Efekti korona virusa na poslovanje kompanija u Srbiji: Kako sanirati štetu?

I u vanrednim okolnostima bitno je misliti na Employer Branding – zato pazite na svoje zaposlene

Šta znači biti poslodavac u kriznoj situaciji i kako prilagoditi poslovanje novonastalim okolnostima?

Iako je zdravstvo u ovakvoj situaciji na prvoj liniji fronta, ekonomska stabilnost je od izuzetne važnosti i ukoliko se ne posvetimo očuvanju privrede – uticaj korona virusa na sve nas će biti daleko veći.

Zbog toga bi, osim što iz dana u dan pratimo broj obolelih, izlečenih i preminulih (nažalost), trebalo da na adekvatan način pratimo i ekonomske posledice – iako je situacija neizvesna, te je trenutno nemoguće praviti konkretne planove za vremenski period duži od jedne nedelje (ili, pak, mesec dana u nekim slučajevima). 

Kakvi su efekti vanrednog stanja na poslodavce?

Izolacija i policijski čas jesu adekvatne mere za zaštitu stanovništva od virusa, ali je činjenica da će njihov trag ostati duboko urezan u privrednim nišama koje su u direktnoj vezi sa samim stanovništvom.

Kompanije su se time našle u situaciji u kojoj je neophodno napraviti adekvatan balans između troškova i ostvarenih prihoda, planiranih budžeta i planiranih aktivnosti. Krizni menadžment je uzeo maha, budžeti se stopiraju, aktivnosti otkazuju i time lančano prenose uticaj i na sve svoje partnere i saradnike.

I zbilja, zaista je teško proceniti razmere uticaja korona virusa na privredu, ali ono što je izvesno jeste da ćemo svi pretrpeti ozbiljan udarac. Ne postoji delatnost koja neće osetiti posledice na svojoj koži, direktno ili indirektno.

Međutim, glavno je proceniti kako da se postavimo pa da udarac što manje zaboli.

U suštini, važan je opstanak, a koje kompanije će istrajati pokazaće samo vreme i koliko su postupci oprezni u vremenu koje dolazi. Veliki izazov adaptacije leži u tome što sa rastom i razvojem kompanije rastu i fiksni troškovi koji su zapravo ključni za odvijanje budućih događaja. Prihodi se smanjuju dok troškovi ostaju na istom nivou, a moraju se regulisati.

Ti troškovi već sada predstavljaju ozbiljno opterećenje za kompanije, pri čemu je od izuzetne važnosti reakcija koju ona preduzima da se prilagodi. Porezi, plate, zakupi kancelarija, krediti i sl. samo su neki od faktora sa kojima treba izaći na kraj. Mere su gotovo uvek drastične i često se odnose na optimizaciju troškova kroz racionalizaciju radne snage, ali ja lično smatram da je neophodno da se radna mesta sačuvaju (iako to nije uvek moguće) kada se desi nešto nepredviđeno zarad stabilnosti na tržištu rada.

Ipak, kako plate prednjače kao trošak koji je izrazito visok, a još ako je radno mesto vezano za direktno generisanje novca (kog trenutno nema u dovoljnoj meri), onda je cena rada praktično skuplja nego pod uobičajenim okolnostima. Mnogi zaposleni nemaju jasnu sliku da porezi i doprinosi čine oko 65% njihove zarade koja ide na teret poslodavca. Ovo znači da za poslodavca plata ne predstavlja samo iznos koji uplaćuje na račun radnika već i dodatnih 65% od tog iznosa.

Dobra strategija u vreme krize itekako doprinosi dugoročnoj Employer Branding strategiji

Mere stabilizacije koje su neke kompanije preduzele su vrlo stroge, ali i solidarne – sve u skladu sa njihovom strukturom i sa ciljem ublažavanja posledica krize.

Veliki broj kompanija pokušava da zadrži headcount, a očuvanje broja zaposlenih direktno doprinosi reputaciji kompanije. Praktično se otvara nova pod kategorija koju slobodno možemo nazvati “krizni Employer Branding”, a koji će itekako pokazati rezultat (pozitivan ili negativan) kada se slegne prašina.

