Sledećih milijardu korisnika: Šta je to zapravo ‘globalno’ tržište?

Sledećih milijardu korisnika: Šta je to zapravo ‘globalno’ tržište?

Ako moram da pitam osnivače startapa ‘Po čemu se vaš proizvod razlikuje od ostalih?’, onda znam da nisu ono što tražim.

globalno

U jednom razgovoru koji sam nedavno vodila o startapima u istočnoj Evropi, ovo je izgovorio prijatelj koji vodi milionski investicioni fond za inovacione tehnologije. Toliko o lean canvas biznis planu i pitch deck-u koji ste sa toliko pažnje pripremali za investitore.

Pitanje na koje najčešće naleću oni koji savetuju mala preduzeća i preduzetnike u pripremi za potencijalne investicije jeste – šta traže investitori? U prevodu – na koju foru da dobijemo lovu?

Fore nema. Odnosno, fora je ista već dobrih 150 godina, ako ne i duže. Pokažite gde je tu potencijalna zarada i pokažite da imate tim koji ume do iste da stigne. To da li ćete napraviti nešto next level, nešto kul ili svojim proizvodom promeniti svet ne zanima ni većinu investitora, a ni većinu korisnika.

Lakše reći nego uraditi

Kako to uraditi? Da pređemo odmah na suštinu, na potencijalni profit. Da biste pronašli potencijalni profit, morate prvo pronaći ciljnu grupu koja će vas do istog dovesti. Ne, ova ciljna grupa vam neće doneti najveći deo novca. Štaviše, možda vam ova ciljna grupa uopšte neće doneti direktan profit, ali će izazvati butterfly efekat koji će vam doneti i rast i novac. Ne, nije reč o “uticajnim” ličnostima, bar ne onima koje poznajemo iz tzv. online sfere. Vaša ciljna grupa je prosto i jednostavno onaj najuži deo potrošačkog tela tržišta koje gađate, pa makar i globalnog, koje ima najveću potrebu i najveću mogućnost za korišćenje rešenja koje vaš proizvod ili usluge nude.

Da ne pričamo u prazno, a kako ovo sve važi i za već poznate kompanije koje se šire na nova tržišta, uzmimo Uber kao primer. Ukoliko pratite domaću IKT scenu, sigurno ste čuli da Uber stiže u Srbiju. S jedne strane, već imaju zvučno ime i poznati su određenim ciljnim grupama. S druge strane, u poslednjih nekoliko meseci videli smo gomilu vesti štetnih po Uberovu reputaciju, a posebno u Evropi i jasno je da će naleteti na komplikovanu regulativu i negodovanje registrovanih taksi prevoznika na srpskom tržištu.

uber_danica
Koga će Uber ciljati kada servis i dođe u Srbiju? (Foto: Reuters)

Koja je to ciljna grupa koja će ih najbolje predstaviti na lokalnom tržištu, a eventualno im doneti i zaradu i stabilno poslovanje u Srbiji? Upravo na tu ciljnu grupu kompanija kao što je Uber treba u potpunosti da se fokusira minimalno prvih godinu dana i da se postara za to da oni budu stopostotno zadovoljni. I samo da potvrdim ono što ste svi pogodili – da, ta ciljna grupa se može opisati kao mlado, urbano, aktivno stanovništvo (zaposleni ili studenti), od 18 do 26 godina. Da, naravno da ciljaju šire za dugoročno poslovanje, ali ova grupa će ih tamo odvesti – jer ima potrebu za njihovim uslugama, traži uštedu i spremni su da probaju nešto novo i tolerišu početničke greške.

A sad da pređemo na drugu stranu medalje – koga da ciljaju i gde da traže profit i razvoj poslovanja startapovi koji ciljaju globalno tržište? Osim ako nemate budžet za reklamiranje od cca par stotina hiljada evra mesečno, morate jako pažljivo da ciljate krajnje korisnike vašeg proizvoda ili usluga već u razvojnoj fazi startapa, a onda brižno da se starate o gotovo svakom pojedincu u toj grupi dok ne izbijete do određene cifre koja se može uzeti u obzir kao ozbiljna na globalnom tržištu. Investitore će najviše zanimati koliko vam je jasan opis te ciljne grupe, kao i da li ćete umeti da dođete direktno do tih korisnika i kako.

Milijarda, sa devet nula

Za kraj, da pređemo na ono najbitnije što većina zaboravlja u odabiru te ciljne grupe kada se, bar dugoročno, gađa globalno trižište – ko su danas korisnici Interneta? Ako čitate ovo, vi ste najverovatnije ili deo takozvane early adopter ekipe ili early majority ekipe. Ne, nema mainstream-a na Internetu. Biće ga već za dve-tri godine, ali nema ga još. Zvuči kao smela izjava? Da pogledamo cifre. Trenutno, ove nam 2015. godine, tek oko 40% populacije sveta ima svakodnevni pristup Internetu. Pošto još nije dostiglo ni preko pola sveta, ne može nikako da bude mainstream, bar ne iz globalne perspektive.

Poslednjih 20 godina, a 10 posebno, Internet pristup i web su se rapidno razvijali u već razvijenim zemljama, pa nam se činilo da se sve kreće jako brzo i razvijali smo poslovna i tehnološka rešenja namenjena već razvijenim tržištima. Govorili smo o tehnološkim inovacijama, ali ne i o inovacijama u poslovnim i svakodnevnim životnim rešenjima. Kako sledećih par milijardi dolazećih korisnika Interneta na globalnom nivou dolaze iz manje razvijenih zemalja, koristeći uglavnom standardne mobilne telefone jer ne mogu sebi da priušte ni pametne uređaje, niti računare, vreme je da napravimo korak unazad u posmatranju poslovnih strategija, kako bismo uopšte mogli da napravimo korak unapred po pitanju globalnog poslovnog razvoja malih i srednjih preduzeća u IKT sferi.

