Pitajte.rs … a onda se desilo nešto što niko nije očekivao.

Očekivanja od celog programa u startu su bila skromna. Ne zbog toga što to ljudima nije potrebno, naprotiv – već zbog toga što je u našu prirodu i vaspitanje usađen taj strah od sramote, strah od isticanja u gomili. I zaista, kao neko ko zaista često ima priliku da govori, uglavnom mlađoj publici, jako je čest slučaj da iako su reakcije mase bile izuzetne, onog trenutka kada dođe trenutak za pitanja, njih ne bude.

Onda se eventualno neko iz organizacije javi, malo prodiskutujemo i time zatvorimo tu priču. Siđem sa bine, napustim salu, i tada se ljudi skupe kao osice. U narednim satima i danima, stigne gomila e-mailova, zahteva za prijateljstvo… ali u sali, kada je prava prilika, kada sam sigurno fokusiran na to i mogu posvetiti vreme – muk.

Hakovanje mentaliteta

Ipak, verovali smo da u maloj sali, u mnogo intimnijoj atmosferi, možemo dovoljno opustiti par desetina ljudi da se otvore i ohrabre da pitaju. Da će jedni povući druge, i da ćemo uspeti da jailbreak-ujemo taj naš mentalitet.

Kada smo primetili da se sala polako puni, a naročito kada smo shvatili da smo prevazlišli njene kapacitete, a da ljudi još dolaze, postalo je jasno da se nešto desilo. Potvrdu smo dobili kada je došlo vreme za pitanja, i kada od šume ruku nismo videli kraj sale.

Pričali smo o mnogim stvarima, o preduzetništvu i tome kako započeti posao, o pravnim problemima i knjigovodstvenim, o brendingu ličnom i korporativnom, o sadržaju i tome kako da on bude bolji, o oglašavanju i analitici, o merenju i upoređivanju. Ljudi su slušali, ali još važnije, pitali četiri Ivana (Ćosića, Rečevića, Bildija, i Minića), Lazara Boškovića, Peđu Milićevića, Danka Jevtovića, Jelenu Ožegović, Žarka Ptičeka, Milana Trbojevića, Vladu Cerića i Sandru Simonović.

I pričaćemo opet. Što zajedno, što pojedinačno. Pričaćemo dokle god bude imao ko da čuje – jer verujemo da je to potrebno. Ako smo uspeli da izazovemo ovu malu promenu u ljudima, možda u narednoj iteraciji uspemo da promenimo još nešto. Možda ipak ima nade, ali samo ako nastavimo da se trudimo da pobedimo sebe. Zajedno smo sposobni za fantastične stvari, samo treba da pobedimo blam i upoznamo se.

Zato pitajte! Učite, probajte, i pitajte! Jedino ako pitate, možete dobiti odgovor. Pitajte svakog od koga nešto možete naučiti. Samo jedni druge možemo izvući iz blata.

Pitajte, jer i mi smo naučili tako što smo druge pitali i, i dalje pitamo. Zato se i trudimo da kada god možemo i vama odgovorimo.