Nebojša Lazić: ‘Srbija bi trebalo da postane privlačna za one koji iz nje odlaze’

“Da li se globalni proizvod može razvijati iz Beograda?”, pitanje je koje sve češće možemo čuti u domaćoj zajednici. Moraju li startapi zaista biti prisutni u Silicijumskoj dolini, šta je to što preduzetnici sa ovih prostora mogu naučiti u takvom okruženju, ali i kako da razvijaju proizvode sedeći u Beogradu, a radeći iz San Franciska, popričali smo sa Nebojšom Lazićem iz StartLabsa – “fonda koji investira u čitavu zajednicu”.

Već na samom početku razgovora, Lazić je istakao da investitori danas gotovo da ne ulažu u lokalno orijentisane proizvode:

Prvi razlog je zato što ulaganje na lokalno tržište jednostavno nije profitabilno, VC-jevi ne gledaju na lokalni plasman. Drugi razlog jeste zato što nema razloga da ne ulažeš u globalne proizvode. U poslednjih pet, šest godina, tehnologija se toliko promenila da više ne postoji nijedan razlog zbog kojeg ne možeš od starta krenuti da radiš na proizvodu koji cilja čitav svet.

Dodavši da se upravo za tih pet, šest godina, situacija drastično promenila kada je izgradnja kompanija u pitanju, Nebojša je ukazao na činjenicu da se korporativna struktura nekada posmatrala kao model obrnute piramide: prvo se proizvod lansira lokalno, zatim regionalno a potom i globalno. Jedan Mercedes Benz, jedan Simens… oni nisu mogli biti izgrađeni drugačije.

Danas, pak, struktura nije piramidalnog oblika već je možemo posmatrati kao svojevrstan kvadrat – pravilnu strukturu koja mladim tehnološkim startapima omogućava razvoj i plasiranje proizvoda na globalno tržište već na samom početku razvojnog procesa. Umesto da osnivači i njihovi timovi troše godine kako bi prvo razvijali proizvod za srpsko tržište, oni bi u startu trebali da se okrenu globalnom plasiranju, dodaje Nebojša, izjavivši da je to ujedno i jedini način za poslovanje ukoliko kompanija razvija softverski proizvod.

U razgovoru sa domaćim startapima, često vidim klonove sa Zapada. Rocket Internet je te ideje donosio na velika tržišta, poput Evrope, Azije, Afrike, ali takav model nema smisla praktikovati na ExYu tržištu.

Mora li ta Amerika?

Kada govorimo o globalnim proizvodima, prvo što nam pada na pamet jesu Sjedinjene Američke Države i benefiti koje donosi nastup na jednom takvom tržištu. Ipak, inostranstvo se često povezuje i sa odlivom mozgova, a takav trend, može biti izuzetno nepovoljan za sve nas, dodaje Nebošja, istakavši da se čitava stvar posmatra pogrešno:

Veliki je procenat onih koji danas žele da se vrate, ali mali broj njih se vraća. Ljudi žele da žive na određeni način i sve dok je tako neće se puno njih vratiti, ali to nije razlog da ih sprečavamo da odlaze. Mi treba da promenimo stvari kod nas kako bismo im omogućili da se vrate!

Imajući to na umu, Nebojša je izjavio da danas pak postoji veliki broj pojedinaca i kompanija koje su usvojile zapadnjački mindset, te čiji zaposleni sede u Beogradu, a koji posluju kao da žive u San Francisku. Takav način razmišljanja direktna je posledica ljudi koji su se vratili, koji su iskusili život i rad na Zapadu, a koji su uspešno preslikali sistem i pokrenuli sopstvene biznise – nisu izmišljali toplu vodu kada je poslovanje u pitanju već usvojili nešto što je dokazano da radi.

Domaći talenat + biznis kultura SAD

Lazić kaže da StartLabs danas radi sa timovima iz ExYu regiona, te da ih u San Francisko šalju kako bi se “zarazili” mentalitetom tehnološkog preduzetništva koji tamo vlada. Za osnivače je bitno da shvate da iz Beograda mogu gotovo identično da rade kao i da sede u San Francisku, s tim što su troškovi poslovanja na ovim prostorima i do nekoliko puta niži, te je i cena izrade proizvoda znatno niža.

