Čini se da Facebook polako shvata ozbiljnost lažnog sadržaja – najavljena nova saradnja sa Francuskom uoči EU izbora

Predsednik Francuske Emanuel Makron objavio je juče dogovor o šestomesečnom partnerstvu državnih organa sa kompanijom Facebook u cilju sprečavanja i kažnjavanja govora mržnje koji preti slobodnoj demokratiji u Evropi.

Ovo je prvi put da je kalifornijska kompanija ostvarila saradnju sa najvišim državnim vrhom jedne zemlje u Evropi i to sa ciljem da se donesu rešenja o suzbijanju i kažnjavanju govora mržnje na Facebooku. Planom je obuhvaćeno da dve strane održe seriju sastanaka od novembra tekuće godine do maja 2019. kada su i planirani izbori parlamentarni izbori u EU.

Između ostalog, fokus pomenute saradnje jeste i suzbijanje štetnog i nepoželjnog sadržaja koji plasiraju građani Francuske. Predstavnici dve strane su dogovorili seriju sastanaka u Parizu, Dablinu i Kaliforniji, dok je u narednom periodu moguće očekivati da se inicijativa proširi i u ostale gradove, piše Politico.

Facebook ima dobre namere (na papiru), ali ovo nije prvi put da slušamo utopijska obećanja

Predsednik Francuske, Emanuel Makron, istakao je da je Internet danas daleko bolje iskorišćen od strane ekstremističkih ili terorističkih grupa – nego od običnih pojedinaca. Kako on kaže, iz tih razloga je i kreirano partnerstvo sa Facebookom koje predstavlja prvi važan korak ka suzbijanju onih grupa koje ovu mrežu zloupotrebljavaju.

Pomenuti potez samo je jedan od delova čitavog projekta Facebooka koji se odnosi na sprečavanje širenja govora mržnje, dezinformacija i neovlašćenog korišćenja podataka, sa kojima se ova društvene mreža već neko vreme suočava – poprilično bezuspešno, rekli bismo. Za razliku od drugih kompanija kao što su Twitter i Google, Facebook nastoji da utiče na nacionalne zakonodavce da opaze opasnosti koje dolaze sa procesom navedene vrste regulisanja prava na Internetu, međutim pitanje je koliko im u tome polazi za rukom.

Politico
Emanuel Makron i Mark Zuckerberg tokom sastanka u Parizu na kojem su precizirali šestomesečni plan za suzbijanje govora mržnje.

Bitno je napomenuti da se dobar deo inicijative Facebooka oslanja na zakonodavstvo u Nemačkoj koje se odnosi na sprečavanje govora mržnje, koje je stupilo na snagu početkom 2018. godine. U ovom zakonu je propisano da su medijske kuće u obavezi da plate čak 50 miliona dolara ukoliko pravovremeno ne uklone sav sporan sadržaj sa svojih sajtova – tokom sledećih 24 sata.

Ovaj zakon se našao i na udaru mnogih kritika, koje su ukazivale na to da je kompanijama data prevelika snaga odlučivanja kada je reč o brisanju poruka i drugog sadržaja koje korisnici svakodnevno ostavljaju na mrežama, umanjujući tako slobodu govora na Internetu. Nema sumnje da će se sa velikim izazovima susresti i zajednički projekat Francuske i Facebooka, posebno ako se setimo tragedije u sinagogi u Pitsburgu, kada je napadač svoj plan najavio na društvenoj mreži Gab.

Da li bi slična inicijativa mogla da zaživi i u našem regionu?

Postavlja se pitanje mogu li slične inicijative da zažive i u ostalim državama Evrope i sveta, a ne samo u razvijenim i bogatim zemljama koje imaju resursa da osmisle i sprovedu pomenute projekte?

Nadležne organizacije pojedinih zemalja očigledno ne mogu same da se izbore, a upravo zato potrebna im je pomoć kako samih kompanija, kao što je Facebook, tako i drugih bogatih država koje su uspešno sprovele ili trenutno sprovode inicijative za suzbijanje govora mržnje.

