Marko Mudrinić
23. 4. 2015.
Beogradski taksisti, udruženja taksi vozača i Ministarstvo za saobraćaj Republike Srbije poslali su danas jasnu poruku - Uber nije dobrodošao u Srbiji. No, mislite li da je ovo dovoljno da zaustavi kompaniju vrednu 40 milijardi dolara koja svoju sobu za sastanke zove sobom za rat?
Uber, mobilna aplikacija koja je tema broj jedan poslednjih dana, u žižu domaće ali i regionalne javnosti stigla je nakon što je Netokracija najavila dolazak predstavnika ove kompanije na OMGcommerce konferenciju. Početkom maja, tehnološki gigant otkriće svoje planove za naš mali Balkan na kome je servis već prisutan (Rumunija i Bugarska), ali po svemu sudeći i skinuti belu rukavicu i uputiti je ka licima taksista iz Beograda, Zagreba, Ljubljane.
Nije tajna da taksisti ne vole Uber. Prošetavši ulicama Beograda pre nekoliko meseci dobio sam odgovor da „ubica taksista“ nije poželjan na ovim prostorima, te da će se taksisti i udruženja svim snagama boriti protiv dolaska pomenutog servisa. Ipak, Uber je kompanija koja prvo osvaja tržište, a tek onda se nosi sa posledicama, mišljenjima udruženja i samim zakonima. Upamtimo to.
Snaga kapitala: Mogu li taksisti protiv 40 milijardi dolara?
Vidite, jedan Uber nije postao Uber tako što je sledio zakone i pravila, već tako što ih je pravio, krčio sebi prostor na razne legalne i nelegalne načine. Takva filozofija poslovanja duboko je utemeljena u rad same kompanije, a koja je ostvarila značajan uspeh i lansirala svoj proizvod na mnogo vrednijim i manje vrednijim tržištima od Srbije. Pa kako to da će joj baš beogradski taksisti stati na put?
I neće. Niti bilo koje udruženje, niti Ministarstvo. Uber je kompanija čiji proizovd zadovoljava potrebe milione korisnika na način na koji oni to žele – putem aplikacije prate vozilo koje im se približava, u svakom trenutku imaju informacije o vozaču, cene vožnje često su niže od standardne taksi usluge i plaćanje se vrši direktno sa telefona. Dok je čitava taksi industrija decenijama odbijala tehnološke inovacije, jedna aplikacija preuzela je njihov posao i sada se širi po čitavom svetu. Ko je tu zapravo glavni krivac?
Velike promene pred našim pragom
Novosti pišu da taksisti sada mogu da odahnu jer je Ministarstvo za saobraćaj podržalo njihovu inicijativu. Baš suprotno, taksistima, ali i Uberu, tek predstoji tržišna utakmica koja će na kraju i odlučiti ko će iz nje izaći kao pobednik. Taksisti sa visokim cenama koji odbijaju tehnološke inovacije ili jedna aplikacija koja svim zainteresovanim vozačima sa automobilom omogućava da vrše uslugu vožnje u zamenu za novčanu naknadu, a korisnicima garantuje jeftiniju vožnju. Vi presudite.
Pogledamo li samo na trenutak kakva je situacija danas na Zapadu, videćemo da se sve više taksista okreće Uberu, ostavljajući tradicionalna udruženja iza sebe i zamenjujući radio stanice pametnim telefonima. Praksa kaže da su mnogi taksisti prihvatili ovaj servis kao izvor dodatne zarade, te da putem njega obavljaju posao kada nema vožnji iz udruženja.
@markomudrinic @netokracijars Таксисти ће први да прихвате Убер. Нису они уопште толико лојални удружењима колико се мисли.
— Горан Дукић (@g_dukic) April 23, 2015
Da li je ovako nešto moguće kod nas, samo će vreme pokazati. Činjenica je da je servis u ovom trenutku zabranjen u nekoliko evropskih država, ali tek nakon višemesečne borbe koju je Uber itekako mogao da priušti, u novčanom smislu. Sa više od 2,6 milijardi dolara investicija od 2009. godine, najpoznatiji startap danas je procenjen na neverovatnih 40 milijardi dolara, a kada imate toliku snagu kapitala iza vas, malo šta vam stoji na putu do uspeha. Ponajmanje srpski zakonodavci i udruženja posvećena industriji koja svakim danom ostvaruje sve manje i manje zarade.
Hoćemo li, dakle, videti taj famozni Uber na ulicama Beograda? Da, samo je pitanje vremena. Američka kompanija otvoreno je izjavila da Balkan predstavlja tržište od interesa, a koji su oni tačno, saznaćemo na predstojećoj OMGcommerce konferenciji. Dok Uber pažljivo priprema strategiju za Beograd i druge gradove, taksistima je bolje da se oberučke prihvate inovacija i jedne mobilne aplikacije pre nego što ih tehnologija u potpunosti pregazi – te zameni autonomnim vozilima u narednoj deceniji.
