Gde se povlači granica kada je u pitanju naša privatnost?

IoT je industrija ogromnog potencijala – veruje se da će do 2020. godine biti 50 miliona “stvari” koje su konektovane na Internet. To znači da će skoro svaki objekat u kući ili na radnom mestu moći da komunicira sa drugim objektima, autonomno. Trenutno se procenjuje da na svetu ima oko 15 biliona pametnih uređaja. Ova komunikacija između objekata je u isto vreme zastrašujuća koliko i ohrabrujuća, pa samim tim i IoT industrija podleže uobičajenoj – dobre i loše strane Interneta – diskusiji.

39. DaFED prethodne je nedelje ugostio dvojicu predavača koji su iz različitih uglova razmatrali i predstavili IoT industriju:

Nebojša Stojanović, senior programer u kompaniji DunavNET, predstavio je nekoliko IoT rešenja u domenima pametnih gradova i poljoprivrede koja su bazirana na korišćenju komponenti Azure i FIWARE cloud platformi.

Vladan Joler, direktor SHARE Fondacije koja je posvećena zaštiti prava građana na Internetu, govorio je o privatnosti, nadgledanju i analizi meta podataka u kontekstu interneta stvari.

Gde su FIWARE i Microsoft Azure u ovoj priči?

Moderna komunikacija danas velikim delom obuhvata proizvode IoT industrije, a posebno velika korist vidi se u idejama koje se sprovode kroz pametne gradove i oblasti poljoprivrede.

Ekspanzija “Interneta stvari” te celokupna ideja, dovele su do sve većeg broja alata i platformi koje pomažu pri kreiranju IoT rešenja. Ovi alati nude dosta generičkih komponenti koje možete koristiti za svoj proizvod ili nadograditi na svoje postojeće rešenje.

Neki od tih alata su i FIWARE i Microsoft Azure platforma. No, kako se one koriste?

Praktičnu primenu ovih platformi predstavio je Nebojša na primeru ekoNET IoT rešenja koje je u domenu pametnih gradova.

Vladan Joler: ‘The Internet of Bad Things’

Evo jedne interesantne činjenice: digitalni uređaji koje danas koristimo omogućavaju nam da radimo, komuniciramo, saznajemo o svetu više i brže nego ikad, ali… oni takođe omogućavaju “svetu” da zna mnogo o nama.

Znanje je postalo transparentno, i iako je to dobra stvar, loša stvar je da, na primer, mi ne znamo kako putuje informacija nakon jednog klika ili logovanja i kako se ona može zloupotrebiti.

Vi ne morate da koristite Google servise, ali u 90% slučajeva oni znaju tačno šta vi radite.

Sa jedne strane, nema komunikacije bez meta podataka. Sa druge, meta podaci omogućavaju mapiranje naših aktivnosti i profilisanje naših potreba. Potreba da se ovi meta podaci bolje koriste i unaprede različite biznis sektore je očigledna. Ali kakav je odnos meta podataka i IoT industrije?

Ovo su pitanja na koja odgovara Vladan, predstavljajući pomalo zastrašujuće podatke – takve posle kojih ćete možda početi da brišete aplikacije sa vaših telefona. Gde se povlači granica kad je u pitanju naša privatnost i prikupljanje podataka koji se pretvaraju u profit?

DaFED su kao besplatan edukativni događaj namenjen zajednici podržale kompanije Vega IT Sourcing i Eton Digital.