Pomenuti programi potrebni su i u našem regionu, s obzirom na to koliko ljudi koristi društvene mreže i koliko se suočavamo sa nepoželjnim sadržajem koji bi, kako vreme prolazi, mogao da ostavi posledice i da donese probleme za određene organizacije i grupe ljudi.

Postali smo imuni na (digitalne) uvrede i pretnje

Svedoci smo da se već neko vreme govor mržnje širi i društvenim mrežama u Srbiji, setićemo se samo nedavnog primera sa organizacijom Levijatan koja je pokušala da zakon preuzme u svoje ruke, pa je ovaj slučaj stigao čak i do tužilaštva. Ipak, i pored zakona koji postoje za govor mržnje na Internetu u Srbiji (kršenje se kažnjava zatvorskom kaznom), čini se da pojedinci i dalje imaju slobodu da pišu šta im padne na pamet, jer se taj isti zakon slabo primenjuje.

Dobar primer su i pređašnji parlamentarni izbori u Srbiji, kada su društvene mreže bile preplavljene sadržajem političkih stranaka, što je dovelo i do sve veće ekspanzije takozvanih botova. Njihove ciljane poruke popunjavale su komentare različitih postova plasiranjem netačnih informacija i govora mržnje ka suparničkim taborima – za koje niko nikada i nije odgovarao.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Sponzorisano

HTEC: Kako smo iz korena promenili posao klijenta koji posluje globalno već 30 godina?

Da biste kao kompanija zadržali svoje stručnjake neophodno je da znate šta oni misle o vama. Veliki broj zaposlenih znači i isto toliko papira za evaluaciju. Tu na scenu stupa rešenje koje je razvio i implementirao domaći HTEC za kompaniju Great Place to Work.

Internet marketing

Ultimativni spisak konferencija i događaja za digitalne marketare

Konferencije predstavljaju pravu priliku za sticanje novih saznanja i važnih kontakata. Godina samo što je počela i sada je pravo vreme da se upoznate sa događajima u Evropi koji su pristupačni za obići.

Karijere

Kako smo spustili fluktuaciju tehničkog kadra ispod 10 procenata

Dok čitava domaća IT industrija raste, manjak kvalifikovanog kadra i česta fluktuacija zaposlenih ostaju među glavnim problemima sa kojima se menadžment suočava. Kako edukovati novi kadar, a u isto vreme zadržati top talenat u svojim redovima?

Propustili ste

Karijere

Šta vaši (budući) senior programeri zaista žele?

Šta je za programere zanimljiv projekat i kada se odlučuju na promenu radnog mesta?

Društvene mreže

Greška u softveru Instagrama glavni je uzrok naglog pada broja pratilaca

Korisnici Instagrama ovih dana žale se na naglu promenu broja pratilaca. Prema poslednjim informacijama, glavni uzrok problema je 'bug' u softveru ove društvene mreže.

Kultura 2.0

Razum i uticajnost

Nema sumnje da su influenseri tu da ostanu, pa čak i pored svih skandala i glavobolja koje prate saradnju sa njima. Bili veliki ili mali, brendovi su se po oprobanom „kud svi tu i mali Mujo“ sistemu uhvatili u kolo iz kojeg nema lakog izlaska. Retko ko tu zapravo stane da razmisli o tome šta […]

Mobilno

Kako izmeriti zagađenost vazduha u vašem gradu?

Prethodnih dana sve češće se govori zagađenju vazduha u Srbiji. Merne stanice svakodnevno prikupljaju podatke o kvalitetu vazduha, a nivo štetnosti možemo pratiti upravo putem naših pametnih telefona.

Internet marketing

Šta treba da znate ako izdajete stan putem sajta Airbnb?

U Beogradu trenutno ima preko 4.000 aktivnih izdavača na Airbnb-u uz godišnji rast oko 45%. Platforma ima ogroman broj mogućnosti, a ovo su neke od osnovnih koje biste trebali da zapamtite ukoliko izdajete stan putem ovog sajta.

Karijere

Poslovi.infostud.com lansirali Employer Branding Studio kako bi HR potrebe klijenta zadovoljili pod ‘jednim krovom’

Usluge Employer Branding Studija već koriste najveći srpski poslodavci - među njima nisu samo tehnološke kompanije.