Sledećih milijardu korisnika: Šta je to zapravo ‘globalno’ tržište?

Sledećih milijardu korisnika: Šta je to zapravo ‘globalno’ tržište?

Ako moram da pitam osnivače startapa ‘Po čemu se vaš proizvod razlikuje od ostalih?’, onda znam da nisu ono što tražim.

globalno

U jednom razgovoru koji sam nedavno vodila o startapima u istočnoj Evropi, ovo je izgovorio prijatelj koji vodi milionski investicioni fond za inovacione tehnologije. Toliko o lean canvas biznis planu i pitch deck-u koji ste sa toliko pažnje pripremali za investitore.

Pitanje na koje najčešće naleću oni koji savetuju mala preduzeća i preduzetnike u pripremi za potencijalne investicije jeste – šta traže investitori? U prevodu – na koju foru da dobijemo lovu?

Fore nema. Odnosno, fora je ista već dobrih 150 godina, ako ne i duže. Pokažite gde je tu potencijalna zarada i pokažite da imate tim koji ume do iste da stigne. To da li ćete napraviti nešto next level, nešto kul ili svojim proizvodom promeniti svet ne zanima ni većinu investitora, a ni većinu korisnika.

Lakše reći nego uraditi

Kako to uraditi? Da pređemo odmah na suštinu, na potencijalni profit. Da biste pronašli potencijalni profit, morate prvo pronaći ciljnu grupu koja će vas do istog dovesti. Ne, ova ciljna grupa vam neće doneti najveći deo novca. Štaviše, možda vam ova ciljna grupa uopšte neće doneti direktan profit, ali će izazvati butterfly efekat koji će vam doneti i rast i novac. Ne, nije reč o “uticajnim” ličnostima, bar ne onima koje poznajemo iz tzv. online sfere. Vaša ciljna grupa je prosto i jednostavno onaj najuži deo potrošačkog tela tržišta koje gađate, pa makar i globalnog, koje ima najveću potrebu i najveću mogućnost za korišćenje rešenja koje vaš proizvod ili usluge nude.

Da ne pričamo u prazno, a kako ovo sve važi i za već poznate kompanije koje se šire na nova tržišta, uzmimo Uber kao primer. Ukoliko pratite domaću IKT scenu, sigurno ste čuli da Uber stiže u Srbiju. S jedne strane, već imaju zvučno ime i poznati su određenim ciljnim grupama. S druge strane, u poslednjih nekoliko meseci videli smo gomilu vesti štetnih po Uberovu reputaciju, a posebno u Evropi i jasno je da će naleteti na komplikovanu regulativu i negodovanje registrovanih taksi prevoznika na srpskom tržištu.

uber_danica
Koga će Uber ciljati kada servis i dođe u Srbiju? (Foto: Reuters)

Koja je to ciljna grupa koja će ih najbolje predstaviti na lokalnom tržištu, a eventualno im doneti i zaradu i stabilno poslovanje u Srbiji? Upravo na tu ciljnu grupu kompanija kao što je Uber treba u potpunosti da se fokusira minimalno prvih godinu dana i da se postara za to da oni budu stopostotno zadovoljni. I samo da potvrdim ono što ste svi pogodili – da, ta ciljna grupa se može opisati kao mlado, urbano, aktivno stanovništvo (zaposleni ili studenti), od 18 do 26 godina. Da, naravno da ciljaju šire za dugoročno poslovanje, ali ova grupa će ih tamo odvesti – jer ima potrebu za njihovim uslugama, traži uštedu i spremni su da probaju nešto novo i tolerišu početničke greške.

A sad da pređemo na drugu stranu medalje – koga da ciljaju i gde da traže profit i razvoj poslovanja startapovi koji ciljaju globalno tržište? Osim ako nemate budžet za reklamiranje od cca par stotina hiljada evra mesečno, morate jako pažljivo da ciljate krajnje korisnike vašeg proizvoda ili usluga već u razvojnoj fazi startapa, a onda brižno da se starate o gotovo svakom pojedincu u toj grupi dok ne izbijete do određene cifre koja se može uzeti u obzir kao ozbiljna na globalnom tržištu. Investitore će najviše zanimati koliko vam je jasan opis te ciljne grupe, kao i da li ćete umeti da dođete direktno do tih korisnika i kako.

Milijarda, sa devet nula

Za kraj, da pređemo na ono najbitnije što većina zaboravlja u odabiru te ciljne grupe kada se, bar dugoročno, gađa globalno trižište – ko su danas korisnici Interneta? Ako čitate ovo, vi ste najverovatnije ili deo takozvane early adopter ekipe ili early majority ekipe. Ne, nema mainstream-a na Internetu. Biće ga već za dve-tri godine, ali nema ga još. Zvuči kao smela izjava? Da pogledamo cifre. Trenutno, ove nam 2015. godine, tek oko 40% populacije sveta ima svakodnevni pristup Internetu. Pošto još nije dostiglo ni preko pola sveta, ne može nikako da bude mainstream, bar ne iz globalne perspektive.