Ostavi komentar
Bojan
23. 4. 2015. u 18:51
Odličan tekst. Btw treba praviti razliku izneđu Ubera (upošljava taksiste) i UberPopa (bilo koga sa pristojnim autom). Ako zakon sprečava nešto tako progresivno kao što je uber onda zakon treba menjati. Zakoni nesmeju da koče društveni napredak.
Strahinja Krstić
23. 4. 2015. u 21:41
Ko misli da je Uber nesiguran neka nastavi da se vozi taksijem. Toliko je jednostavno 🙂
milis
24. 4. 2015. u 09:23
Ne zaboravite na mentalitet ljudi sa ovih prostora koji je sklon nasilju. Druga atvar koju treba ispitati je gde zavrsava taj novac i sta ja imam od toga.
Davor
28. 4. 2015. u 01:43
I sta? Fizickim nasiljem protiv inovacije?
Nemas TI nista od tudjeg novca da se razumemo.
Ajde idi u pecinu.
Peđa Supurović
24. 4. 2015. u 09:35
Ono što meni smeta u ovom članku je što argument nije da je Uber bolji nego da ima više para i da para otvara svaka vrata legalno ili nelegalno… Veličanje kapitala pa makar i prljavog, nekako mi ne izgleda u redu.
Marko Mudrinić
24. 4. 2015. u 09:40
Jedno je što to nekome ne izgleda u redu, drugo je što je to model koji je Uber nametnuo. Sa dobrim proizvodom, uz agresivan pristup, pokušavaju da osvoje tržište, što im je u velikom broju zemalja i pošlo za rukom. Kapital pokreće svet, hteli mi to ili ne.
M. Radaković
29. 4. 2015. u 17:36
Svet pokreću ideje – kapital je samo posledica.
Мислеша
24. 4. 2015. u 14:32
Неолиберални концепт у који се Убер предивно уклапа је баш због тога толико опасан јер људе „преваспитава“ да више не знају шта је у реду, а шта не. Битно је само да је то тренутно стање ствари. Нико се не буни против тога нити је спреман да се против тога бори. Некада су свет покретале идеје, данас је много удобније да га покреће капитал. За неке је због тога капитал изговор да никада не покушају ништа, а за друге је капитал предмет обожавања због кога ће одустати не само од својих грађанских слобода већ и од основних људских права.
M. Radaković
28. 4. 2015. u 20:21
Ne radi se o „neoliberalnom konceptu“ nego o tome da je novi koncept promenio realnost. Obzirom da se to dešava otkakio je Sveta i Veka, ovaj „neoliberalizam“ je stariji od vatre i točka!?
Pre nego što su se pojavili današnji taksisti, njihov su posao obavljali kočijaši i rabadžije (a pre njih je neko druge verovatno nosio na leđima), i ovi su imali isto tako ne-neo-liberalno pravo da se usprotive nebezbednoj novotariji poznatoj kao automobil…
Kapital u čitavoj ovoj stvari samo poravnjava lumpen-taksističke neravnine na putu i obezbeđuje prolaz osnovnoj ljudskoj slobodi da ideje ponudi tržištu, i ako javnost zaključi da je Uber glupost, džabe sav kapital…
Trla baba Marksa…
Peđa Supurović
29. 4. 2015. u 09:55
Koliko ja kapiram, Uber se zasniva na ilegalnom trzistu usluga i na tome zasniva svoju konkurentnost.
Nema tu reči o slobodi ideja. Bezakonje nije sloboda, nego anarhija.
M. Radaković
29. 4. 2015. u 15:24
Šta podrazumevate pod „ilegalnim tržištem“?! Ova kompanija ne nudi ništa drugo sem što povezuje ljude kojima je potreban podvoz s ljudima koji su radi da ga pruže. To je isto ono što čine taksi-udruženja, zar ne?
Alex
24. 4. 2015. u 11:47
Marko,
deluje mi kao da je digitalizacija nova religija, gde se svaki tehnoloski novitet gleda kao bozanstvo, naspram ostalih nevernika i zatucanih staromodnih stvari. Glavna stvar je placanje poreza kao i zdrava trzisna konkurencija. Ako svaki vozac placa porez kao i svaki taxista, ako uber placa poreze Srbiji kao i svako taxi udruzenje, ja ne vidim nigde problem. Ali, to nije tako, i zato su jeftiniji nego standardni taxisti. Da li mozemo Uber napraviti u svakoj profesiji, uber za frizere, kozmeticare, kako bi tada izgledao poreski sistem ?
