Čini se da Facebook polako shvata ozbiljnost lažnog sadržaja

Čini se da Facebook polako shvata ozbiljnost lažnog sadržaja – najavljena nova saradnja sa Francuskom uoči EU izbora

Predsednik Francuske Emanuel Makron objavio je juče dogovor o šestomesečnom partnerstvu državnih organa sa kompanijom Facebook u cilju sprečavanja i kažnjavanja govora mržnje koji preti slobodnoj demokratiji u Evropi.

Ovo je prvi put da je kalifornijska kompanija ostvarila saradnju sa najvišim državnim vrhom jedne zemlje u Evropi i to sa ciljem da se donesu rešenja o suzbijanju i kažnjavanju govora mržnje na Facebooku. Planom je obuhvaćeno da dve strane održe seriju sastanaka od novembra tekuće godine do maja 2019. kada su i planirani izbori parlamentarni izbori u EU.

Između ostalog, fokus pomenute saradnje jeste i suzbijanje štetnog i nepoželjnog sadržaja koji plasiraju građani Francuske. Predstavnici dve strane su dogovorili seriju sastanaka u Parizu, Dablinu i Kaliforniji, dok je u narednom periodu moguće očekivati da se inicijativa proširi i u ostale gradove, piše Politico.

Facebook ima dobre namere (na papiru), ali ovo nije prvi put da slušamo utopijska obećanja

Predsednik Francuske, Emanuel Makron, istakao je da je Internet danas daleko bolje iskorišćen od strane ekstremističkih ili terorističkih grupa – nego od običnih pojedinaca. Kako on kaže, iz tih razloga je i kreirano partnerstvo sa Facebookom koje predstavlja prvi važan korak ka suzbijanju onih grupa koje ovu mrežu zloupotrebljavaju.

Pomenuti potez samo je jedan od delova čitavog projekta Facebooka koji se odnosi na sprečavanje širenja govora mržnje, dezinformacija i neovlašćenog korišćenja podataka, sa kojima se ova društvene mreža već neko vreme suočava – poprilično bezuspešno, rekli bismo. Za razliku od drugih kompanija kao što su Twitter i Google, Facebook nastoji da utiče na nacionalne zakonodavce da opaze opasnosti koje dolaze sa procesom navedene vrste regulisanja prava na Internetu, međutim pitanje je koliko im u tome polazi za rukom.

Politico
Emanuel Makron i Mark Zuckerberg tokom sastanka u Parizu na kojem su precizirali šestomesečni plan za suzbijanje govora mržnje.

Bitno je napomenuti da se dobar deo inicijative Facebooka oslanja na zakonodavstvo u Nemačkoj koje se odnosi na sprečavanje govora mržnje, koje je stupilo na snagu početkom 2018. godine. U ovom zakonu je propisano da su medijske kuće u obavezi da plate čak 50 miliona dolara ukoliko pravovremeno ne uklone sav sporan sadržaj sa svojih sajtova – tokom sledećih 24 sata.

Ovaj zakon se našao i na udaru mnogih kritika, koje su ukazivale na to da je kompanijama data prevelika snaga odlučivanja kada je reč o brisanju poruka i drugog sadržaja koje korisnici svakodnevno ostavljaju na mrežama, umanjujući tako slobodu govora na Internetu. Nema sumnje da će se sa velikim izazovima susresti i zajednički projekat Francuske i Facebooka, posebno ako se setimo tragedije u sinagogi u Pitsburgu, kada je napadač svoj plan najavio na društvenoj mreži Gab.

Da li bi slična inicijativa mogla da zaživi i u našem regionu?

Postavlja se pitanje mogu li slične inicijative da zažive i u ostalim državama Evrope i sveta, a ne samo u razvijenim i bogatim zemljama koje imaju resursa da osmisle i sprovedu pomenute projekte?

Nadležne organizacije pojedinih zemalja očigledno ne mogu same da se izbore, a upravo zato potrebna im je pomoć kako samih kompanija, kao što je Facebook, tako i drugih bogatih država koje su uspešno sprovele ili trenutno sprovode inicijative za suzbijanje govora mržnje.

Pomenuti programi potrebni su i u našem regionu, s obzirom na to koliko ljudi koristi društvene mreže i koliko se suočavamo sa nepoželjnim sadržajem koji bi, kako vreme prolazi, mogao da ostavi posledice i da donese probleme za određene organizacije i grupe ljudi.

Postali smo imuni na (digitalne) uvrede i pretnje

Svedoci smo da se već neko vreme govor mržnje širi i društvenim mrežama u Srbiji, setićemo se samo nedavnog primera sa organizacijom Levijatan koja je pokušala da zakon preuzme u svoje ruke, pa je ovaj slučaj stigao čak i do tužilaštva. Ipak, i pored zakona koji postoje za govor mržnje na Internetu u Srbiji (kršenje se kažnjava zatvorskom kaznom), čini se da pojedinci i dalje imaju slobodu da pišu šta im padne na pamet, jer se taj isti zakon slabo primenjuje.

