Natali Delić (Vip mobile): Sa Narrowband IoT tehnologijom nastojimo da izgradimo bolju digitalnu budućnost zemlje

Natali Delić (Vip mobile): Sa Narrowband IoT tehnologijom nastojimo da izgradimo bolju digitalnu budućnost zemlje

Tehnički direktor kompanije Vip mobile, Natali Delić, za Netokraciju govori o planovima kompanije za buduću implementaciju 'Narrowband IoT' tehnologije.

Primena Internet of Things (IoT) uređaja je velika i može se integrisati u najrazličitije segmente naše svakodnevnice, ali i raznih industrija. Razvijene zemlje Evrope i sveta već uveliko implementiraju različita rešenja koja funkcionišu upravo na IoT uređajima, a ni Srbija ne zaostaje – kao zemlja u kojoj se aktivno razvijaju novi povezani sistemi i traga za različitim pametnim i povezanim tehnologijama.

Vip mobile, kao telco koji se najviše „kladio“ na 4G tehnologiju i na rast mobile web tržišta, a koji je najavio velika ulaganja u digitalizaciju i širenje mreže i na ruralne delove Srbije, otpočeo je novu fazu u svom poslovanju sa ciljem da pomogne razvoj IoT rešenja na domaćem tržištu – kroz edukaciju, uvođenje novih tehnologija, ali i Vip IoT Challenge. O planovima kompanije za naredni period, razgovaramo sa Natali Delić.

Šta je to Narrowband tehnologija i gde se ona primenjuje?

Natali: O Internetu stvari, Internet of things ili IoT puno se govorilo u kontekstu LoRA i Sigfox tehnologija. Međutim, razvoj mobilnih tehnologija omogućio je da se IoT realizuje i kroz mobilne mreže. Narrowband-IoT je tehnološki standard koji se koristi u okviru 4G mreže za realizaciju rešenja baziranih na Internetu stvari.

Suština IoT tehnologije su uređaji sa malom energetskom potrošnjom i dugim životnim vekom baterija, a ono što NB-IoT donosi kroz mobilnu mrežu je: trenutna dostupnost i u najnepristupačnijim uslovima bez izgradnje nove mreže (na primer, ispod zemlje ili u podrumima i garažama, gde inače nema mobilnog signala, ili u ruralnim predelima gde osim mobilne mreže nema drugih mogućnosti za komunikaciju), garantovana i dvosmerna komunikacija između IoT uređaja i servera i sigurnost komunikacije koja je obezbeđena sigurnosnim protokolima mobilne mreže.

Samim tim, NB-IoT tehnologija primenjiva je u najrazličitijim uslovima, u svim sferama privatnog i javnog života – kao i u industriji.

Kome je tačno namenjen Narrowband IoT? Da li su u pitanju krajnji korisnici ili biznisi?

Natali: NB-IoT kroz automatizaciju i digitalizaciju poslovnih procesa može obezbediti daleko efikasnije upravljanje infrastrukturom i resursima, uštedu vremena i smanjenje troškova. Zato je naročito pogodna tehnologija u onim industrijama gde je potrebno očitavanje velikog broja podataka, nekad i sa teško dostupnih lokacija, gde se radi obrada tih podataka i donose poslovne odluke i naredne akcije na osnovu njh.

Recimo, navodnjavanje koje se može raditi samo tamo gde je potrebno u onoj meri koliko je potrebno. Građani od ovakvih rešenja mogu imati korist kroz javne servise kao što su na primer optimizacija upravljanja otpadom, upravljanje kvalitetom vazduha, optimizacija saobraćajnih ruta ili optimizacija utroška električne energije za ulično osvetljenje, što direktno utiče na kvalitet njihovih života. Postoji i veliki broj ličnih servisa koji se mogu realizovati unutar pametnih domova i zgrada.

Koje to benefite donosi ova tehnologija – može li ona transformisati privredu?

Natali: Uzmimo primer logistike u javnom preduzeću gradske čistoće – servis upravljanja otpadom. Kontejneri za otpad mogu biti opremljeni senzorima koji prate popunjenost kontejnera i NB-IoT uređajima koji šalju podatke o tome na centralno mesto. Podaci se prikupljaju i na osnovu njih se automatski generiše raspored za preuzimanje otpada, a vozila gradske čistoće dobijaju svoje optimalne rute i raspored gde treba da ga preuzmu.

Vremenom, na osnovu prikupljenih podataka može da se napravi i predikcija gde će, kada i koliko otpada biti, pa se broj kontejnera može odrediti na osnovu toga. Na taj način se postiže optimizacija poslovnog procesa na nekoliko različitih nivoa.