M. Radaković
28. 4. 2015. u 20:27
Jeftiniji su zato što umesto da kao udruženi taksisti svih zemalja imaju 5.000.000 dispečera, 8.000.000 kafe-kuvarica i 15.000.000 administrativnog osoblja verovatno imaju manje od 200 zaposlenih, koji zahvaljajući činjenici da smo debelo zašli u XXI vek završe isti posao za manje vremena i uz mnogo manje popijene kafe i gledanja u šolju.
A, porez sigurno ne plaćaju „paušalno“…
Peđa
28. 4. 2015. u 23:55
Ja nešto ne mirišem taksiste, ali ti ga baš pretera.
Ovo što si napisao tako nema blage veze s vezom da ne razumem što uopšte tako nešto pišeš.
M. Radaković
29. 4. 2015. u 17:33
OK, Peđa, probaću da Vam pojasnim: Razlika između Uber-a i taksi-udruženja liči na razliku između ovih on-line komentara i onoga što se u štampanim novimana zvalo „pisma čitalaca“. Zahvaljujući postojanju Internet-a (Web 2.0), mi ovde možemo da polemišemo „u realnom vremenu“ i da razmenimo mišljenja prektično neograničen broj puta u toku dana – da se ovaj saobraćaj odvija putem pisama i štampanih izdanja, za jedan odgovor bi bilo potrebni čitavi dani. Sem toga, praktično niko ne posreduje u ovoj našoj razmeni (sem vlasnika portala koji pruža uslugu veoma sličnu Uber-ovoj), dok bi u „klasičnoj“ varijanti u ovo bili uključeni razni poštari, sekretarice, urednici rubrike, slovoslagači, štampari, kolporteri i trafikanti, i pridružena im administracija.
Ja protiv taksista, poštara i slovoslagača nemam baš ništa, ali same ove dve činjenice o frapantnoj razlici u efikasnosti i udobnost koju nam Web 2.0 pruža mi ne dozvoljavaju da im držim stranu i izmišljam razloge zbog kojih bi superiorna tehnologija morala da se povuče pred „tradicionalnom“, niti da pozivam državu da zaštiti instituciju poštanske marke. Uber je ideja koja je postala stvarnost i iz temelja promenila pravila igre – ko se adaptira, taj profitira – ništa novo i ništa lično. Svet se još uvek okreće.
Peđa
29. 4. 2015. u 18:17
Iz nekog razloga ne mogu da ti odgovorim na raniji komentar pa evo probacu ovde:
> Šta podrazumevate pod “ilegalnim tržištem”?! Ova kompanija ne nudi
> ništa drugo sem što povezuje ljude kojima je potreban podvoz s ljudima
> koji su radi da ga pruže. To je isto ono što čine taksi-udruženja, zar ne?
Jeste, i sve dok ti ljudi ne prijavljuju tako ostvarene prihode i ne plaćaju poreze (rad na crno, ilegalan rad) to im izgleda povoljno i jeftino. A kad budu prijavili i počli daplaćaj poreze odjednom će to da postane nekonkurentije nego kod taksista, a pogotovo ako n eprijave a uhvate ih da su ostvarivali prihode (što nije teško, s obzirom da se radi o međunarodnom toku novca).
S druge strane, taksisti imaju registrovanu delatnost i plaćaju poreze.
Posredovanje u razmeni poruka nikako ne može da se poistoveti u posredovanju u poslovnim transakcijama, jer su ove druge itekako regulisane zakonom.
Takodje treba videti kako se vrsi penos novca preko Ubera. Ako je su stranoj valuti, to je direktno protivzakonito.
M. Radaković
29. 4. 2015. u 18:58
Obaveza je svakog građanina, Peđa, da plaća porez na ostvarenu dobit, a posao poreske službe je da se postara da građani ovu obavezu shvate ozbiljno (inače, jako neozbiljna tema u Republici nam Srbiji). U tom smislu bi Uber mogao da bude od pomoći državi, jer je uvidom u transakcije lako ustanoviti koliko je koji korisnik inkasirao, dok „taksisti“ još uvek mogu ništa da ne proknjiže. Ako korisnici Uber-a ustanove da im se ne isplati da koriste ovaj servis i plaćaju porez u isto vreme, onda će Uber da ostane bez klijentele i zatvoriti svoje operacije u Srbiji, i priča je završena; u suprotnom slučaju, posao je uspeo, svi su zadovoljni i porez kaplje u budžet… Bespredmetno je da nagađamo šta će da se desi, umesto da prepustimo relanosti da se pokaže – Uber nije ebola!…
Što se tiče Vaše opaske o valuti u kojoj se obavljaju transferi, mislim da je sasvim irelevantna – nikome po zakonu ne može da se isplati iznos u drugoj valuti osim RSD, pa valja pretpostaviti da će i Uber tako da postupi, a kako se iznos interno obračunava nije regulisano zakonom (Uber bi mogao da s korisnicima vodi obračun u dolarima, juanima, bitcoin-ima, lubenicama, ili onim Miloševićevim „poenima“ koji behu drugo ime za DEM – to se Republike Srbije i njenih zakona ne tiče).