Kako bih to bolje objasnio, navešću pozitivan primer kriznog menadžmenta kod firme sa oko 50 zaposlenih koja je, kako bi sačuvali sva radna mesta, privremeno umanjila plate na višem hijerarhijskom nivou kako bi između ostalog sprečila otpuštanje radnika na nižim pozicijama.

Razumevanje je veliki faktor i izuzetno je značajan napor svih uključenih u organizaciji kako bi se očuvala stabilnost, barem za neki period. Činjenica je da jedni bez drugih ne mogu, te je ovakav postupak vrlo smislen. Takođe, obustavljena su i sva dogovorena povećanja i planirani bonusi dok se situacija ne stabilizuje.

Zašto je ovakav postupak ipak pozitivan?

Ako bi menadžment odbacio privremeno umanjenje, došlo bi do otpuštanja zaposlenih radi smanjenja troškova. Ovim postupkom bi se narušio ekosistem organizacije iako bi ona finansijski delovala stabilno u narednom periodu. Ovakva mera bi donela samo trenutno olakšanje, jer onog trenutka kada kriza prođe taj isti menadžment će ponovo morati da zapošljava kadrove na pozicijama koje je mogao sačuvati.

Problem nije samo u pronalaženju kvalitetnog kadra već i u njihovoj adaptaciji na način funkcionisanja same organizacije. Na taj način bi se stvorio veliki napor da se ponovo uspostave procesi i da se operativno funkcionisanje nastavi na visokom nivou.

Iako situacija deluje bezizlazno, postoje mere koje svi poslodavci mogu preduzeti

Jasno je da je prva reakcija za vreme vanrednog stanja poslati zaposlene da rade od kuće. Naravno, to funkcioniše samo u pojedinim industrijama, u prvom planu u IT-ju. Međutim, koje mere ostaju velikim sistemima koji ne mogu da obezbede svim radnicima rad od kuće? Retail, distribucija, telekomunikacije – za ove kompanije izazov je drugačiji.

Sada, dakle, govorimo o sistemima koji broje i do hiljadu, a i više zaposlenih sa kompleksnom mrežom rada. Retaileri robe široke potrošnje se hrabro bore, iako ostvaruju prihode (čak i povećanja) izlažu svoje zaposlene zdravstvenim rizicima i moraju preduzeti mere koje se prvenstveno tiču higijene i očuvanja zdravlja. Jasno je da zbog svih nas oni moraju da rade i hvala im na tome.

Njihov „krizni Employer Branding“ se odnosi na omogućavanje funkcionisanja u samim marketima, a neke od mera koje su preduzeli su odstojanje u redovima na kasi, redovna higijena, reorganizacija i prilagođavanje rada po smenama.

Još jedan adekvatan primer pronašao sam i u kompaniji koja se bavi telekomunikacijama. Suštinski, ovo jeste branša koja nudi specifične usluge koje nisu od presudne važnosti kao što je to slučaj sa retailerima robe široke potrošnje, ali njihova reakcija na krizu bila je vrlo pozitivna.

Oni su, pored toga što su korisnicima otključali kanale kao odgovor na #stayhome izazov, pazili i na zaposlene koji se bave prodajom u šopovima. Organizovali su svoj rad tako što su smanjili broj radnika u toku radnog vremena u šopu, a samim tim se i otvorila mogućnost za različit raspored dolazaka na posao. I sada, umesto da veliki broj ljudi radi u dve smene, radi po troje ljudi u jednoj smeni. Međutim, ključan je raspored rada – prodavci rade jedan dan, pa zatim dva ne rade.

Na taj način ostaju operativni kako bi bili na raspolaganju svojim korisnicima, a njihov workflow je optimizovan u skladu sa situacijom na tržištu i u zemlji. Međutim, ovakav način rada je neophodno konstantno pratiti i prilagođavati novim odredbama vlasti koje imaju za cilj očuvanje zdravlja.