Broj vozila se optimizuje na osnovu trenutne količine otpada koja se očekuje, utrošak goriva i radnih sati je optimalan i zavisi od količine urađenog posla, što znači da se negde može povećati a negde smanjiti frekvencija preuzimanja otpada. A građani su zadovoljniji jer u kontejnerima ima dovoljno mesta i nema neprijatnih mirisa zbog prepunih kontejnera.

Koliko je ovaj projekat zahtevan za Vip i koliko sredstava planirate da uložite u razvoj Narrowband tehnologije u narednim godinama?

Natali: U Vipu smo još pre godinu dana počeli da testiramo Narrowband IoT tehnologiju sa raznim partnerima. S obzirom na to da ona funkcioniše kroz 4G mobilnu mrežu, znači da se jednostavno i brzo može pustiti NB-IoT signal na lokacijama gde se budu realizovali NB- IoT projekti. Mi smo spremni i otvoreni za sve partnere da zajedno realizujemo takve projekte.

Jesu li su korisnici u Srbiji dovoljno edukovani da prihvate jednu ovakvu inovaciju?

Natali: Iako se o „Internetu stvari“ puno priča, još uvek nema realizovanih projekata i potrebno je da se dodatno ove tehnologije približe industriji, građanima i društvu u celini. Budući da smo u Srbiji među prvima prepoznali značaj NB-IoT tehnologije za društvo, smatramo da je prvi korak edukacija i približavanje logike i principa funkcionisanja ove tehnologije široj zajednici.

Zato smo se odlučili da zajedno sa našim partnerom, ICT Hub-om, uz podršku Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i kompanija Nokia i Mikroelektronika, organizujemo takmičenje i pomognemo razvoj rešenja koja su bazirana na NB-IoT.

Da li IoT sistemi zavise od kvaliteta Internet konekcije?

Natali: Kako se preko IoT uređaja šalju kratke poruke, tu nema direktne zavisnosti od kvaliteta Internet konekcije, već IoT servisi zahtevaju dostupnost mreže. Jedna od glavnih karakteristika i razlika NB-IoT tehnologije u odnosu na druge IoT tehnologije (LoRA, Sigfox), je u tome što se koristi postojeća mobilna mreža (ne gradi se nova mreža kao sa LoRA i Sigfox tehnologijama) i što je moguće slati duže poruke (500 bajtova NB-IoT u odnosu na 51 bajt LoRA i 12 bajtova Sigfox ) i veći broj poruka dnevno (više od 300 NB- IoT u odnosu na 300 LoRA, 140 Sigfox poruka dnevno).

NB IoT uređaji koriste postojeći spektar, u Vipu puštamo NB-IoT na LTE800 MHz. Tamo gde imamo dostupnost 4G mreže na 800Mhz možemo imati i dostupnost NB-IoT mreže. Sa 5G tehnologijom pojaviće se i novi standard za IoT, jer će broj povezanih uređaja u svetu u narednih pet do deset godina prevazići cifru od 50 milijardi i potrebno je da se obezbedi da i milion uređaja po kvadratnom kilometru bude povezano.

Imate li u planu uvođenje 5G tehnologije?

Natali: 5G tehnologija je još uvek u fazi standardizacije, prva faza je počela da se implementira u Aziji i Americi, a u Evropi možemo očekivati više implementacija naredne godine. Vip je deo A1 grupe i mi aktivno radimo na testiranju ove tehnologije sa različiitm dobavljačima, a bićemo spremni za njenu implementaciju onda kada se za to budu stekli uslovi. Prvi korak ka implementaciji svakako će biti aukcija za frekvencije potrebne za primenu 5G tehnologija.

Uskoro počinje i Vip IoT Challenge. O čemu je tačno reč?

Natali: Takmičenje Vip IoT Challenge otvoreno je sa jasnim ciljem – da iniciramo razvoj inovativnih rešenja koja podržavaju digitalnu transformaciju Srbije. Svi zainteresovani timovi mogu da se prijave na sajtu digitalizujdrustvo.rs gde će pronaći i sve detalje takmičenja. Prijave traju do 30. septembra, kada će stručni žiri odabrati deset timova koji će naredna tri meseca raditi na razvoju svojih rešenja. Oni će imati stručnu podršku u vidu mentorstva, seta opreme i pristupa specijalnim laboratorijama.

Za najbolja tri tima obezbeđen je ukupan nagradni fond od 10.000 evra, dok prvoplasirani tim očekuje i nagradno putovanje u Finsku. Naravno, takmičenje je otvoreno za sve državljane Srbije, bez ikakvog starosnog ograničenja, a najvažnije je da prijavljena rešenja nisu implementirana u zemlji, kao i u inostranstvu.

Koji su vaši planovi za najbolja rešenja i timove koji stoje iza njih?

