Zakonodavci staju na put radu tehnoloških kompanija - ko će u tom sukobu pobediti?

Ko će pobediti u sukobu titana – tehnološke kompanije ili zakonodavci?

Period kada smo u tehnološke gigante gledali zaljubljenim očima odavno je iza nas. Sada strepimo od toga šta će uraditi sa podacima koje smo im godinama ostavljali i trudimo se da tom krizom upravljamo što bolje možemo. Nema sumnje, rat je počeo.

Godinama unazad uzbuđeno pratimo razvoj kompanija kao što su Facebook, Apple, Amazon, Netflix i Google (iliti FAANG), ali našem oduševljenju je došao kraj, saglasni su učesnici jednog od panela na dvanaestom Weekend Media Festivalu koji je imao za cilj da odgovori šta korisnike i tehnološke kompanije čeka nakon techlash-a (iliti talasa negativnih reakcija koje su ove kompanije doživele kada su u javnost počele da izlaze brojne malverzacije sa podacima korisnika).

Od tog trenutka, odn. predsedničkih izbora u SAD i slučaja Cambridge Analytica, zakonodavna tela zemalja širom sveta nastoje da uticaj koji te kompanije imaju na građane (ali i medije i biznise) stave pod kontrolu.

Ko će, dakle, po mišljenju učesnika panela, izaći kao pobednik iz ovog sukoba – regulatori ili ove tehnološke kompanije?

‘Ne pitaj za dozvolu – pitaj za oproštaj’

Da bismo uopšte razumeli način na koji je Facebook do sada funkcionisao, moramo se prisetiti legende koja se povezuje sa ovom kompanijom, započinje Vladimir Pavlić, konsultant za digitalni marketing.

Ta priča vraća nas u 2007. godinu, u vreme kada je Facebook brojao oko 300 zaposlenih, raspoređenih u tri zgrade. U trećoj zgradi nalazila se kafeterija u kojoj su išli svi zaposleni, ali se ona nalazila prekoputa ulice i do nje se moralo doći dužim putem jer je semafor bio poprilično udaljen. Jednog jutra zaposleni su se prijatno iznenadili kada su shvatili da više neće morati da po kafu idu dužim putem – jer se tačno ispred ulaza pojavio pešački prelaz.

Prelaz, za koji su službe zadužene za obeležavanje kolovoza saznale tek kasnije.

Od tada, moto poslovanja ove kompanije mogao bi se svesti na onu staru ne pitaj za dozvolu – pitaj za oproštaj i taj hakerski mindset je u DNK kompanije Facebook, nastavlja Pavlić. Zato ostaje i legitimno pitanje da li taj deo njih uopšte može da se promeni:

Facebook se, do sada, u odnosu na ostale kompanije FAANG-a razlikovao po tome što nije želeo da komunicira sa regulatornim telima. Međutim, smatram da je tom adolescentskom načinu poslovanja došao kraj. Sada pokušavaju da uspostave dijalog sa svim zainteresovanim stranama i to se posebno promenilo u poslednjih šest meseci, upravo zbog pretnje regulatora.

Kako će techclash uticati na medije – čuvare demokratije?

I dok će tim regulacijama korisnici biti u boljem položaju nego što su bili, ostaje otvoreno pitanje šta će se desiti sa onima čije poslovanje direktno ima dodira sa ovim kompanijama – kao što, na primer, mediji imaju sa Facebook platformom. „Medijske kuće definitivno ne mogu adekvatno odgovoriti na pritiske koji dolaze iz tih kompanija“, navodi Marijan Jurenec, osnivač i direktor agencije BehaviourExcange, dodavši sledeće:

U zemljama u kojima su ove kompanije prisutne došlo je do nepovratne situacije u kojoj su mediji u nezavidnom položaju u odnosu na društvene mreže. Hteli mi to da priznamo ili ne, Facebook je izdavač i zato mislim da techclash nije stvar kojom bismo trebali da se bavimo – jer oni neće izgubiti ili dobiti. Ključ je u tome da Facebook, recimo, treba regulisati kao izdavačku kuću i dodeliti mu jednak pravni status kao ostalim izdavačima i time su uklonjene razlike.

Pavlić ističe da je hakerski „mindset“ u DNK kompanije Facebook i pitanje je da li će se to ikada promeniti.

Šta, sa druge strane, mogu uraditi sami mediji – i online i tradicionalni? Da li za njih i dalje važi da je sadržaj kralj? Sve se svodi na sadržaj i nema sumnje da će on pobediti i preživeti, konstatuje Boris Trupčević, direktor 24sata u Hrvatskoj. „Preživeće isključivo oni mediji koji imaju dobar odnos sa svojom publikom, koji vode računa o interesu krajnjeg korisnika, a ako ljudi znaju za vaš brend doći će i bez posrednika“, dodaje on.