I, za kraj, ponovio bih još jednom misao sa početka teksta: sa punim pravom tema broj jedan našeg informisanja je isključivo zdravstvena stabilnost. Međutim, hajde da ne zaboravimo u potpunosti i ekonomiju tj. privredu koju ne smemo da zanemarimo tokom ovog perioda.

Čuvajmo jedni druge u svakom smislu i budimo odgovorni.


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Odložen rok za zapošljavanje preduzetnika uz olakšice – novi datum je 60 dana od ukidanja vanrednog stanja

Rok za sticanje statusa kvalifikovanog novozaposlenog lica izmenjen je uredbom Vlade Republike Srbije i sada je će biti moguć 60 dana nakon završetka vanrednog stanja.

Tehnologija

Šta novi IPS QR kodovi donose malim trgovcima i njihovim kupcima – i kako ih implementirati?

Usluga instant plaćanja na prodajnim mestima uz pomoć IPS QR kodova zvanično je puštena u protokol u Srbiji krajem februara. U nastavku analiziramo na šta trgovci treba da obrate pažnju ako isti uvode u svoje procese naplate.

Startapi i poslovanje

Uz ‘Fleksibilni petak’ Nordeus omogućio zaposlenima da sami organizuju poslednji radni dan u nedelji

Dok se zaposleni u Nordeusu nakon 'full remote' režima ne vrate u kancelariju, kompanija im omogućava da njihova radna nedelja traje 4 dana - ukoliko to žele. Fleksibilni petak startovao je 8. maja, a u nastavku otkrivamo kako to izgleda u praksi.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Kako srpski IT-jevci treba da se brendiraju u inostranstvu – kao jeftina ili kvalitetna radna snaga?

Aktuelna pandemijska kriza (i njene ekonomske posledice), naveli su nas na sledeće pitanje: da li će domaće IT kompanije, agencije, frilenseri i regruteri morati da promene način na koji predstavljaju svoje proizvode, usluge i kadar na međunarodnom tržištu? Dakle, hoćemo li u prvi plat isticati da smo povoljni, da imamo kvalitetan kadar - ili oba?

Kultura 2.0

Kreativni direktori agencija otkrivaju da li je ekonomska kriza ubica kreativnosti – ili ne

Ako se bavite poslom koji počiva na originalnosti i kreativnosti, da li ste u tome u prethodna dva meseca bili uspešni? Ukoliko niste, kreativni direktori marketinških agencija otkrivaju svoje savete.

Novost

Google imenovao svog predstavnika u Srbiji – saopštava SHARE Fondacija

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti obratio se kompaniji Google i nakon pregovora sa njihovim pravnim timom, ova kompanija odredila je svog predstavnika u Srbiji u skladu sa domaćim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

Gaming

Apple Arcade dovešće više igrača srpskim gejming studijima – samo ako pametno postave strategiju

Servis Apple Arcade sada je i zvanično dostupan u Srbiji, a benefite bi, osim igrača, mogli da imaju i gejming studiji i developeri - kroz dodatni izvor zarade i veću vidljivost njihovih igara. Otkrivamo na koji način izgleda i šta sve donosi saradnja sa kompanijom Apple.

Tehnologija

Ne, hocudaglasam.com ne prikuplja podatke građana jer to nije ‘lažni’ sajt za glasanje

Vlada Srbije upozorila je da se pojavio lažni sajt za glasanje iz inostranstva i apelovala je na građane da budu oprezni u pogledu toga kome ostavljaju svoje podatke budući da postoji mogućnost njihove zloupotrebe. U ekskluzivnom razgovoru sa tvorcem ovog sajta otkrivamo kako servis pomaže našim građanima u dijaspori, šta on jeste - a šta nije.

Startapi i poslovanje

Oslanjajući se na poznanstva i preporuke, Recrooit želi da promeni način na koji zapošljavamo stručne kandidate

Recrooit je nova domaća platforma za regrutovanje kandidata koja ima za cilj da olakša celokupan proces zapošljavanja i postane glavni saveznik poslodavaca i regrutera prilikom zapošljavanja IT kvalifikovanih kadrova - oslanjajući se na zajednicu i preporuke iskusnih profesionalaca u svim industrijama.