Zakonodavci staju na put radu tehnoloških kompanija - ko će u tom sukobu pobediti?

Ko će pobediti u sukobu titana – tehnološke kompanije ili zakonodavci?

Period kada smo u tehnološke gigante gledali zaljubljenim očima odavno je iza nas. Sada strepimo od toga šta će uraditi sa podacima koje smo im godinama ostavljali i trudimo se da tom krizom upravljamo što bolje možemo. Nema sumnje, rat je počeo.

Godinama unazad uzbuđeno pratimo razvoj kompanija kao što su Facebook, Apple, Amazon, Netflix i Google (iliti FAANG), ali našem oduševljenju je došao kraj, saglasni su učesnici jednog od panela na dvanaestom Weekend Media Festivalu koji je imao za cilj da odgovori šta korisnike i tehnološke kompanije čeka nakon techlash-a (iliti talasa negativnih reakcija koje su ove kompanije doživele kada su u javnost počele da izlaze brojne malverzacije sa podacima korisnika).

Od tog trenutka, odn. predsedničkih izbora u SAD i slučaja Cambridge Analytica, zakonodavna tela zemalja širom sveta nastoje da uticaj koji te kompanije imaju na građane (ali i medije i biznise) stave pod kontrolu.

Ko će, dakle, po mišljenju učesnika panela, izaći kao pobednik iz ovog sukoba – regulatori ili ove tehnološke kompanije?

‘Ne pitaj za dozvolu – pitaj za oproštaj’

Da bismo uopšte razumeli način na koji je Facebook do sada funkcionisao, moramo se prisetiti legende koja se povezuje sa ovom kompanijom, započinje Vladimir Pavlić, konsultant za digitalni marketing.

Ta priča vraća nas u 2007. godinu, u vreme kada je Facebook brojao oko 300 zaposlenih, raspoređenih u tri zgrade. U trećoj zgradi nalazila se kafeterija u kojoj su išli svi zaposleni, ali se ona nalazila prekoputa ulice i do nje se moralo doći dužim putem jer je semafor bio poprilično udaljen. Jednog jutra zaposleni su se prijatno iznenadili kada su shvatili da više neće morati da po kafu idu dužim putem – jer se tačno ispred ulaza pojavio pešački prelaz.

Prelaz, za koji su službe zadužene za obeležavanje kolovoza saznale tek kasnije.

Od tada, moto poslovanja ove kompanije mogao bi se svesti na onu staru ne pitaj za dozvolu – pitaj za oproštaj i taj hakerski mindset je u DNK kompanije Facebook, nastavlja Pavlić. Zato ostaje i legitimno pitanje da li taj deo njih uopšte može da se promeni:

Facebook se, do sada, u odnosu na ostale kompanije FAANG-a razlikovao po tome što nije želeo da komunicira sa regulatornim telima. Međutim, smatram da je tom adolescentskom načinu poslovanja došao kraj. Sada pokušavaju da uspostave dijalog sa svim zainteresovanim stranama i to se posebno promenilo u poslednjih šest meseci, upravo zbog pretnje regulatora.

Kako će techclash uticati na medije – čuvare demokratije?

I dok će tim regulacijama korisnici biti u boljem položaju nego što su bili, ostaje otvoreno pitanje šta će se desiti sa onima čije poslovanje direktno ima dodira sa ovim kompanijama – kao što, na primer, mediji imaju sa Facebook platformom. „Medijske kuće definitivno ne mogu adekvatno odgovoriti na pritiske koji dolaze iz tih kompanija“, navodi Marijan Jurenec, osnivač i direktor agencije BehaviourExcange, dodavši sledeće:

U zemljama u kojima su ove kompanije prisutne došlo je do nepovratne situacije u kojoj su mediji u nezavidnom položaju u odnosu na društvene mreže. Hteli mi to da priznamo ili ne, Facebook je izdavač i zato mislim da techclash nije stvar kojom bismo trebali da se bavimo – jer oni neće izgubiti ili dobiti. Ključ je u tome da Facebook, recimo, treba regulisati kao izdavačku kuću i dodeliti mu jednak pravni status kao ostalim izdavačima i time su uklonjene razlike.

Pavlić ističe da je hakerski „mindset“ u DNK kompanije Facebook i pitanje je da li će se to ikada promeniti.

Šta, sa druge strane, mogu uraditi sami mediji – i online i tradicionalni? Da li za njih i dalje važi da je sadržaj kralj? Sve se svodi na sadržaj i nema sumnje da će on pobediti i preživeti, konstatuje Boris Trupčević, direktor 24sata u Hrvatskoj. „Preživeće isključivo oni mediji koji imaju dobar odnos sa svojom publikom, koji vode računa o interesu krajnjeg korisnika, a ako ljudi znaju za vaš brend doći će i bez posrednika“, dodaje on.

Zakoni kasne za tehnologijom – i to je najveći problem

Dosadašnja regulacija poslovanja ovih kompanija, saglasni su panelisti, možda nije bila najbolja, ali je bila neophodna, i, ma kako to izgledalo na prvi pogeld, i kompanije koje su njome obuhvaćene su dobile mnogo. „Svaka dodatna regulativa drastično će smanjiti mogućnost da se pojavi konkurentska kompanija“, objašnjava Marko Rakar, direktor konsultantske agencije MRAK services. Boris tu konstataciju dodatno pojašnjava:

Svim drugim igračima će time suštinski biti onemogućeno da postanu veliki kao Facebook jer je ulaznica u stvari količina podataka, a Facebook ih ima toliko da ne zna šta će sa njima. Smatram da se Mark i ostali samo pretvaraju da su potišteni jer ne mogu da inoviraju, a u stvari će integrisati sve svoje platforme i stvoriti poziciju koja se ne može razbiti.

Zato su za takve kompanije finansijske kazne poput ujeda komarca, a Rakar ističe da su regulative poput GDPR-a duži period pogubne za evropsku tehnološku industriju, te zato treba voditi računa o daljem regulisanju tehnološkog sektora – recimo, za regulativu o kolačićima koja je u pripremi.

„Pravo i zakonodavstvo su uvek iza tehnologije, zar ne? Tehnologija napreduje mnogo brže nego što je regulator spreman da je najpre razume, pa onda reguliše i to na kraju ispadne mali frankenštajn koji se bavio tehnologijom koja je postojala pre dve godine“, dodaje Rakar.

Zbog toga, saglasni su panelisti, ključna stvar je da zakon moraju donositi i pisati osobe koje su kompetentne da se bave tom problematikom. Na nivou države i EU, svakako, treba uraditi sve što možemo da se zaštitimo u pravnom smislu, a za direktora Facebook-a se ne brinite, biće njemu dobro, zaključuju panelisti.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

E-commerce

Gde je nestala besplatna poštarina i da li će AliExpress ikada vratiti ‘Free Shipping’ za Srbiju?

Pisanja medija s početka meseca o tome da AliExpress izbacuje 'free shipping' određenih proizvoda unelo je paniku među mnogima koji kupuju u ovoj online prodavnici. Mi smo analizirali šta je uzrok ovoj promeni i da li uskoro možemo očekivati da se stvari vrate u normalu.

Startapi i poslovanje

3Lateral kupio parcelu u Novom Sadu vrednu €7,7 miliona evra – da li je na pomolu izgradnja njihovog kampusa?

3Lateral kupio je plac u Novom Sadu od skoro 6.500 m2, a koji je plaćen više od 7,7 miliona evra. Znači li to da ova kompanija planira gradnju kampusa?

Gaming

Ovi momci su vicešampioni eEuro 2020 i profesionalni PES igrači u Srbiji

Većina muške populacije je u školskim danima provodila vreme igrajući čuveni PES sa svojim drugarima. Još tada se znalo ko je glavni u kraju, ko ima talenta za ovu igru i ko 'puni mreže' protivnicima. Upravo taj 'PES talenat', Marko Roksić Roksa i Stefan Slavković Kepa podigli su na profesionalni nivo igranja ove igre, napravivši sjajne individualne i reprezentativne rezultate na svetskom nivou.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Upoznajte Stefana Feješa, najmlađeg programera koji radi u GitHubu i jedinog koji dolazi iz Srbije

Stefan Feješ ima 20 godina, fakultet bi trebalo da završi 2022. godine, a već je kreirao šesti najbrže rastući 'open source' projekat u 2018. godini, govorio na nekim od najpoznatijih 'tech' konferencija širom sveta, a prošlog meseca postao je i najmlađi član GitHub tima.

Kultura 2.0

Kako ste danas?

Pre nekoliko godina jedan lanac privatnih zdravstvenih ustanova preplavio je Beograd bilbordima sa ovim pitanjem. I nikome ko je video nije bilo svejedno. 'Struka' se obrušila na kampanju, a suštinski ni tada ni danas nije bilo jasno koji je tačno problem sa tim što je komunicirano.

Startapi i poslovanje

ICT Hub Venture investirao u beogradski startap Trickest sa ciljem da se podrži razvoj rešenja u oblasti ‘cyber’ bezbednosti

ICT Hub Venture, investicioni fond sa sedištem u Beogradu koji ulaže u startape u ranoj fazi razvoja, investirao je u Trickest, beogradski startap koji se bavi 'cyber' bezbednošću. Cilj je da se podrži razvoj 'cloud-based' platforme koja će omogućiti dinamično testiranje radi pronalaska slabih tačaka i ranjivosti svakog sistema.

Gaming

Kako sam sa C# prešao na C++ i zašto to ne bih uspeo bez mentora?

Industrija video igara definitivno napreduje - kako na svetskoj tako i na domaćoj sceni. Ono što doprinosi njenoj ekspanziji je prisustvo raznih besplatnih 'subscription' ili 'premium game engine'-a, među kojima se najčešće nailazi na rešenja koja koriste C# ili C++. Ovo je moja priča kako sam sa prvog programskog jezika prešao na drugi.

Startapi i poslovanje

Payoneer potvrdio: Kartice su ponovo aktivne za sve korisnike

Kompanija Payoneer upravo je potvrdila da su njihove Prepaid Mastercard kartice ponovo aktivne nakon što je prošle nedelje 'fintech' kompanija Wirecard, njihov provajder, proglasila bankrot.

E-commerce

Gde je nestala besplatna poštarina i da li će AliExpress ikada vratiti ‘Free Shipping’ za Srbiju?

Pisanja medija s početka meseca o tome da AliExpress izbacuje 'free shipping' određenih proizvoda unelo je paniku među mnogima koji kupuju u ovoj online prodavnici. Mi smo analizirali šta je uzrok ovoj promeni i da li uskoro možemo očekivati da se stvari vrate u normalu.