Poslednjih 20 godina, a 10 posebno, Internet pristup i web su se rapidno razvijali u već razvijenim zemljama, pa nam se činilo da se sve kreće jako brzo i razvijali smo poslovna i tehnološka rešenja namenjena već razvijenim tržištima. Govorili smo o tehnološkim inovacijama, ali ne i o inovacijama u poslovnim i svakodnevnim životnim rešenjima. Kako sledećih par milijardi dolazećih korisnika Interneta na globalnom nivou dolaze iz manje razvijenih zemalja, koristeći uglavnom standardne mobilne telefone jer ne mogu sebi da priušte ni pametne uređaje, niti računare, vreme je da napravimo korak unazad u posmatranju poslovnih strategija, kako bismo uopšte mogli da napravimo korak unapred po pitanju globalnog poslovnog razvoja malih i srednjih preduzeća u IKT sferi.

Mark-Zuckerberg-MWC-2015
Mark Zuckerberg jedan od najglasnijih zagovornika Interneta za zemlje trećeg svega, te otuda i inicijativa Internet.org

Ako razvijate startap ili imate malo preduzeće koje planira da se širi na globalno tržište, sada se nalazite u jedinstvenom položaju koji dozvoljava pristup nekim zabačenim tržištima sa manjom konkurencijom, ali i zahteva standardna i jednostavna mobilna tehnološka rešenja. Tu negde, po daleko manjoj ceni nego da gađate recimo severno-američko tržište, možda leži ciljna grupa koja čeka vaše rešenje i spremna je to da plati.

Reality check: Razmislite o brojkama

Na Filipinima, gde živi skoro 100 miliona ljudi, Internet penetracija je dostigla tek 40%, a tom broju se pridružuje oko 3,5 miliona korisnika godišnje, dok im je jedan od zvaničnih govornih jezika Engleski. Indonezija ima sličnu stopu porasta korišćenja Interneta, ali je penetracija nešto niža, na tek ispod 30%. To je 30% ukupnog stanovništva od 250 miliona ljudi. Odnosno, oko 75 miliona korisnika, od kojih preko 50 miliona pristupa Internetu svakodnevno samo sa, uglavnom standarnih, mobilnih uređaja.

Dok razmišljate o tome kako da napravite “The next big thing” i kako da se probijete na severno-američkom tržištu, razmislite i o tim brojkama. Naravno, investitore će jako zanimati i koliko dobro poznajete tržište koje gađate. Malo je verovatno da poznajete SAD tržište bolje nego što možete da upoznate indonežansko, a ujedno izgleda da svi mi skupa jako malo znamo o rastućem globalnom tržištu uopšte. Pre će oni napraviti nešto korisno u skorije vreme i uzeti nama novce nego mi njima.

Ostavi komentar

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Ekskluzivno

Skupština usvojila ‘zakon o paušalcima’

Izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana koji se, između ostalog, odnose na paušalne preduzetnike i knjigaše, usvojen je u Skupštini Srbije. Mere podsticaja važiće od 1. januara 2020. godine.

Karijere

Otvoren Ladies of New Business program mentorstva – čekamo tvoju prijavu!

Nakon jesenje Ladies of New Business konferencije, sada već tradicionalno, organizujemo i mentorski program koji će ovaj put biti otvoren za devojke koje zanima IT. Program startuje u januaru i trajaće do marta 2020. godine.

Upoznajte poslodavce

Microsoft je najpoželjniji IT poslodavac u Srbiji – slede Nordeus i Ubisoft

Ko su najatraktivniji IT poslodavci u Srbiji? Sajt Poslovi Infostud predstavio je rezultate svog prvog velikog istraživanja poslodavaca te vrste, a kompanija koja je osvojila najviše glasova ispitanika je Microsoft.

Propustili ste

Gaming

Eipix postaje deo ruskog Playrixa – sledi širenje tima u Novom Sadu

Domaća gejming kompanija Eipix Entertainment akvizirana je od strane ruskog Playrixa, priključujući se tako njegovom novom studiju - Playrix RS. Studio sa sedištem u Novom Sadu, kažu, biće fokusiran na razvoj 'free to play' mobilnih igara najvišeg svetskog kvaliteta.

Kultura 2.0

Kada više pažnje posvetite svojim zaposlenima, a ne kandidatima – vaša Employer Branding strategija će biti mnogo uspešnija

Kuda plovi Employer Branding brod i gde smo grešili, a šta smo uradili dobro kada je ova oblast u pitanju u 2019. godini?

Karijere

Otvoren Ladies of New Business program mentorstva – čekamo tvoju prijavu!

Nakon jesenje Ladies of New Business konferencije, sada već tradicionalno, organizujemo i mentorski program koji će ovaj put biti otvoren za devojke koje zanima IT. Program startuje u januaru i trajaće do marta 2020. godine.

Startapi i poslovanje

Fond za inovacionu delatnost ponovo dodeljuje €380.000 – po prvi put mogu da apliciraju i timovi

Inovativna preduzeća i naučno-istraživačke organizacije imaju na raspolaganju bespovratna sredstva Fonda za inovacionu delatnost za razvoj inovativnih proizvoda, usluga i tehnologija u ukupnom iznosu od šest miliona evra. Sledi novi ciklus dodele novca.

Karijere

Kako radoznalost i konstantno učenje oblikuju domaću IT industriju – iz ženskog ugla

Sedma po redu Ladies of New Business konferencija u organizaciji Netokracije okupila je prošle nedelje preko 100 dama koje su imale priliku da čuju zašto su pripadnice lepšeg pola veoma važan deo IT industrije.

Ekskluzivno

Skupština usvojila ‘zakon o paušalcima’

Izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana koji se, između ostalog, odnose na paušalne preduzetnike i knjigaše, usvojen je u Skupštini Srbije. Mere podsticaja važiće od 1. januara 2020. godine.