Mark-Zuckerberg-MWC-2015
Mark Zuckerberg jedan od najglasnijih zagovornika Interneta za zemlje trećeg svega, te otuda i inicijativa Internet.org

Ako razvijate startap ili imate malo preduzeće koje planira da se širi na globalno tržište, sada se nalazite u jedinstvenom položaju koji dozvoljava pristup nekim zabačenim tržištima sa manjom konkurencijom, ali i zahteva standardna i jednostavna mobilna tehnološka rešenja. Tu negde, po daleko manjoj ceni nego da gađate recimo severno-američko tržište, možda leži ciljna grupa koja čeka vaše rešenje i spremna je to da plati.

Reality check: Razmislite o brojkama

Na Filipinima, gde živi skoro 100 miliona ljudi, Internet penetracija je dostigla tek 40%, a tom broju se pridružuje oko 3,5 miliona korisnika godišnje, dok im je jedan od zvaničnih govornih jezika Engleski. Indonezija ima sličnu stopu porasta korišćenja Interneta, ali je penetracija nešto niža, na tek ispod 30%. To je 30% ukupnog stanovništva od 250 miliona ljudi. Odnosno, oko 75 miliona korisnika, od kojih preko 50 miliona pristupa Internetu svakodnevno samo sa, uglavnom standarnih, mobilnih uređaja.

Dok razmišljate o tome kako da napravite “The next big thing” i kako da se probijete na severno-američkom tržištu, razmislite i o tim brojkama. Naravno, investitore će jako zanimati i koliko dobro poznajete tržište koje gađate. Malo je verovatno da poznajete SAD tržište bolje nego što možete da upoznate indonežansko, a ujedno izgleda da svi mi skupa jako malo znamo o rastućem globalnom tržištu uopšte. Pre će oni napraviti nešto korisno u skorije vreme i uzeti nama novce nego mi njima.

Ostavi komentar

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Wonder Dynamics Nikole Todorovića otvara studio u Novom Sadu – podrška stigla i od Stivena Spilberga!

U savetodavnom odboru ovog startapa nalaze se poznati američki investitori, vodeći stručnjaci za razvoj veštačke inteligencije i neka od najvećih imena svetske kinematografije među kojima su Stiven Spilberg i Džo Ruso. Sa Nikolom Todorovićem, koji je jedan od osnivača, razgovaramo o njegovom odlasku u SAD, građenju karijere u Holivudu i pokretanju startapa sa glumcem Tajem Šeridanom, zvezdom filma Ready Player One.

Novost

Nebojša Radović je novi direktor za akviziciju korisnika u kompaniji Zynga koja stoji iza igre FarmVille

Američka kompanija Zynga, pored čuvene mobile igre FarmVille, stoji iza velikog broja svetski popularnih igara koje igraju milioni igrača širom sveta. Njen novi direktor za akviziciju korisnika je Nebojša Radović.

Novost

Kompanija Quantox Technology organizuje novi humanitarni CS:GO turnir – početni fond 1.000.000 dinara

Od 3. do 4. aprila kompanija Quantox Technology organizovaće drugi po redu humanitarni turnir u popularnoj video igri CS:GO. Cilj je da se prikupe novčana sredstva za sve one koji se bore sa zdravstvenim poteškoćama.

Propustili ste

Karijere

Razgovori sa seniorima: Kako domaću IT industriju vidi softverski inženjer?

Jelena Lazić iz kompanije Centili deli svoja razmišljanja.

Office Talks Podcast

Planovi Playrixa za studio u Srbiji

Gost redakcije Netokracije u novog epizodi Office Talks podcasta bio je Mirko Topalski, CEO game dev kompanije PlayrixRS. Sa njim nakon prošlogodišnjeg intervjua po drugi put detaljno razgovaramo o poslovanju u industriji razvoja igara u Srbiji nakon akvizicije Eipixa od strane ruskog giganta Playrixa.

Startapi i poslovanje

Listty kao ‘Instagram za muziku’ otkriva nam šta naši prijatelji slušaju i zašto je muzika bolja kada se deli sa drugima

Ako čujete dobru pesmu verovatno želite da je podelite sa svojim prijateljima. Startap iz Srbije sa servisom Listty omogućava upravo to i nastoji da objedini najbolje od poznatih muzičkih servisa u okviru jedne aplikacije.

Startapi i poslovanje

Otvoren poziv za startape iz Srbije za ViennaUP konferenciju, prijavite se već sada

Grad Beč nekoliko godina unazad organizuje niz događaja za startape koji su se kroz različita izdanja pretvorili u jedan od najvećih inovacijskih festivala u regionu - Vienna UP. Ove godine počinje 27. aprila i trajaće do 12. maja.

Startapi i poslovanje

Novosadski Anari AI dobio investiciju od $2.000.000 za proizvodnju AI čipova u cloudu

Ova srpsko-američka kompanija je za dva meseca zatvorila investicionu 'seed' rundu vođenu od strane nemačkog fonda Earlybird VC, koji je po prvi put investirao u jedan srpski startap. U investiciji su učestvovali i fondovi Acequia Capital i Serbian Entrepreneurs kao i Erica Ries, osnivač Lean Startup-a.

Startapi i poslovanje

€1.000.000 privredi Srbije iz SAD kroz projekat Tesla Nation

Ovaj projekat nastoji da razvije privredne veze Srbije i sveta uz pomoć dijaspore i kompanija koje su se udružile da ga podrže, a cilj mu je da promoviše Srbiju u inostranstvu kao zemlju inovatora i izuzetnih IT profesionalaca.