Čini se da Facebook polako shvata ozbiljnost lažnog sadržaja

Čini se da Facebook polako shvata ozbiljnost lažnog sadržaja – najavljena nova saradnja sa Francuskom uoči EU izbora

Predsednik Francuske Emanuel Makron objavio je juče dogovor o šestomesečnom partnerstvu državnih organa sa kompanijom Facebook u cilju sprečavanja i kažnjavanja govora mržnje koji preti slobodnoj demokratiji u Evropi.

Ovo je prvi put da je kalifornijska kompanija ostvarila saradnju sa najvišim državnim vrhom jedne zemlje u Evropi i to sa ciljem da se donesu rešenja o suzbijanju i kažnjavanju govora mržnje na Facebooku. Planom je obuhvaćeno da dve strane održe seriju sastanaka od novembra tekuće godine do maja 2019. kada su i planirani izbori parlamentarni izbori u EU.

Između ostalog, fokus pomenute saradnje jeste i suzbijanje štetnog i nepoželjnog sadržaja koji plasiraju građani Francuske. Predstavnici dve strane su dogovorili seriju sastanaka u Parizu, Dablinu i Kaliforniji, dok je u narednom periodu moguće očekivati da se inicijativa proširi i u ostale gradove, piše Politico.

Facebook ima dobre namere (na papiru), ali ovo nije prvi put da slušamo utopijska obećanja

Predsednik Francuske, Emanuel Makron, istakao je da je Internet danas daleko bolje iskorišćen od strane ekstremističkih ili terorističkih grupa – nego od običnih pojedinaca. Kako on kaže, iz tih razloga je i kreirano partnerstvo sa Facebookom koje predstavlja prvi važan korak ka suzbijanju onih grupa koje ovu mrežu zloupotrebljavaju.

Pomenuti potez samo je jedan od delova čitavog projekta Facebooka koji se odnosi na sprečavanje širenja govora mržnje, dezinformacija i neovlašćenog korišćenja podataka, sa kojima se ova društvene mreža već neko vreme suočava – poprilično bezuspešno, rekli bismo. Za razliku od drugih kompanija kao što su Twitter i Google, Facebook nastoji da utiče na nacionalne zakonodavce da opaze opasnosti koje dolaze sa procesom navedene vrste regulisanja prava na Internetu, međutim pitanje je koliko im u tome polazi za rukom.

Emanuel Makron i Mark Zuckerberg tokom sastanka u Parizu na kojem su precizirali šestomesečni plan za suzbijanje govora mržnje. Politico

Bitno je napomenuti da se dobar deo inicijative Facebooka oslanja na zakonodavstvo u Nemačkoj koje se odnosi na sprečavanje govora mržnje, koje je stupilo na snagu početkom 2018. godine. U ovom zakonu je propisano da su medijske kuće u obavezi da plate čak 50 miliona dolara ukoliko pravovremeno ne uklone sav sporan sadržaj sa svojih sajtova – tokom sledećih 24 sata.

Ovaj zakon se našao i na udaru mnogih kritika, koje su ukazivale na to da je kompanijama data prevelika snaga odlučivanja kada je reč o brisanju poruka i drugog sadržaja koje korisnici svakodnevno ostavljaju na mrežama, umanjujući tako slobodu govora na Internetu. Nema sumnje da će se sa velikim izazovima susresti i zajednički projekat Francuske i Facebooka, posebno ako se setimo tragedije u sinagogi u Pitsburgu, kada je napadač svoj plan najavio na društvenoj mreži Gab.

Da li bi slična inicijativa mogla da zaživi i u našem regionu?

Postavlja se pitanje mogu li slične inicijative da zažive i u ostalim državama Evrope i sveta, a ne samo u razvijenim i bogatim zemljama koje imaju resursa da osmisle i sprovedu pomenute projekte?

Nadležne organizacije pojedinih zemalja očigledno ne mogu same da se izbore, a upravo zato potrebna im je pomoć kako samih kompanija, kao što je Facebook, tako i drugih bogatih država koje su uspešno sprovele ili trenutno sprovode inicijative za suzbijanje govora mržnje.

Pomenuti programi potrebni su i u našem regionu, s obzirom na to koliko ljudi koristi društvene mreže i koliko se suočavamo sa nepoželjnim sadržajem koji bi, kako vreme prolazi, mogao da ostavi posledice i da donese probleme za određene organizacije i grupe ljudi.