Natali: Ovo je nova tehnologija i potrebno je da je približimo javnosti, kako akademskoj zajednici tako i industriji, ne bi li se upoznali sa svim mogućnostima i prednostima ove tehnologije u odnosu na neka druga rešenja. Oformili smo prvi Living Lab u Srbiji, odnosno zonu pokrivenu NB-IoT signalom kako bi timovi testirali rešenja u realnim uslovima, što je najbolji način da se utvrdi efikasnost samog rešenja.

Timovi će dobiti razvojne module i komponente u vrednosti od 500 evra za razvoj svojih rešenja. Na taj način činimo prvi korak u edukaciji, pre svega mladih ljudi koji imaju šansu da budu u korak sa najnovijim trendovima u tehnologiji, a koji jesu naša budućnost.

Ovo je tek početak za Vip? Šta nam donosi budućnost?

Natali: Narrowband tehnologija je standardizovana pre samo dve godine i sada je sazrela, kako iz ugla mobilne mreže i njenih funkcionalnosti, tako i iz ugla dostupnih NB-IoT chipset-ova i njihove cene. Smatramo da je pravi trenutak da se krene sa njenom eksploatacijom i na tržištu Srbije. Vip će biti među prvim operaterima u svetu koji će ovu tehnologiju i komercijalno ponuditi društvu.

Pored ostalog i takmičenje „Vip IoT Challenge“ je pokrenuto sa ciljem da se neka od najboljih rešenja u budućnosti primene u Srbiji i tako poboljšaju svakodnevnicu svakog od nas. Mi smo otvoreni za sve zainteresovane da zajedno realizujemo NB IoT rešenja i time gradimo digitalnu budućnost naše zemlje.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Ekskluzivno

Skupština usvojila ‘zakon o paušalcima’

Izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana koji se, između ostalog, odnose na paušalne preduzetnike i knjigaše, usvojen je u Skupštini Srbije. Mere podsticaja važiće od 1. januara 2020. godine.

Upoznajte poslodavce

Microsoft je najpoželjniji IT poslodavac u Srbiji – slede Nordeus i Ubisoft

Ko su najatraktivniji IT poslodavci u Srbiji? Sajt Poslovi Infostud predstavio je rezultate svog prvog velikog istraživanja poslodavaca te vrste, a kompanija koja je osvojila najviše glasova ispitanika je Microsoft.

Internet marketing

Kako kreirati kampanje sada kada Google Ads za Srbiju omogućava biranje mikro lokacija

Google je od nedavno omogućio oglašivačima da preko Google Ads platforme ciljaju pojedinačne gradove i regione u Srbiji. U nastavku teksta pročitajte kako to i da uradite.

Propustili ste

Ekskluzivno

Skupština usvojila ‘zakon o paušalcima’

Izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana koji se, između ostalog, odnose na paušalne preduzetnike i knjigaše, usvojen je u Skupštini Srbije. Mere podsticaja važiće od 1. januara 2020. godine.

Kultura 2.0

Retrospektiva 2019: Trendovi i događaji koji su obeležili prethodnu godinu

Još jedna zanimljiva godina polako nam se bliži kraju. Kako bismo sumirali proteklu 2019. godinu, predstavljamo vam retrospektivu ključnih događaja u prethodnih 11 meseci.

Gaming

Oni su Two Desperados, ima ih preko 30 i napravili su igru koju igra 30 miliona igrača širom sveta

Kada razvijete igru za 30 miliona ljudi predstavljate veoma respektabilno ime u rastućoj 'gaming' industriji. U ovom slučaju govorimo o beogradskoj kompaniji Two Desperados, sa čijim smo osnivačem imali priliku da razgovaramo.

Internet marketing

Kako kreirati kampanje sada kada Google Ads za Srbiju omogućava biranje mikro lokacija

Google je od nedavno omogućio oglašivačima da preko Google Ads platforme ciljaju pojedinačne gradove i regione u Srbiji. U nastavku teksta pročitajte kako to i da uradite.

Kultura 2.0

Istražujemo: Da li bi IT kompanije trebalo da odgovaraju na negativne komentare o sebi?

Radite u kompaniji i deo vašeg posla je komuniciranje sa (potencijalnim) zaposlenima? Znamo da vaš zadatak nije nimalo lak, pogotovo kada treba da odreagujete na krizu koju je izazvao nečiji negativan komentar. U tekstu koji sledi, razgovaramo kako da se postavite prema takvim komentarima i šta sa njima da radite.

Gaming

Domaća gejming scena vredna 50 do 100 miliona evra – sledi rast broja zaposlenih i dalji razvoj sektora

Organizacija 'Serbian Game Association' upoznala je domaću javnost i IT zajednicu sa stanjem u srpskoj gejming industriji za proteklu godinu.