Dobar primer su i pređašnji parlamentarni izbori u Srbiji, kada su društvene mreže bile preplavljene sadržajem političkih stranaka, što je dovelo i do sve veće ekspanzije takozvanih botova. Njihove ciljane poruke popunjavale su komentare različitih postova plasiranjem netačnih informacija i govora mržnje ka suparničkim taborima – za koje niko nikada i nije odgovarao.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Društvene mreže

Da se bijem sa policijom ne umem, al’ da gutam suzavac – to mogu

Utorak veče. Poput 9/11 i kula bliznakinja, prilepljen sam za TV i pratim dešavanja o kojima izveštavaju reporteri N1. Uživo, pod suzavcem. Za svojih 30 godina nagledao sam se protesta, stoga ne bih da romantizujem kako su ovi drugačiji i kako je diktaturi konačno došao kraj. Jedini kraj koji se nazire jeste apsolutna propast demokratije u Republici Srbiji... ako je ikada i bilo.

E-commerce

Gde je nestala besplatna poštarina i da li će AliExpress ikada vratiti ‘Free Shipping’ za Srbiju?

Pisanja medija s početka meseca o tome da AliExpress izbacuje 'free shipping' određenih proizvoda unelo je paniku među mnogima koji kupuju u ovoj online prodavnici. Mi smo analizirali šta je uzrok ovoj promeni i da li uskoro možemo očekivati da se stvari vrate u normalu.

Kultura 2.0

Kako ste danas?

Pre nekoliko godina jedan lanac privatnih zdravstvenih ustanova preplavio je Beograd bilbordima sa ovim pitanjem. I nikome ko je video nije bilo svejedno. 'Struka' se obrušila na kampanju, a suštinski ni tada ni danas nije bilo jasno koji je tačno problem sa tim što je komunicirano.

Propustili ste

Kultura 2.0

Kako su dve marketinške agencije i Pozorište Puž napravili dečiju Viber predstavu koju je pratilo 20.000 ljudi

Kada se udruže volja, kreativnost i znanje, postoji rešenje za sve, a to nam pokazuje primer agencija Saatchi and Saatchi, Leo Burnett, kao i Pozorišta Puž i Vibera. Njihovi timovi su usred pandemije odlučili da obraduju mališane i organizuju predstavu - ni manje ni više nego baš na Viberu.

Tehnologija

Spotify je zvanično stigao u Srbiju – pretplata kreće od 580 dinara

Spotify, jedna od najpoznatijih platformi za 'streaming' muzike, dostupan je na tržištu Srbije od srede 15. jula. Šta dolazak ovog servisa znači za domaće korisnike i da li bi isti mogao da ostane u senci veoma prisutnog Deezera?

Startapi i poslovanje

Duško Vesin (Alchemy): Budućnost startapa najviše zavisi od partnera i investitora – ne od proizvoda

Jedan od osnivača startapa Alchemy i nekadašnjeg dryTools, Duško Vesin, otkriva za Netokraciju kako je tekla njihova poslovna priča i na osnovu tog iskustva deli savete za sve buduće preduzetnike.

Startapi i poslovanje

Korisnici žele da sa bankama rade na daljinu, a rešenje nudi domaći Blinking

Video 'onboarding' korisnika, tačnije sistem video identifikacije na daljinu, polako postaje 'mainstream' širom sveta. Domaći Blinking razvio je takvo rešenje, a u nastavku teksta razgovaramo o tome kako ono može da nam skrati čekanje u redovima.

Gaming

Kako predstaviti vašu igru publici kada su svi događaji otkazani – je li spas u pitchevima na daljinu?

Svetska zdravstvena kriza sa jedne strane doprinela je popularizaciji video igara, ali je druge strane uskratila šansu mnogim gejming studijima da izlažu svoje projekte pred publikom na konferencijama i događajima koji su u potpunosti otkazani.

Društvene mreže

Da se bijem sa policijom ne umem, al’ da gutam suzavac – to mogu

Utorak veče. Poput 9/11 i kula bliznakinja, prilepljen sam za TV i pratim dešavanja o kojima izveštavaju reporteri N1. Uživo, pod suzavcem. Za svojih 30 godina nagledao sam se protesta, stoga ne bih da romantizujem kako su ovi drugačiji i kako je diktaturi konačno došao kraj. Jedini kraj koji se nazire jeste apsolutna propast demokratije u Republici Srbiji... ako je ikada i bilo.