Postali smo imuni na (digitalne) uvrede i pretnje

Svedoci smo da se već neko vreme govor mržnje širi i društvenim mrežama u Srbiji, setićemo se samo nedavnog primera sa organizacijom Levijatan koja je pokušala da zakon preuzme u svoje ruke, pa je ovaj slučaj stigao čak i do tužilaštva. Ipak, i pored zakona koji postoje za govor mržnje na Internetu u Srbiji (kršenje se kažnjava zatvorskom kaznom), čini se da pojedinci i dalje imaju slobodu da pišu šta im padne na pamet, jer se taj isti zakon slabo primenjuje.

Dobar primer su i pređašnji parlamentarni izbori u Srbiji, kada su društvene mreže bile preplavljene sadržajem političkih stranaka, što je dovelo i do sve veće ekspanzije takozvanih botova. Njihove ciljane poruke popunjavale su komentare različitih postova plasiranjem netačnih informacija i govora mržnje ka suparničkim taborima – za koje niko nikada i nije odgovarao.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Kultura 2.0

9 razloga zašto žene ne (p)ostaju preduzetnice

Čula sam više puta da žene preduzetnice njihove kolege muškarci doživljavaju 'neozbiljno' i 'da se ne bave pravim biznisima'. Zašto postoji takva reputacija, i da li je zaista tako? 

Gaming

$12,7 milijardi vredna je akvizicija Zynge od strane Take-Two Interactive čiji je Nordeus ključan deo

Take Two Interactive, jedna od najvećih kompanija u globalnoj game dev industriji, najavila je akviziciju kompanije Zynga za 12,7 milijardi dolara. Na ovaj način pomenuti gigant bi mogao da proširi svoj već bogati portfolio firmi u sklopu kog se nalazi i srpski Nordeus.

Karijere

Jovan Krička živi i radi u Amsterdamu i otkriva šta čeka programere koji žele da nastave karijeru u Holandiji

Kako funkcioniše IT industrija u Holandiji i šta može da ponudi domaćim developerima?

Propustili ste

Karijere

Jovan Krička živi i radi u Amsterdamu i otkriva šta čeka programere koji žele da nastave karijeru u Holandiji

Kako funkcioniše IT industrija u Holandiji i šta može da ponudi domaćim developerima?

Društvene mreže

Facebook, Instagram i Twitter planiraju da omasove NFT sadržaj – šta to znači za korisnike?

Kompanija Meta, u ovom slučaju Instagram i Facebook, planiraju da korisnicima omoguće da kreiraju, prikazuju i prodaju NFT sadržaj u okviru svojih sistema. Štaviše, i Twitter je odlučio da počne sa prikazivanjem NFT-a što nas može uvesti u jednu novu eru društvenih mreža.

Karijere

Razgovori sa seniorima: Kako domaću IT industriju vidi Global Infrastructure and Cloud Architect?

Svoja razmišljanja za Netokraciju deli Igor Kosanović iz kompanije STADA IT Solutions (STADA GIS Serbia).

Office Talks Podcast

Od prvog gosta do globalne booking platforme

Prethodne dve godine slušali smo i čitali kako je pandemija pokosila industriju turizma. Može li se ovaj ogromni globalni sektor oporaviti brže zahvaljujući većem uplivu tehnologija? Upravo o tome razgovaramo u 78. epizodi Office Talks podcasta sa Đorđem Jevtićem iz startapa SerbianBookers.

Tehnologija

Crypto Lifers prvi je projekat umetnika Vladimira Popova koji nam otkriva kako je ušao u NFT svet

Da NFT i digitalna umetnost bazirana na blockchain tehnologiji nije prisutna samo u bogatim društvima i državama pokazuje nam i jedan od domaćin autora NFT kolekcije, Vladimir Popov. Njegov umetnički rad je već objavljen na internetu, a o tome ćemo govoriti u nastavku teksta.

Karijere

ProductDock organizuje ‘Rookie Boot Camp’ – tromesečnu praksu za studente i diplomce koji poznaju Javu

Program prakse biće organizovan u novosadskoj kancelariji ove kompanije od 1. marta, a otvorene su četiri pozicije za praksu. Na kraju programa, svi učesnici u skladu sa postignutim rezultatima imaće priliku za stalno zaposlenje u ProductDock-u.