Snežana
4. 5. 2015. u 19:36
Da ogolimo stvar, dispečere, kafe-kuvarice i administrativno osoblje za koje se sada odvaja tih 15-20 % zarade taksi vozača kroz plaćanje sadašnjim taksi udruženjima, treba zameniti aplikacijom i taj profit prepustiti jednoj moćnoj kompaniji sa 200 zaposlenih i njenim vlasnicima. To dođe kao ono Superhik u Alan Fordu, što uzima od siromašnih i daje bogatima. Stvarno veliki napredak.
zmilos
9. 7. 2015. u 18:43
Nisam zagovornik losih praksi javnih preduzeca, a posebno kriminala pod plastom Taxi udruzenja, ali…dobro, i kada na taj nacin „operacionalizujemo“ sva/e preduzeca/kompanije,
kada ljude zamene aplikacije, gde cemo sa tom vojskom?
Mislis da cemo u XXI veku globalno biti u stanju da kontrolisemo prirastaj populacije, tako da se radja samo broj koji je „tehnoloski usavrsenim organizacijama“ potreban?
Sta sa postojecim slovoslagacima, grafickim radnicima, kolporterima? Otpis?
To sto cemo biti efikasniji neznaci da cemo biti bolji.
Otvorio si ozbiljnu temu, a ja nisam siguran da smo kao vrsta odabrali put koji ce nas ciniti
boljima.
Sasa
24. 4. 2015. u 16:07
Tekst bi bio mnogo bolji da autor se autor izrazava manje banalno. Pozdravljam sadrzaj.
Sasa
24. 4. 2015. u 16:08
@Mislesa je odlicno prokomentarisao
Snežana
4. 5. 2015. u 17:31
Koliko mogu da zaključim, Uber misli da je jedna sirota Srbija sa svojim zakonima nemoćna da se odupre jednoj tako moćnoj kompaniji koja gazi sve pred sobom. Neki jadnici će u borbi za preživljavanje spavati u svojim vozilima da bi zaradili neku crkavicu, a Uber će skidati kajmak, 20 % čisto.A ni korisnici usluga neće proći bolje, jer gde je beda tu je i prevara.
Miki
12. 5. 2015. u 14:09
Ono na čemu se zasniva popularnost Uber servisa među korisnicima usluge je mnogo povoljnija cena u odnosu na klasičan taxi prevoz, koji u zapadnim zemljama ume da bude papreno skup. Obzirom da je kod nas taksi prevoz neuporedivo jeftiniji i čini mi se da taksisti posluju na granici rentabilnosti, nije mi jasno na koji način bi Uber mogao da ponudi uslugu jeftiniju od klasičnog taksija.
Sasa
12. 5. 2015. u 15:08
Ne bih se slozio da taksisti u Beogradu posluju na granici rentabilnosti. Mozda u Novom Sadu, ali u Beogradu tesko.
dragan
13. 6. 2015. u 07:56
To i jeste sustina liberalnog kapitalizma. Rentabilnost je granica do koje može da dosegne običan svet. Profitabilnost je rezervisana samo za kapitaliste.
Strahinja
17. 5. 2015. u 11:55
Kako Uber resava pitanje ispravnosti vozila? Zar legalni taxisti nemaju redovne tehnicke preglede da bi mogli da nastave da obavljaju svoj posao?
Xxx
29. 7. 2015. u 22:10
Sram vas bilo uzimate ljudims hleb.Kad uberu nije potrebno lekadki, poznavanje grada itd zasto to sve trazite od ovih cadnih ljzdi koji posteno obavljaju svoj posao ne kszem ima i kod njih neregularnosti
beograd
1. 9. 2015. u 22:46
A bezbednost putnika?! Legalni taksisti imaju polisu osiguranja za putnike u prevozu. Uber to nema i ne moze da ima. Toliko o bezbednosti.
Ex Taxista
4. 10. 2015. u 11:08
uber POZURI,ocu da radim!
taxi sydney
2. 11. 2015. u 07:46
Ovde u australiji malo se opirali ali država popustila, draže im pdv+taxa od vozača nego zaštita taxi kartela,
Gadno je to što multinacionalne kompanije ne plaćaju porez u australiji već u irskoj