Cilj nam je da omogućimo da se talentovani preduzetnici sa naših prostora upoznaju sa mogućnostima globalnog tržišta, ali i sa prirodom i ponašanjem potrošača na tom tržištu. Naš program se ističe po tome što lokalnim startapima pruža šansu da se “oprobraju” u San Francisku i plasiraju svoj proizvod u centru tehnoloških inovacija i preduzetništva.

Iskustva preduzetnika: Rade Joksimović

Jedan od preduzetnika koji se nedavno vratio iz San Franciska jeste i Rade Joksimović (loyalis.co), a koji je za Netokraciju podelio svoje iskustvo kada je ovaj program u pitanju, ali i otkrio koliko je ovom startapu zapravo pomoglo prisustvo u dolini:

Tokom dvomesečnog boravka u San Francisku radili smo na dnevnom nivou sa Tristan Kromerom, jednim od najcenjenijih lean konsultanata u San Francisku, koji nam je pomogao da uvedemo lean metodologiju na pravi način, upoznavajući nas sa desetinama taktika i alata za postizanje rezultata na najefikasniji način. Takođe, dobili smo i novog advisora – u pitanju je Soso Sazesh sa kojim danas blisko radimo na razrađivanju taktika za rast.

I dok mnogi glorifikuju i mistifikuju Ameriku, Nebojša dodaje da zajednica mora shvatiti da ta ista Amerika nije zemlja magije, već zemlja u kojoj se sreća definiše kao mesto gde se susreću prilika i pripremljenost – ukoliko niste spremni da zaista radite na izgradnji onoga u šta ste uložili sebe, San Francisko, Silicijumska dolina pa i cela Amerika, teško da će vam biti od pomoći.

Preduzetništvo jeste strašno, zato evo priče pred spavanje…

Jedan od problema koji pogađa domaću startap zajednicu svakako jeste i veliki broj pojedinaca koji “radi na startapu”, ali koji svoj proizvod ipak ne želi da pretvori u kompaniju i da uđe u tu priču 100%. Lazić kaže da Srbijom i regionom danas vladaju mnogi strahovi koji pak nemaju osnova. Founderi se plaše osnovnih stvari poput osnivanja kompanije, poreza, i drugih administrativnih prepreka ali situacija je takva da se i u Americi mora platiti porez.

Ipak, situacija i čitav proces znatno su lakši “preko bare”. Jedan od osnovnih zadataka ovog fonda jeste i podrška mladim osnivačima prilikom inkorporiranja na prostoru Sjedinjenih Američkih Država – odakle se odmah kreće sa daljim razvojem proizvoda ali i plasiranjem istog na globalno tržište: iz epicentra tehnološkog preduzetništva.

Za kraj, Nebojša se još jednom osvrnuo na činjenicu da odlazak iz Srbije nije strašna stvar, te da ne smemo na silu zadržavati ljude koji će uvek pronaći način za odlazak. Umesto što nudimo bespovratna sredstva za preduzetnike koji žele da ostanu, bolje da se fokusiramo da promenimo stanje u državi do te mere da postanemo privlačni za one koji su otišli, ali i za njihove prijatelje, poznanike, dodaje on.

Svaki preduzetnik koji napravi svoj startap i postigne neki uspeh sa njim na stranom tržištu, predstavlja ogromnu pokretačku snagu za nas ovde. Kada govorimo o softverskim kompanijama, njihova glavna vrednost jesu ljudi – inženjeri, dizajneri, marketing i dr. A gde će naš startap da pronađe taj talenat?

Ovde, naravno – on neće ići u Kinu, Indiju ili negde drugde kada ovde ima “svoje” ljude sa kojima se savršeno razume. U ostalom, zar nije svima u interesu da naši talentovani ljudi rade za kompanije koje su neki drugi naši ljudi pokrenuli u svetu, umesto da prodaju svoje radni sate stranim kompanijama – a upravo smo svedoci da to postaje masovna pojava u domaćem IT-u. Svaki uspešan startap koji ljudi iz ovog regiona pokrenu u inostrastvu će generisati nova radna mesta, posao i boljitak za ljude odavde.

Zaključivši da je svet danas zapravo jedno globalno selo, Lazić naglašava da je apsolutno nužno da proizvod od prvog dana bude okrenut globalnom tržištu, te da je to jedan od prvih uslova koje startapi moraju ispuniti kada apliciraju za StartLabs – fond koji je već investirao u startape u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji.