Ko će pobediti u sukobu titana – tehnološke kompanije ili zakonodavci?

Godinama unazad uzbuđeno pratimo razvoj kompanija kao što su Facebook, Apple, Amazon, Netflix i Google (iliti FAANG), ali našem oduševljenju je došao kraj, saglasni su učesnici jednog od panela na dvanaestom Weekend Media Festivalu koji je imao za cilj da odgovori šta korisnike i tehnološke kompanije čeka nakon techlash-a (iliti talasa negativnih reakcija koje su ove kompanije doživele kada su u javnost počele da izlaze brojne malverzacije sa podacima korisnika).

Od tog trenutka, odn. predsedničkih izbora u SAD i slučaja Cambridge Analytica, zakonodavna tela zemalja širom sveta nastoje da uticaj koji te kompanije imaju na građane (ali i medije i biznise) stave pod kontrolu.

Ko će, dakle, po mišljenju učesnika panela, izaći kao pobednik iz ovog sukoba – regulatori ili ove tehnološke kompanije?

‘Ne pitaj za dozvolu – pitaj za oproštaj’

Da bismo uopšte razumeli način na koji je Facebook do sada funkcionisao, moramo se prisetiti legende koja se povezuje sa ovom kompanijom, započinje Vladimir Pavlić, konsultant za digitalni marketing.

Ta priča vraća nas u 2007. godinu, u vreme kada je Facebook brojao oko 300 zaposlenih, raspoređenih u tri zgrade. U trećoj zgradi nalazila se kafeterija u kojoj su išli svi zaposleni, ali se ona nalazila prekoputa ulice i do nje se moralo doći dužim putem jer je semafor bio poprilično udaljen. Jednog jutra zaposleni su se prijatno iznenadili kada su shvatili da više neće morati da po kafu idu dužim putem – jer se tačno ispred ulaza pojavio pešački prelaz.

Prelaz, za koji su službe zadužene za obeležavanje kolovoza saznale tek kasnije.

Od tada, moto poslovanja ove kompanije mogao bi se svesti na onu staru ne pitaj za dozvolu – pitaj za oproštaj i taj hakerski mindset je u DNK kompanije Facebook, nastavlja Pavlić. Zato ostaje i legitimno pitanje da li taj deo njih uopšte može da se promeni:

Facebook se, do sada, u odnosu na ostale kompanije FAANG-a razlikovao po tome što nije želeo da komunicira sa regulatornim telima. Međutim, smatram da je tom adolescentskom načinu poslovanja došao kraj. Sada pokušavaju da uspostave dijalog sa svim zainteresovanim stranama i to se posebno promenilo u poslednjih šest meseci, upravo zbog pretnje regulatora.

Kako će techclash uticati na medije – čuvare demokratije?

I dok će tim regulacijama korisnici biti u boljem položaju nego što su bili, ostaje otvoreno pitanje šta će se desiti sa onima čije poslovanje direktno ima dodira sa ovim kompanijama – kao što, na primer, mediji imaju sa Facebook platformom. “Medijske kuće definitivno ne mogu adekvatno odgovoriti na pritiske koji dolaze iz tih kompanija”, navodi Marijan Jurenec, osnivač i direktor agencije BehaviourExcange, dodavši sledeće:

U zemljama u kojima su ove kompanije prisutne došlo je do nepovratne situacije u kojoj su mediji u nezavidnom položaju u odnosu na društvene mreže. Hteli mi to da priznamo ili ne, Facebook je izdavač i zato mislim da techclash nije stvar kojom bismo trebali da se bavimo – jer oni neće izgubiti ili dobiti. Ključ je u tome da Facebook, recimo, treba regulisati kao izdavačku kuću i dodeliti mu jednak pravni status kao ostalim izdavačima i time su uklonjene razlike.

Šta, sa druge strane, mogu uraditi sami mediji – i online i tradicionalni? Da li za njih i dalje važi da je sadržaj kralj? Sve se svodi na sadržaj i nema sumnje da će on pobediti i preživeti, konstatuje Boris Trupčević, direktor 24sata u Hrvatskoj. “Preživeće isključivo oni mediji koji imaju dobar odnos sa svojom publikom, koji vode računa o interesu krajnjeg korisnika, a ako ljudi znaju za vaš brend doći će i bez posrednika”, dodaje on.

Zakoni kasne za tehnologijom – i to je najveći problem

Dosadašnja regulacija poslovanja ovih kompanija, saglasni su panelisti, možda nije bila najbolja, ali je bila neophodna, i, ma kako to izgledalo na prvi pogeld, i kompanije koje su njome obuhvaćene su dobile mnogo. “Svaka dodatna regulativa drastično će smanjiti mogućnost da se pojavi konkurentska kompanija”, objašnjava Marko Rakar, direktor konsultantske agencije MRAK services. Boris tu konstataciju dodatno pojašnjava:

Svim drugim igračima će time suštinski biti onemogućeno da postanu veliki kao Facebook jer je ulaznica u stvari količina podataka, a Facebook ih ima toliko da ne zna šta će sa njima. Smatram da se Mark i ostali samo pretvaraju da su potišteni jer ne mogu da inoviraju, a u stvari će integrisati sve svoje platforme i stvoriti poziciju koja se ne može razbiti.

Zato su za takve kompanije finansijske kazne poput ujeda komarca, a Rakar ističe da su regulative poput GDPR-a duži period pogubne za evropsku tehnološku industriju, te zato treba voditi računa o daljem regulisanju tehnološkog sektora – recimo, za regulativu o kolačićima koja je u pripremi.

“Pravo i zakonodavstvo su uvek iza tehnologije, zar ne? Tehnologija napreduje mnogo brže nego što je regulator spreman da je najpre razume, pa onda reguliše i to na kraju ispadne mali frankenštajn koji se bavio tehnologijom koja je postojala pre dve godine”, dodaje Rakar.

Zbog toga, saglasni su panelisti, ključna stvar je da zakon moraju donositi i pisati osobe koje su kompetentne da se bave tom problematikom. Na nivou države i EU, svakako, treba uraditi sve što možemo da se zaštitimo u pravnom smislu, a za direktora Facebook-a se ne brinite, biće njemu dobro, zaključuju panelisti.