, dok im je jedan od zvaničnih govornih jezika Engleski. Indonezija ima sličnu stopu porasta korišćenja Interneta, ali je penetracija nešto niža, na tek ispod 30%. To je 30% ukupnog stanovništva od 250 miliona ljudi. Odnosno, oko 75 miliona korisnika, od kojih preko 50 miliona pristupa Internetu svakodnevno samo sa, uglavnom standarnih, mobilnih uređaja.

Dok razmišljate o tome kako da napravite “The next big thing” i kako da se probijete na severno-američkom tržištu, razmislite i o tim brojkama. Naravno, investitore će jako zanimati i koliko dobro poznajete tržište koje gađate. Malo je verovatno da poznajete SAD tržište bolje nego što možete da upoznate indonežansko, a ujedno izgleda da svi mi skupa jako malo znamo o rastućem globalnom tržištu uopšte. Pre će oni napraviti nešto korisno u skorije vreme i uzeti nama novce nego mi njima.

Ostavi komentar

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Karijere

Programeri dugih jezika – ima li mesta ličnim stavovima na LinkedInu?

Jedna od tema na nedavno završenoj Netokracijinoj Employer Branding konferenciji bila je o upitnim nastupima zaposlenih na LinkedIn-u, koje rizike po kompaniju i pojedinca bi to moglo da donese i kako bi ovi problemi mogli da se izbegnu.

Startapi i poslovanje

Novosadski Continental najavio novo razvojno odeljenje koje će do 2024. godine zaposliti još 200 inženjera

'Human Machine Interface' ime je nove visokotehnološke poslovne jedinice koja postaje deo R&D centra u Novom Sadu. Novo odeljenje baviće se razvojem 'head-up display' tehnologije za potrebe automobilske industrije.

E-commerce

Šta natera čoveka da stane u red – muka ili strah od promena?

U društvu koje je sasvim solidno prihvatilo digitalizovanje svega i svačega za vreme pandemije i dalje vidimo redove tamo gde ih ne mora biti. Možemo li se izboriti protiv njih?

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Nakon $100 miliona Series C investicije, američki Embroker nastavlja da razvija nove proizvode i širi svoj tim u Beogradu

Generalni menadžer kancelarije u Beogradu i globalni VP Engineering-a za Netokraciju govori o proizvodima koje Embroker razvija, o sektoru digitalnog osiguranja malih biznisa, ali i o daljim planovima za proširenje tima u srpskoj prestonici.

Startapi i poslovanje

Celsius, jedna od vodećih kripto platformi, kupio deo srpskog MVP Workshopa

Dva blockchain jednoroga od sada razvijaju svoje proizvode upravo iz Beograda.

Office Talks Podcast

Porezi, paušalci, test samostalnosti

Gost 52. epizode Office Talks podcasta bio je Svetislav Kostić, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu i stručnjak za fiskalizaciju i poreze. Sa njim smo razgovarali o novom predlogu poreskih mera za brži rast IKT sektora.

Startapi i poslovanje

Peti rođendan u Beogradu Symphony slavi uz tim koji broji 90 zaposlenih – najavljeno dalje širenje poslovanja

Povodom pete godišnjice kompanije Symphony u Beogradu sa njenim predstavnicima pravimo retrospektivu poslovanja: koliko je firma porasla, koliko trenutno ima zaposlenih i na kojim tipovima projekata danas rade njihovi timovi?

Gaming

Hendrik Lesser razvijao je igre GTA i Angry Birds, a nama otkriva kako game dev industrija u Srbiji može brže da napreduje

Na edukativnom programu Playing Narratives koji organizuju Francuski i Goethe instituti u Srbiji u saradnji sa SGA, publika je imala priliku da čuje Hendrika Lessera, čoveka koji ima značajno ime u evropskoj i svetskoj industriji razvoja video igara. Upravo sa njim smo imali priliku da detaljno razgovaramo o video igrama kao novoj i važnoj kulturi.

Startapi i poslovanje

DSI i Digitalna Zajednica objavile predlog poreskih mera za brži rast srpskog IT-ja

Predlog od 11 mera tiče se podrške ekonomiji inovacija i razvoja, a posebno se ističe produžetak roka poreskih subvencija za sve paušalce koji su zaposleni od uvođenja Testa samostalnosti.