Domaći programeri u proseku zarađuju €1.500 – više od trećine preko €2.000

Istraživanje je pokazalo da su plate IT kandidata i do tri puta više od prosečne plate u drugim sektorima, te da je 82% programera zadovoljno svojim poslom. Takođe, kada se podatak o zadovoljstvu poslom uporedi sa podacima koji se tiču želje za promenom radnog mesta, uočava se da dve trećine IT-jevaca ne traži aktivno posao, ali je zainteresovano za ponude. Svaki četvrti kandidat je u potrazi za novim zaposlenjem, a ostali ispitanici nemaju želju za promenom.

Sa druge strane, kako pokazuju podaci do kojih je došao HelloWorld, do promene posla dolazi zbog određenih faktora koji utiču na ovu odluku: plate (kao najbitnijeg faktora za promenu posla), rada u novim tehnologijama, izazovnijih projekata, kao i boljeg work/life balansa. Najmanje uticajan faktor za promenu posla jeste neslaganje u trenutnom timu.

37% ispitanika zarađuje preko 2.000 evra

Istraživanje je takođe pokazalo i da je prosečna plata programera preko 1.500 evra, a pokazalo se i da veliki broj programera zarađuje i između 500 i 1.000 evra, što nam govori da je veliki broj programera na tržištu sa malim brojem godina relevantnog iskustva u ovoj industriji. Ipak, čak 37% ispitanika zarađuje preko 2.000 evra.

Sa druge strane, istraživanje se bavilo i pitanjem koje benefite IT-jevci smatraju bitnim, pokazavši sledeće: omiljena beneficija je fleksibilno radno vreme, odmah nakon toga sledi i rad od kuće, a zatim i edukacije/obuke/konferencije, dodatni slobodni dani i privatno/dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Beneficije poput velnes paketa, sporta i rekreacije, hrane i pića nalaze sa na dnu same liste.

U pogledu faktora koji utiču na promenu posla, organizatori ankete primetili su da je kod muškaraca rad u novim tehnologijama na drugom mestu, dok je kod žena tek na četvrtom mestu, ali je work/life balans kod žena na trećem mestu, a kod muškaraca na četvrtom.

Najveći broj programera radi za strane IT kompanije

U pogledu mesta prebivališta (i rada) 50% ispitanika je stacionirano u Beogradu, dok je 17% njih stacionirano u Novom Sadu, 8% u Nišu i 6% u Subotici, što pokazuje da su i dalje najveći IT centri Beograd i Novi Sad.

Takođe, sve je više stranih kompanija na tržištu i to pokazuju podaci prema kojima najveći broj programera radi za strane IT kompanije čak 55% dok je 45% programera zaposleno u domaćim kompanijama.

Sa druge strane, istraživanje je pokazalo i da programeri ne moraju biti samo kandidati koji su završili fakultet – skoro četvrtina ispitanika završila je srednju školu. Velika većina, 35% njih je fakultetski obrazovano (samo osnovne studije), 22% njih ima diplomu sa master studija, dok diplomu više škole ima 17% ispitanika. Zanimljivo je da je samo 1% njih završilo doktorske studije. Za sticanje novih znanja i veština najviše se koriste online kursevi, zvanična dokumentacija i blogovi/forumi.