Zakoni kasne za tehnologijom – i to je najveći problem

Dosadašnja regulacija poslovanja ovih kompanija, saglasni su panelisti, možda nije bila najbolja, ali je bila neophodna, i, ma kako to izgledalo na prvi pogeld, i kompanije koje su njome obuhvaćene su dobile mnogo. „Svaka dodatna regulativa drastično će smanjiti mogućnost da se pojavi konkurentska kompanija“, objašnjava Marko Rakar, direktor konsultantske agencije MRAK services. Boris tu konstataciju dodatno pojašnjava:

Svim drugim igračima će time suštinski biti onemogućeno da postanu veliki kao Facebook jer je ulaznica u stvari količina podataka, a Facebook ih ima toliko da ne zna šta će sa njima. Smatram da se Mark i ostali samo pretvaraju da su potišteni jer ne mogu da inoviraju, a u stvari će integrisati sve svoje platforme i stvoriti poziciju koja se ne može razbiti.

Zato su za takve kompanije finansijske kazne poput ujeda komarca, a Rakar ističe da su regulative poput GDPR-a duži period pogubne za evropsku tehnološku industriju, te zato treba voditi računa o daljem regulisanju tehnološkog sektora – recimo, za regulativu o kolačićima koja je u pripremi.

„Pravo i zakonodavstvo su uvek iza tehnologije, zar ne? Tehnologija napreduje mnogo brže nego što je regulator spreman da je najpre razume, pa onda reguliše i to na kraju ispadne mali frankenštajn koji se bavio tehnologijom koja je postojala pre dve godine“, dodaje Rakar.

Zbog toga, saglasni su panelisti, ključna stvar je da zakon moraju donositi i pisati osobe koje su kompetentne da se bave tom problematikom. Na nivou države i EU, svakako, treba uraditi sve što možemo da se zaštitimo u pravnom smislu, a za direktora Facebook-a se ne brinite, biće njemu dobro, zaključuju panelisti.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Godina u kojoj smo uništili srpski IT

Da, pričam o izmenama zakonskih regulativa vezanih za porez na dohodak građana. Po ko zna koji put imamo šansu da uradimo nešto veliko i sami uprskamo, kao reprezentacija u fudbalu.

Mobilno

Google i u Beogradu omogućio pregled javnog gradskog prevoza!

Google Maps od danas su konačno omogućile korisnicima u Beogradu da na svojim pametnim telefonima dobiju uvid u kretanje gradskog prevoza, cene karte i druge bitne informacije o GSP-u.

Kultura 2.0

Mogu li dva prijatelja iz IT-ja pozicionirati Srbiju na mapi evropskih biciklista – kroz projekat Serbia Upside Down?

Dvojica kolega i prijatelja koji rade u IT industriji svoju ljubav prema biciklizmu i putovanjima spojili su u projekat pod nazivom 'Serbia Upside Down'. Njihova ideja je da se kroz velike biciklističke ture u Srbiji naša zemlja približi njihovim kolegama IT-jevcima iz Zapadne Evrope kao vredno turističko mesto. O čemu se tu zapravo radi?

Propustili ste

Ekskluzivno

Ako želimo dalji rast srpskog startap ekosistema, potrebna nam je podrška institucija – pokazuje Startap skener

Srpski startap ekosistem, iako je i dalje po veličini, resursima i iskustvu mali i nalazi se tek u prvoj fazi razvoja, jedan je od najbrže rastućih u odnosu na ekosisteme koji se nalaze u istoj fazi - zaključak je istraživanja Startap skener. Šta moramo promeniti kako bismo održali taj rast?

Startapi i poslovanje

Startap Shyft zahvaljujući development timu u Srbiji podigao investiciju od $15 miliona

Kalifornijski startap Shyft podigao je Serija A investiciju u iznosu od 15 miliona dolara što je, gledano sa lokalnog stanovišta, posebno važno jer se njegov kompletan development tim nalazi upravo u Srbiji.

Kultura 2.0

Razumete podatke koji objašnjavaju zašto ljudi odlaze iz Srbije? Prijavite se na konkurs čiji je nagradni fond 40.000 dolara

UNDP i UNFPA su pripremili nagradni fond od 40.000 dolara za timove koji predlože inovativna rešenja koja doprinose razumevanju izazova koje donosi depopulacija.

Startapi i poslovanje

Kako je srpski Agremo od troje ljudi postao kompanija koja digitalizuje poljoprivredu za 2.000 korisnika širom sveta

Imati efikasnu poljoprivredu danas znači imati 'tech' rešenja koja pomažu agronomima da uz pomoć detaljnih analiza preciznije obrađuju i održavaju svoje parcele. Jedno od tih savremenih rešenja dolazi iz kompanije Agremo, o čijem smo poslovanju razgovarali sa osnivačem.

Kultura 2.0

Da li je moguće sprečiti izgaranje na poslu – pitali smo HR-a, psihologa i direktora

Uhvatite li sebe da se osećate umorno, iscrpljeno, nemotivisano, ne spavate dovoljno, opada vam imunitet i sve to samo kada pomislite na posao koji vas čeka? U tekstu koji sledi pokušavamo da odgovorimo na pitanje kako da u 2020. godini ne dozvolite da do toga dođe.

Kultura 2.0

Privatnost na Internetu je nemoguća ali pazite gde i kako ostavljate svoj digitalni ‘otisak’

Kembridž analitika naučila nas je šta može da se desi ako se lični podaci zloupotrebljavaju. Zato na nivou društva moramo naučiti kako mediji i marketing utiču na nas - a naša namera u Laboratoriji za digitalnu sociometriju je upravo to.